Prvoslav Karanović Blog

auto-discover

ukoliko neko ima dodatnu ideju neka je dopise

turizam

Proverite ima li vode pre nego sto sipate tecni sapun na dlanove.

zabava

Recite vasoj prodavacici, u lokalnoj prodavnici, da ne koristite plasticne kese.

geografija

Ne dajte da vas zbuni reklama "Javni servis evropske Srbije", i ne gubite vreme trazeci po kartama i globusima africku, azijsku ili bilo koju drugu Srbiju.

fizicko vaspitanje

Izadjite iz kafane i ne placajte racun ukoliko ne dobijete fiskalni.

matematika

Gurajte se na vratima GSP sa ostalih petoro iako je tramvaj prazan.

hemija

Izrendajte dve zaledjene pomorandze i jedan limun, skuvajte sa pola kilograma secera i dobicete dvadeset litara pravog letnjeg osvezenja.

poznavanje prirode i drustva

Prirodno je kasniti na drustveni skup.

gradjansko vaspitanje

Ako vas neko nervira ili vam nije po volji recite mu da je seljak.

srpski jezik i knjizevnost

Branite se cutanjem.

Prevarant

Tamo, malo niz ulicu, pa prva raskrsnica -skreneš levo, nalazi se buvljak. Čega sve nema, ili čega sve ima, ne možete ni zamisliti. Šareno, novo, otrcano, blještavo, izlizano, čisto, prašnjavo... U oblicima igračaka, obuće, naravno odeće, uređaja, aparata, instrumenata, poštanskih markica... I da, u svim bojama.

Zamislite sad, koliko svega daje kombinatorika -svašta sa svačim. Tja, to svašta, gledaju oči, prevrću ruke, sva čula se raspituju. Uključujući govor. Nekad kao pomoć priskoči gestikulacija, nekad mimika. U zavisnosti od potrebe.

Trgovci su glasno prizivali potencijalne mušterije. Bilo je tu svakojakih jednih i drugih. Od umetnika trgovine i potražnje, pa sve do primenjenih trgovaca i kupaca koji sve znaju. Znaju čak i da nemaju pojma ni o čemu. Nije bilo teško primetiti da su raznih životnih dobi. Komešaju se, tiskaju, guraju. Svi ti različiti ljudi činili su jednoličnu celinu.

U celoj toj gužvi videh starca za kojeg ne bih mogao da kažem da li je oronuo u sedamdesetoj, ili je možda vitalni devedesetogodišnjak. Uglavnom, takve su mu godine u paru sa izgledom. Matori je seo pored svoje ponjave, a toj istoj prašnjavoj čergi (zvanoj tezga) okrenuo je leđa. Pomislih, "naopaki neki čovek, čim sedi naopačke". Zaista se kosi sa svim pravilima tog buvljaka gde ima raznog sveta. Nekima ovde krađa nije raritet.

Krenuh u pravcu te ljudske mešavine baksuza, namćora i nebrige. Nakon svega nekoliko koraka u tom pravcu zaustavila me je grbava starica. Ona, izgleda mi, još čudnija od njega. Sa svojim staračkim licem, koje moram priznati i malo plaši, reče, "ne idi tamo kod onog. Taj ti je teški prevarant". Koliko mi je bilo čudno, toliko i nije. Čudno je što zna gde sam se uputio. Sa druge strane i nije toliko. Kao što rekoh ima raznog sveta.

Gotovo prestravljen, pre nego što sam išta izustio, starica je nestala u masi koja je neumoljivo tekla izmedju tezgi i čergi. Radoznalost je naterala razum, a ovaj potonji motoriku da se pokrene baš u tom pravcu.

"Dobar dan", rekoh. Njegova leđa mi ljubazno vratiše bumerang. Starac se polako okrenuo. Lice mi je ostalo zaprepašćeno zato što je njegovo lice bilo identično licu one starice. Daleko od toga da ne uočavam razlike ili ne razumem različitosti.

Ugledah na njegovoj čergi raznih stvarčica. Ono čudo u samoj sredini me je najviše nalikovalo vlasniku čudaku. Opet se zbunih i opet ista dilema, da li je ta skalamerija očuvana i sto godina stara, ili je novija a, opet, oronula. Ono što je privuklo moju pažnju, prema opisu, najsličnije je tanjiru koji je prekriven staklom.

Pitah, "pošto". Starac reče toliko-i-toliko i nastavi, "vidiš, ovo nije obična sprava, a u toj spravi postoje posebna pravila igre. Svako je ima, ali je svako ne razume". Pre nego što izustih bilo šta starac je nastavio, "u ovom čudu žive četiri čovečuljka. Po strogo određenim i jasnim pravilima! Hoće li oni živeti to zavisi od tebe. Svako jutro ih hraniš ovde" Objašnjavao je taj starac sa bizarnom sličnošću one starice.

Dotakao je nekakvo ispupčenje, upravo to gde se oni hrane, i nastavio, "Ovaj čovečuljak je najmršaviji i najviši, vidiš, građen je kao atletičar. On trči. Ovaj najamnji je ujedno najdeblji. On je trom i teško se kreće. Ovaj srednji je mešavina ove dvojice. Četvrtog ne vidiš. On je nevidljiv. Nevidljiv je iz razloga što je toliko velik, glomazan i spor da ne bi mogao stati ovde. Zato je nevidljiv".

Pomislih -čudno. Pitah ga za ime. Prostrelio me je tako očima da se ne sećam ni njhove boje, i reče tiho, gotovo nečujno -Života.

Umalo da zaboravim, a ne želim da ostanete uskraćeni za pravila igre, koju igraju "Životina četvorica". Koliko se sećam njegovih reči onaj najmršaviji, koji beše trkač, stvarno je trčao kao sumanut, i jeste upravo on najbrži. Kad on istrči krug i prodje kroz taj cilj, koji je bio obeležen, onaj srednji napravi korak. Kad srednji napravi krug, korak po korak, onda onaj mali debeli napravi korak. Bajkovito.

Niko od njih ne ume da stane kad prođe kroz cilj, već nastavlja, i nastavlja, i beskrajno nastavlja. Zaista interesantna igra. Moje je bilo samo da ih hranim. Nije nelogično zaključiti da se onaj nevidljivi ne vidi.

"Evo ti sine, Života ti ovo poklanja. To je veliki dar i nemoj da izgubiš tu igru, koja nije igra. To je jako ozbiljna stvar. Nekad ćeš imati poklon, nekad nećeš, ali će te uvek pratiti", bile su njegove poslednje reči. Zahvalih se.

Nije prošlo puno. Shvatih babine reči da je taj moj Života običan prevarant. Onaj visoki mršavi je išao najsporije, a onaj mali debeli koji je čekao poslednji u nizu krugova najbrže.

Odgonetnuo sam i tajnu nevidljivog. Iako ogroman i nevidljiv, on je taj najmanji. Išao je najbrže. Uostalom bile su to nevidljive godine koje su neumoljivo tekle. Još jednom sam ih sve nahranio navijanjem pre nego što sam otišao na posao.

Zastaralost

Prođe Fića, prođe Kec, prođe Yugo, prođe Florida, pa Punto. Prodje mi kroz glavu Darvin. Gle cuda, zaustavio se pored mene BMW. Kakav BMW?, strasan BMW. Metalik srebrn, sticem utisak da je taj jeo galon ceo.

"Do Novog Pazara?", upitah, i dobih odgovor, "ada upada". Dobro je, ostalo je sto dinara u dzepu. Da se kupi paklica jeftinijih cigareta, a bice i za kafu. Nisam mislio na kafic, vec na kafanu, opremeljnu kariranim stolnjacima. Od kad je stolnjaka tu je i plekanih piXli. Metalik zlatnih, metalik plavih, i metalik srebrnih kao onaj BMW. Upravo u takvim kafanama su najbolje kafe

Ne stigoh da zatvorim vrata, vec se gume potpisase po asfaltu, te kad pre od nula do sto. Skenirali smo pazljivo jedan drugom facu. Obe glave su obradile primljene vizulene informacije i navele ih na jedan zakljucak -cudno.

Upita me covek studiram li?, rekoh "JOK, radim PO nesto", i nastavih, "cime se Vi gospodine bavite?". Rece kriminalom. Nakon zakljucka da sam ga propisno oslovio sa Vi i gospodine, rekoh "obicnim ili organizovanim, domacim ili stranim?".

Ton je bio takav, delom uvazavajuci, a delom saljiv, da je gospodinu proradio ego, pa kaze gotovo ponosno kao Pionir, "ja sam snalazljiv, sve radim sam".

Prica da je u Srbiji nesto zabrljao, pa je pobegao sest godina u Italiju. Dok mu nije "zastareo slucaj". Posto se bavio cime se bavio u Italiji je "zaglavio na sudu", pa ce boraviti dve godine u Srbiji. Pogadjate -dok mu u Italiji ne zastari slucaj.

Kaze mora da smuti nesto, ispetlja nesto, izmuva nesto -ma sta da je to nesto, kako bi ponovo otisao u Italiju. Kaze "na fals papire".

"Dovidjenja-dovidjenja", evE nama Novog Pazara.

Pitah ima li precice do mesta u kojem smesten okrugli sto koji mi je bio odrediste. Rece radnik na benzinskoj pumpi tako-i-tako, pa tu-i-tu, te skreni levo. Napravih nekoliko koraka, staje pored mene Punto. Poslednja rec domace tehnologije.

"Cula sam gde ces, idem i ja u tom pravcu. Upadaj u kola", rece devojka sa sve njenih dvadesetak i nesto leta. Pokrivena, i u dimijama kao u Iranskom flmu Deset. Kaze udata je, majka, radi kod muza u firmi i studira. Stigli smo brzo na odrediste. Rekoh sa postovanjem, "dovidjenja, da se nista ne rukujem sa Vama", kako i nalaze red. Odgovor je bio, "nisam ja od tih", i pruzila mi je ruku.

Udjoh u salu. Okrugli sto kockastog oblika je poceo. Tu su sedeli i zalili se na svoju sudbinu nasi gradjani koji su proterani onih zlih devedesetih iz nase zajednicke drzave Srbije, opstina Priboj.

Kazu kuce su im zapaljene. Porusene. Deca se rasula po belom svetu, a njihovi sudski predmeti su zastareli. Kazu tako vele na sudu casnom. Ruku na srce jesu nasi gradjani, ali po Ustavu, oni su nazalost "i oni gradjani koji u njoj zive". Brazde u vidu bora na njihovim licima izorale su godine straha i patnje. Pogledi nesigurni i nepoverljivi, cak i nakon toliko godina mira.

Kakvi smo mi to ljudi? Zar u mojoj zemlji da se okrecu ledja slabima i unesrecenima?, za Boga milog, ne zelim da verujem da je zastarelo ono malo ljudskog u nama.

Kako postati dobar novinar

"stajling"

Za dobrog novinara najbitniji je "stajling". U novinarskoj narodnoj nosnji obavezni detalji su kosulja, koja je "andergraund", jer zapravo "andergraund" je "in", farmerice koje su blago otrcane, ili blede, odnosno, da su nove u "fulu", a da zapravo tako ne izgledaju. Pustite malo kose i tri dana staru bradu. Preko one kosulje obucite dzemper ili sako, bez obzira na spoljnju temperaturu. Ukoliko je leto i jak +50, obavezna je "aktivisticka" majica.

Za obucu koristite mesavinu patika i cipela, 2 u 1. Nikako Adidas, Nike, Converse, Reebok ili slicno. Ne mislite valjda da mozete biti dobar novinar ako nosite obucu kao sav svet. Zamislite, daleko bilo, dobrog novinara u majici sa smajlijem, a koji nosi patike.

Da, da ne zaboravim, novinarska nosnja mora biti iskljucivo u neutralnim bojama; maslinasta, bez, krem, sivkasta... Ako ste pusac ili pusacica, (da postujemo "gender sensibility"), morate na stolu imati neke, takodje, underground cigarete tipa Lucky Strike, Camel, ili onaj otrov od Drine bez filtera. Obavezno paliti upaljacem sa likom Che Gevare ili slicnih "andergraund" likova. Sto se tice filmova i muzike slusajte i gledajte ono sto je "kul", makar bilo i nepodnosljivo, navici cete se vremenom. Od filmova alternativne japanske, spanske, indijske, juznoamericke..., a od muzike alternativnu sa engleskog govornog podrucja.

stav

Dobri novinari uvek moraju imati svoj stav. Budite uvek "blago nadrndani" kad ulazite u redakciju, ili se pozdravljate sa kolegama, ili sagovornicima. Slobodno neka vam u startu nesto smeta ili vas malo boli glava. Trazite odmah kafu, zapalite jednu od onih cigareta i uzdisite da vas cuje barem pola redakcije. Dobri novinari ne smeju biti radoznali, nasmejani i veselog duha. To je bas neozbiljno.

Ako vec morate da se smejete onda to cinite kad neko od sefova izbaci produhovljenu salu. Tada mozete da smejete i naglas, i pored toga sto ne znate sta je sef hteo da kaze, i pitate se ima li to uopste nekakvog smisla -smejte se, dobar novinar ne sme da se sablaznjava na takav humor, sef moze da pomisli da je taj covek glup i da ne kapira. Unutar redakcije obavezno stvorite mini-klan, posto je i novinar covek, a covek je socijalno bice.

Prepricavajte kolege u poverenju, a kad vam taj isti pridje verbalno ga zakucajte. Tako cete dobiti plus zato sto nemate dlake na jeziku. To se kod novinara najvise ceni. Napredak unutar klana vam je zagarantovan, nije iskljuceno ni napredovanje unutar sluzbe ako je doticni novinar "persona non grata", ili se nalazi sefu "na zubu".

rad

To uopste nije bitno.

Karijera

To je jako bitno, zato morate imati stil i stav.

Zdravstvo

Prica studenta medicine o buducem zaposlenju i teoriji da " danas nije bitno kakav si lekar, bitno je da imas vezu", budi secanje na legendarni citat iz stripa Alan Ford:

- Doktore, ovaj ima bolove u grudima.
- Vadite mu slepo crevo.
- To smo uradili juče.
- Onda mu secite nogu. Nešto treba da se radi.

Vreme 967 - Novopazarska preregistracija: Bez Sandzaka nema cirkusa

Maltretiranje građana Novog Pazara oko preregistracije vozila odlaskom u carinske ispostave u Užice, Kraljevo i Lapovo zamenilo je maltretiranje na sopstvenoj carini

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=876026

fiskalni raritet ili "nova ekonomska misao"

U Raški i Novom Pazaru ukupno živi oko 150.000 stanovnika, a novčana masa je pretežno u nelegalnim tokovima, odnosno fiskalnog računa ni od korova.
Bilo na pijacama, prodavnicama, kafićima ili butiku čik da nađete fiskalni račun. Pre ćete naći gaće u pornografskom filmu nego papirić koji sa svojih 18% obezbeđuje bolje zdravstvo i punije apoteke, čistije i sigurnije ulice, kakvu-takvu socijalnu zaštitu..., no kako država troši novac to je već neka druga priča.

Čast raritetima koji troše odgovorno, mastilo i fiskalnu traku, ali i onima koji odgovorno troše oni nesrećnih 18%.

Avaj, od 150.000 stanovnika ukoliko bi se svakog dana ubralo po 2 dinara, iz ove dve opštine dnevna cifra bi iznosila 300.000 dinara dnevno, odnosno 9.000.000 mesečno, godišnje to je (kalkulator na Sony Ericsson K610i telefonu prikazuje na displeju "to large value entered") 3.285.000.000, ukoliko je godina "prosta" sa svega 365 dana.

Fiskalni raritet nije samo slučaj u Raški i Novom Pazaru, već i u ostatku male, ali razuđene Srbije, pa bi se pola od ove cifre, pošto su u pitanju dve opštine, moglo pomnožiti sa oko 120 opština u Srbiji. Eto nama punog budžeta i manjkova.

Para nikad dosta, pa ne bilo zgoreg i prepuniti budžet, čisto da imamo i bolje škole i obdaništa.

U ove dve opštine radi preko 500 administrativnih (ne)radnika. Kunem se da sam na svoje uši čuo kad je u jednoj kancelariji mastiljara drugoj mastiljari rekla "ustani da ja malo sednem". Citat je čisto zarad plastičnosti prikaza.

U opštinskim upravama kako koja stranka dođe, dođe i nekoliko zaslužnih radnika, delilaca stranačkih flajera, lepilaca plakata ili čega-već, a stari su novo biračko telo. Naravno o budžetu građana zemlje naše, finansijski nasušne.

Ako se u ove dve opštine uplaćuje bruto 40.000 po mastiljari, plata, socijalno i penziono, a ima po 50 mastiljara viška; minimala-minimuma, jasno je da je ušteda budžeta 4.000.000 dinara mesečno. Godišnje ta cifra iznosi 48.000.000. Pola od toga bacimo u vodu i pomnožimo sa cirka 120 opština u Srbiji i dobijemo, na onu cifru, pristojnu sumu za decu koju neće po ustanovama vezivati za krevete.

...upravni odbori... nadzorni odbori... javna preduzeća... savetnici... ađutanti... poslanici... vlada... X toliko i toliko!

...dok je nas ovaca biće i vune!

Kekenđanka, ili, mp3 ljubav

Obrazovana, emotivna, razumna, smirena, otvorena, urbana, osećajna, zatim, lepa. I, da, nije je život iskvario, iako se uporno trudio da to uradi. To je “brainstorming” kad kažem sebi “Kekenđanka”. Neću reći gde smo se upoznali, nit’ kako se zove.

Jedino što mogu da podelim sa Vama jeste da je tog, prvog, dana nosila zeleni šal. Nežne boje i od nežnog materjala. Zabavljanje nije preterano dugo trajalo, ali je bilo nabijeno energijom. Bilo je to nešto veliko, kompresovano u mp3 format ili zipovano, ili, kako-već.

Razgovaralo se o svemu-i-svačemu, satima, čak smo detaljno analizirali i upoređivali veštine Džejms Bonda sa veštinama Indijane Džonsa. Još kako smo se zajedno radovali, smejali, a na kraju priče valja biti iskren, iz duše su izašle kapi za oči. Kraj nje sam otkrio novu muziku, nove precepcije o životu, verovali ili ne, čak, i novu vrstu kafe.

“Daleko smo, ovako više ne ide, postajem ljubomoran. Ne želim da me više zoveš, niti ću ja zvati tebe, niti ćemo se viđati. Ne mogu da te čujem a da mi ne prorade emocije, niti mogu da sedim s tobom a da te ne poželim kao ženu, a kad to budem mogao svakako ti se javljam”, rekoh.

Prošli su meseci, dođoh u Beograd, videh se sa dragim ljudima. Videh i neke kojima nisam drag. Al’ dobro, sve je to život. “Ko hejtuje drugog nezadovaljan je sobom ili svojim životom”, reče Keknđanka još pre onih nekoliko meseci.

Avaj, raščistio sam sa sobom, emocije su se ugasile i reših da je zovem da vidim kako je?, šta radi?, da li je diplomirala u međuvremenu?. Dogovorili smo se igrom slučaja da se nađemo gde smo se i prvi put sreli. Ovog puta nosila je roze šal, isto nežne boje, isto od nežnog materijala. Čestitah joj na diplomi, i odmah smo se bacili u raspravu o novcu koji se ulaže na prava pasa, umesto da se deci u obdaništima obezbedi kvalitetnije detinjstvo.

Krenuli smo da popijemo kafu. Na jednom kafiću zatvorena vrata, na drugom –takođe, treća sreća. Sedeli smo totalno kul i pričali o svemu, otvoreno i iskreno, bez trunke osećanja. Povremeno smo jedno drugom hvatali poglede koji su govorili da je nekad postojalo nešto jako. “Šta me gledaš tako”, reče u jednom momentu. “Kako majke ti??”, napravih zbunjen izraz lica uz sve svoje glumačko umeće. Posle nekoliko minuta uhvatio sam isti taj pogled od nje, ali prećutah.

Pričali smo satima, a ona je sedela preko puta mene tako, emotivna, razumna, smirena, otvorena, urbana, osećajna, zatim i lepa. Izašli smo pozdravili se, a potom smo se jako zagrlili. Dok mi je bila u zagrljaju obuzeo me je silan strah. Nisam se uplašio od nje, niti od sebe, nit' od svojih osećanja. Uplašio sam se od života. Uplašio sam se da život više neće biti tako velik i podariti mi takvu osobu.

Krenuli smo svako na svoju stranu. Kladim se da se nije okrenula za mnom, nisam ni ja za njom. Rastali smo se kao Hesseovi Hari i Hermina. Ne znajući ko je od nas Hari, a ko Hermina. Možda i čas-jedno-čas-drugo. Kretao sam se ulicom uz misli “Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače!“ Sve vreme, a opet prećutno smo znali, ili je moj osećaj subjekivan, da lak život, laka ljubav, - nisu bili za nas.

Počeo je novi serijal Velikog brata VIP na TV Pink

U kucu Velikog brata koji prenosi TV Pink usli su

1. Tijana Stajsic
2. Gru
3. Mira Skoric
4. Nenad Canak
5. Jelena Zezelj
6. Milan Mumin
7. Mia Borisavljevic
8. Miki
9. Ivana Skoric
10. Filip Kapisoda
11. Sani Armani
12. Kalimero
13. Jelena Karleusa
14. Maca

....a mene baš zabole, briga!

Molba

Predmet: molba

Vecine, manjine, druzine, seksualne, verske, konzervativne, liberalne, leve, desne, centri, levi centri, desni centri, Srbi, Bosnjaci, Bunjevci, Albanci, Kinezi, Madjari, katolici, pravoslavci, jevreji, muslimani, budisti, hinduisti, ziloti, vehabije, subkulture, kontrakultre, fasisti, nacisti, komunisti, naconalisti, libertarijanci, aristokrate, demokrate, anarhisti, monarhisti, reformisti, konformisti, reakcionari, revolucionari, mondijalisti, antiglobalisti, hipici, rokeri, metalci, pankeri, skinsi, rastafarjanci, hip-hoperi, sindikati, udruzenja, oragnizacije, klubovi, sufrazetkinje, mazoretkinje, amateri, volonteri, sluzbena lica, pravna lica, vojna lica, civilna lica, penzionisana lica, sumnjiva lica, izbegla lica, raseljena lica, zeleni, plavi, crveni, zuti, rozi, crni, bledi, sedi, molim Vas da ne gnjecite vise obicnog coveka.

Unapred hvala, uz duzno postovanje!