<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rdf:RDF 
  xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" 
  xmlns="http://my.netscape.com/rdf/simple/0.9/"
>

 <channel>
  <title>blok1</title>
  <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1</link>
  <description></description>
 </channel>
    <item>
   <title>Светски дан борбе против сиде</title>
   <description>&lt;h1&gt;Светски дан борбе против сиде&lt;/h1&gt;


&lt;p class=&quot;lead&quot;&gt;У свету најмање 33 милиона људи живи с вирусом ХИВ-а,
саопштио је Уред УН за сиду. Низом уличних манифестација, едукацијом и
бесплатним тестирањем у 17 градова, Србија, обележава 1.децембар,
Светски дан борбе против сиде.&lt;/p&gt;



&lt;div class=&quot;boxHalf&quot;&gt;&lt;div class=&quot;boxImage&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2008/11/30/125620/aids1.jpg&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;aids1.jpg&quot; title=&quot;aids1.jpg&quot; width=&quot;484&quot; height=&quot;302&quot; /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div class=&quot;boxImageCaption&quot;&gt;Светски дан борбе против AIDS-а&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;div class=&quot;boxHalf&quot;&gt;&lt;div class=&quot;boxImage&quot;&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;У
свету најмање 33 милиона људи живи с вирусом ХИВ-а, саопштио је Уред УН
за сиду (УНАИДС), поводом обележавања 1. децембра, Светског дана борбе
против сиде. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;quot;Глобална епидемија сиде се стабилизује, али је и
даље на неприхватљивом нивоу. Процењује се да има 33 милиона људи који
живи с вирусом ХИВ-а 2007. године&amp;quot;, наводи се у извештају УНАИДС-а&amp;nbsp;.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Федерација
Црвеног крста саопштила је да се епидемија стабилизује у потсахарском
делу Африке, који је највише погођен сидом, али се шири у источној
Европи. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;quot;Иако се зараза мање шири у неким деловим потсахарске
Африке, сида се шири у другим подручјима, где људи нису свесни те
опасности, у источној Европи и у неким деловима Азије&amp;quot;, наводи се у
саопштењу. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Према недавној студији руских власти, у Русији има 417.208 позитивних на вирус ХИВ-а. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Према
проценама Светске здравствене организације, очекује се да ће 2008.
године у свету од сиде умрети 2,2 милиона људи. Према наводима
УНАИДС-а, повећан је број заражене деце испод 15 година. Број се
повећао од 1,6 милиона 2001. године, до два милиона 2007. године. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;quot;Скоро 90 одсто заражене деце живи у потсахарском делу Африке&amp;quot;, наводи се у извештају. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Федерација наводи да је веома присутна у неким деловима света дискриминација против особа заражених вирусом. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Сида
је неизлечива инфективна болест која представља последњи стадијум
инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ) и дефинисана је као
скуп симптома и инфекција који резултују слабљењем и уништењем
имунитета. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;На тај начин организам је онеспособљен да се брани
од било које друге болести или инфекција. Сида је акроним од француског
назива за синдром стеченог имунског дефицита, а АИДС од енглеског
назива Acquired Immunodeficiency Syndrome. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Треба разликовати
појмове ХИВ позитивна особа (ХИВ+) и особа оболела од сиде. То су две
повезане али различите ствари. ХИВ позитивна особа је особа заражена
вирусом ХИВ, а код особе оболеле од сиде вирус ХИВ-а дошао је до
последње фазе после чега наступа смрт. Ако је нека особа заражена
ХИВ-ом, то не значи да она има сиду. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;До појаве болести може да
прође временски период од две до 10 година. ХИВ позитивна особа може да
изгледа потпуно здраво, способна је за рад или било какву другу
активност као и било која здрава особа.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Особа може бити ХИВ позитивна дуг временски период без развоја симптома било које од болести која карактерише овај синдром. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Како се преноси&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;ХИВ
се не може добити купањем у базену, уобичајеним социјалним контактима,
конзумирањем хране коју је спремила ХИВ позитивна особа или боравком у
истој просторији с том особом. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;ХИВ се мож пренети на три начина
- незаштићеним сексуалним односом, путем заражене крви и са мајке на
дете. Пошто зараза најчешће долази сексуалним путем, најбоље је током
сексуалног чина користити кондом. До заразе често долази и код
наркомана који користе исту иглу за дрогирање, па им се препоручује
коришћење једне нове стерилне игле приликом сваког новог убадања. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Током трудноће, порођаја или дојења постоји ризик од 15 до 30 одсто за пренос ХИВ-а са мајке на дете. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Да
би дошло до инфекције и развоја болести вирус мора да доспе у крв, где
се везује за ЦД4+ Т лимфоците. Вирус се деловима свог омотача (гп120)
&amp;quot;прикачи&amp;quot; за рецепторе на површини ЦД4+ Т лимфоцита. Након везивања,
вирус улази у ћелије, &amp;quot;уграђује&amp;quot; се у језгро ћелије домаћина и под
утицајем различитих стимуланса почиње да се размножава. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Исход
инфекције ћелије је најчешће смрт инфицираних ћелија. Свеукупан
резултат смрти ЦД4+ Т лимфоцита је и постепен пад броја ових ћелија,
којих у здравом организму има око 1.200. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Смрт оболелих од сиде
не настаје због присуства ХИВ-а као патогена, већ постепеним оштећењем
имунитета, када он престаје да буде отпоран на патогене који се могу
наћи у окружењу. Сида је последња фаза напада ХИВ вируса и уједно је и
најтежа фаза. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;За сада није пронађен лек ни вакцина против те болести, осим антивирусних лекова који успоравају ток болести. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;У Србији&amp;nbsp; 2.178 заражених&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Током
2008. године до 20. новембра регистровано је 87 новозаражених људи ХИВ
вирусом, 34 особе су оболеле од сиде, а 16 људи је умрло од те болести,
подаци су Института за јавно здравље Србије. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;quot;Инфекција ХИВ-а
је много више од здравственог проблема и друштво на то мора да одговори
деловањем на више нивоа. Чека нас израда плана који ће се спроводити
нередних година у борби против тог вируса&amp;quot;, рекао је&amp;nbsp; министар здравља
Србије Томица Милосављевић.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Србија се сврстава у земље са ниском
преваленцом те болести, а број новооткривених случајева је највећи у
Београду, затим у Нишавском, па Браничевском округу.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Две трећине инфицираних ХИВ-ом у Србији чине мушкарци.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Око
87 одсто заражених вирус је добило сексуалним путем, 11 одсто
коришћењем игле заражене особе, а забележен је и један случај у ком је
мајка пренела беби ХИВ вирус.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;До децембра прошле године у Србији је евидентирано 2.178 заражених&lt;/p&gt;&lt;p&gt;У
Студентској поликлиници, ове године, евидентиране су 23 новозаражене
особе, старости од 19 до 26 година, док је претходних година била је
регистрована највише 21 особа.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;У Србији, Светски дан борбе против
сиде обележава се низом активности у Београду и у још 16 градова под
слоганом &amp;quot;Мој избор користим кондом и прихватам другачије од себе&amp;quot;.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Тим
поводом организована су предавања, радионице, трибине, вршњачка
едукација, уличне манифестације, добровољно и поверљиво саветовање и
тестирање на ХИВ, представе, семинари, шетње и разне трибине на тему
преношења вируса сиде.&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/12/01/svetski-dan-borbe-protiv-side2</link>
      <pubDate>, 01  2008 15:08:46 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Preminula NAJ-starija zena na Svetu</title>
   <description>&lt;p&gt;&lt;img src=&quot;http://d.yimg.com/us.yimg.com/p/ap/20081127/capt.257f3d40e1ac4c5291b6b48c8bdb1cdb.oldest_person_dies_ny107.jpg?x=268&amp;amp;y=345&amp;amp;q=85&amp;amp;sig=X1DGB15puc5VaP2ZRMTR7g--&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;268&quot; height=&quot;345&quot; /&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;Edna Parker holds a rose that she was given during a birthday party for
her in Shelbyville, Ind., in this Friday, April 18, 2008 file photo.
Parker passed away Wednesday Nov. 26, 2008 at a nursing home in
Shelbyville, Ind., UCLA gerontologist Dr. Stephen Coles said. Parker
was born April 20, 1893 and was 115 years, 120 days old&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/29/preminula-naj-starija-zena-na-svetu2</link>
      <pubDate>, 29  2008 00:04:55 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Нови пораз црно-белих у Европи</title>
   <description>&lt;div class=&quot;boxFull&quot;&gt;Нови пораз црно-белих у Европи&lt;div class=&quot;boxCaption&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;img src=&quot;http://www.rts.rs/thumbnail/Partizan_Briz.jpg?thumbId=50212&amp;amp;fileSize=85354&amp;amp;contentType=image/pjpeg&amp;amp;lastModified=1227784910000&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;256&quot; height=&quot;256&quot; /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div class=&quot;boxCaption&quot;&gt;Друго полувреме&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;93. минут - Крај утакмице.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;90. минут - Играће се три минута надокандног времена.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;86.
минут - После корнера, Ембокани остаје сам на петнаестак метара од гола
Божовића, али лопта одлази преко гола. Тридесетак секунди касније,
голман Партизана брани шут Дефоа.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;84. минут - Дефур топовски са двадесетак метара, али Бођовић поново спасава мрежу Партизана.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;82. минут - Ембогани шутира из гужве, Божовић сјајно реагује.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;78. минут - Оба тренера мењају. За Партизан Лазић уместо Фејсе. У тиму гостију изашао Јовановић изашао ушао Мулемо.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;76. минут - Оштар старт Жуке на средини терена, нови жути картон.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;71. минут - Фаул Ђорђевића над Ембоканијем на средини терена. Нови жути картон за црно-беле.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;69. минут - Конфузија у одбрани Партизана. Декамарго главом до Вицела, који неспретно шутира преко гола Божовића.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;68. минут - Јокановић појачава напад. Уместо Богуновића, који се практично није ни видео, ушао ветеран Вељко Пауновић.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;66. минут - Стандард мења, изашао Горо ушао Никас.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;65.
минут - Пресинг црно-белих. Тошић сјајно вара одбрану Стандарда, добро
центрира, али одбрана гостију интервенише у последњи час.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;62. минут - Тошић вешт у шеснаестерцу гостију, погађа пречку, лопта пада пола метра испред гол линије.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;61. минут - Страховит шут Фејсе са тридесетак метара од гола Стандарда, али лопта пролази тик поред леве стативе гола Еспинозе.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;53.
минут - Озбиљан напад Партизана. Дијара убацује са леве стране. После
гужве на ивици шеснаестерца лопта долази до Тошића, који налази
Мореиру, али одбрана гостију у последњи час отклања опасност.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;51. минут - Други жути картон за играче Стандарда из Лијежа. Горо кажњен због несмотреног старта на средини терена.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;48.
минут - Слободан ударац за Партизан са тридесетак метара искоса са леве
стране. Жука пласира лопту преко живог зида, али лопта одлази високо
преко гола гостију.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;47. минут - Први шут Партизана у оквир гола Стандарда. Јовановић са ивице шеснаестерца право у голмана Еспинозу.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;46. минут - Са центра кренули играчи Стандарда из Лијежа. У тиму Партизана измена, ушао Јовановић уместо Љајића.&lt;/p&gt;&lt;div class=&quot;boxFull&quot;&gt;&lt;div class=&quot;boxCaption&quot;&gt;Прво полувреме&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;46. минут - Крај првог полувремена.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;45. минут - Четврти судија показује да ће се играти минут надокнадног времена.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;44. минут - Оштар старт Онијевуа на средини терена. Први жути картон за играче Стандарда.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;37.
минут - Ембоками разбија одбрану Партизана по левој страни, центрира.
Де Камарго сам на петерцу и главом спушта лопту у гол домаћина. 0:1.&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;34. минут - Корнер за Стандард са десне стране, Ебокани натрчава на лопту на првој стативи, али без опасности по гол Божовића.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;28. минут - Јовановић вуче контру ка голу Партизана, али га Фејса руши на центру. Први жути картон на утакмици. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;25.
минут - Голман Стандарда Еспиноза невешто боксује лопту и прави хаос у
свом шеснаестерцу, али лопта, после креће панике, завршава далеко у
пољу.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;15. минут - Вицел у доброј позиција на 18 метара&amp;nbsp;од гола Партизана, али шутира изнад гола.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;13.
минут - Прва озбиљнија акција Партизана, Мореира налази Дијару, који
покушава да проигра Љајића, али слабо, па лопта долази до голмана
гостију. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;10. минут - После корнера Стандарда, Де Камарго са пет-шест метара главом шутира директно шутира у голмана Партизана.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;8.
минут - Прва полуприлика за госте из Лијежа, али незгодно убацивање са
леве стране голман Божовић одбија у поље и отклања опасност.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;6.&amp;nbsp;минут - Слободан ударац за Стандард са тридесетак метара искоса са десне стране, али центаршут Дефура завршава у гол-ауту.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;1. минут - Почетни ударац извели играчи Партизана.&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/27/novi-poraz-crno-belih-u-evropi</link>
      <pubDate>, 27  2008 22:39:01 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Digitalna Televizija RTS</title>
   <description>&lt;h1&gt;РТС почиње еру дигиталне телевизије&lt;/h1&gt;


&lt;p class=&quot;lead&quot;&gt;Скромно, у духу времена и у оквиру Куће, јавни медијски
сервис Србије у среду 26. новембра , поводом обележавања пола века
Телевизије, почиње са целодневним дигиталним програмом културе и
уметности . Тиме РТС, у јубиларној години постојања, започиње еру
дигиталне телевизије.&lt;/p&gt;



&lt;div class=&quot;boxHalf&quot;&gt;&lt;div class=&quot;boxImage&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2008/11/25/120938/RTS%20Digital%20logo.jpg&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;RTS Digital logo.jpg&quot; title=&quot;RTS Digital logo.jpg&quot; width=&quot;250&quot; height=&quot;250&quot; /&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;РТС
се определио да у дигиталном формату на свом првом тематском каналу,
јединственом у овом делу Европе - РТС&amp;nbsp;digital емитује културне садржаје
високе уметничке вредности. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Будући да је музичка оријентација
програма класична музика и џез, у понуди РТС&amp;nbsp;digital програма, поред
најпознатијих светских имена из света џеза,&amp;nbsp; РТС ће емитовати и
посебан, гала програм: врхунске балете у извођењу најбољих светских
ансамбала, највећа симфонијска дела у интерпретацији познатих светских
оркестара попут Берлинске филхармоније, портрете великих уметника,
музичко сценска дела у извођењу репрезентативних оперских ансамбала и&amp;nbsp;
велике концерте Симфонијског хора и оркестра РТС. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;bdquo;Концертну
програмску понуду РТС&amp;nbsp;digital отвара Хендловим ораторијумом &amp;bdquo;Месија&amp;quot;,
првим концертом Симфонијског хора и оркестра снимљеним у дигиталном
формату, којим је ових дана у Центру Сава обележено 50 година
Телевизије Београд. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Већ првих дана гледаоци ће уживати и у
стерео звуку &amp;bdquo;Охридске легенде&amp;quot; Стевана Христића, која је затворила
овогодишњи Бемус, али и&amp;nbsp; концертима&amp;nbsp; Најџела Кенедија, Кири те Канава,
Стефана Миленковића, Александра Маџара, Џона Федиса, Теодосија Спасова,
Патрише Барбер&amp;quot;, &amp;nbsp;каже мр Татјана Ћитић - одговорна уредница редакције
Дигиталног програма РТС.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;На програму дигиталног канала налазе се
домаће и стране документарне емисије, играни филмови и друге емисије
културно-уметничког карактера, као и садржаји намењени најмлађима-
музички анимирани филмови и образовне емисије о томе како треба гледати
или слушати неко уметничко дело да би се оно разумело. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;quot;
Предности дигиталног емитовања су, између осталог, врхунски квалитет
слике и тона (слика је оштра, а тон студијског квалитета). Одговор на
питање зашто дигитализација у овом тренутку је врло једноставан. На
основу уговора који је Србија потписала са&amp;nbsp;ITU (Међународном
организацијом за телекомуникације) последњи&amp;nbsp; рок за прелазак са
аналогног на дигитално емитовање програма је 17.јун 2015. План наше
куће је да то учини до краја 2011. Канал културе је почетак
дигитализације РТС, пред нама је велики посао, али и изазов&amp;quot;, додаје
уредница Дигиталног програма.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Експериментални дигитални програм,
већ од првог дана биће саставни део Телекомовог&amp;nbsp;IP ТВ пакета, и базног
пакета већине кабловских оператера&amp;nbsp; који имају могућност пријема
дигиталног сигнала, а у дигиталном сигналу посебно ће моћи да уживају
гледаоци који имају&amp;nbsp;LCD или плазма телевизоре на којима ће гледати
слику изворног формата 16:9. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Све информације о дигиталној телевизији и програмској понуди РТС&amp;nbsp;digital биће, и убудуће,&amp;nbsp;доступне на Интернет порталу РТС-а. &amp;nbsp; &lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/27/digitalna-televizija-rts</link>
      <pubDate>, 27  2008 12:13:07 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Партизан за поен лошији од ЦСКА</title>
   <description>&lt;div id=&quot;content&quot;&gt;&lt;div align=&quot;left&quot;&gt;
            



 
 
 
 
 
 
 
 
 
 





    &lt;/div&gt;&lt;p align=&quot;left&quot; class=&quot;uptitle&quot;&gt;
        
        
        
        среда, 26.&amp;nbsp;нов&amp;nbsp;2008, 22:29&amp;nbsp;-&amp;gt;&amp;nbsp;23:07
        
    &lt;/p&gt;&lt;div align=&quot;left&quot;&gt;



&lt;/div&gt;&lt;h1 align=&quot;left&quot;&gt;Партизан за поен лошији од ЦСКА&lt;/h1&gt;&lt;div align=&quot;left&quot;&gt;


&lt;/div&gt;&lt;p align=&quot;left&quot; class=&quot;lead&quot;&gt;Кошаркаши Партизана изгубили су у Београду од московског ЦСКА са 62:63 (17:19, 13:15, 22:18,
10:11) у петом колу Групе Д Евролиге. &lt;/p&gt;&lt;div align=&quot;left&quot;&gt;



&lt;/div&gt;&lt;img src=&quot;http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2008/11/26/121946/partizan_cska.jpg&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;partizan_cska.jpg&quot; title=&quot;partizan_cska.jpg&quot; width=&quot;250&quot; height=&quot;337&quot; /&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;Победу актуелном шампиону Европу донео је Словенац Еразем Лорбек, који је 35 секунди пре краја погодио једно слободно бацање. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;&amp;quot;Црно-бели&amp;quot;
у последњем нападу нису успели да стигну до победе, иако су ка кошу
шутирали Миленко Тепић, Александар Рашић, Жарко Ракочевић и Урош
Трипковић. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;Најефикаснији у тиму Партизана био је Тепић са 14
поена, док је Новица Величковић додао још 10.&amp;nbsp; Лорбек и Зоран Планинић
постигли су по 11 поена за ЦСКА, а по 10 су убацили Рамунас Шишкаускас
и Никос Зисис.&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;Партизан је са много скупљим тимом ЦСКА играо
потпуно равноправно, иако је имао доста проблема у нападу, пре свега са
шутем за три поена, што се посебно видело у првом полувремену у коме су
&amp;quot;црно-бели&amp;quot; погодили само једну од 10 тројки. Одбрана Партизана,
међутим, функционисала је одлично, као и скок под оба коша. ЦСКА је,
ипак, доминирао већим делом утакмице, а до прве осетније предности
стигао у седмом минуту друге четвртине, када је после тројке
Шишкаускаса повео са 29:21.&amp;nbsp;Домаћи су у том делу игре, до поена
Шишкаускаса, постигли само четири поена, али је тај лош период
прекинула тројка капитена Петра Божића, прва на утакмици за Партизан. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;Гости
су вођство чували све до самог финиша треће четвртине, када је тројка
Трипковића у последњој секунди те деонице Партизану донела изједначење
од 52:52. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;Величковић је у првом нападу последње деонице
Партизану донео и прво вођство после прве четвртине (54:52), али је
потом уследио нови период неефикасне игре &amp;quot;црно-белих&amp;quot;, који више од
пет минута нису постигли кош. ЦСКА је за то време успео да поново
преузме вођство (60:54), али је сама завршница меча била врло
неизвесна, пошто су нови поени Величковића довели до још једног
изједначења - 62:62. Поена није било док судије, после промашене тројке
Планинића, нису свирале личну грешку Рашићу због наводног повлачена
Лорбека. Словенац је погодио једно слободно бацање за вођство ЦСКА од
63:62, а потом су се кошаркаши Партизана испромашивали у последњих 35
секунди, па је руски тим остао једини непоражени у Евролиги. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;Партизану је, са друге стране, пораз од ЦСКА трећи у сезони у којој су забележене и две победе. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;left&quot;&gt;У овој групи још играју Реал (Мадрид), Ефес Пилсен (Истанбул), Паниониос (Атина) и Милано.&lt;/p&gt;

 
            
            
            
        &lt;/div&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/26/partizan-za-poen-losiji-od-cska</link>
      <pubDate>, 26  2008 23:13:36 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Fontana Novi Beograd Blok1</title>
   <description>&lt;strong&gt;Fontana&lt;/strong&gt; (&lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_language&quot; title=&quot;Serbian language&quot;&gt;Serbian&lt;/a&gt; &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Cyrillic&quot; title=&quot;Cyrillic&quot;&gt;Cyrillic&lt;/a&gt;:: Фонтана) is an &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Belgrade_neighborhoods&quot; title=&quot;List of Belgrade neighborhoods&quot;&gt;urban neighborhood&lt;/a&gt; of &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Belgrade&quot; title=&quot;Belgrade&quot;&gt;Belgrade&lt;/a&gt;, the capital of &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Serbia&quot; title=&quot;Serbia&quot;&gt;Serbia&lt;/a&gt;. It is located in Belgrade&amp;#39;s municipality of &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Novi_Beograd&quot; title=&quot;Novi Beograd&quot;&gt;Novi Beograd&lt;/a&gt;.
&lt;p&gt;Fontana sprawls around the intersection of &lt;em&gt;Pariske Komune&lt;/em&gt;, &lt;em&gt;Narodnih heroja&lt;/em&gt; and &lt;em&gt;Otona Župančiča&lt;/em&gt;
streets, in the north-central section of the municipality. It roughly
comprises (entirely or partially) Blocks 1, 2, 3 and 5 that were mostly
built in the 1960s. The population of the local community of Fontana
was 4,476 in 2002, and 9,833 with the neighboring areas which make the
neighborhood of Fontana. In the north, it extends into the neighborhood
of &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Paviljoni&quot; title=&quot;Paviljoni&quot;&gt;Paviljoni&lt;/a&gt;, and in the east into &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/To%C5%A1in_Bunar&quot; title=&quot;To&amp;scaron;in Bunar&quot;&gt;To&amp;scaron;in Bunar&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Apart from being a residential area, some commercial and educational
facilities are located near by: a multi-functional shopping and
cultural center &amp;quot;Fontana&amp;quot; by architect Uro&amp;scaron; Martinović (completed in
1967), a &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/McDonald%27s&quot; title=&quot;McDonald&#039;s&quot;&gt;McDonald&amp;#39;s&lt;/a&gt; restaurant, indoor arena &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Hala_sportova&quot; title=&quot;Hala sportova&quot;&gt;Hala sportova&lt;/a&gt; with an outdoor stadium, four &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Kindergarten&quot; title=&quot;Kindergarten&quot;&gt;kindergartens&lt;/a&gt;, three &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Elementary_school&quot; title=&quot;Elementary school&quot;&gt;elementary schools&lt;/a&gt; and two &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Highschool&quot; title=&quot;Highschool&quot;&gt;highschools&lt;/a&gt; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;img src=&quot;http://farm4.static.flickr.com/3128/2576049463_d5b733b15e.jpg?v=0&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;548&quot; height=&quot;332&quot; /&gt; &lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/26/fontana-novi-beograd-blok1</link>
      <pubDate>, 26  2008 20:23:19 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>MLADI SVE VIŠE U FLAŠI</title>
   <description>&lt;p&gt;Jedan video koji govori kako mladi ljudi.... provode slobodno vreme :)&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;object type=&quot;application/x-shockwave-flash&quot; width=&quot;554&quot; height=&quot;356&quot; data=&quot;http://www.youtube.com/v/yGGC19ANoXE&quot; id=&quot;ltVideoYouTube&quot;&gt;&lt;param name=&quot;movie&quot; value=&quot;http://www.youtube.com/v/yGGC19ANoXE&quot; /&gt;&lt;param name=&quot;wmode&quot; value=&quot;transparent&quot; /&gt;&lt;param name=&quot;allowScriptAcess&quot; value=&quot;sameDomain&quot; /&gt;&lt;param name=&quot;quality&quot; value=&quot;best&quot; /&gt;&lt;param name=&quot;bgcolor&quot; value=&quot;#FFFFFF&quot; /&gt;&lt;param name=&quot;FlashVars&quot; value=&quot;playerMode=embedded&quot; /&gt;&lt;/object&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/26/mladi-sve-vise-u-flasi</link>
      <pubDate>, 26  2008 12:05:53 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Ljubav u Barseloni</title>
   <description>&lt;h1 class=&quot;title&quot;&gt;Ljubav u Barseloni&lt;/h1&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Žanr: Romantična komedija &lt;br /&gt; Režija: Woody Allen &lt;br /&gt; Uloge: Scarlett Johansson, Penelope Cruz, Rebecca Hall, Javier Bardem, Chris Messina, Patricia Clarkson, Kevin Dunn &lt;br /&gt; Start: 20. novembar&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;table align=&quot;center&quot; border=&quot;0&quot; cellpadding=&quot;0&quot; cellspacing=&quot;0&quot; class=&quot;img-frame-center&quot; style=&quot;width: 452px&quot;&gt;&lt;tbody&gt;&lt;tr&gt;&lt;td align=&quot;center&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://www.b92.net/news/pics/2008/10/152871483549071f9d44a96725031295_extreme.jpg&quot; border=&quot;1&quot; hspace=&quot;0&quot; vspace=&quot;3&quot; width=&quot;450&quot; height=&quot;284&quot; align=&quot;middle&quot; /&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;&lt;/tbody&gt;&lt;/table&gt;			&lt;p&gt;U
najnovijem filmu Vudija Alena &amp;quot;Ljubav u Barseloni&amp;quot; priča se odvija u
jednom od najlep&amp;scaron;ih gradova Evrope i sveta, Barseloni, u koji odlaze
dve prijateljice Viki (Rebeca Hill) i Kristina (Scarlett Johanson)
tokom leta na odmor. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt; Narator (Christopher Evan Welch) u filmu
uvodi nas u priču koja predstavlja odnos između dve drugarice. Viki je
veoma osetljiva, tradicionalna devojka koja bi uskoro trebalo da se
uda, dok je Kristina emocionalno i seksualno avanturistički
raspoložena. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt; Zaplet filma počinje kada one upoznaju
harizmatičnog slikara Huan Antonia (Javier Bardem), kojim obe devojke
bivaju opčinjene, svaka na svoj način, naravno. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt; Ono &amp;scaron;to obe
devojke ne znaju, to je da slikar i dalje ima odnose sa svojom
ćudljivom i temperamentom biv&amp;scaron;om suprugom Marijom Elenom (Penelope
Cruz). &lt;br /&gt;&lt;br /&gt; U nameri da devojke uživaju u moru, suncu, vinu i
flertu bivaju uvučene u neverovatan emotivno-seksualni kovitlac koji će
ih naterati da preispitaju sopstvenu seksualnost, dalje ciljeve i
planove u životu. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt; Viki pristaje na tajnu romansu sa Huanom, mučena osećajem krivice kako prema svom vereniku, tako i prema svojoj prijateljici. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;
Za razliku od nje, Kristina neopterećena stereotipnim međuljudskim
odnosima, upoznaje sebe i svoju seksualnost kroz ekstremno jak
seksualni trougao sa Huanom i Marijom Elenom.&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/25/ljubav-u-barseloni</link>
      <pubDate>, 25  2008 23:39:35 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Država plaća školarine svima koji su ispunili uslov</title>
   <description>&lt;div id=&quot;lead&quot;&gt;Predloge studenata   prihvatili ministrstva prosvete i finansija  &lt;/div&gt;
    		&lt;h1&gt;Država plaća &amp;scaron;kolarine svima koji su ispunili uslov&lt;/h1&gt;
		&lt;div id=&quot;autor&quot;&gt;Autor: Verica Dragić 		 | Foto:&lt;span style=&quot;text-transform: capitalize&quot;&gt;G. Srdanov  &lt;/span&gt;
		| &lt;span&gt;12.11.2008. - 07:51				&lt;/span&gt;&lt;/div&gt;
			  &lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;img src=&quot;http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/11_novembar/12/drustvo/studenti-v.jpg&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;470&quot; height=&quot;188&quot; /&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;Ukoliko Vlada Srbije u četvrtak prihvati zajednički predlog
ministarstava prosvete i finansija i studenata, svi samofinansirajući
akademci sa 60 bodova preći će na &amp;scaron;kolovanje o državnom tro&amp;scaron;ku. Takođe,
svima koji nisu očistili godinu a imaju najmanje 42 boda ovogodi&amp;scaron;nja
&amp;scaron;kolarina biće plaćena. &lt;br /&gt;
&lt;/em&gt;&lt;br /&gt;
Ministarstvo finansija zaključilo je juče da će se realizacija ovog
predloga obezbediti preraspodelom postojećih finansijskih sredstava za
2009. godinu bez povećanja budžeta. Time je okončan vi&amp;scaron;enedeljni
studentski protest i re&amp;scaron;en problem njihovog upisa u naredne godine
studija. &lt;br /&gt;
Posle usvajanja izmena Zakona o visokom obrazovanju studentima je
omogućeno da naredne godine studija upisuju sa najmanje 42 boda o
tro&amp;scaron;ku države. Međutim, oni su protestovali i tražili da i
samofinansirajući koji ostvare taj broj bodova mogu da studiraju na
budžetu, kako je bilo ranijih godina. Ministar prosvete Žarko Obradović
nije želeo unapred da obećava da je ta opcija moguća i zatražio je od
fakulteta da mu dostave tačan broj onih koji su ostvarili uslov za upis
na budžet, a upis je pomeren do 1. novembra. Ali fakulteti nisu uspeli
u roku od nekoliko dana da predaju zatražene podatke, pa su to učinili
u petak, 7. novembra. I ne samo to, iz podataka koje su predali nije
mogla da se sazna tačan broj studenata. Ipak, ministar prosvete Žarko
Obradović sastao se sa studentima prodekanima i predložio im da svi
samofinansirajući akademci koji imaju punih 60 bodova automatski pređu
na budžet, a da onima koji imaju najmanje 42 boda bude plaćena
&amp;scaron;kolarina za ovu godinu. Studenti su juče prihvatili taj predlog, a
složilo se i Ministarstvo finansija, pa će sutra biti predat Vladi
Srbije na razmatranje. &lt;br /&gt;
- Prekjuče smo se sastali sa ministrom Obradovićem i nekoliko sati
poku&amp;scaron;avali da saznamo tačan broj studenata. Fakulteti su dostavili
konfuzne podatke, tako da smo jedino mogli da utvrdimo maksimalan
mogući broj. Za celu Srbiju to je 4.479 samofinansirajućih studenata
koji su ostvarili najmanje 42 boda, od toga 508 ima 60 bodova. Međutim,
svi smatramo da je ta cifra duplo vi&amp;scaron;a od realne. Prihvatili smo
predlog i on će se sutra naći na Vladi - obja&amp;scaron;njava za &amp;bdquo;Blic&amp;ldquo; David
Bakić, student prodekan Fakulteta političkih nauka. &lt;br /&gt;
Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je juče u medijima da i pored
insistiranja i saradnje sa studentima, Ministarstvo jo&amp;scaron; nije dobilo
podatke od fakulteta koliko studenata je steklo uslov za upis naredne
godine. On je objasnio da pod izgovorom da je reč o autonomiji
univerziteta mnogi fakulteti naplaćuju bodove i ispite prenete u
narednu godinu i podsetio da prosvetna inspekcija kontroli&amp;scaron;e prijave. &lt;br /&gt;
Studenti očekuju da će Vlada Srbije na jednoj od narednih sednica
podržati ovo re&amp;scaron;enje problema upisa. Akademci su na sastanku sa
predstavnicima resornih ministarstava pokrenuli i pitanje vraćanja
novca studentima koje su fakulteti primoravali da plate preostale
bodove. Juče je održana i sednica Studentskog parlamenta na kojoj je
predstavljena odluka studenata prodekana o prihvatanju predloga
ministra Obradovića. &lt;br /&gt;
- Parlament je taj problem prepustio studentima prodekanima fakulteta
na kojima ima najvi&amp;scaron;e problema oko upisa, i mi ćemo prihvatiti &amp;scaron;ta god
oni odluče. Mi mislimo da je ovo ga&amp;scaron;enje požara koji već postoji &amp;ndash;
izjavio je za &amp;bdquo;Blic&amp;ldquo; Aleksandar Jović, predsednik Studentskog
parlamenta BU. &lt;br /&gt;
On je dodao da studente posle upisa očekuje re&amp;scaron;avanje mnogih problema, naročito onih koji se tiču kvaliteta studija. &lt;/p&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/25/drzava-placa-skolarine-svima-koji-su-ispunili-uslov</link>
      <pubDate>, 25  2008 23:34:57 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>NOVA DROGA STIGLA I KOD NAS, droga u obliku zvake....</title>
   <description>&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial; color: blue&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial; color: blue&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt; 

&lt;div&gt;

&lt;div&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;BEOGRAD - &lt;span&gt;Droga&lt;/span&gt; u obliku žvake, poznatija kao kids droga, kako
saznajemo, poslednjih meseci postala je pravi &amp;bdquo;hit&amp;ldquo; među
beogradskim &amp;scaron;kolarcima. Efekat ove droge postiže se samo za petnaestak minuta i
mnogo je jači nego kod tableta ekstazi, a tragovi skrivanja su posebna zamka za
roditelje i nastavnike jer je umotana kao pakovanje žvaka. Među beogradske
dilere ova droga stiže sa Kosova, gde su u poslednjih godinu dana nikle prave
laboratorije za proizvodnju ove droge u obliku žvake.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt; 

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;Beogradska policija je ovih dana, kako saznajemo, dobila prve
instrukcije o prepoznavanju kids droge, ali jo&amp;scaron; nisu spremni da o tome javno
govore. Jedino je Božidar Spasić, na&amp;scaron; poznati policijski ekspert i detektiv,
pristao da otvoreno kaže ne&amp;scaron;to o tome.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt; 

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;- Sasvim je izvesno da, prema podacima Europola i američke agencije za
narkotike DEA, ovo postaje najpopularnija vrsta sintetičke droge. U svom
poslednjem izve&amp;scaron;taju DEA navodi da se kids droga sve vi&amp;scaron;e pakuje kao proizvodi
&amp;scaron;iroke potro&amp;scaron;nje, kao &amp;scaron;to su čokoladice, gumeni bomboni, pa i žvake poznatih
svetskih brendova. Ova droga se prvo pojavila na Bliskom istoku, a do&amp;scaron;la je iz
Kine, gde je stvorena pre dve godine. Kina je, inače, poznata kao zemlja u
kojoj se ve&amp;scaron;to imitiraju svi svetski brendovi - istakao je u razgovoru privatni
detektiv Boža Spasić.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt; 

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;Prema Spasićevim rečima, sastav te droge obično je kanabis ili opijum,
koji se pakuju u oblik žvaka. Potvrđeno je da se jedna takva laboratorija
nalazi u blizini Peći. Kako on kaže, to su uglavnom male fabrike do 30 metara
kvadratnih, koje imaju me&amp;scaron;alice za miksanje droge i mala skladi&amp;scaron;ta.
Pretpostavlja se i da na većem delu Kosmeta postoje slične laboratorije, ali
njihove lokacije zasad nisu precizno navedene u ovim izve&amp;scaron;tajima. Prvi
korisnici droge u obliku žvake bili su pripadnici NATO, pojavila se u
Bondstilu, gde su američki vojnici, kod kojih je žvakaća guma sastavni deo
imidža, postali prvi konzumenti. &amp;Scaron;iptarska mafija smislila je jo&amp;scaron; lukaviji
potez, u kojem su na meti mala deca, jer sintetičku drogu prave u obliku
gumenih bombona - kaže Spasić.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt; 

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;Poslednjih meseci beogradska policija uspela je da zapleni nekoliko
komada u Beogradu. Na meti dilera su uglavnom osnovci i srednjo&amp;scaron;kolci, a
dilovanje se vr&amp;scaron;i ispred &amp;scaron;kola.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt; 

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;- Jednostavno priđu detetu koje nikad nije uzelo drogu i kažu mu:
&amp;bdquo;Hoće&amp;scaron; jednu žvaku?&amp;ldquo; To je caka kojom ubede dete da žvaku uzme.
Kažu da žvaka pobolj&amp;scaron;ava pamćenje, otklanja umor i da se postižu dobre ocene uz
malo učenja. Nakon nekoliko meseci zavisnik od ovih žvaka počinje da prelazi na
teže droge, najče&amp;scaron;će heroin. Kids droga pakuje se u paketiće od po pet žvaka,
cena se kreće oko pet evra po paketu, a 100 dinara po komadu - tvrdi Božidar.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt; 

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small; font-family: Arial&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: 10pt; font-family: Arial&quot;&gt;Američki DEA ima, kako saznajemo, pouzdane informacije da se ta droga
zasad u regionu proizvodi jedino na Kosovu, odakle se distribuira u zemlje
zapadne Evrope putem dva kanala - jedan krak ide preko Sandžaka prema Bosni i
Hrvatskoj, a drugi preko albanskih luka Drača i Valone prema Italiji i dalje na
zapad.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp; &amp;nbsp;&lt;img src=&quot;http://www.plan59.com/images/JPGs/gum55.jpg&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;386&quot; height=&quot;500&quot; /&gt; &lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &lt;br /&gt;&amp;nbsp; &lt;/p&gt; 

&lt;/div&gt;

&lt;/div&gt;</description>
   <link>http://blok1.blog.rs/blog/blok1/generalna/2008/11/13/nova-droga-stigla-i-kod-nas-droga-u-obliku-zvake....</link>
      <pubDate>, 13  2008 13:36:33 +0100</pubDate>   
  </item>
  </rdf:RDF>

