bol
http://dolores.blog.rs/blog/dolores
Proplanak<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"><br /></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Ptice su cvrkutale,<span>
</span>zečići skakutali.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"><span> </span>Potočić je<span> </span>veselo<span>
</span>vijugao kroz<span> </span>šumicu. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Cvetići su<span>
</span>otvarali svoje glavice i okretali se sunašcu koje je umilno, <span> </span>blagonaklono, to sve gledalo. <span> </span>Grane jele<span>
</span>su<span> </span>se povijale<span> </span>šireći opojni<span>
</span>miris<span> </span>smole.<span> </span>Pčelice, vrednice su<span> </span>letuckale oko cvetića<span> </span>skupljajući<span>
</span>nektar. Vetrić je<span> </span>pirkao taman
toliko da ne bude pretoplo. U daljini se videlo<span>
</span>žitno polje<span> </span>gde je klasje<span> </span>već zrilo.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Ponosni <span> </span>jelen
je<span> </span>gledao svoju košulju i dva mala
laneta.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Idila.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Šta da vam<span> </span>kažem, <span> </span>utopija postoji.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"><span> </span>Lepota šume
privlačila je mnoge životinje. </span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"><span> </span>Nekima se
dopalo, <span> </span>pa su<span> </span>ostajale, <span> </span>a nekima je to sve bilo suviše sladunjavo, <span> </span>pa su išle dalje. <span> </span>Ne voli svako lepotu i mir. <span> </span>Da nije tako ne bi bilo ratova, razaranja,
ubistva.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Neke<span> </span>životinjice
su bile zbunjene. <span> </span>Htele su da ostanu
u<span> </span>šumi, a htele su da idu dalje. <span> </span>Pokušale su da promene<span> </span>šumu, <span> </span>da je naprave sličnu onoj u kojoj su navikli da
žive. <span> </span>Pokušale su da je prilagode sebi.
Zar je čudno što su to tvor, lisica i zmija? Nisu one ni loše ni dobre, jednostavno su drugačije. </span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Zašto uzeti im za zlo što ne vole sladunjavu idilu?</span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"> Bez njih šuma ne bi bila takva kakva je. </span></p>
http://dolores.blog.rs/blog/dolores/mozda-se-dogodilo-a-mozda-i-nije/2012/01/24/proplanak
, 24 2012 10:35:37 +0100Kutija<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"><br /></span></p>
<p align="center" class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%"><img src="http://i41.tinypic.com/3524uad.jpg" border="0" />P</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Na stolu je stajala malena<span> </span>tamna, izrezbarena kutija. Bila je zaključana
i niko je<span> </span>nije dirao.<span> </span>Ukućani su znali da je<span> </span>ona<span>
</span>važna zbog nečega, da ne sme da se dira i da je samo<span> </span>ona<span>
</span>ponekad<span> </span>dodirne dok<span> </span>briše prašinu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Znala<span> </span>je da
sedi<span> </span>zagledana u daljinu,<span> </span>prepusti se mašti i snovima. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Sećala se dana<span> </span>kad
je<span> </span>zaključala kutiju i<span> </span>dala<span>
</span>ključić njemu. Doneo joj<span> </span>je
prsten i cvet. Stisak<span> </span>ruke<span> </span>i odlazak.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">-Otvoriću kutiju kad se vratiš.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Nikad se nije vratio, nikad pisao, nikad javio. Ona je
čekala. <span> </span>Smenjivali su se dani, meseci,
godine. <span> </span>Ona je čekala. <span> </span>Niko<span>
</span>nije pitao šta je u kutiji ni zašto je ne otvara. Ponekad<span> </span>su njene<span>
</span>oči<span> </span>bile<span> </span>blistave kao da su pune suza. Nikome se nije
žalila.<span> </span>Živela je jednostavno, mirno.<span> </span>Pre bi se reklo da je život<span> </span>prolazio pored nje.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Jednog dana, neko je pozvonio i pitao za nju. Čula je
glasove , korake, osetila ruku na svom<span>
</span>ramenu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">-Dolores, vratio sam se.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Uzeo je ključić iz džepa otvorio kutiju. U njoj je bio
samo prah koji je prekrio prsten. Pogledala ga je, čelo naborano,<span> </span>usne ispijene, <span> </span>drhtava ruka.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">-Vratio sam se.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">-Prekasno, <span> </span>život
je prošao.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%">Čekamo, želimo, nadamo se, nestrpljivi smo, hteli<span> </span>bi odmah sve.<span>
</span>Ponekad nije dovoljno čekati<span> </span>i
dočekati, jer<span> </span>može da bude prekasno za
sve.</span></p>
http://dolores.blog.rs/blog/dolores/mozda-se-dogodilo-a-mozda-i-nije/2012/01/17/kutija
, 17 2012 22:55:28 +0100