Све у причама бива

Припреме за море

, 03 2026 22:00:43 +0100

"Примећујем да људи увек врше опсежне припреме за купање кад год иду негде близу воде, али да се баш много не купају кад тамо стигну.

Исто се догађа кад пођете на море. Увек донесем чврсту одлуку - док размишљам о томе у Лондону - да ћу сваког јутра рано устати и бућнути се у море прије доручка, и увек свечано спакујем купаће гаћице и пешкир за купање. Увек купујем црвене купаће гаћице. Некако се сам себи свиђам у црвеним купаћим гаћицама. Добро иду уз мој тен. Само, чим дођем на море, осетим да за тим јутарњим купањем чезнем неупоредиво мање него док сам био у граду. Напротив, у мени ојача жеља да лешкарим у постељи што могу дуже, а онда сиђем равно на доручак. Једном или два пута врлина у мени је тријумфовала, па сам устао у шест сати и полуобучен, с гаћицама и пешкиром, јежећи се, избауљао напоље. Нисам се, међутим, никад нарочито провео. Изгледа да за такве прилике, кад ја наумим да се купам рано изјутра, чувају у резерви изузетно оштар источни ветар. Бирају, осим тога, само тророго камење и стављају га одозго, заоштре стене и прекрију шиљке с мало песка тако да их не видим, и повуку море бар две миље према планини тако да морам, сав згрчен и дрхтећи, цупкати до њега кроз пола стопе дубоке воде. А кад сам коначно стигао до мора, било је узбуркано и сасвим непривлачно. Дохватио ме је један огроман талас тако да су ми се ноге подвиле и нашао сам се у седећем положају, тачно на једном оштром камену који је ту био постављен за мене. Затим, прије него што сам стигао рећи: »Ох! Ух!« и установио је ли што остало од мене, талас се вратио и одвукао ме до средине океана. Почео сам, сав избезумљен, пливати према обали питајући се хоћу ли икад поново видети свој дом и пријатеље, и кајући се што нисам био као дечак пажљив према сестри (кад сам ја био дечак, мислим). И управо кад сам био изгубио сваку наду, талас се повукао и оставио ме испруженог на песку као морску звезду; устао сам и установио да сам пливао борећи се за голи живот у две стопе воде. Одскакутао сам до обале, обукао се и одвукао кући, где сам се, наравно, могао претварати како сам уживао."

Одломак из књиге "Три човека у чамцу, а пса да и не спомињемо"

Нове репризе

, 01 2022 19:30:17 +0100

Ко је, тада младим надреалистима, писао сценарио свих наших будућности?

Топ Листа Надреалиста - Нова година 1991-92.

Ових дана у Србији

, 14 2021 15:39:03 +0100

Догодило се у Србији ових дана

– Газда, у недељу ми је слава, Свети Трифун, имам по закону слободан дан.

Газда, новоправославац и гладан посла и светом недељом, одговори:

- Не може, Дан заљубљених је и биће пуно посла.

Момак, видно уздрман и потпуно свестан где се Србија налази и куда је новоправославци воде, оде и извади потврду да је геј и да се његова права крше на послу. Истог тренутка добио је дан за Славу.

Аполо 9

, 21 2019 15:40:52 +0200

Лукић Машинка

Еволуција школства

, 17 2018 18:36:45 +0200

Кад пелцер не ради

, 27 2018 00:28:37 +0100

Ко је гледао серију "Мућке" сетиће се епизоде у којој Делбој изнајмљује аутобус ради профита од туризма. Ту он помиње и Џека Трбосека, слонове, измишљену историју и то да ће људе водити до куће Шерлока Холмса. Родни му објашњава да је то измишљен лик, али то Делбоју не смета. Јер он рачуна на то да ако он не зна ништа, то неће знати ни они који га буду испитивали (туристи), поготово јер им енглески није матерњи - што значи да ће се правити да их не разуме.

Али то није сметало ни Италијанима, који су зналачки кренули да отимају људима паре отварајући кућу Јулије у Верони. Ако Ромеа и Јулију могу да продају писменима, како ће тек новац легати од оних што ич не читају.

И још погледах други део руске серије "Подручје", само овај пут зачарано, о селу које пропада и тражи начин да се сачува туризмом. А за то би се могао искористити сом од пет метара, којег може да види само један старац Хали-Гали. Један од богатуна, иначе рођени брат председника села, предлаже да ураде исто што и Египћани, код којих је он ишао у риболов на ретку рибу. Туристи су дали силне паре, нико ништа није уловио, а онда их је водич одвео у музеј да им покаже како риба изгледа.

И, као што видите, неко зарађује на опсенама, само ми, који имамо Дизниленд већи од свих других заједно - једино нама то не полази за руком...

Лична без чипа

, 03 2017 16:23:48 +0200

Скоро сам ишла да вадим нову личну карту, наравно, без чипа, на чему сам годинама инсистирала. У почетку то нису дозвољавали „појединци са задатком“, па су и професоре и правнике, који нису хтели да приме чип, ти „појединци са задатком“ звали назадним. Али се, гле чуда, испоставило да чип не мораш да примиш, и да је лична карта са чипом скупља од оне без чипа, тако да се све увек врти око среброљубља и среброљубивих.

Елем, као што рекох, отидох више силом него милом, јер ни затвор није крај света (ако знаш управљати собом), и тако кроз причу открих да ни њима тамо није баш незанимљиво. Готово исто као ни медицинском особљу на пријему, и службеницима које зову на 088. Има нас разних на слушању, гледању и разумевању, па им се дешава да се приликом сликања људи почну скидати што до појаса, што и преко њега. Наравно, службено лице тада мора да објасни како они не снимају плућа и нису ту ради нашег здравља. Али их је највише који уопште нису задовољни сликом. То су они који су се навукли на фотошопове и селфије у купатилу поред веш машине, углавном. Њима службено лице објашњава на болно истинити начин да они заиста тако изгледају у природи. А међу њима има и оних појединаца који, након сликања, остану да седе сатима у чекаоници, правећи гужву, а све чекајући да добију слике. Можда би и требало позабавити се нашим здрављем са оваквим пацијентима. Но, има и оних примера, који, на помен узимања отисака, почну да одвезују ципеле. Међутим, како нам је познато да овде не вреде ни отисци прстију лопова - будући да смо дознали од једног из полиције како су привели једног на саслушање, а он се води као у затвору - то не могу рећи да је и овај баш пацијент што скида ципеле за отиске. У чудној ми земљи живимо, ипак. Али највећа занимљивост је она кад је објашњавала човеку да се потпише на оном сокоћалу пиши-бриши. И човек се потписао „пиши-бриши“. Сад замислите онда колико ми знамо чему чип служи? Срећом, поред мене је био још један човек у чекаоници, који, чувши да не желим чип и инсистирам на томе, и он сам рече: „Без чипа и мени!“. Јер, упамтите, са чипом је скупљи живот у сваком смислу, нарочито за оне који мисле стомаком. Он је већ почео да вам одузима посао и ствара вишак људи на планети, у којој су села празна.

Беба спрема кућу

, 01 2016 21:36:55 +0200

Тата учи бебу да спрема кућу

Фејсбук у реали

, 12 2016 23:53:48 +0200

Ово је један од једанаест урнебесних цртежа који нам показују колико је модеран свет заправо луд и поремећен.

Стилска коректура

, 20 2016 09:07:30 +0200

Миодраг Петровић Чкаља - Стилска коректура