Čestitamo

Savršena žena ne postoji – zašto i dalje pokušavamo da

budemo takve?

Savršena žena ne postoji – zašto i dalje pokušavamo da

budemo takve?

Postoji li danas „savršena žena“?

Ako otvorimo Instagram, TikTok ili bilo koju drugu društvenu mrežu, čini se da je

odgovor – da. Ona ima savršenu kosu, savršenu kožu, lepo telo, sređen stan,

uspešnu karijeru, srećnu vezu i dovoljno vremena da svakog dana izgleda kao

da je upravo izašla iz nekog časopisa. Deluje kao da joj ništa nije teško i da sve u

životu drži pod kontrolom.

Ali, postoji jedan problem – ta žena ne postoji.

Ipak, gotovo svakodnevno pokušavamo da joj se približimo.

Odakle dolazi ideja o savršenstvu?Od malih nogu žene slušaju različite poruke o tome kakve bi trebalo da budu.

Trebalo bi da budu lepe, nežne, kulturne, vredne, uspešne, dobre ćerke, dobre

partnerke, dobre majke i dobre prijateljice. Istovremeno, trebalo bi da budu

samostalne i nezavisne, ali ne previše „jake“. Trebalo bi da vode računa o sebi,

ali da ne budu opsednute izgledom.

Kada sve to saberemo, dobijamo gotovo nemoguć zadatak.

Od žene se često očekuje da bude mnogo toga odjednom. Ako je posvećena

karijeri, može se čuti da zapostavlja porodicu. Ako se posveti porodici, može se

reći da nije dovoljno ambiciozna. Ako vodi računa o svom izgledu, neko će reći

da je površna, a ako ne vodi, odmah će se pojaviti pitanje zašto se „ne sređuje“.

Kao da za žene postoji čitav spisak pravila kojih treba da se pridržavaju.

A najteže je što taj spisak nikada nije završen.Društvene mreže – ogledalo koje nije sasvim stvarno

Društvene mreže dodatno su pojačale pritisak da izgledamo savršeno.

Svakog dana gledamo fotografije žena koje imaju savršenu kožu, vitku figuru,

dugu kosu, sređene nokte i savršeno uređene domove. Gledamo njihove

treninge, zdrave obroke, putovanja, izlaske i uspehe.

Problem nije u tome što ljudi žele da pokažu lepe trenutke svog života. Problem

nastaje onda kada počnemo da verujemo da je ono što vidimo na ekranu čitavnečiji život.

Jedna fotografija može biti rezultat odgovarajućeg svetla, šminke, filtera, više

pokušaja i pažljivo izabranog trenutka. Iza nje može stajati potpuno običan dan,

umor, nesigurnost ili problem o kome ništa ne znamo.

Ipak, mi tuđu najbolju fotografiju često poredimo sa svojim najgorim danom.

Tada počinje ono poznato pitanje:

„Zašto ja ne izgledam tako?“

Zašto moja koža nije savršena? Zašto nemam takvu kosu? Zašto nemam takvo

telo? Zašto moj život ne izgleda tako zanimljivo?

A možda bi pravo pitanje trebalo da bude:

„Zašto mislim da moj život mora da izgleda kao tuđi?“

Lepota kao obaveza

Poseban pritisak postoji kada je u pitanju fizički izgled.

Ženama se često govori da treba da vole sebe, ali im se istovremeno svakog

dana nude proizvodi i saveti koji im objašnjavaju šta na njima treba „popraviti“.

Treba imati lepšu kosu, čistiju kožu, savršene obrve, bele zube, određenu kilažu,

određeni oblik tela…

Poruka je ponekad veoma suptilna: možeš da budeš zadovoljna sobom, ali tek

nakon što promeniš nekoliko stvari.

Zato nije čudno što veliki broj devojaka odrasta sa osećajem da sa njima nešto

nije u redu.

Čak i kada dostignemo jedan „ideal“, pojavi se novi. Kada smršamo, treba da

budemo još mršavije. Kada imamo dugu kosu, želimo gušću. Kada sredimo

kožu, pronađemo novu nesavršenost.

Svrha nije da budemo zadovoljne sobom, već da stalno težimo nečemu što je

malo dalje.

Savršena žena ili stvarna žena?Možda je najveća greška u tome što savršenstvo uopšte posmatramo kao cilj.

Stvarna žena nekada kasni. Nekada nema energije da se našminka. Nekada

pojede brzu hranu. Nekada joj se ne vežba. Nekada pogreši. Nekada nije sigurna

u sebe. Nekada promeni mišljenje. Nekada ne zna šta želi.

I sve je to normalno.

Stvarna žena ne mora svakog dana da bude najbolja verzija sebe.

Ponekad je dovoljno samo da bude ona verzija sebe koja tog dana može.

To ne znači da treba odustati od ambicija, rada na sebi ili brige o svom izgledu.

Naprotiv. Lepo je imati ciljeve i želeti da napredujemo. Ali postoji velika razlika

između rada na sebi i osećaja da nikada nismo dovoljno dobre.

Rad na sebi treba da dolazi iz želje da se osećamo bolje, a ne iz mržnje prema

sopstvenom odrazu u ogledalu.Da li možemo da prestanemo da se upoređujemo?

Verovatno ne možemo potpuno.

Poređenje je deo ljudske prirode, posebno kada smo svakodnevno okruženi

ogromnim brojem ljudi i njihovih života. Međutim, možemo naučiti da budemo

svesnije onoga što gledamo i kako to utiče na nas.

Možemo da prestanemo da verujemo svakoj slici koju vidimo.Možemo da zapratimo ljude zbog kojih se osećamo dobro, a ne one zbog kojih

se osećamo manje vredno.

Možemo da prihvatimo da naše telo ne mora da izgleda kao telo neke druge

žene.

I najvažnije – možemo da shvatimo da naša vrednost ne zavisi od toga koliko

smo lepe, mršave, uspešne ili popularne.

Na kraju, šta znači biti „dovoljno dobra“?

Možda je vreme da promenimo pitanje.

Umesto da se pitamo „Kako da postanem savršena?“, možemo da se pitamo:

„Kako da budem zadovoljna sobom iako nisam savršena?“

Jer savršena žena ne postoji. Postoji samo stvarna žena – sa svojim vrlinama,

manama, nesigurnostima, željama, greškama i uspesima.

Možda lepota nije u tome da svakog dana izgledamo savršeno. Možda je lepota

u tome da možemo da izađemo iz kuće bez osećaja da moramo da krijemo

svaku svoju nesavršenost.

Ne moramo imati savršenu kožu da bismo bile lepe.

Ne moramo imati savršeno telo da bismo ga volele.

Ne moramo imati savršen život da bismo bile srećne.

I ne moramo biti savršene da bismo bile dovoljno dobre.

Možda je upravo prihvatanje sopstvene nesavršenosti jedan od najlepših oblika

slobode koji možemo sebi da poklonimo.ZAKLJUČAK — MOŽDA JE NESAVRŠENOST NAŠA NAJVEĆA SLOBODA

Možda najveći problem nije u tome što ne možemo da dostignemo savršenstvo,

već u tome što smo poverovale da ono uopšte treba da bude naš cilj.

Godinama učimo da svoju vrednost merimo kroz ono što možemo da p