Pivo

Pivo i zdravlje!Part 2...

pivo — Sun, 21 Dec 2008 23:36:02 +0100

Pivo sadrži vitamine B-grupe (vitamin B utiče na kvaitet kože), zatim magnezijum, kalijum, kalcijum, gvožđe i cink. Bogato je ugljenim hidratima, proteinima i flavonoidima, ali i antioksidansima. Lekovitost piva potvrđena je i u mnogim savremenim naučnim i kliničkim ispitivanjima.

Pivo, između ostalog, pozitivno utiče na prokrvljenost, cirkulaciju krvi i krvni pritisak, kao i na količinu šećera i vrednost masnoća u krvi. Ima blagotvoran učinak i kada je reč o bolestima mokraćnih organa ili kamena u bubrezima.Vitamin B utiče na kvaitetk kože.

Pivo i zdravlje!

pivo — Fri, 19 Dec 2008 18:36:02 +0100

Pivo gasi žeđ, osvežava, krepi i relaksira. Ono je i jako zdravo. Pozitivan učinak i lekovitost piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena.

U starom Egiptu pivo je kao napitak koji krepi i daje energiju bilo obavezni deo obroka robova - graditelja piramida. Osim za vraćanje snage nakon napornog rada, pivo je tada kao napitak sirotinje zamenjivalo i uglavnom nečistu vodu. Osim za piće, pivo se koristilo i u kozmetičke svrhe za osvežavanje kože lica i prevenciju kožnih oboljenja.

Temperatura piva!

pivo — Thu, 18 Dec 2008 11:33:09 +0100

Različiti proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva mogu se dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo zadržava najbolji kvalitet. Na primer, pilsneri se služe na dosta niskim temperaturama, oko 0°C, dok većina britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma („British Cellar Temperature“), od 5°C do 11°C, a neki čak i do 13°C.

Temperatura veoma utiče na ukus piva. Što je hladnije, manja je i količina ugljen dioksida, pa je time manje izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utiče na receptore ukusa i mirisa. Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:

Pilsneri na 0°C,
Lageri od 5°C do 9°C,
Ejlovi od 7°C do 11°C,
Stouti od 8°C do 13°C,
Stari ejlovi na sobnoj temperaturi.

Vrste piva!Nastavak...part 5..:)

pivo — Mon, 15 Dec 2008 01:37:09 +0100

Podela piva prema polaznoj sirovini:

Osnovna sirovina za proizvodnju svih tipova piva je ječam, odnosno slad, u nekim slučajevima je dozvoljena zamena dela slada drugim sirovinama. Najčešći dodaci su kukuruz, pšenica i raž.

Kukuruzno pivo - kod njega je do 70% slada zamenjeno kukuruzom.
Pšenični tip piva- zamena ječma pšenicom. Ova piva se nazivaju i Bela piva. Najpoznatija su: Berliner Weisen i Weisenbier. Pivara Weifert proizvodi ovaj tip piva pod nazivom Belo.
Ražano pivo- Raž daje pivu neka nestandardna svojstva: voćni miris, uljastu i često ljutu aromu. U Nemačkoj se proizvodi ražano pivo Schierlinger Roggenbier a u Austriji Goldroggen.

Vrste piva!Nastavak..opet..:)

pivo — Mon, 08 Dec 2008 13:33:17 +0100

Podela se bazira na udelu ekstrakta u masi osnovne sladovine pre vrenja. Podela je sledeća:

•Laka piva- 6-9% ekstrakta. Vrlo su prijatna za vreme letnjih vrućina.
•Standardna piva- 10-12% ekstrakta. Ovo je najčešća vrsta piva. Nazivaju se još i stona piva.
•Specijalna piva- 12,5-14% ekstrakta. Ova piva se nazivaju „puna“ piva, zbog punoće ukusa koju uzrokuje veća količina neprevrelog ekstrakta.
•Jaka piva- 18-20% ekstrakta. Ova piva sadrže i više alkohola od standardnih piva i najpoznatija su Bock, Stark i Festbier.
•Ječmena piva- 16-26% ekstrakta. Ova piva imaju veliku punoću ukusa a sadržaj alkohola obično prelazi 8%.

Vrste piva!...Jos jedan nastavak..:)

pivo — Sun, 07 Dec 2008 22:15:39 +0100

Podela pivca prema sadržaju alkohola:

Sadržaj alkohola u pivima koja se danas proizvode se kreće u rasponu od 0,5% do 10%. Piva se na osnovu ove podele dela na:

bezalkoholna piva (manje od 0,5% alkohola)
laka piva (ispod 3,5% alkohola)
standardna piva (lager i ale) (od 3,5 do 5% alkohola)
jaka piva (preko 5% alkohola)
ječmena piva (preko 8% alkohola)

Vrste piva!Nastavak!!!

pivo — Fri, 05 Dec 2008 01:40:25 +0100

U predhodnom postu sam izložila po čemu sve razlikujemo piva. Daklem da obnovimo gradivo. Vrste piva se razlikuju po: po boji, vrsti kvasca, načinu varenja, prema sadržaju ekstrata, prema procentu alkohola, prema polaznoj sirovini i sl.

Rekli smo da je osnovna podela piva na "ale" (ejlovi) i "lager"....o njima ponaosob će mo kasnije...a sad.....

Podela piva prema boji:

Osnovna podela piva prema boji je na SVETLA, TAMNA I CRNA.

Svetla piva - Prema standardima boja svetlih piva ne sme da pređe 10 EBC (univerzalnih jedinica za merenje boje piva).
Tamna piva – Najpoznatije vrste tamnog piva su Potrter i Stout. Najpoznatije Stout pivo svakako je Guinness. Tamna piva imaju boja koja se kreće od 40 do 100 EBC jedinica.
Crna piva - vrlo tamna, gotovo neprozirna piva koja su vrlo hranljiva i najčešće imaju ukus karamele ili crne čokolade. Najpoznatije vrste su Kostritzer, Asahi, Sapporo i Kirin.

Vrste piva!!!

pivo — Sun, 30 Nov 2008 01:20:18 +0100

Khm.....da počnem....vrste piva...avaj...hahha......šta mislite koliko ih je? A??? Ne možete ni da predpostavite.....

Pa da počnemo......Vežite se! Polećemo...

Čak i u današnje vreme, vreme interneta, kada su raznorazne informacije lako svima dostupne, pivopije misle da postoje samo dve vrste piva - svetlo i tamno. E pa dragi moji!!! Tako neće da može!!!!

U svetu postoji više od 1000 vrsti piva, koja se dele po boji, vrsti kvasca, načinu varenja, prema sadržaju ekstrata, prema procentu alkohola, prema polaznoj sirovini i sl.. Pivo može biti svetlo ili tamno, letnje ili zimsko, bezalkoholono ili akoholno i sl.

Zadatak pravljenja podele piva čak je i velikim stručnjacima iz ove oblasti zadao glavobolje.

Generalo, sva piva se dele na dve osnovne vrste: lageri i ejlovi ( ili ale), a pored njih ima mnoooogo podvrsta. Osnovna razlika ovih vrsta je u samom procesu proizvodnje. Da li je neko pivo lager ili ejl određuje se na osnovu tipa pivskog kvasca koji se koristi i od temperature procesa. Ejlovi se prave kvascem koji počinje proces vrenja na površini i na višoj temperaturi i proces traje relativno kratko. Sa druge strane, lageri se prave kvascem koji započinje proces fermentacije na dnu i odvija se na nižim temperaturama, a traje nešto duže. Lager je mnogo popularnije pivo nego ejl. Zauzima čak 90% ukupne proizvodnje piva.

To be continued......

Kako gleda pivopija....

pivo — Sun, 16 Nov 2008 11:54:52 +0100

Ajd malo da se salimo...:D

Kako gleda pivopija kad mu na sto donesu jedno hladno toceno...:)

PIVOPIJE!!!OSNOVNO SE GRADIVO MORA ZNATI!:)

pivo — Sat, 15 Nov 2008 12:37:02 +0100

U predhodnom postu sam izložila koji su elementi piva, odnosno, elementi od kojih se pivo pravi....sad ću isto to, samo sa malo više objašnjenja!!! PIVOPIJE!!!OSNOVNO SE GRADIVO MORA ZNATI!!!

Daklem....:)..rekli smo da se pivo pravi od: Ječma (Jedmenog slada), Hmelja, Vode i Pivskog kvasca!

Ječam (Ječmeni slad):

Slad predstavlja srce i dušu piva, on je najvažniji faktor koji određuje osobine piva: ukus, boju ,gustinu i jačinu. Ječam se pretvara u slad punu šećera. Taj šećer je hrana za kvaščeve gljivice. Ovaj proces se ne menja već 6000 godina!!! Ječam se potapa u vodu i drži u njoj dok ne proklija, zatim se suši i prži. Konačni prizvod ( zrna preprženog slada) izgledaju kao mala zrna kafe. Prženjem slada formira se miri, boja, ukus i boja slada. U zavisnosti od inteziteta i dužine prženja dobija se sad koji će dati npr. pilsner zlatne boje i crni porter. Od velikog uticaja je i kvalitet slada. Što se više spada upotrebi, to je ukus piva bolji.

Hmelj:

Od hmelja pivo dobija specifičan ukus i miris, on ujedno služi kao prirodni konzervans. Kiseline koji hmelj sadrži, daju pivu gorčinu, dok njegova ulja pivu daju specifičan "biljni ukus". Na svetu postoji preko 100 različitih vrsta hmelja, ali najbolja piva se brave isključivo od jedne podvrste hmelja zvanog "Noble" ( plemeniti hmelj). Ovaj hmelj košta 20 puta vipe od običnog hmelja i gaji samo u tri male oblasti u Srednjoj Evropi. Postoje četiri vrste ovog hmelja i to su: Saaz ( gaji se u Češkoj u Bohemiji), Tettnang Tettnanger, Spalt i bavarski Hallertau Mittrlfrueh. Gajenje hmelja je od velikog značaja za hvalitet piva. Njegovo gajenje je isto kao i gajenje grožđa za vino. Klima i nega utiču na ukus i miris cvetova hmelja.

Pivski kvasac:

Pivski kavasac ima veoma važnu ulogu u proizvodnji piva. On određuje vrstu piva. Kvaščeve gljivice se zovu Saccharomyces carlsbergensis i one proizvode jednu vrstu piva, dok druge gljivice pod nazivom Saccharomyces cerevisiae, proizvode drugu vrstu piva ( jača piva). Kvasac je odgovoran za stvaranje alkohola u pivu i za prirodno gaziranje piva. On uzima šećer iz piva i pretvara ga u alkohol i ugljen dioksid. Zbog pivskog kvasca koji je pun vitamina B , pivo veoma zdravo.

Voda:

Da bi pivo bilo dobro, voda od koje se pravi mora da bude bakteriološki ispravna. Ona služi kao rastvarač. Ranije je voda određivala koja se vrsta piva od nje može proizvesti. Minerali u vodi se danas mogu menjati i prilagođavati određenoj vrsti piva. Soli u vodi utiču na reakcije koje se odvijaju u procesu proizodnje i kao takve utiču na ukus, boju i miris finalnog proizvoda.