graficke kartice

GeForce 9500GT

Pored GeForce 9500GT, još jedna kartica doživela je svoju premijeru 27. jula – GeForce 9800GT. Naravno, u pitanju je još jedan „novi-stari” model, koji zamenjuje fenomenalni GeForce 8800GT.

S obzirom na to da sa pojavom naslednika 8800GT ide u penziju, sledeće redove zasluženo ćemo posvetiti najiščekivanijoj kartici ikada, modelu koji je svojom pojavom podigao prašine koliko nisu uspevale cele generacije džiforsova i rejdona i postavio nove standarde kada je u pitanju „bang for buck”.

Slobodno se može reći da posle ovog modela ništa nije bilo kao pre”. Od početka „3D revolucije”, fokus obe kompanije bio je na jeftinijim karticama. Skuplji modeli bili su nešto brži i mnogo skuplji, pa nisu opravdavali razliku u ceni. GeForce 8800GT je to promenio – obezbedio je neverovatne performanse koje su do tada krasile samo najskuplje „Ultre” i „XTX-ove” po relativno pristupačnoj ceni. To je potpuno promenilo pravila igre: svi sledeći modeli postali su mnogo bolji pitanju odnosa cena/performanse, a korisnici su se mnogo lakše odlučivali za skuplje grafičke kartice. Pored toga, GeForce 8800GT je više od šest meseci služio kao reper za poređenje svih kartica koje su se pojavile u tom periodu.

Interesantno, iako pripada „klanu zelenih” sve ove promene više su odgovarale „crvenima”. Slučajno ili ne, poklopilo se da je ATI odlučio da prestane s razvojem velikih grafičkih procesora i fokus prebaci na „performance” segment tržišta. Pojavili su se Radeoni HD 3800 za veliki come back ATI-a, a nekoliko meseci kasnije nasledili su ih još ubedjliviji Radeoni HD 4800.

GeForce 8800GT je nakon nepunih godinu dana na tržištu sišao u gornji segment srednje klase, među kartice sa cenom iznad 100 evra. AMD tu trenutno nudi Radeon HD 4850. AMD je trenutni lider, a GeForce 9800GT stiže kao pokušaj nVidije da makar malo popravi situaciju.

Za razliku od GeForce 8800GT koji zamenjuje, novi GeForce 9800GT koristi čip G92b koji je izrađen u 55 nm procesu, umesto starog 65 nm koji je korišćen za originalni G92. Ovim je površina čipa smanjena za 20 odsto, sa 324 mm2 na 268 mm2, a toliko verovatno iznosi i pojeftinjenje. Na istom taktu, G92b troši 30 odsto manje energije pa se zato manje i zagreva. Sem smanjenja, nema nikakvih drugih unapređenja – i G92b sadrži oko 754 miliona tranzistora. Ipak, specifikacija nije bukvalno identična. Iako je potrebna logika postojala i u G92, tek je GeForce 9800GT dobio mogućnost da radi u 3way SLI režimu (ta opcija bila je isključena kod GeForce 8800GT). Takođe, u novom čipu je uključen i deo zadužen za HybridPower, pa GeForce 9800GT donosi i ovu prednost, kada se koristi sa odgovarajućom nForce ili GeForce matičnom pločom.

nVidia se odlučila za iste radne taktove, pa 9800GT kao i prethodnik ima GPU podešen na 600 MHz, 1800 MHz za 112 stream procesora, 64 TMU i 16 ROP jedinica, te GDDR3 memoriju na 1500 MHz. Predviđene količine memorije su u skladu sa trendom, 512 MB i 1 GB. Štampana ploča i standardno hlađenje identični su onima na starom modelu. Ipak, GeForce 9800GT kartice više će se međusobno razlikovati nego što je to bio slučaj sa GeForce 8800GT, jer je većina proizvođača najavila da će koristiti različite hladnjake i ventilatore.

Kartica koja je stigla do naše redakcije na test je MSI NX9800GT-T2D1G. Iz imena se zaključuje da raspolaže sa dva DVI i jednim Video izlazom, te 1GB radne memorije. MSI se odlučio za preporučene radne taktove pa je, sem po hlađenju, ovo jedan vrlo standardan GeForce 9800GT. masivan hladnjak krivac je što ova kartica zauzima i susedni slot za proširenje

Pakovanje je standardno za ovu klasu kartica, a pohvaljujemo čak dva DVI–>VGA adaptera i jedan DVI–>HDMI, pa kupac neće imati problema da poveže ovaj MSI na bilo kakav izlazni uređaj.

I dok smo vrlo impresionirani kvalitetom izrade kao i odsustvom buke i zagrevanja tokom rada, performanse su lošije nego što bismo želeli. Čim smo ustanovili da radni taktovi nisu menjani i da nova kartica raspolaže identičnim mogućnostima, bilo je jasno da neće biti ni poboljšanja performansi. Uporedno testiranje sa starijom GeForce 8800GT karticom sa istom količinom memorije pokazalo je da se ove dve kartice uopšte ne razlikuju – brojevi koje su testovi izbacili gotovo da se i ne razlikuju.

S obzirom na to da su se GeForce 9800GT modeli, pa i MSI s našeg testa, na tržištu pojavili sa cenom koja se do juče plaćala za GeForce 8800GT, moramo biti zadovoljni. Realno je očekivati da će se već za mesec dana cene dodatno spustiti, čime će se GeForce 9800GT modeli približiti cifri od 100–120 evra, zavisno od toga imaju li 512 MB ili 1 GB memorije, i postati ozbiljna konkurencija Radeonima HD 4850 i 4870.

	GeForce 8800 GT	GeForce 9800 GT
GPU	G92	G92b
proces	65nm	55nm
Takt GPU	600MHz	600MHz
Shader processors	112	112
ROP jedinice	16	16
TMU jedinice	64	64
Takt SP	1500MHz	1500MHz
Memorijska magistrala	256 bit	256 bit
Tip memorije	GDDR3	GDDR3
Takt memorije	1800MHz	1800MHz
Video engine	PureVideo HD	PureVideo HD
PCI-Express	2.0	2.0

Gainward GTX260-896-TV-DD-LED

Vodi se zucna polemika oko toga da li su GeForce GTX modeli u stvari deseta generacija ili samo drugačije označeni najbolji pripadnici devete GeForce generacije. Bilo kako bilo, u pitanju su nesumnjivo najbolji čipovi i kartice koje stižu iz kuhinje nVidije i njenih partnera.

O jačem modelu pisali smo detaljnije, ali smo GeForce GTX 260 samo pomenuli. Vreme je da ispravimo tu nepravdu, jer se ovaj model znatno popravio u protekla dva meseca. Kao i njegov jači brat, i GeForce GTX 260 je na svojoj premijeri bio žestoko precenjen, što je ATI-ju omogućilo da proda mnogo Radeona HD 4870. Ipak, prvo osetnom korekcijom cene, a nakon toga i povećanjem performansi, kao i poboljšanjem grafičkog procesora, GeForce GTX 260 kartice postale su mnogo primamljivije. O čemu se zapravo radi?

Pre oko mesec dana, nVidia je najavila novu verziju ove kartice. Umesto GTX260+ ili recimo GTX270, ona se odlučila za malo dužu oznaku: GeForce GTX 260 Core 216. Ključ se krije u dve poslednje reči koje označavaju broj aktivnih šejder procesora u grafičkom čipu. Prve verzije GeForce GTX 260 kartica imaju čipove GT200 sa 192 uključene SP jedinice, a nova Core 216 verzija ima 24 „stream procesora” više – 12,5 odsto više snage, što nije za bacanje.

Ostatak specifikacije nije se menjao. Standardni radni takt ostao je 575 MHz za grafički procesor i 2000 MHz za 896 MB „frame buffera”, tj. memorije.

Gainward GTX260-896-TV-DD-LED

Gigabyte je prvi stigao do nas sa modelom GV-N26OC-896H-B, a odmah za njim i Gainward. Oba modela su potpuno standardna, pa ćemo ih zajedno opisivati. Od sličnih modela se razlikuju samo po nalepnici na kuleru i pakovanju. S obzirom na to da nismo do sada nismo opisivali GeForce GTX 260, posvetićemo malo više pažnje samoj kartici.

Štampana ploča je velika i u potpunosti pokrivena crnim dual slot hladnjakom, koji svoj posao radi dobro, ali uz solidan nivo buke. Na gornjoj strani kartice nalaze se priključci za napajanje (dva), S/PDIF i SLI konektori. Kartice dolaze sa dva Dual-Link DVI priključka, od kojih se jedan pomoću priloženog adaptera može pretvoriti u HDMI. Tu je i standardni video izlaz, kojem želimo da brzo odumre, jer, iskreno, polako počinje da nam smeta. Nema smisla da kartice koje rade „kako je propisano” sa rezolucijama 1680 x 1080 na sebi imaju izlaze koji ne mogu da se iskoriste na više od 1024 x 768. Pakovanje je standradno u oba slučaja: drajveri, dosta softverskih alatki i svi potrebni kablovi.

Naravno, nije slučajno to što je GeForce GTX 260 Core 216 izašao istovremeno kad i Radeon HD 4870 sa 1 GB GDDR5 memorije. Ko je prvi osmislo svoj model a ko je izbacio odgovor, nije važno, bitno je samo to kako se ova dva modela, čije se cene razlikuju za najviše 10 evra, nose u savremenim igrama i testovima. Stari GeForce GTX 260 veoma brzo će nestati sa tržišta, a na njegovo mesto dolazi novi, sa boljim performansama i identičnom cenom.

Dok je u nekim situacijama GeForce 260 GTX Core 216 u velikoj prednosti u odnosu na Radeon HD 4870 1 GB, istovremeno je i u jednakom zaostatku. GeForce se malo bolje snalazi u višim rezolucijama i trpi manji minus kada se uključi AA i AF, što je posledica šire memorijske magistrale. S druge strane, Radeon HD 4870 1 GB je brži u, uslovno rečeno, nižim rezolucijama, gde do izražaja dolazi viši radni takt. Zadivljeni smo time koliko dva različita pristupa i arhitekture na kraju donose veoma slične rezultate. Ne možemo proglasiti pobednika između ova dva modela, ali bismo ipak presudili u korist nVidije. Posle više meseci kaskanja za ATI-jem, GeForce GTX 260 Core 216 pokazuje da nVidia ipak može da ponudi konkurentnu karticu. Ako se odlučite za novi GTX 260, nemojte tražiti dalje od Gainwarda i Gigabytea. Ovi proizvođači po pravilu su među najpovoljnijima, uz trogodišnju garanciju i odličnu podršku. Ne kažemo da ćete s drugima pogrešiti, samo pokušavamo da vam uštedimo vreme koje biste potrošili na razmišljanje :)

ATI Radeon HD 4830 512MB

Jedno od obeležja 2008. godine svakako će biti povratak ATI-ja i Radeon proizvoda na scenu grafičkih kartica. Nakon posrnuća sa R600, ATI je ove godine predstavljao samo hitove, pa se HD 4000 „album” bez nedoumica može okarakterisati kao „platinast”. Ritam se ne usporava ni mesecima nakon predstavljanja Radeona HD 4850. U oktobru je zvanično predstavljena serija HD 4600, a u novembru će se u prodavnicama naći i poslednji član HD 4800 familije, model Radeon HD 4830.

Zahvaljujući ažurnosti i dobroj podršci AMD-ove kancelarije u Srbiji, u prilici smo da ekskluzivno predstavimo ovaj model samo nekoliko dana nakon njegove svetske premijere koja je održana 22. oktobra. Iako je samo još jedan u nizu, za ATI je ovaj model vrlo značajan jer zaokružuje ponudu i popunjava jedinu preostalu prazninu, mesto između kartica srednje i performance klase, gde nVidia ima GeForce 9600GT i GeForce 9800GT.

Iskorišćen je RV770 čip u slabijoj verziji RV770LE, koja umesto sa 800 raspolaže sa 640 „shader” procesora. AMD verovatno, poput nVidije, koristi čipove koji nisu sasvim ispravni te nisu mogli biti iskorišćeni za Radeone HD 4850 i 4870, ali su savršeno pogodni za slabiju verziju ovih kartica. Druga razlika u odnosu na HD 4850 je nešto niži radni takt koji za GPU iznosi 575 MHz i 1800 MHz za DDR3 memoriju. Spisak mogućnosti ostao je nepromenjen, što znači da će se HD 4830 razlikovati od jačih modela samo po količini frejmova koje može da izbaci u jednoj sekundi.

Kartica na testu je uzorak za testiranje, nije namenjena prodaji već testovima. Štampana ploča i hlađenje pozajmljeni su od Radeona HD 4850, pa bi bez nalepnica sa oznakama bilo nemoguće razlikovati ove dve kartice. AMD-ovi partneri (proizvođači) sigurno će iskoristiti sopstvene PCB, pa će se Radeoni HD 4830 međusobno razlikovati zavisno od toga iz koje kompanije dolaze. U tom smislu ne vredi puno trošiti reči na izgled same kartice. Ono što se može utvrditi jesu performanse.

Karticu smo poredili sa „izvornim” Radeonom HD 4850 da bismo videli koliko je oslabljen, a takođe i sa cenovno konkurentnim GeForce 9800GT. HD 4850 je brži od 5 do 20 odsto, što taman odgovara razlici od 20 odsto više shader jedinica. U odnosu na GeForce 9800GT, izgleda da je Radeon u prednosti. Poslednji 3Dmark „nagradio” je 640 šejdera, ali su dve „realne” igre razliku svele na svega nekoliko procenata. No, 3Dmark testovi oduvek su bili dobri prognozeri toga kako će se stvari odvijati, a verzija Vantage kaže da će Radeon HD 4830 u novim naslovima biti u prednosti.

Uz dobru cenovnu pozicioniranost, Radeon HD 4830 ima sve predispozicije da dominira u svom tržišnom segmentu. Povećavanje broja DirectX 10 igara i dolazak nekoliko ambicioznih DirectX 10.1 naslova idu na ruku ovom akceleratoru i dodaju još jednu recku na AMD-ovoj strani.

GeForce 8200

GeForce 8200 je sigle-chip rešenje u koje je nVidia „nagurala” impresivan spisak mogućnosti. Pre svega, tu je DirectX 10 kompatibilni GeForce 8200 „integralac”, koji ima podršku i za PureVideo HD, HDCP i 1080p video materijal kroz HDMI ili DVI izlaz. Podržane su i tehnologije GeForce Boost i HybridPower SLI, koje donose veoma interesantne mogućnosti, kada se koriste uz odgovarajuće grafičke kartice, naravno nVidijine. GeForce Boost dugo je najavljivan kao HybridSLI, ali na kraju preimenovan – verovatno zbog sličnosti u imenu sa konkurentskom tehnologijom Hybrid CrossFire. Za sada radi samo sa GeForce grafičkim karticama 8400GS i 8500GT, tako što se pomoću SLI veze „sabiraju” performanse integrisanog GeForcea i onog u PCI-Express slotu. HybridPower trenutno radi samo sa GeForce 9800 modelima, i to tako što isključuje grafičku karticu u PCI-Express slotu u situacijama kada je integrisana dovoljna za prikaz standardnog Windows moda i gledanje video materijala, čime se štedi i hardver i energija. Vrlo lepo

Radeona HD 2900XT

Radeon HD 2400 i HD 2600 i svaka dolazi u Pro i XT varijanti. Naravno, redosled po performansama, mogućnostima i ceni je sledeći: 2400Pro, 2400XT, 2600Pro i 2600XT. Za razliku od R600 koji je urađen u 80 nm procesu, novi čipovi RV610 i RV630 su izrađeni u 65 nm, što će obezbediti manju potrošnju, nižu cenu i više radne taktove. Kao i R600, i nova dva čipa bazirana su na arhitekturi Unified Shader, podržavaju DirectX 10, Avivo-HD i koriste PCI-Express magistralu. RV610 je najslabiji ATI-jev DX10 čip i predstavlja osnovu serije HD 2400. Sadrži 180 miliona tranzistora, što je dovoljno za 40 Stream Processora, 8 teksturnih jedinica, 4 „renders back-enda” i 64-bitni memorijski kontroler na koji je moguće povezati DDR2 i GDDR3 memorijske čipove. Samo 64 bita, čak ni opcija za 128 bita? Hmm... ATI Radeon HD 2400 Model HD 2400 Pro je najslabiji, njegov RV610 radi na 525 MHz, dok je takt memorije u rasponu od 800 do 1000 MHz. HD 2400XT je brži sa 700 MHz za GPU i 1400–1600 MHz za memoriju. Količina memorije kod oba modela variraće od 128 MB do 256 MB, mada mi očekujemo da se pojave i 64 MB modeli sa HyperMemory mogućnostima, verovatno pod imenom HD 2400 bez sufiksa. HD 2600 modeli su u sredini ponude i mogu sve što i HD 2400, ali brže i lakše. „Goni” ih RV630 grafički procesor sa svojih 390 miliona tranzistora. Ovo je mnogo za GPU srednje klase; srećom, 65 nm proces održava veličinu čipa na podnošljivom nivou.

AMD graficki pocesori

Trenutno je za AMD procesore aktuelna šesta i sedma generacija nForce čipsetova, te GeForce serija sa brojkama 6 i 7, što ukupan zbir podiže na 20-tak modela! Poređenja radi, Intel uvek ima desetak aktuelnih čipsetova u ponudi, dok se AMD-ova ponuda vrti oko pet. Dolepotpisani odavno više ne pokušava da shvati u čemu su razlike i prednosti jednih u odnosu na druge, mada mu se čini da se ni momci u nVidiji ne snalaze bolje. Kao što smo već rekli, AMD-ov sistem oznaka čipsetova znatno je jednostavniji. Tu su AMD 690V i 740G (preimenovani 690G), te 780V i 780G od „integrisanih” i AMD 770, 790X i 790FX od „neintegrisanih”.

GeForce GTX 280

GeForce GTX 280 su predstavljane kao apsolutno najbrže grafičke kartice. Međutim, cena koja je pratila prve modele bila je drastično viša od onoga što kartica opravdava i prvi utisci i testovi bili su prepuni razočaranja i negodovanja. Prvi modeli koji su stigli do nas koštali su više od 550 evra, što GeForce GTX280 nije zasluživao, bar u odnosu na modele GeForce 9800GX2 i Radeon HD 3870 X2 koji su nudili skoro isti nivo performansi po mnogo nižoj ceni. Čak i pored činjenice da su sve DualGPU kartice „ćudljive prirode”, veoma malo korisnika odlučilo se za GeForce GTX280.

Uzbuđenje koje je pratilo razvoj čipa GT200 tako je vrlo brzo splaslo, a nVidia se našla u velikom problemu jer se njen top-model prodavao ispod svakih očekivanja. Brzo su usledile i najave AMD-a da će uskoro predstaviti novi Radeon X2 i to drastično brži, ali i jeftiniji od konkurenta! S obzirom na to da je AMD pokazao da se vratio u igru i da ume da napravi više nego konkurentan proizvod, nVidiji nije preostalo drugo nego da prihvati komentare i AMD-ove najave i smanji cenu kartica GeForce GTX280 za skoro 25 odsto, potez kakav nije zabeležen u novijoj istoriji grafičkih kartica.

GeForce 8500GT

GeForce 8500GT sa 512 MB memorije naziva GV-NX85T512HP. Pločica je plave boje i posebno je dizajnirana da bi udomio masivan pasivni hladnjak. Interesantno je što toliki hladnjak ni na jednom mestu nema kontakt sa memorijom, te ona ne dobija nikakvu pomoć u disipaciji toplote. GPU ispod hladnjaka radi na 600 MHz, dok je 512 MB DDR2 memorije podešeno na 800 MHz. Memorijski kontroler radi na svih 128 bita i komunicira sa čipovima proizvedenim u Hynixovim postrojenjima. BGA memorija je deklarisana na 2,5 ns, što je taman dovoljno za takt memorije na ovoj kartici. Sa monitorom se može povezati pomoću VGA ili DVI konektora, a tu je i video izlaz. Na vrhu kartice je ivični SLI konektor koji sumnjamo da će iko iskoristiti na kartici ove klase, ali njegovo prisustvo svakako ne može da škodi. Na pakovanju je jasno istaknuto da uz karticu dolazi igra Dawn of War, a pored nje se mogu naći i disk sa drajverima, nekoliko uputstava, konvertor DVI –> VGAB i „račva” koja, kada se ubaci u video izlaz, obezbeđuje RCA i S-VHS konektore za povezivanje sa televizorom. Drugi model nosi oznaku GV-NX86T256D iza koje se krije još jedan GeForce 8600GT. Štampana ploča je iste plave boje kao i kod slabijeg modela, generalno joj je vrlo slična, izuzev u desnom delu, gde je naponski kontroler većih dimenzija. 8600 GT troši osetno više struje pa je ovo sasvim logično, ali se zbog toga i više greje, zbog čega ne čudi što GV-NX86T256D ima i kvalitetniji pasivni hladnjak. Hladnjak prekriva celu karticu, ali za razliku od modela 8500 GT nije reljefan već mrežast. Crne je boje i ima zgodan natpis „Silent-Pipe II”, što ukazuje na to da je Gigabyte koristio i popularne „tople cevi”. Memoriju ponovo potpisuje Hynix, ali su ovoga puta u pitanju GDDR3 čipovi deklarisani na 1,4 ns. Ukupnan kapacitet je 256 MB, koliko ima većina GF 8600GT kartica. Radni takt grafičkog procesora je postavljen na 570 MHz, dok GDDR3 memorija radi na 1400 MHz.

Izmedju 10 i 160

Ukoliko pripadate delu korisnika koji aktivno prati zbivanja na IT sceni, u ovom konkretnom slučaju grafičke kartice za desktop računare, moguće je da vam ovaj tekst neće biti od prevelike koristi. Međutim, ako samo s vremena na vreme obraćate pažnju na ponudu, recimo kada se nekim čudom nakupi malo parica za apgrejd grafičke kartice, sve su šanse da ste prilično zbunjeni onim što se danas može naći na tržištu i da baš niste sigurni na šta treba obratiti pažnju. Upravo vama namenjen je ovaj tekst kojim sam želelo da napravim svojevrstan presek trenutne ponude i, generalno, ocenu modela koji se mogu naći.

Ponuda grafičkih kartica verovatno nikad nije bila veća. U pokušaju da očuvamo makar delić para za privatni život, ograničili smo „fond” po čuvenoj krilatici iz Radovana Trećeg. Kroz testove smo provukli skoro 20 različih kartica i to tako da se računaju samo „difoltni” modeli. Koliko još postoji različitih specijalnih modela (OC, TOP, Sonic, Toxic...) ne bismo ni da pokušavamo da prebrojimo.

Na testu su se, dakle, našle samo kartice koje su konfigurisane prema originalnoj specifikaciji nVidije i ATI-ja; specifične modele poput onih sa različitom količinom memorije ili sa promenjenim taktovima nismo uzimali u obzir. Ideja je bila da prikažemo koja se kartica nalazi u kom delu tabele i koji joj je pandan iz drugog „tabora”, kakve performanse nudi i, u krajnjoj liniji, koliko je dobra kupovina. Performanse smo izmerili u četiri testa i jednostavnom matematičkom metodom utvrdili prosečnu ocenu koja je na kraju podeljena sa cenom da bi se dobio koeficijent isplativosti. Kartice koje koštaju više nego što vrede imaju manju ocenu, dok best buy ima idealnih 10. Odmah da kažemo, prilično smo iznenađeni time koji su modeli dobili najviše ocene, ali o tome kasnije, pogledajmo kako ide ponuda po klasama.

Počinjemo od najjeftinije klase, koju stranci zovu entry level. Tu spadaju sve 3D grafičke kartice koje imaju sve aktuelne mogućnosti, ali ne i „sirovu” snagu da to bude od koristi. Prosto rečeno – 3D grafičke kartice koje nisu namenjene igranju. Radni taktovi, količina šejder jedinica i memorije te njihova veza nisu dovoljne za nešto više od toga da se igra kako-tako pokrene. Važi pravilo „neznanje je blaženstvo”, jer ko ne zna za bolje, njemu će činjenica da „igra” najnoviju igru biti dovoljna. Ipak, ako želite da igrate „kako bog zapoveda”, kartice iz ove kategorije izbegavajte.

nVidijin predstavnik ove grupe je GeForce 8400GS, koji standardno dolazi sa 256 MB memorije, kao i ATI-jevi Radeoni HD 2400Pro i HD 3450. Sve ove kartice imaju slične (loše) performanse, za šta pre svega mogu zahvaliti 64-bitnoj vezi sa memorijskom magistralom. Ruku na srce, ATI/AMD i ne reklamira svoje kartice u ovoj klasi kao igračke, već kao modele sa sjajnim multimedijalnim mogućnostima koji će, uzgred, omogućiti igranje jednostavnijih i/ili starijih igara. To je i osnovna prednost Radeonâ HD 2400Pro i HD 3450 – ako već ne mogu da posluže da poteraju najnoviji Unreal Tournament, fenomenalno dobro prosleđuju video i audio signal preko HDMI izlaza do televizora. nVidia to radi nešto lošije, a pored toga je i nešto komplikovanija jer ne poseduje audio kontroler.

U svakom slučaju, ako od grafičke kartice tražite samo da prikazuje sliku na monitoru ili video materijal na televizoru, ovo su kartice za vas. Preporučujemo ATI-jevo rešenje jer je nešto kvalitetnije i brže po istoj ceni. Razlike između HD 2400Pro i HD 3450 su tolike da 2400Pro ne treba ni razmatrati, jer je razlika u ceni premala. Po onome što smo videli, HD 3450 je minimalno skuplji, a nudi nešto bolje performanse i solidno bolju specifikaciju. U svakom slučaju, 1:0 za ATI, GeForce 8400GS je na začelju kolone.

Sledi tradicionalno najbrojnija i najinteresantnija kategorija. Kod ove grupe kartica, zahvaljujući 128-bitnoj magistrali, performanse su „upotrebljive” i u najnovijim naslovima, pa uz malo pažnje prilikom podešavanja detaljnosti grafike ove kartice pružaju pristojan doživljaj. Naravno, pored 3D performansi, i ove kartice poseduju izlaze za televizor, projektor ili nešto treće, pa se i one mogu iskoristiti za „multimedijalne” namene. ATI-jevi modeli kroz HDMI provlače i zvuk sa ugrađenog kontrolera, dok je nVidijine modele potrebno povezati sa zvučnom karticom digitalnim kablom.

nVidijina ponuda u ovom segmentu je vrlo zrela, u prevodu – prilično stara i poznata. Čine je dva tipa, GeForce 8500GT i 8600GT koji se mogu naći sa različitim tipom (DDR2 i GDDR3) i količinom memorije (256 MB i 512 MB), od čega zavise performanse i cena. Isto je sa Radeonima, s tim što ih je više. AMD je još uvek u tranziciji na novu generaciju HD 3000, pa se još uvek mogu naći stariji HD 2600Pro modeli. Ukupno devet kartica našlo se u ovoj kategoriji, po dva GeForce 8500GT, 8600GT i Radeona HD 3650, kao i čak tri Radeona HD 2600Pro. Zajedničko za sve ove kartice jeste to da ćete, vodeći se samo količinom memorije, sigurno pogrešiti. Po ko zna koji put se pokazuje da su za performanse presudni radni taktovi grafičkog procesora i memorije. Ukupni kapacitet memorijskih čipova dobro dođe u visokim rezolucijama, ali samo u poređenju sa modelom koji ima isti takt, a manje radne memorije. S druge strane, iako su kartice sa više jednako brze memorije nešto bolje, to je po pravilu nedovoljno da bi se koristila viša rezolucija. U svakom poređenju istih kartica sa 256 MB GDDR3 memorije i alternative sa 512 MB DDR2, prva opcija je bila brža. Razlike su toliko primetne da je svakako preporuka neki od modela sa 256 MB memorije. Memorija od 512 MB ima smisla samo na najboljim karticama i najzahtevnijim rezolucijama i modovima, a to nisu modeli iz ove klase. Za sredinu ponude, 256 MB memorije je dovoljno i optimalno.

Između AMD-a i nVidije razlike su prilično male, što je i očekivano. Najbolje su se pokazale kartice sa DDR3 memorijom, dok su po kriterijumu bang for buck optimalne one sa 256 MB memorije. Modeli sa 512 MB DDR3 su nešto brži, ali koštaju previše i ne nude dovoljno da opravdaju razliku u ceni. Ono što nismo očekivali jeste da su se najbolje pokazali „stariji” Radeoni HD 2600Pro. S obzirom na to da je dobio zamenu, AMD je spustio cenu ovim karticama, verovatno da bi ih se što pre otarasio i napravio mesta za Radeone HD 3650. Na spisku prednosti novijeg modela su DirectX 10.1, PCI-Express 2.0 i nešto manje zagrevanje, ali ako se posmatra upotrebljivost u narednom periodu, ništa od ovoga nije od značaja. Važnije je to što HD 2600Pro modeli postižu gotovo istovetne rezultate, ali po osetno nižoj ceni. Stoga je ovaj model zaslužio našu preporuku, naravno, u verziji sa 256 MB DDR3 memorije.

GeForce 8500GT je praktično identičan modelu 8400GS, ali ima 128-bitnu magistralu. Kako se 8400GS nije proslavio, ne čudi nas što ni 8500GT nije bolje prošao – iz svega osam stream procesora nije moguće izvući više.

U svakom slučaju, ove kartice će savršeno poslužiti za igranje na monitorima do 19” u native rezolucijama (1280 x 1024 i 1440 x 900 tačaka), uz razumnu količinu detalja i efekata. Antialiasing i Anisotropic filtriranje nisu preporučljivi, kao ni rad sa monitorima većim od 20” kojima je rezolucija najčešće 1680 x 1050 – to je previše za grafičke kartice sa 128-bitnom memorijskom magistralom. Naravno, veći monitori podržavaju i niže rezolucije, ali tada se koristi interpolacija i kvalitet prikaza drastično pada.

O karticama najviše klase skoro smo pisali, pa zato sada nećemo biti preobimni. U ovoj grupi se nalaze kartice koje koštaju više od sto „bodova”, a na nVidijinu žalost tu je i GeForce 8600GTS. Iako cenovno spadaju u ovu klasu, po performansama to ne zaslužuju, tako da su ove kartice prilično loše prošle i u našoj konačnoj tabeli zauzele su mesto u donjoj polovini. Izbegavati po svaku cenu!

Bitka se vodila među modelima koji poseduju 256-bitnu magistralu i snažne grafičke procesore koji u rezoluciji 1680 x 1050 piksela imaju dovoljno snage. To su oba Radeona HD 38x0 i najnoviji GeForce 9600GT. S obzirom na to da nije vršeno testiranje sa uključenim AA i AF procesiranjem, Radeon HD 3850 sa 256MB je, bez obzira na „osrednju” količinu radne memorije, uspeo da postigne zavidne rezultate i dobije najbolju ocenu na ovom testu Po našem mišljenju, AA i AF treba da koriste samo korisnici sa najboljim grafičkim karticama, onima koje koštaju preko 200 evra i koje nisu našle mesta u ovom opisu. nVidia 9600GT je, s druge starane, pokazala najbolje performanse i prestigla nešto skuplji Radeon HD 3870 512MB. Da smo našli GeForce 9600GT sa 256 MB, bilo bi veliko pitanje da li bi jeftiniji Radeon HD 3850 ostao najbolji model.

Konačna ocena je računata kao odnos cene i ukupnog broja poena sakupljenih po testovima. Da bi se razlike još više istakle , taj broj je naknadno kvadriran. Sasvim iznenađujuće, najbolji odnos cene i performansi ostvarile su najskuplje kartice. Dok su ranije najtoplije preporuke dobijali modeli iz sredine ponude, očigledno je žestoka borba u višoj srednjoj klasi uticala na to da za igrače najbolju kupovinu u ovom trenutku predstavljaju modeli sa cenom od 100 do 160 evra.

Još jedna zanimljivost jeste to da je, gledano po proizvođaču, u konačnom rezultatu ATI pobedio sa ubedljivih 3:0. U svakoj kategoriji pobedu je ostvario kroz iglene uši, ali je semafor ipak neumoljiv, ATI defintivno nudi više od nVidije za uloženi novac, a pored 3D performansi ima i bolje HD mogućnosti. Ovo nije preterano iznenađenje jer trenutno tržištem, očigledno ne baš opravdano, dominira nVidia sa svojim modelima, pa ATI-ju ne preostaje drugo nego da povoljnijom cenom i boljim mogućnostima pokuša da „natera” kupce u svoj tabor. Ovakvo stanje stvari je donekle i logično pošto je serija GeForce 8 predstavljena pre skoro godinu dana, dok su Radeoni HD 3000 stari manje od pola godine. S tim u vezi, treba očekivati devetu generaciju GeForce kartica u nižoj i srednjoj klasi. Do tada, ATI predstavlja bolju kupovinu.

Kako ovaj test upotrebiti? Pre svega, treba znati da, bez obzira na manje ili više zvučna imena, sve kartice koje se mogu naći u ovom cenovom razredu slične su nekom od modela sa ovog testa. Razlike mogu da budu u tipu izlaza ili hlađenja, dodatnoj opremi i ponekad radnom taktu jer mnogi proizvođači menjaju radni takt da bi bolje pozicionirali svoj proizvod. Ipak, te razlike u taktovima mogu da donesu do 10% bolje performanse, ali po pravilu toliko menjaju i cenu, pa se ove dve osobine najšeće potru. Stoga, identifikujte koji čip i tip memorije koristi kartica koja vam je zapala za oko, potražite je na našoj tabeli i pogledajte koliko je dobra po našem mišljenju. Bolje od toga jeste da procenite svoje potrebe i mogućnosti i iz tabele izaberete model koji vam najviše odgovara. Tada potražite modelnekog od poznatih proizvođača kojem se karateristike poklapaju sa ovde prikazanim i nećete pogrešiti.

Saša UZELAC

	GPU							Memorija				Ukupno poena	Prosečna ocena	Ocena
	Naziv	Fab (nm)	Takt (MHz)	Shader (MHz)	Unified Shaders (SP)	TMU	ROP	Količina	Tip	Takt (MHz)	Magistrala (bit)	Ukupno poena	Prosečna ocena	Ocena
GeForce 8400GS 256MB TurboCache	G86	80	450	900	16	8	4	256	DDR2	800	64	1,52	30	5,6
GeForce 8500GT 256MB DDR3	G86	80	600	1200	16	8	4	256	GDDR3	1200	128	2,77	50	6,7
GeForce 8500GT 512MB DDR2	G84	80	600	1200	32	16	8	512	DDR2	1000	128	2,19	55	3,4
GeForce 8600GT 256MB DDR3	G84	80	540	1190	32	16	8	256	GDDR3	1400	128	4,63	75	8,3
GeForce 8600GT 512MB DDR2	G84	80	540	1400	32	16	8	512	DDR2	800	128	4,08	70	7,4
GeForce 8600GTS 256MB DDR3	G84	80	675	1450	32	16	8	256	GDDR3	2000	128	5,73	125	4,6
GeForce 8600GTS 512MB DDR3	G84	80	675	1450	32	16	8	512	GDDR3	2000	128	5,55	105	6,1
GeForce 9600GT 512MB DDR3	G94	65	650	1625	64	32	16	512	GDDR3	1800	256	9,74	150	9,1
Radeon HD 2400Pro 256MB DDR2	RV610	65	525	/	40	4	4	256	DDR2	800	64	1,26	30	3,8
Radeon HD 2600Pro 256MB DDR2	RV630	65	600	/	120	8	4	256	DDR2	1000	128	3,15	50	8,6
Radeon HD 2600Pro 256MB DDR3	RV630	65	665	/	120	8	4	256	GDDR3	1200	128	4,14	65	8,8
Radeon HD 2600Pro 512MB DDR2	RV630	65	600	/	120	8	4	512	DDR2	1000	128	3,26	55	7,6
Radeon HD 3450 256MB DDR3	RV620	55	600	/	40	4	4	256	GDDR3	1000	128	1,70	30	7,0
Radeon HD 3650 256MB DDR3	RV635	55	725	/	120	8	4	512	GDDR3	1600	128	4,63	75	8,3
Radeon HD 3650 512MB DDR3	RV635	55	725	/	320	16	16	256	GDDR3	1600	128	4,78	85	6,9
Radeon HD 3850 256MB	RV670	55	670	/	320	16	16	512	GDDR3	1650	256	8,48	125	10,0
Radeon HD 3850 512MB	RV670	55	670	/	320	16	16	512	GDDR3	1650	256	8,96	140	8,9
Radeon HD 3870 512MB DDR4	RV670	55	775	/	320	16	16	512	GDDR4	2250	256	9,95	160	8,4

Još jedan pogodak uz GDDR5

Radeon HD 4870, MSI R4870-T2D512

Radeon HD 4870.

Pre nego što se pozabavim samom karticom, podsetimo se ukratko osnovnih karakteristika novih ATI-jevih proizvoda. Serija Radeon HD 4800 koristi novi ATI-jev GPU čije je kodno ime RV770. U pitanju je grafički procesor izrađen u 55-nanometarskom procesu, sa približno milijardu tranzistora. Zahvaljujući izuzetno optimizovanom dizajnu, ovaj veoma kompleksan GPU ima površinu od svega 260 kvadratnih milimetara – praktično duplo manja površina od novog nVidijinog GPU-a GT200, koji se nalazi na novim GeForce GTX 260 i GTX 280 karticama.

RV770 ima 800 Streaming Procesora i, u verziji za Radeon HD 4870, sirovu matematičku snagu od 1,2 TeraFLOPS-a. U prošlom broju pomenuli smo da novi memorijski kontroler podržava i GDDR5 memoriju, što je i iskorišćeno na Radeonu HD 4870. Dok 4850 poseduje GDDR3 memoriju, 4870 raspolaže sa 512 MB GDDR5 memorije koja radi na 900 MHz, ali s obzirom na to da DDR5 standard efektivno učetvorostručuje protok, može se slobodno reći da memorijski čipovi Radeona HD 4870 rade na impozantnih 3600 MHz!

RV770 ima poboljšan video koprocesor UVD2, koji podržava hardversku akceleraciju dva HD video streama. Zahvaljujući optimizaciji i povećanju broja teksturnih jedinica, kao i povećanju jedinica za finalni rendering (ROP), RV770 ima drastično bolje performanse u domenu obrade tekstura i „peglanja” nazubljenja, tzv. antialiasing.

Za razliku od svog slabijeg brata, Radeon HD 4870 dolazi sa tzv. „dual-slot” kulerom i dva šestopinska PCI-E naponska konektora. Ovo je očekivano, s obzirom na to da RV770 u ovom slučaju radi na 750 MHz (naspram 625 MHz). Iako glomazan, kuler je izuzetno tih u radu. No, posledica ovog zvučnog konfora jeste poprilično zagrevanje kartice, pa je nije preporučljivo pipkati ni nekoliko minuta po gašenju računara.

Za upoznavanje sa najnovijim članom Radeon porodice poslužila nam je MSI-jeva kartica R4870-T2D512. Sve što smo do sada opisali odnosi se upravo na nju, kao i na ostale do sada predstavljene HD 4870 Radeone. Kao i uvek, prvi primerci razlikuju se samo po oznakama i pakovanju.

MSI u kutiju ovog modela ubacuje isti sadržaj kao za model HD 4850, koji smo opisali na prethodnoj stranici. Igra Tom Clancy’s Rainbow Six Vegas 2, nešto sitnijih „utilityja”, među kojima je i alatka StarOSD koja će omogućiti lakše „in game” podešavanje grafičke kartice. Kablovi i adapteri koji se isporučuju su standardni.

Uvidom u brojke postignute tokom procesa testiranja postaje jasno je da je Radeon HD 4870 izuzetno brza kartica, koja korisnicima 22-inčnih monitora pruža apsolutan komfor pri igranju u „prirodnoj rezoluciji”. Ono što je kuriozitet jeste izuzetno mali pad u performansama pri prelasku sa rezolucije 22-inčnih monitora na rezoluciju 24-inčnih TFT-ova. Čak je starije naslove moguće igrati i sa uključenim antialiasingom i anizotropskim filtriranjem tekstura, uz zadržavanje besprekornog „frameratea”.

Ako se pogledaju cenovnici domaćih prodavaca hardvera i njima se pridruže performanse koje postižu novi Radeoni iz serije HD 4800, jasno je da je ATI uspeo da kreira proizvod koji, u poređenju sa konkurencijom iz tog cenovnog ranga, pruža bolje performanse i pri tom ima niz dodatnih mogućnosti (sveobuhvatnija HD akceleracija, DirectX10.1, mogućnost pravljenja CrossFire sistema i na Intel platformi) koje nedostaju konkurenciji.