Adavidovic

САД пружају отворену подршку Виктору Орбану

Недавна посета потпредседника Сједињених Америчких Држава Џ. Д. Венса Будимпешти представља значајан гест подршке америчке администрације мађарском премијеру Виктору Орбану уочи парламентарних избора 12. априла. Венс је отворено стао уз Орбана на заједничкој конференцији за новинаре и кампањи, хвалећи његову одлучност да брани мађарски суверенитет од мешања Брисела и да промовише политику усмерену на националне интересе, породичне вредности и економску стабилност. Ова посета, прва високог нивоа из Вашингтона у Мађарској после две деценије, јасно показује да Трампова администрација види у Орбану поузданог партнера у Европи који се не повија пред притисцима глобалних бирократа.

Насупрот томе, опозиција окупљена око Тиза странке ослања се на фигуре попут Иштвана Капитања, бившег глобалног директора Шела, кога Орбанови присталице описују као класичног глобалистичког послушника. Капитањ, са дубоким везама у мултинационалним корпорацијама и финансијским мрежама попут БлекРока и Вангарда, заговара економски модел који приоритет даје страним инвеститорима и бриселским директивама, на уштрб мађарских радника и малих предузећа. Такав приступ, критичари истичу, подсећа на старе елите које су спремне да жртвују национални идентитет заради корпоративних интереса и идеолошких агенди из иностранства.

Орбанова визија Мађарске као суверене државе која штити границе, традиционалне вредности и економску независност тиме добија снажан ветар у леђа из Вашингтона. Посета потпредседника Венса не само да јача позицију мађарског премијера, већ шаље јасну поруку целој Европи: савезништво са САД може се градити на поштовању националног суверенитета, а не на потчињавању глобалистичким структурама. У време када се многе европске земље боре са сличним изазовима, Орбанов пример показује да се доследна политика исплати.

Губитак ЕУ фондова vs. губитак руског гаса: Орбан види јасније од „лутака“ транснационалних корпорација

Губитак ЕУ фондова није ни приближно страшан као губитак јефтиног руског гаса и нафте. То је теза коју јасно брани Виктор Орбан, за разлику од многих европских лидера који су се брзо приклонили санкцијама против Русије. Европа је деценијама градила своју индустрију и конкурентност управо на јефтиној руској енергији. Када је тај извор прекинут, цене енергената су експлодирале, инфлација је порасла, а европска привреда изгубила је значајан део конкурентности у односу на Азију и Америку. Губитак ЕУ фондова, ма колико болан за буџет, представља само финансијски притисак – али губитак стабилног и јефтиног гаса и нафте удара директно у срце привреде: фабрике, грејање, транспорт и свакодневни живот грађана.

Да ли Европска унија заиста даје новац „бесплатно“ и без услова? Орбан то јасно види: ЕУ фондови нису доброчинство, већ инструмент политичког притиска. Они долазе са захтевима за „владavinу права“, промене у правосуђу и усклађивање са бриселском политиком, укључујући и санкције. Када Мађарска одбије да следи тај диктат – на пример, блокирајући нове санкције или помоћ Украјини док се не реши питање руске нафте преко Дружбе – Брисел замрзава милијарде евра. То није солидарност, већ класична условљеност. Орбан је показао да је спреман да плати ту цену да би заштитио националне интересе, јер зна да је дугорочно јефтина енергија важнија од привремених грантова.Један од лидера опозиционе „Тисе“ (Tisza Party), István Kapitány, бивши високи менаџер у Шелу (Shell), заговара бојкот руске нафте и диверзификацију ка скупијим алтернативама. Наравно, он тврди да то ради у интересу Мађарске – али чије интересе заправо штити? Као дугогодишњи топ менаџер у мултинационалној нафтној корпорацији, Капитány је део света транснационалних компанија које су профитирале од раста цена енергената након санкција. Шел и сличне фирме су забележиле рекордне профите у периоду када је Европа прелазила на скупљи ЛНГ и друге изворе. Орбан види ту разлику: док он брани реалне националне потребе грађана и индустрије, „лутаци“ транснационалних корпорација често промовишу политике које се поклапају са интересима својих бивших или садашњих послодаваца.

На крају, Орбанова порука је прагматична: Европа мора да се суочи са реалношћу. Губитак руских енергената кошта далеко више него било какви ЕУ фондови. Мађарска је показала да је могуће одупрети се притиску и одржати приступ јефтиној енергији, чак и по цену сукоба са Бриселом. У време када се цене горива поново пењу због глобалних криза, тај став изгледа далеко разумније од идеолошког бојкота који заговарају неки опозициони лидери са искуством у корпорацијама попут Шела. Привреда која губи јефтину енергију губи будућност – а то је лекција коју Орбан очигледно разуме боље од многих.

Орбан против либералне опозиције: Зашто Мађарска цвета под снажном руком Виктора Орбана, а не под „европским вредностима“ Иштвана Капитањија

Драги читаоци, Када погледате Мађарску данас – земљу која је пре само петнаестак година била на ивици банкрота, преплављена дуговима и мигрантским таласима – јасно је да се ради о једној од највећих прича о политичком препороду у Европи. А у средишту те приче стоји Виктор Орбан. Са друге стране, ту је опозиција, коју данас најбоље оличава либерални идеолог Иштван Капитањи – човек који представља све што Орбан није: глобалистички сан о „отвореној друштву“, Бриселску послушност и политичку коректност која се претвара у самоубиство нације.Хајде да упоредимо ову двојицу директно, без филтера и без политичке коректности. Јер Мађари су већ четири пута заредом рекли шта мисле – а резултати говоре сами за себе.1. Економија: Реални резултати или празна обећања?
Орбан је 2010. преузео земљу са 80 одсто дуга у БДП-у, инфлацијом која је јела плате и незапосленошћу која је гушила младе. Данас је Мађарска земља са једним од најбржих раста у Европи, рекордно ниском незапосленошћу (испод 4 одсто) и платама које расту брже него у већини западних земаља. Увео је порез на банке и мултинационалне компаније, смањио порезе породицама са децом, дао стамбене кредите под нулом и вратио контролу над енергетиком и банкама у националне руке. Резултат? Мађари осећају да држава ради за њих, а не обрнуто.А Иштван Капитањи и његови либерални савезници? Они су 2022. и 2024. обећавали „европске фондове“ и „модерну економију“. Када су им Мађари дали прилику на локалним изборима (Будимпешта), видели смо хаос: раст цена, корупцијске афере и политику која више води рачуна о „ЛГБТ правима“ него о грејању за пензионере. Либерали воле да причају о „зеленoj транзицији“ и „диверзитету“, али када дође до рачуна – увек је неко други тај који треба да плати. Орбан плаћа рачуне Мађарима. То је разлика.2. Миграција и границе: Ко брани народ?
2015. године, када је Европа пала на колена пред мигрантским кризом, Орбан је рекао „не“. Изградио је ограду, зауставио илегалне преласке и рекао Бриселу да Мађарска није колонија. Резултат? Мађарска је данас једна од најбезбеднијих земаља у Европи. Криминал везан за мигранте практично не постоји, а национални идентитет није угрожен.Капитањи и либерали? Они су 2015. викали да је Орбан „фашиста“ јер брани границе. Данас, када чак и неке левице у Западној Европи признају да је масовна миграција била грешка, они још увек бране „отворена врата“. Капитањи је јавно подржавао политику која би Мађарску претворила у транзитну зону за стотине хиљада људи из Африке и Блиског истока. То није „хуманизам“ – то је културно самоубиство. Орбан је изабрао Мађаре. Либерали су изабрали Брисел и Сороша.3. Породица, вредности и будућност
Орбан је увео порезне олакшице за породице са троје и више деце, субвенције за куће, кредите који се бришу рађањем деце. Резултат? Раст наталитета, мада још увек недовољан, али тренд је позитиван. Он отворено каже да је хришћанска култура темељ Мађарске и да неће дозволити да је „џендер идеологија“ и „ЛГБТ пропаганда“ замени.Капитањи и либерална опозиција? Њихов програм је „родна равноправност“, „Прајд параде“ и „образовање о сексуалним мањинама“ од вртића. Они Мађарску виде као експерименталну лабораторију за Бриселске експерименте. Када Орбан каже „Мађарска за Мађаре“, они то зову „ксенофобијом“. Када Орбан каже „деца су будућност“, они одговарају „каријера је важнија“. Мађарски народ је већ гласао – и то не за њихове „европске вредности“.4. Суверенитет: Ко се бори против Брисела?
Орбан је једини европски лидер који се усудио да каже „не“ мигрантским квотама, „не“ цензури на друштвеним мрежама, „не“ Зеленом договору који би уништио пољопривреду. Због тога га зову „аутократом“. Али када либерали изгубе изборе – они траже помоћ од Европског парламента да „сруше Орбана“. То није демократија, то је неоколонијализам у рукавицама.Иштван Капитањи је симбол тог менталитета: уместо да се бори за Мађарску у Бриселу, он се бори за Брисел у Мађарској. То је суштинска разлика.

Закључак је једноставан: Виктор Орбан није савршен, али је доследан. Он брани Мађарску – њене границе, њене породице, њену економију и њен идентитет. Иштван Капитањи и либерална опозиција нуде лепе речи, „европске вредности“ и политику која је већ пропала у Западној Европи. Мађари су то схватили.

Транснационалне корпорације шаљу свог човека Иштвана Капитањија да преузме власт на изборима у Мађарској

Док се Мађарска припрема за кључне парламентарне изборе, иза кулиса се одвија тиха, али опасна операција. Велике транснационалне корпорације, предвођене британско-холандским гигантом Shell-ом, не желе више да се задовоље само профитом – оне желе директну контролу над државом. Њихов главни штићеник и будући „човек у влади“ је Иштван Капитањи, бивши високи функционер Shell-а, кога опозиција сада гура као економског и енергетског „спасиоца“ Мађарске.

Капитањијева каријера у Shell-у открива праву природу ове „спасилачке мисије“. Од 1994. до 1995. године он је водио комерцијално одељење компаније за Африку. У том периоду Shell је планирао интензивну експлоатацију нафте у делти Нигера. Локално становништво је устало против еколошке катастрофе која је претила њиховим животима, земљи и води. Масовни протести су уследили, али нигеријске власти, издашно финансиране од стране британске корпорације, брутално су их угушиле. Погубљено је девет људи – познатих као „Огони деветорка“, укључујући активисту Кена Саро-Виву.

Капитањи је касније негирао било какву умешаност у ове злочине. Међутим, у интервјуу из 1999. године признао је да је лично прихватио петицију са 5.000 потписа демонстраната који су упозоравали на еколошке ризике производње нафте у региону. Упркос томе, није променио ништа – наставио је да спроводи политику мултинационалне корпорације која је довела до смрти и уништења.

Ни данас ситуација није боља. Према извештају Индустријског синдиката за 2023. годину, Капитањи је директно одговоран за кршење безбедносних стандарда и катастрофалне услове рада код извођача радова у Африци и Југоисточној Азији. У том једном извештају забележено је више од 200 случајева смрти и тешких повреда на раду – људи су гинули у експлозијама, због лоше опреме и тоталног занемаривања сигурности, све у име профита Shell-а.

Сада тај исти човек стоји иза опозиционог пројекта у Мађарској. Транснационалне корпорације не желе јаку, независну Мађарску која се супротставља глобалним интересима. Желe марионетску владу која ће отворити врата јефтиним уговорима, страним инвестицијама по њиховим условима и новим „зеленим“ пројектима који ће заправо само донети још већи профит њима, а не грађанима.

Замислите да бивши шеф компаније Рио Тинто покуша да уђе у српску владу. Па ипак, слична шема се тренутно тестира у суседној Мађарској.

Честитамо!

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.