*Wicked*
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak
<p>Jednom davno, u jednoj zemlji iz snova, živela je jedna devojčica... Danas te zemlje više nema, a devojčica? Ona je sada ovde!</p>
djavolak2026-06-17T23:34:56Z5 godina kasnije
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2008/12/01/5-godina-kasnije
<p align="justify"><span style="font-size: small; color: #008000"><span style="font-family: times new roman,times">"Zdravo! </span></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small; color: #008000"><span style="font-family: times new roman,times">Zovem se... Nije bitno kako se zovem, bitno je ko sam... Ili možda, ko želim da budem, ali možeš me zvati '<em>Doktor</em>'. Zvuči ti otrcano? Nemoj se prevariti jer nije tako. Ja sam sve ali otrcan nisam."</span></span></p><p align="justify"><span style="color: #993366">.......................................................... </span></p><p align="justify"><span style="color: #008000">"Želiš da me upoznaš? U redu. Hajde da se družimo, ili je to previše dosadno?"</span></p><p align="justify"> <span style="color: #993366">.........................................................</span></p><p align="justify"><span style="color: #008000">"Želiš prvo da me upoznaš? Da ti kažem nešto o sebi... Sviram u bendu, ili ne sviram. Bavim se ekstremnim sportovima, ili se ne bavim. Imam istetovirana cela leđa, ili nemam. Shvati kako želiš. Biću ono što želiš, ili ću možda biti ono što ja želim da budem." </span></p><p align="justify"><span style="color: #993366">.</span><span style="color: #993366">..........................................................</span></p><p align="justify"><span style="color: #008000">"Ko sam ja u stvari? Ja sam <em>'faca', </em>a ako nisi čula za mene onda nemaš pojma, jer mene svi znaju. Ali hajde, olakšaću ti."</span></p><p align="justify"><span style="color: #993366">...........................................................</span></p><p align="justify"> </p><p align="left"><u><strong><span style="color: #ff0000">~5 godina kasnije~</span></strong></u></p><p align="justify"> </p><p align="justify"><span style="color: #800080">"Zdravo. Danas znam ko si." </span></p><p align="justify"><span style="color: #008000">..........................................................</span></p><p align="justify"><span style="color: #800080">"Šta ja to znam? Znam tebe, ako ti i postojiš. Da li se obrisi čoveka mogu nazvati ljudskim? Ja sam samo čovek koji greši, koji je jednom pomislio da smo isti. Tada sam gledala žmureći. Danas... Vidim jasno, čak i kad sanjam. Vidim senku koja me prati, vidim kišu i sneg, vidim pustinju."</span></p><p align="justify"><span style="color: #800080">"Umorna sam." </span></p>Generalna2008-12-01T19:35:34ZdjavolakМрак је остао у њему!
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2008/08/15/mrak-je-ostao-u-njemu
<p align="justify"><span style="font-family: georgia,palatino"><span style="font-size: small"> Опет сам тужна... Ваљда једино тад могу да пишем. Остали дани су исувише светли.</span></span></p><p align="justify"> <span style="font-family: georgia,palatino"><span style="font-size: small">Седим и гледам у под, широм отворених очију. Сузе се полако скупљају од чега ми вид постаје благо замагљен. Никад нисам гледала кроз сузе. И зашто уопште плачем? Јер се осећам повређено?! Не, није то, повређени су они који не знају шта их очекује, а ја знам. Сваког дана се пробудим и помислим: "Шта ће данас бити?". Бити оптимиста у мом случају значи наставити мучење, јер ми тај оптимизам даје снагу да наставим и да верујем да ће данас бити боље, али никад није. Никад не престаје, никад се не зауставља. И баш као што река тече и носи шљунак са собом, и мене ова река вуче по свом мрачном и прљавом дну. И све оно што нас уче није тачно. Не функционишу никакве "Ја поруке", не вреди враћати ударце... Кажу: "Игнориши"! И шта онда? Игноришем и гледам како се руши, губим вољу да подметнем руку и спречим даље осипање, а оно све више пуца и круни се. Отпадају сви они лепи дани и полако падају у заборав, а све оно ружно остаје. Расте и јача сваким даном.</span></span></p><p align="justify"><span style="font-family: georgia,palatino"><span style="font-size: small">ВРЕМЕ ЈЕ ДА ЗАТВОРИМ ОЧИ И ОДЕМ!</span></span></p><p align="justify">П. С. Да, ово је намењено теби О! </p>Generalna2008-08-15T08:09:20ZdjavolakЦрно - бели свет
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2008/08/13/crno-beli-svet
<div align="justify"><span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">
</span></span></div><div align="justify"><span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small"> Када би бело видели као истину, а црно као лаж, онда би боје биле све
остале варијанте истине и лажи, а сви знамо да је истинитост
субјективна, уколико се не ради о научним чињеницама. </span></span><span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">Раније
сам увек говорила да санјам у боји, али више нисам сигурна у то. У
последње време ми се живот претворио у црно - бели свет и још увек не
могу да утврдим како је до тога дошло. Волела бих да макар могу да
кажем да је бело - црни свет, али није.</span></span></div>
<div align="justify"> </div><div align="justify"> <span style="font-family: times new roman,times"><span style="font-size: small">Да ли је стварно истинитост субјективна или је то измислио неко ко није желео да други мисле да лаже? До сад сам се увек водила изреком: ''Док не видим не верујем!'', а шта је са стварима које не могу да видим, онда на основу свог субјективног осећања или жеље (помешаних са одређеним социјално-културним правилима и моралним начелима) одлучујем да ли је то могучће или не, а на основу тога закључујем о истинитости. Али шта кад ни то није могуће, а то се углавном дешава када су укључене емоције. Да ли лаж може да постане истина и под којим условима је то могуће? И како ћемо подвући црту и за нешто са сигурношћу рећи да је лаж, а не скривање, прећуткивање, извртање истине, улепшавање чињеница или преувеличавање? Ја и даље бирам да мислим да су све то лажи и усуђујем се, упркос упозорењима других да кажем да не верујем и да нећу да верујем људима који имају обичај да свакодневно употребљавају наведено. </span></span> </div>Generalna2008-08-13T09:34:22ZdjavolakНационалиста или...
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2008/05/21/nacionalista-ili...
<p>Још једно досадно предавање. Не волим што професорка, која може да ми буде баба, и која не зна да укључи компјутер предаје о медијима. Ко зна, можда нешто и научим. </p><p>Не баш толико занимљиво предвање колико би могло бити. Тема је веома занимљива: "Како медији утичу на наше виђење света". Презентација је лоше урађена и већ губим интересовање, али одслушаћу до краја. Све те слике већ знам, као и информације. "Шта мислите које од ових слика су праве а које су компјутерски модификоване"? Очекивала сам више. Могла је на интернету да нађе много боље слике, али добро, трудила се. </p><p>Затим је уследило питање: "Где би сте пре купили воће?". Показала је два папира. На једном је писало <strong><em>sveze voce</em></strong>, а на другом <strong><em>свеже воће</em></strong>. Рекла сам на овом на којем пише <em><strong>свеже воће</strong></em>. "Зашто"? Испрва нисам ни размишљала зашто сам тако изабрала, а онда сам помислила па зато што је написано ћирилицом, и тако сам и одговорила. </p><p>"ВИ СТЕ НАЦИОНАЛИСТА!", викнула је професорка. Нисам стигла ни да објасним зашто. Да ли су Руси националисти зато што страна имена разноразних кафића, банака, институција... пишу ћирилицом, или једноставно знају да сачувају своју културу? Да ли ме то што подржавам писање ћирилицом чини националистом, или ја негде грешим пошто не мислим тако? </p><p>Зар није писмо део културе сваког народа или је ово период потпуне акултурације и глобализма?</p><p> <img src="http://academic.missouriwestern.edu/ascher/russia/miss-mcdonalds.jpg" border="0" width="548" height="368" /></p><p> </p><p> </p>Generalna2008-05-21T16:41:46ZdjavolakОпет је лето!
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2008/05/21/opet-je-leto
<p> </p><p>Јагоде, трешње, кактуси на балкону и непријатани мириси у аутобусу. То су четири ствари које окарактеришу почетак сваког лета.</p><p>Јуче је поред мене прошао камион. Осетила сам море... Није ваљда да ме опет хвата носталгија, како је могуће да у Београду осетим море? Превозио је песак из Саве са ког је још увек капала вода. Можда сам заборавила прави мирис мора. </p><p>Почели су испити. Опет сам тужна, или само тражим изговор да не учим.</p><p> </p>Generalna2008-05-21T16:24:41ZdjavolakNe razumem
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2007/11/20/ne-razumem
<p>Razočaranje...</p><p>To je jedna od meni najružnijih reči. Ne znam da li je problem u meni jer ja očekujem previše od ljudi ili je problem u drugima, samo znam da je to osećanje bespomoćnosti. Uvek se trudim da se stavim na mesto onog drugoga, i kada razumem kroz šta ti ljudi prolaze, onda se ponašam u skladu sa osećanjima koja se u meni jave. Ali nikada neću razumeti ljude koji ne mogu, ili ne žele sebe da stave na tuđe mesto, i koji potpuno zanemaruju sve što se drugima događa, jer se to ne događa njima samima.</p><p>Da li ja stvarno isuviše tražim kada kažem: ,,Sada mi je potrebno da budeš uz mene, da me saslušaš i da me podržiš.''? Život nas češto šokira nekim ružnim stvarima, i tada ne možemo da se snađemo. Da li je isuviše u takvim situacijama tražiti malo saosećanja od osoba koje ti najviše znače? Od osoba čije te je prisustvo nekad činilo srećnijom osobom. </p><p>I da li je razumljivo što se naljutiš kada ti te osobe okrenu leđa kad su ti najpotrebnije?</p><p>Bio mi je potreban zagrljaj i nekoliko lepih reči, ali sam ipak ja ispala kriva jer sam previše očekivala. I sada sam u još gorem stanju, jer mi nije bilo potrebno da se povrh svega, zbog nečije bezosećajnosti, nađem u situaciji u kojoj preispitujem sebe, i osećanja koja gajim prema određenim osobama. </p><p>Moja buduća profesija je da razumem ljudska osećanja i da rešavam tuđe probleme tako što ću moći da se stavim na tuđe mesto, i na žalost ja ne mogu da nađem nikakvo opravdanje za ovakvo ponašanje,jer ne mogu da shvatim da je bilo toliko teško staviti se na moje mesto... </p><p> </p>Generalna2007-11-20T20:49:32ZdjavolakUA! UA! UA!
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2007/10/02/ua-ua-ua
<p>Danas ja kažem:</p><p> </p><p>1. UA! svim Lilly i DM drogerijama u gradu Beogradu! </p><p>Jer se svaki put kad uđem u neku osećam kao da sam kriminalac. Prodavačice me prate sa jednog kraja prodavnice na drugi, od jedne gondole do druge. Stoje minad glavom kada pokušavam da izaberem šampon za kosu. Zagledaju koji ću sapun da uzmem. Pažljivo slušaju šta razgovaram sa drugaricama o nekom proizvodu! Čuvar se drao na mene jer sam ušla na pogrešnu stranu, drugi me je zamolio da napustim prodavnicu jer sam izvadila olovku (kao da sam izvadila najstrašnije oružje) da zapišem ime proizvoda. </p><p>Ponašajte se malo ljubaznije prema mušterijama. Kažite dobar dan, do viđenja, izvolite, hvala... naučite da je mušterija uvek u pravu i kad nije, i da budete ljubazni u svakom trenutku. Ako je potrebna pomoć pomozite a ne da ignorišete. </p><p> </p><p>2. UA! svim C-marketima i Maxi-ima u gradu Beogradu!</p><p>Kase postoje da bi se koristile, a ne da bi ljudi cekali u redu na jednoj kasi po pola sata. Rukavice postoje da bi se stavljale kad se dira meso ili hleb! Papirici sa cenama postoje da bi stajali na gondoli ispod proiyvoda na koji se odnose. Kada neka namirnica nestane onda se ponovo poruči ili se prazno mesto na kom je ona stajala popuni drugom namirnicom. Kada prodavačica pogreši u vraćanju kusura, treba da se izvini, a ne da pravi problem što mora da proverava račun. I dve najbolje stvari od svih koje su se lično meni dogodile:</p><p>a) kasirka je tu da radi na kasi, bez obzira na to kako su kupci odredili da plate (gotovinom ili karticom) ona ne sme da se žali, jer je njen posao da čeka, ako treba i pola sata dok joj banka ne pošalje račun od kartice, a pogotovo nije njen posao da drugim ljidima govori da pripreme gotovinu jer se njoj jako ide na pauzu i ona ne može da čeka kartice.</p><p>b) prodavačice nemaju prava da vam zagledaju u lične torbe (ne u cegere) niti da od vas zahtevaju da torbu sa ličnim stvarima, kao što su mobilni ili novčanik, ili dokumenta kačite na mesto koje je određeno da na njemu ljudi okače svoje cegere za kupovinu, jer kao što je i sama rekla, prodavnica ne odgovara za nestanak vaših ličnih stvari. Pa stoga, nemaju prava ni da se ljute kada u prodavnicu uđete sa ličnom torbom.</p><p> </p><p>3. UA! svim apotekarkama!</p><p>Koje kada kupujete neku glupu stvar, kao što je npr. sprej Marisol, moraju da znaju za šta će vam to! To nije njihova stvar. Ili onima koje kada na recept uzimate lekove moraju da pitaju od čega ste bolesni, ili koji su vaši simptomi.</p><p> </p><p>4. UA! Svim prodavačicama u raznoraznim buticima!</p><p>Koje i kad ih ne pitate moraju da dobacuju komentare tipa: ,,Savršeno ti stoji!'' ili ,,Kao da je šiveno baš za tebe'', a pri tom se ispred vas nalazi ogledalo i vi možete da vidite kako vam ta stvar odvratno stoji. I svim onima koje vas potpuno ignorišu kada im tražite da donesu vaš broj odeće ili obuće i pri tom prevrću očima. I svim onima koje dok vi čekate telefoniraju. </p><p> </p><p>Da li ste i vi imali slična iskustva????</p><p><img src="http://www.stephaniesyjuco.com/jpgs/personal_protest2.jpg" border="0" width="360" height="491" /></p>Generalna2007-10-02T14:51:16ZdjavolakSukob interesa! Ili još jedna dosadna svađa??!!
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2007/10/02/sukob-interesa-ili-jos-jedna-dosadna-svadja
<p> </p><p>Mrzim kad mi ovako počne dan. Mrzim i kad mi ovako započne nedelja. </p><p>Šta učiniti kada se nađete u sukobu interesa? Dozvoliti da ne bude po vašem, iako znate da to za vas neće biti dobro, ili biti tvrdoglav do kraja i isterati na svoje? Šta se u današnje vreme desilo sa kompromisima? Gde god da se okrenem ljudi se bune radi ovoga ili onoga, i svi čekaju, a kad im se i to smuči oni preduzimaju radikalne mere. I šta onda? Onda žele samo svoje, i samo ono što je za njih dobro. Šta je bilo sa tolerancijom, i uzajamnim poštovanjem? Sa poštovanjem tuđe volje? Danas to ne postoji, bar ne kod nas. </p><p>Nepoštovanje i ignorisanje tuđih prava je došlo do te mere da u trenutku kada je ulaz moje zgrade trebao da bude okrečen u novu boju, osoba koja je sa zadovoljstvom celokupnu organizaciju preuzela na sebe, nije htela da ispoštuje naše predloge oko toga kakve boje ulaz treba da bude.Danas nam je ulaz osvanuo u boji pomorandže, okrečen masnom bojom. Pokušali smo da se bunimo pre nego što su radovi uopšte počeli. Nije bilo svrhe, jer dogovor ne postoji. Postoji samo želja pojednica. I onaj ko je jači pobediće. Uspeće da izgura svoju volju uprkos pokušajima drugih da ga spreče u tome. </p><p>Nije prvi put da sam se osećala kao da se ništa ne pitam, kao da je moj glas isuviše tih da bi ga drugi čuli. Ovo je bio samo jedan banalan primer.Primer koji dokazuje kakvo je stanje ovde. A možda je to ipak bila samo još jedna dosadna svađa... </p><p> </p>Generalna2007-10-02T14:26:18ZdjavolakNakon duze pauze, opet ja...
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2007/09/24/nakon-duze-pauze-opet-ja...
<p>Glupo pitanje: "Da li ste se nekad osećali loše?"</p><p>Da li neko želi da odgovori: "ne"?</p><p>Tako sam i mislila <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-cool.gif" border="0" alt="Cool" title="Cool" /></p><p>Naša poznata pesnikinja je rekla:</p><p align="left" style="background-color: #ffffff"><span style="font-family: helvetica; color: #99cc00">"...<strong> Jer sreća je lepa samo dok se čeka,</strong></span></p><div align="left" style="background-color: #ffffff">
<span style="font-family: helvetica; color: #99cc00"><strong>
</strong></span></div><p style="background-color: #ffffff"><span style="font-family: helvetica; color: #99cc00"><strong>Dok od sebe samo nagoveštaj da.</strong>"</span></p><p align="justify" style="background-color: #ffffff"><span style="color: #000000">Da li je ovo stvarno istinia? Da li smo mi - ljudska vrsta osuđeni na to da nam, sve što još uvek nije naše ili sve što možemo da vidimo kroz maglu, ne znajući pravu stvarnost toga, pričinjava veće zadovoljstvo nego ono što možemo, nego ono što imamo?</span></p><p align="justify" style="background-color: #ffffff"><span style="color: #000000">Zašto uvek žudimo za onim do čega je teško doći, a ne za onim što nam se daje? Juče sam se osećala loše. Loše zbog drugih ljudi, koji meni nikad nisu uradili ništa osim što su bili dobri prema meni. Bilo mi ih je žao, jer ne znam šta sam ja njima učinila da oni tako pate zbog mene. Da li je pogrešno biti opušten i svoj u prisustvu nekoga kome se sviđaš, kad si svestan da će baš ta tvoja opuštenost još više da privuče tu osobu. </span></p><p align="justify" style="background-color: #ffffff">Dok sam bila mlađa često sam osuđivala mamine ledene kraljice čijih pogleda mnogi ljudi nisu vredni, a sada shvatam da je bolje biti takav. Kad su se one osećale loše zato što su nekome slomile srce? Nikad... možda, da sam ja bila takva prema nekima oni ne bi prošli kroz ono što su prošli zbog mene. Ja sam se uvek trudila da ostanem onakva kakva sam, bez obzira na to da li me ta osoba interesuje ili ne, a sad mi je jasno da sam grešila, jer je svaki moj osmeh davao lažnu nadu i budio požudu. </p><p align="justify" style="background-color: #ffffff">A šta je sa onima koji su uspeli da mi priđu toliko da su me zainteresovali, na neko vreme. Pustiti nekoga u svoj život nije mala stvar. I dobro sam se uverila da reči: "Nemoj da se vezuješ za mene, jer ja za tebe neću." ne znače ništa. Svaki put su mi se obile o glavu. Svaki put su se vezali, a ja sam samo želela da odem. Kako nekome staviti do znanja da ti ne želiš ništa ozbiljno?</p><p align="justify" style="background-color: #ffffff">Dakle, pouka koju sam ja izvukla je - dobro je po nekad biti ledena kraljica, ignorisati, ne obraćati pažnju i ne dozvoljavati ljudima da vam priđu, a pogotovo ne da vas upoznaju. Pre ili kasnije oni će shvatiti da je to bilo za njihovo dobro.</p><p align="justify"> </p>Generalna2007-09-24T13:01:04Zdjavolak... Molim?!
http://djavolak.blog.rs/blog/djavolak/generalna/2007/07/11/...-molim
<p>Sedim u parku. Lep je dan. bash onakav kakav se poželeti može. Nije ni vruće, ali nije ni hladno. Kiša će uskoro da padne. Sve je zeleno i ja uživam dok gledam krošnje drveća i tu predivnu zelenu boju. </p><p>Primetila sam je još kada je sedela na klupi preko puta mane, a ona sada gleda pravo u mene i ide ka meni. Šta li hoće? Verovatno prosi. </p><p>Prišla je i sela. Nema tu manira, niti lepog i učtivog pitanja da li je možda klupa na kojoj ja sedim zauzeta. Ona je jednostavno sela. Počela je da priča. Jednostavno je sela i počela da mi priča neke stvari. U početku mi nije bilo jasno šta želi i imam utisak da je još samo jedna u nizu osoba koje je teško vreme pokosilo. Ali tada njena priča poprima oblik, i ona se unosi sve više. </p><p>A... Počinjem da shvatam polako. Pa ona je jedna od onih žena koje ti samo priđu i navodno ti pričaju tvoju sudbinu. Ali čemu to kad ja ne verujem u takve babske priče. Zar ja izgledam kao neko ko veruje u takve stvari. Po malo sam i uvređena, a njena priča mi izgleda smešna! Pomišljam kako ona ništa ne zna i trudi se da mi kaže nešto što bi svakome odgovaralo da čuje. A onda je rekla nešto, sa moje tačke gledišta, veoma glupo. I ja sam počela da se smejem. Znam, da je to bilo izuzetno nepristojno, ali bilo je jače od mene. Jednostavno joj nisam verovala. Ustala je i otišla. Rekla sam joj doviđenja.</p><p> Prošlo je par dana. Ja sam i zaboravila na tu priču. Ta žena mi je bila izbrisana iz pamćenja. I onda... Dogodilo se. Hm... Da li sam ja na nesvesnom nivou izazvala da se tako nešto ipak dogodi, ili ona stvarno ume da predvidi? Ne znam ali zelim da verujem da ipak ona nije bila u pravu, nego da je moja podsvest, igrajući se sa mnom i mojim osećanjima odradila veći deo posla. </p>Generalna2007-07-11T11:20:11Zdjavolak