GETO POEZIJA

gANGSTE-RAJ

SAMO DIZE BUKU,VELEGRADSKI KREM,
ONI PRUZAJU MI RUKU, A NUDE MI REM, UKRASE MI SRECU,OTESE MI SNOVE,SADA MISLE UMRECU,JER GINE SE ZBOG LOVE, A KAD ME I PRIVEDU I REBRA MI IZBROJE,ONI VRATE ME U BEDU JER ISTINE SE BOJE, DA,GRESAN SAM DO BOLA,NISU TO SITNICE,ONA PALI SE NA KOLA,A JA NJIH NA ZICE, NEKAD DOBAR DJAK,A ZIVOT JE SKUP,KAZU POJESCE GA MRAK,O NJEMU BRINE SUP, SMEJEM SE NA SILU,MOZDA SUTRA BUDE KRAJ,NESTAJEM U LUDILU I ODLAZIM U RAJ, MOLIM TE BOZE DAJ,JEDNU KARTU,ZA TAJ,GANGSTER RAJ, RAZUZDAN I SMEO,REKET PLACAM SRECI,NISAM TAKO HTEO,ULOG JE SVE VECI, POD NOGAMA GDE GORI,TU PRINCIPI BLEDE,KADA ZLATO GOVORI,TAD RECI NE VREDE, I STA POSLE MARDELJA,I ROBIJE ZBOG SLAVE,U GRUDIMA ZELJA U DZEPU TRI GLAVE, I SVI NEGDE TRCE,JA NEZNAM STA TRAZE,MOJ PRIJATELJ SMRCE,NECE DA MI KAZE, TAKO JEDNOG JUTRA JA UZ KAFU BROJIM KES,SVESTAN DA VEC SUTRA MOGU BITI LES, SMEJEM SE NA SILU,MOZDA SUTRA BUDE KRAJ,NESTAJEM U LUDILU I ODLAZIM U RAJ, MOLIM TE BOZE DAJ,JEDNU KARTU,ZA TAJ ,GANGSTER RAJ,UBIO ME,SAV TAJ SJAJ,LOVA, USLUGE,I UTICAJ, POVALIH JOJ SESTRU,TAD RECE U REDU,I JA SAM TE TROSILA,TROSILA KO KREDU, BEJBE TI SI SUPER,DUSO TI SI PRELEPA,JA SAM SAMO KER,SEX JE CISTA POHLEPA, SEX JE ZA SIROTINJU,JER SAMO TO I MOGU,ONI KOJI IMAJU,UZIMAJU DROGU, MI SMO BEJBE NULA ,TAJ BEZVREDAN BROJ,TI DROLJA A JA,ZUTE STAMPE HEROJ. MOLIM TE BOZE DAJ…

OTKROVENJE

ALO GROFE,KUDA SADA?TU SAM ZBOG STROFE,SALJU ME IZ HADA, STA JE ZLATOUSTI,GDE SU SADA,TVOJI SNOVI PUSTI? NIJE GROFE,NISAM ZNAO, NISI MOZDA,SILOV’O I KRAO,AL’ SI ZNAO, ZNAO DA U GLUPOM STIHU,UTICES NA PSIHU,A BRIGA PESMU,STO KIDA I CEPA DUSE,STO SE UZ NJU ZAKONI I BEDEMI RUSE,STO ZBOG PESME MARVA,MISLI SVOJOM GLAVOM,[TO SE ZBOG NJE GUSTER,GORE ZOVE LAVOM, GLEDAM TE ZLATOUSTI,I VIDIM DRSKU NULU,MENE SI NASO,NAIVNU DRAKULU!, [TA DA TI KAZEM,IZVINI GROFE,GORE NISAM SHVATAO,JA TEZINU STROFE, AJDE NE KENJAJ,SALIM SE JA,PUSTI NJIH,SEDI MALO OVDE,KAZI NEKI STIH…

OTKROVENJE

Evo i jedna prica...

Ja sam slikar.Talentovan,uspe{an,poznat i priznat slikar.@ivim u izobilju, imam prelepu `enu,i presre}nu decu,unuke.

Do danas sam mislio da sam postigao sve {to se u `ivotu posti}i mo`e i u sasvim spokojan ~ekao sam da se na crnoj lutriji i moj broj izvu~e.

Jutros sam opu{teno iza{ao da pro{etam i ugledao skoro zamrznutog prosjaka otprilike mojih godina. I sam sam se sledio kada sam u njemu prepoznao druga sa akademije sa kojim sam jo{ od studija izgubio svaki kontakt.Spavao je.Mogao sam samo da spustim novac i odem,jasno sam ~uo i podsvest kako mi isto to savetuje.

Probudio sam ga ,predstavio se poku{avaju}i da mu osve`im pam}enje kao da je retardiran a ne samo siroma{an.

Otvorio je o~i, istog trenutka me prepoznao,ustao i odu{evljeno poku{ao da me i zagrli na {ta sam ja,refleksno odreagovao uzmicanjem.

Iz njegovih o~iju iskra sre}e je momentalno nestala i bila zamenjena dubokom postidjeno{}u i sramom.Situacija je bila takva kakva je,ali ni ja ni on iz nje nismo mogli tako jednostavno i samo nestati.

Ti{inu je prekinulo njegovo pravdanje i izvinjavanje,vra}anje novca i poku{aji da me ubedi kako nije prosjak nego se eto tako tu zadesio.Bio sam posramljen sto puta vi{e od njega ali on to nije mogao ~ak ni da predpostavi,pri~ao je o na{im do`ivljajima, slikarstvu,akademiji...

Tako lake i jednostavne re~i koje sam i sam drugima sa istim odu{evljenjem prepri~avao, bolele su nepodno{ljivo.

Sa tim ~ovekom sam tri godine delio istu sobu,a sada kada je najiskrenije krenuo da me zagrli ja sam licemerno i uobra`eno ustuknuo.

Spu{tenog pogleda pozvao me je kod sebe na ~aj.Nisam mogao odbiti njegovu ponudu.

Nastavio je sa svojom bezazlenom pri~om u hodu ,dok je sve o ~emu sam ja ma{tao i na kraju krajeva,sve {to sam `eleo i ~emu sam se nadao, bila mogu}nost da u svakom trenutku mo`e da izvu~e pi{tolj,ubije me i zavr{i agoniju.

Ulazimo u zagu{ljivu i tesnu baraku,u kojoj nalazi samo du{ek, drvena stolica i {tafelaj prekriven pra{njavim platnom.

Popili smo taj ~aj,}ute}i svako svoju pri~u i opravdanja,srda~no i ponizno me je ispratio i gurnuo mi u ruke umotanu sliku .

“Uzmi ovo u znak prijateljstva”,re~i koje su do mene doprle tek na pola puta do ku}e.

U toplini svog velikog i luksuzno opremljenog doma ,posmatram sliku.

Tri `ivota mi ne bi bilo dovoljno da naslikam ne{to da zra~i , makar i nalik tom jevandjelju.

Nosim se mi{lju da je plasiram kao svoju,ali nikada i niza{ta ne prodam.

Ris

ODBIJEN I TUDJ,

UTU^EN KO SMRT,OBILAZIM KALI[,I ZOOLO[KI VRT, PRODJOH LAVA,I PAR TU@NIH BREZA,PA STIGOH DO,RISOVOG KAVEZA, RISKA LEGLA,LJUTO GLEDA,^EKA DRAGI,DA SE PREDA, ON JE CIMA,[APOM ]U[KA,SVUGDE ISTA,POSLA MU[KA, KAD ME SPAZI,KAKO ZURIM,POMISLI DA @ELIM,I JA DA GA TURIM, SIK]E, FRK]E,KAVEZ KIDA,A JA CRVEN,OD SRAMA I STIDA, STANI RISE,NEMOJ TAKO,STANI RISE,DAJ POLAKO, NISAM RISE,NISAM HTEO,ON ME SLU[A,MIRNO SEO, KA@EM KU]I,TAKVU IMAM,DA SE SMARAM,STALNO CIMAM, NEMOJ U MENE,NEMOJ PO MENI,AKO HO]E[ RIBICU,AJDE MALO [ENI, PAZI NA FRIZURU,NE MO@E U GUZU,PAZI MI NA [MINKU,NE GU@VAJ MI BLUZU, U PALANCI JA SAM BILA MIS,TO KAD ^UJEM,POBESNIM KO RIS.

Februar...

FEBRUAR

FEBRUAR JE, I MA^KE SE TUCAJU,KI[NE KAPI LEDE,USPOMENE MUCAJU,A SE]ANJA BLEDE, ZALEDIO FEBRUAR,I VE] HLADNU ZIMU,ZALEDIO POLJUPCE,I LJUBAVNU RIMU, RAZUM KAO TENK,ISPRED MENE STAO,SRE]O [TA SAM MOGAO,DO SAD SAM TI DAO, NEMAM @ELJU NI DA TE [AMARAM,DA TE LA@EM S DRUGARICOM VARAM,NEMAM @ELJU BRZO DA TE VOZIM,TVOG [LICA I OSMEHA,JA SE TOGA GROZIM, A AKO SI GORDA,MAKAR MALO,RECI DA ODJEBEM,IDI BUDALO, URADI ME SVETSKI,NA KRAJU BALADE,I NEKA TE FEBRUAR,OD MENE UKRADE.

Onaj trenutak

UHAPSITE,BOEME,POCEPAJTE PROZU,PESME I POEME, NEKA NEKO POBEDI,UNI[TI I SATRE,FILMOVE DRSKE,I LAJAVE TEATRE, SLEDITE SMELO,TAKTIKU RATNU,UZIMITE I @IVOT,I BOJE PLATNU, BUDITE VI,ONI [TO KROTE,GLUPAVU LJUBAV,I BEZVREDNE NOTE, PRETVORITE SRCA,U HLADNE STENE,UBITE NJIH,NJU I MENE.

Rublje

POZAJMI MI RUBLJE,BILO KOJE,SAMO DA JE TVOJE, @ELIM DA GA SKINEM,TO JE SVE,@ELIM DA GA SKINEM S’NJE, DAJ DA GA OBU^E,HAJDE LEPA @ENO,DA GA NOSI KAO DA JE NJENO, TVOJE JE RUBLJE,I JA SAM TVOJ,I JEDNO I DRUGO BI]E NA NJOJ, OSMEH SRE]O,IDEJA JE SJAJNA,A DA JE TVOJA OSTA]E TAJNA.

Prelezao sam aids...

DODIRNEM LI IKAD,TVOJE USNE SVOJIM,OSETI]U MIRIS,JA I UKUS BOLA,PRESTA]U ZAUVEK,SEBE DA SE BOJIM,POZVA]U NA VINO,JA PITOMOG DJAVOLA, OSTAVI]U OSMEH,JA U TVOME D@EPU,GLEDA]U KROZ DECU,JA I PTICA LET,@IVE]U ZA @ENU,KO SLOBODU LEPU,VOLE]U JE NEMO,JA I BI]U PROKLET, ON ME OPET ZOVE,PO GAVRANU POZIV [ALJE,JA TVRDOGLAV TRA@IM,RAZLOGE ZA DALJE, A SVAKI JE STIH GRE[KA ZA SEBE,I SVAKA JE MISAO PROKLETO MU^NA,SVAKA ME STROFA,KIDA I GREBE,PUKO SAM DU[O,NE RADI RU^NA, SRLJAM I DALJE,PADAM SVE NI@E,VOLIM TE JEBOTE,TO TI JE TO,O DA SI MI SAMO MALO BLI@E,

DA ZAJEDNO LJUBAVI,PIPNEMO DNO

[II1]

Teatar za decu

HAJDEMO SVI U TEATAR ZA DECU,UMESTO PI[TOLJA,SVAKO SVOGA MECU,APLAUZOM POZOVIMO GLUMCE NA SCENU,JER MI PARA NEMAMO,DA PLATIMO CENU,PUNO BOJA I VESELIH NOTA,IGRA RE^I,LJUBAV I DOBROTA,PLA[E NAS JAKO,DAHA JE SVE MANJE,AL’ DO]I ]E VE[TICA,KAO OLAK[ANJE,ZNOJE NAM SE RUKE,KOLEBAJU MISLI,SVE JE TAKO LEPO,ZA[TO SMO SE STISLI,PUCAMO KO ZVE^KE ,USNE NAM SE MI^U,PA SPU[TAMO GARD I TONEMO U PRI^U,OPU[TAMO GRUDI,LJU[TIMO FASADU,KAD NA KRAJU,UDARAC U BRADU, ZA[TO ZLIKOVCA NE BACI[E LAVU?,KAKO MU NISU ODRUBILI GLAVU?,ZA[TO MA^EVI KO MUNJE NE SEVAJU?,KAKO TO ZAJEDNO PLE[U I PEVAJU?,^UDNE LI PREDSTAVE,GLUPOG LI KRAJA,KAKO SE TO VOLE PRINCEZA I A@DAJA?, BEZ PANIKE!, NIKOM SE NI[TA DESITI NE]E!,TO JE SAMO LJUBAV I KOMADI] SRE]E! SEDAMO U KOLA I GAZIMO GAS,CEDIMO KROZ ZUBE,NIJE TO ZA NAS!.