Zdrava hrana

Dvorište

zdravahrana — Mon, 27 Apr 2009 11:28:47 +0200

Koliko samo problema oko uređivanja dvorišta? Kada svaki slobodan minut želim provesti napolju, da uživam na svežem vazduhu, što je jedan od bitnih činilaca zdravog načina življenja, trebam taj prostor i ukrasiti. Na Netu sam pronašao nekoliko rešenja, jedan je: greenhill.co.rs.

Biodekoracije su veoma zahtevne u smislu organizovanja a pošto želim da mi okruženje bude lepo uređeno, zeleno i opuštajuće, trebam doneti i odluku: raditi i uređivati sam ili angažovati neku profesionalnu kompaniju?

Dnevne potrebe vode

zdravahrana — Tue, 23 Dec 2008 12:54:42 +0100

Dnevne potrebe vode zavise od više faktora: klime, navika u ishrani, fizičkih aktivnosti i sl. Pod odgovarajućim unošenjem vode se podrazumeva ona količina vode koja omogućuje izlučivanje od 1200 do 1500 ml urina na dan.

U letnjem periodu unošenje vode se mora povećati zbog dnevnih temperatura.

Dobar način prepoznavanja odgovarajućeg unosa vode je boja urina. Ako je boja tamno žuta, unos vode je nedovoljan.

Uloga vode u organizmu

zdravahrana — Tue, 23 Dec 2008 11:25:12 +0100

Voda kao osnovni konstruktivni element svakog organizma čini približno 60% telesne mase muškarca, dok je nešto manje zastupljena kod žena. Količina vode u organizmu ne zavisi samo od pola, već i od uzrasta. Novorođena beba ima oko 80% vode u svom organizmu. Kod odraslih osoba, procenat vode u organizmu se smanjuje za, u proseku jedan kilogram na svakih deset godina života. Uloga vode je višestruka. Ona učestvuje u svim metaboličkim procesima u organizmu, služi kao nosilac nutritienata i produkata metaboličke razgradnje, kao medijum za hemijske reakcije održava ćelije i učestvuje u regulaciji telesne temperature.

Prema procenama SZO, oko 1,3 milijarde ljudi, od čega više od sto miliona samo u Evropi, nema dovoljno vode za piće. Veruje se da je 80% svih bolesti na posredan ili neposredan način povezano sa kvalitetom vode. Oboljenja izazvana nedostatkom ili upotrebom nekvalitetne vode svake godine u nerazvijenim zemljama prouzrokuju smrt četiri miliona dece.

Mikrobiološki agensi i toksične materije se unose preko vode za piće ili namirnica putem pranja ili zalivanja kontaminiranom vodom.

Higijene ishrane

zdravahrana — Tue, 23 Dec 2008 00:14:02 +0100

Iz svega prethodno rečenog, jasno je da je ključ zdravlja, dugovečnosti i kvaliteta života, zdrav način ishrane. Kada o tome govorimo, onda tu podrazumevamo izbalansirane obroke i zastupljenost svih namirnica koje će zadovoljiti sve energetske potrebe organizma uz adekvatan izbor namirnica.

Kako bi bili sigurni da je sam način ishrane u službi zdravlja, čak i kada postoji želja za njegovim korigovanjem, a da bi se izbegle greške koje potencijalno mogu ugroziti zdravlje, od izuzetne važnosti je konsultovati specijalistu higijene ishrane, koliko god to, možda, previše zvučalo!

Bulimija

zdravahrana — Sun, 21 Dec 2008 18:03:00 +0100

Anoreksija se sa vremenom može preokrenuti u drugi oblik poremećaja ishrane, u bulimiju.

Bulimiju karakteriše čest napadi prejedanja što je praćeno kompenzatornim ponašanjem kao i stalnom opsednutošću izgledom i telesnom težinom. Kompenzatorno ponašanje podrazumeva namerno izazvano povraćanje, restrikciju hrane ali i zloupotrebu laksativa i diuretika.

I ovaj oblik poremećaja ishrane se predominantno javlja kod mladih žena.

Anoreksija

zdravahrana — Sat, 20 Dec 2008 12:46:36 +0100

Za razliku od gojaznosti drugu krajnost poremećaja ishrane predstavlja anoreksija.

Anoreksija je preterana mršavost koju karakterišu restriktivna, nepravilna i nezdrava dijeta koje izazivaju gubitak telesne težine za 25% od početne. Predstavlja opsednutost mršavošću kojoj se ne nazire kraj.

Tolika opsednutost mršavošću i fizičkim izgledom nastaje usled identifikacije mladih žena sa prelepim svetskim modelima koji vrebaju sa malih ekrana i modnih časopisa, a sa kojima se identifikuju.

Međutim gubitak telesne težine ne vodi zadovoljstvu već daljoj restrikciji ishrane i postavljanju sve strožih zahteva u smislu intenzivne fizičke aktivnosti. Tada počinju da se javljaju fizički i mentalni znaci gladovanja. Razvijaju se depresija i apatija.

Koliko je anoreksija kao vid poremećaja ishrane i ponašanja značajna govori i podatak da je na svetskim modnim revijama zabranjeno angažovanje modela ispod određene telesne težine.

Gojaznost

zdravahrana — Sat, 20 Dec 2008 02:08:00 +0100

Gojaznost poslednjih godina predstavlja sve veći zdravstveni problem i kao takav je predmet interesovanja stručnjaka. Međutim i pored sprovođenja mnogobrojnih mera prevencije, gojaznost ne samo da je u porastu već preti da preraste u epidemiju svetskih razmera. Naročito zabrinjava sve učestalija pojava gojaznosti kod dece i omladine.

Gojaznost nije više samo estetski problem već ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi i uslovljava nastanak mnogobrojnih bolesti i predstavlja faktor rizika koji bitno umanjuje kvalitet života.

U nastanku gojaznosti pored genetskih činilaca, značajnu ulogu ima i sedeći način života, fizička neaktivnost, brza hrana i nepravilna ishrana kao i kulturalni činioci. S toga je neophodno da svaka država ima dobro osmišljen plan i da izgradi strategiju za borbu protiv ove savremene bolesti, a pre svega treba raditi na edukaciji stanovništva i podizanju svesti ljudi o opasnostima koja gojaznost nosi.

S tim u skladu od velike je važnosti ukazivati na značaj navika u ishrani i na značaj fizičke aktivnosti, a sve to u cilju promocije zdravog i kvalitetnijeg života.

NIKOLJDAN

zdravahrana — Fri, 19 Dec 2008 11:19:07 +0100

Krsna slava je proslavljanje uspomene svetitelja na čiji dan su se krstili naši preci. To je veličanstven izraz pravoslavne vere duboko usađene u našoj sprskoj narodnoj duši. Srpski narod se nije krstio po naređenju nekog vladara neke države kao što je to slučaj sa drugim narodima već svojom slobodnom voljom. Tim činom su postali pravoslavni hrišćani. Krsna slava je vazana za najznačajniji dan u životu naših predaka a danas je taj dan, naš duhovni dan. Činjenice govore da samo Srbi imaju krsnu slavu pod odlučujućim uticajem Svetog Save i Svetosavske crkve od 13-og veka.

Dugovečnost

zdravahrana — Sun, 30 Nov 2008 15:37:52 +0100

Dugi niz vekova naučnici pokušavaju da otkriju tajnu ljudske dugovečnosti. Rezultati istraživanja ne idu u našu korist. Brzina fiziološkog propadanja se može, čak u dve trećine slučajeva pripisati našem načinu života i stilu življenja, dok je jedna trećina pripisana našem nasleđu. Ljudi koji se pravilno i zdravo hrane, koji su psihički aktivni i imaju zdrave navike, smanjuju rizik od nastanka mnogih bolesti. Loša ishrana, pušenje, preterano konzumiranje alkohola, izostanak fizičkih aktivnosti pogoršavaju stanje našeg organizma i znatno ubrzavaju propadanje. Zdravlje, pravilna ishrana, zdrava hrana, životni ritam, kreiranje slobodnog vremena i bavljenje sportom su samo neki od bitnih činilaca koji nam na određeni način pomažu da makar delom usporimo tok vremena.

Dnevne potrebe vitamina

zdravahrana — Sat, 29 Nov 2008 12:45:36 +0100

Pregled dnevnih potreba vitamina i namirnice u kojima se nalaze:

Vitamin A se uglavnom nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, žumancetu, nekim masnim ribama i ribljem ulju koje je najbolji izvor ovog vitamina. Vitamin A je termostabilan i otporan pri uobičajenoj kulinarskoj obradi. Duže izlaganje sunčevoj svetlosti i čuvanje na vazduhu ga razara. Preporučeni dnevni unos je 500-600 mikrograma na dan.

Vitamin D, iako je prisutan u mnogim namirnicama (žumance, masne ribe), unos hranom ima mnogo manje značaja u odnosu na mogućnost stvaranja u koži pod dejstvom UV zraka. Vitamin D je termostabilan tako da kulinarska obrada ne utiče na njegovu aktivnost. Potrebe odraslih biće zadovoljene ako je unos hranom 5 mikrograma dnevno.

Vitamin E. Najbolji izvor ovog vitamina su masti i ulja, povrće, orasi, semenke. Preporučen dnevni unos ovog vitamina je 10 mg dnevno.

Vitamin K se nalazi u namirnicama biljnog porekla, a posebno u zelenom lisnatom povrću. Potrebe će biti zadovoljene ako ishrana obezbedi 1 mikrogram vitamina K po kg telesne težine.

Vitamin C se uglavnom nalazi u namirnicama biljnog porekla, a posebno u citrusnom. Kako je vitamin C osetljiv na dejstvo toplote, zbog čega se dosta gubi pri kulinarskoj obradi, namirnice bogate ovim vitaminom treba koristiti u svežem stanju. Potreban dnevni unos je 60 mg ovog vitamina.

Vitamina B1 ima dosta u integralnim žitaricama i svinjskom mesu. Rastvorljiv je u vodi, pa vodu u kojoj je hrana pripremana ne treba odbacivati. Preporučena dnevna potreba ovog vitamina je 0,5 mg / 1000 kcal.

Vitamin B2. Njegov glavni izvor su mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, zeleno povrće. Pri kulinarskoj obradi moguć je gubitak do 50%. Odraslim osobama se preporučuje unos od 0,6 mg/1000 kcal dnevno. Veći sadržaj ovog vitamina ima meso, mleko, kikiriki, orasi. U toku kulinarske obrade gubitak može da iznosi i do 25 %. Preporučuje se 15-19 mg niacina.

Vitamin B6. Dobar unos ovog vitamina obezbeđuje pileće i svinjsko meso, riba, jetra, bubrezi, integralne žitarice, soja, lešnik. Izvesne količine se gube kuvanjem. Dnevne potrebe iznose 1,5-2,0 mg na dan i direktno su proporcionalne količini proteina u ishrani.

Vitamin B12, značajan izvor su jetra, slezina, bubreg. Kuvanje ga delimično razara. Dnevne potrebe su 2 mikrograma.

Folati, se nalaze u zelenom povrću, orasima, zrnevlju. Priprema, posebno kuvanje uništava folate u hrani. Dnevne potrebe iznose 150-200 mikrograma.

Vitamini

zdravahrana — Wed, 26 Nov 2008 11:50:51 +0100

Kada govorimo o zdravoj ishrani nikako ne bi trebalo zapostaviti udeo koji imaju vitamini, ali ne treba ni preterivati, jer ni jedna krajnost ne vodi zdravlju.

Sa unosom vitamina treba biti oprezan, jer kako hipovitaminoza što je smanjena količina vitamina, tako i hipervitaminoza što je povećana količina vitamina, može biti veoma štetna. Treba se pridržavati raznovrsne i pravilne ishrane i ne posezati lako za suplementima kao što su tablete kojima se nadoknađuju vitamini jer je malo verovatno da se putem preporučene ishrane unese prekomerna i toksična količina vitamina. Dakle, unos vitamina iz hrane je idealan, jer organizam tako najbolje apsorbuje vitamine.

Voće je savršen izvor vitamina i može se jesti u neograničenim količinama a idealan unos je oko 500 grama voća na dan. Voće bi trebalo jesti u prepodnevnim časovima i između ručka i večere ali nikako posle 19 časova.

Današnji tempo življenja diktira i brz način ishrane čega se moramo na svaki način paziti jer može značajno ugroziti zdravlje.

Piramida ishrane

zdravahrana — Sun, 16 Nov 2008 12:37:01 +0100

Da bi se zadovoljili principi zdrave ishrane i zadovoljile dnevne energetske potrebe organizma, preporuke za pravilnu ishranu i dnevni vodič u izboru vrste i količine namirnica, koristi se „piramida ishrane“. Podela namirnica je zasnovana na količini hranljivih materija koje su u njima najzastupljenije, kao što je, na primer, mleko najbolji izvor kalcijuma.

Piramida ishrane podrazumeva podelu namirnica u pet grupa:

I grupa – hleb, cerealije, pirinač, testenine;

II grupa – povrće;

III grupa – voće;

IV grupa – mleko, jogurt i mlečni proizvodi;

V grupa – meso, piletina, riba i leguminoze, jaja i orasi.

Kako bi se postigla dnevna izbalansiranost ishrane preporučuje se 6-11 porcija grupe namirnica koju čine žitarice, a koje su bogate ugljenim hidratima i koje su osnov optimalne ishrane. Preporučuje se unos povrća 3-5 puta na dan i voća 2-4 puta jer čine grupu namirnica koje su bogate vitaminima i mineralima. U manjem obimu se preporučuje unos hrane životinjskog porekla (2-3 porcije namirnica), dok se na samom vrhu nalaze masnoće i slatkiši, koje treba izbegavati.

Dati opseg preporučenih porcija treba prilagođavati energetskim potrebama organizma, a koji zavise od brojnih faktora (fiziološkog stanja organizma, dnevnih aktivnosti, fizičkih, kao i mentalnih).

U sledećoj tabeli je dat preporučeni broj porcija pojedinih grupa namirnica u zavisnosti od energetskih potreba organizma izraženih u kcal.

Grupe namirnica	1600 kcal	2200 kcal	2800 kcal
Hleb, cerealije, pirinač i testenine	6	9	11
Povrće	3	4	5
Voće	2	3	4
Mleko i mlečni proizvodi	2-3	2-3	2-3
Meso, riba, leguminoze, jaja i orasi	2	2	3

Ovaj način planiranja ishrane trebalo bi da odgovara potrebama i ukusima ljudi različitih kultura i mogućnosti.

Vegetarijanski način ishrane

zdravahrana — Fri, 14 Nov 2008 23:56:57 +0100

Briga za zdravlje i želja da se smanji unos namirnica životinjskog porekla, mnoge je opredelila za vegetarijanski način ishrane. Postoje „čisti“ vegetarijanci koji se hrane samo namirnicama biljnog porekla i „polu“ vegetarijanci koji unose i ribu, jaja i mleko. I kod jednih i kod drugih vegetarijanaca je otkriven značajno manji rizik za pojavu gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, čak i nekih vrsta karcinoma. Razlog je manje količine zasićenih masti, holesterola i belančevina životinjskog porekla. Povećan unos integralnih cerealija (musli i pahuljica), leguminoza (soja, kikiriki,...), povrća i voća, obezbeđuje obilje vlakana i vitamina, značajno podiže antioksidativni potencijal hrane i utiče na smanjenje rizika hroničnih bolesti ove populacije.

Zdrava hrana

zdravahrana — Wed, 12 Nov 2008 13:44:56 +0100

Nepravilna ishrana, nedovoljna ili preobilna, može trajno da ošteti naše zdravlje. Posledice nepravilne ishrane mogu da se ispolje i pojave nakon mnogo godina. Izborom zdrave hrane prilagodimo svoje navike i stil života u korist sopstvenog zdravlja.

Odluku o izboru obroka i izboru namirnica donosimo sami. Namirnice razlikujemo po poreklu (biljno i živoinjsko), i po sastavu, odnosno hranljivoj vrednosti. Nijedna namirnica (ni hrana, ni piće), sama po sebi, nije kompletna i ne sadrži sve hranljive materije potrebne organizmu. Zato, prilikom planiranja ishrane i odabira hrane, moramo voditi računa da zadovoljimo naše telo i um unosom odgovarajućeg nivoa hranljivih materija.

Svetska zdravstvena organizacija je 1990. godine izložila stav o ishrani i zdravlju i definisala donju i gornju granicu unosa hranljivih materija. Rezime je sledeći:

Hranljive materije koje treba jesti manje:

Zasićene masti,

Ukupne masti,

Kuhinjska so.

Zdrava hrana, namirnice koje treba jesti u većim količinama:

Voće i povrće,

Cerealije (musli i pahuljice),

Riba.

Ishrana spada u faktore rizika i sve je više posledica nepravilnom ishranom, pre svega usled velikog unosa gore izdvojenih materija. Načini postoje da se izbegne ugroženost zdravlja usled nepravilne i loše ishrane. Preventivna ishrana, pravilna ishrana i zdrava hrana radi u korist našeg zdravlja i sprečava pojavu bolesti, obezbeđuje pravilan rast i razvoj i podiže otpornost i imunitet organizma.

Za doručak

zdravahrana — Sun, 09 Nov 2008 01:31:16 +0100

Broj gojaznih je udvostručen, pa čak i utrostručen u poslednje tri decenije. Loše navike u ishrani uključujući i neadekvatne obroke bez povrća, voća i mleka, igraju odlučujuću ulogu u nastanku gojaznosti. Ishrana koja štiti organizam od tog problema, uključuje ishranu baziranu na povrću i voću kao i fizičku aktivnost. Doručak kao najvažniji obrok u toku dana ne treba izbegavati jer utiče na sposobnost organizma da odgovori na dnevne psiho-fizičke izazove.

Zapanjujući je podatak da preko 50% stanovništva ne doručkuje. Izbegavanjem doručka, smanjuje se nivo šećera u krvi što ne samo da ometa naše funkcionisanje i ugrožava zdravlje, već tera organizam da posegne za prostim šećerima, kao što su čokolada, kolači, sokovi i dr. kako bi se povećao šećer u krvi. S’druge strane, zbog trenutno povećanog šećera u krvi, luči se insulin, pretvara se šećer u masti što prouzrokuje nastajanje začaranog kruga gojaznosti.

Kao sasvim dobar doručak koji će pokrenuti metabolizam i čitavom telu osigurati potrebnu energiju, podrazumevaju se proteini (mlečni proizvodi), složeni ugljenihidrati (integralna peciva), vitamini i medju njima najznačajniji antioksidansi (C i E), kao i minerali (Na i K).

Svaki organizam je različit, te je za doručak kao i za druge obroke neophodno sastaviti namirnice u zavisnosti od telesne visine, težine kao i dnevnih i fizičkih aktivnosti.

Izbor hrane

zdravahrana — Sun, 02 Nov 2008 17:19:05 +0100

Doručak je najvažniji obrok, jer daje snagu našem organizmu da se izbori sa dnevnim izazovima i obavezama. Ručak nam vraća potrošenu energiju a večera nam otežava san koji je ključ odmora, što se neposredno odražava na naše zdravlje.

Ako niste sigurni u sopstveni izbor zdrave hrane, neka Vaš vodič bude stara narodna izreka: “Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju“.

Rezultat će bidi vidljiv.

Linija tela

zdravahrana — Sat, 01 Nov 2008 18:28:03 +0100

Kad nezdrava ishrana i fizička neaktivnist dovedu naš spoljašnji izgled u pitanje, kad se zaokruglimo i pustimo stomake kakve ne želimo, onda se tek zapitamo:

Kako da povratimo našu, nekada lepu liniju?

Bavljenje sportom, fizička aktivnost kao što je gimnastika, trčanje, brzo hodanje 30-40 minuta dnevno, bežanje iz gradskog smoga u prirodu i šetnja pored jezera i reka, uticaće povoljno na naš organizam i opredeliti nas da konzumiramo zdravu hranu koja će istančati naša čula i omogućiti unutrašnju harmoniju.

Zdrava hrana i pravilna ishrana nas čini jakima, izgrađuje naš um, pojačava emocije i okrepljuje naše telo.

Zapamtimo!

Imuni sistem

zdravahrana — Wed, 29 Oct 2008 15:41:24 +0100

Hrana je kroz celokupnu istoriju čovečanstva imala sasvim posebnu ulogu. Vrlo često se kroz nju želela pokazati moć, dominacija i status. I danas je u nekim društvenim slojevima tako, međutim današnji tempo življenja diktira i smanjenje vremena koje treba posvetiti izboru hrane, njenom spremanju i svakako, uživanju i njoj.

Loše navike u ishrani, loši spoljašnji uticaji kao zagađeje i pojačani unutrašnji uticaji kao što je stres, zahtevaju upotebu namirnica u ishrani koji utiču na jačanje imuniteta svojim antioksidantnim delovanjem. Osim virusa, bakterija i drugih mikroorganizama, imuni sistem može da aktivira, na bolje i na gore, hrana koju jedemo.

U misiji pravilne ishrane treba da nam pomognu specijalisti, doktori, nutricionisti i svi oni, koji o toj tematici znaju više! Potražimo savete, smernice i uputnice ka zdravoj ishrani i ka zdravom životu.

Prevencija

zdravahrana — Mon, 20 Oct 2008 12:30:02 +0200

Moramo da pronađemo snagu u sebi – ne zbog drugih već zbog samih nas. To je za naše dobro. Ljudi su različiti, neko se hrani svim i svačim, po svakakvim kioscima i prodavnicama brze hrane, neznajući šta su uneli u organizam i pojeli.

Restorani brze hrane u razvijenim delovima sveta moraju staviti informacije o količini kalorija u svojim jelima zarad borbe protiv gojaznosti. Pored nezdrave ishrane i „junk“ hrane, svakako postoje i drugi neprijatelji zdravlja.

Ključ je u uspostavljanju ravnoteže u ishrani, načinu života i fizičkoj aktivnosti. Povrće, voće i njihova lekovitost znamo da podiže imunitet i deluju kao prirodni lek na naš organizam i treba jesti češće. Postoji mnoštvo namirnica iz prirode koje će naše potrebe ispuniti.

Uspostavimo harmoniju u organizmu jer je prevencija osnov očuvanja zdravlja.

Nasleđene navike!

zdravahrana — Sun, 19 Oct 2008 22:00:01 +0200

Kaže naš narod da zdravlje na usta ulazi! Da li se, i kada toga setimo? Na vreme, ili malo kasnije? S toga je jedan od najvećih izazova i najtežih zadataka svakog od nas, kako se osloboditi starih, štetnih navika i prihvatiti nove, zdrave navike.

Zdrava ishrana podrazumeva pravilnu ishranu, što ne mora značiti da treba kupovati najskuplje proizvode!

Mišljenje nutricionista je da za početak, pre svega treba izbegavati, odnosno svesti na minimum konzumiranje brašna, šećera, soli i masti – koje su takozvane četiri bele smrti. Ne preskakati obroke i biti umeren. Unoseći hranu biljnog i organskog porekla unosimo u sebe više hrane a manje kalorija, što uz dodatak mesa kao što je piletina ili riba, unosimo dovoljno i proteina.

Pravilna i zdrava ishrana ne samo da će usloviti sklad duha i tela već i delovati preventivno na nastanak čitavog niza bolesti, od naizgled banalnih do veoma ozbiljnih i fatalnih.

Pravilna ishrana

zdravahrana — Thu, 16 Oct 2008 17:46:33 +0200

Trend zdrave ishrane i zdravog načina života sve više dobija na značaju i sve više uzima maha kod nas, pošto je u svetu već postavio životne standarde.

Danas je sve više zastupljeno verovanje ljudi da naše zdravlje ne zavisi samo od genetike i sreće, već u značajnoj meri i od izbora hrane koju unosimo u organizam. Znamo da je zdrava, pravilna ishrana i zdrava hrana od izuzetnog značaja za postizanje opšteg dobrog stanja organizma. Količina hranljivih materija koje svakodnevno unosimo u organizam treba biti kontrolisana i merljiva.

Kao nezaobilazni činilac nezdrave ishrane je životni stil modernog vremena koje odlikuje brz način življenja i manjak slobodnog vremena koje utiče na slabo ili nikakvo bavljenje sobom skoro svakog pojedinca.

Danas, vreme u kojem živimo, kada se deo čovečanstva veoma udaljio od prirodnog načina života i zdrave ishrane, nameće se pitanje:

Da li uopšte želimo i da li umemo da se hranimo zdravo?