materijali u gradjevinarstvu

Malteri

, 26 2008 12:16:54 +0100

Malteri su mešavine veziva, peska i vode, koje imaju svojstvo da očvršćavaju na vazduhu, u vlažnoj sredini ili pod vodom, zavisno od toga koja je vrsta veziva upotrebljena. Na taj način postaje veštački kameni materijal. Maltere delimo na proste i složene, gde prosti malteri u svom sastavu imaju samo jedno vezivo i po njemu nose naziv – krečni, gipsni, cementni itd. Složeni malteri spravljaju se sa dva ili više veziva i nazivaju se još i produžni malteri – cement i kreč, kreč i cement, gips i kreč, ali ne i gips i cement. Svojstva maltera najčešće zavise od veziva i ispune, količine vode, učešća aditiva itd. Izbor sastavnih materijala zavisi od potreba, uslova eksploatacije i sredine u kojoj će objekat egzistirati. Upotrebljavaju se za zidanje zidova od kamena i opeke, za spajanje gotovih elemenata i za malterisanje ili kao dekorativno – zaštitni završni sloj zidnih platna, kao podloga za izradu podova ili za spajanje – pri oblaganju zidova i podova raznim pločama. Specijalne vrste maltera, se koriste za saniranje šupljina i pukotina. Zavisno od mesta upotrebe i namene delimo ih u nekoliko osnovnih grupa: malteri za zidanje, za malterisanje, dekorativni malteri, malteri za košuljice, za injektiranje itd. Za spravljanje maltera mora se pronaći prava mera tako da u malteru bude dovoljno veziva da bi se kašom ( vezivo + voda ) ispunile sve šupljine u agregatu i povezala zrna međusobom. da bi malter bio što kompaktniji, što se zahteva uglavnom od svih maltera, potrebno je da bude spravljen samo sa potrebnom količinom vode, pravilno ugrađen i pravilno negovan. Po potrebi, malterima se dodaju i aditivi, koji treba da obezbede posebna svojstva – hemijsku otpornost, ugradljivost i postojanost, pri niskim i visokim temperaturama, i slično.

Ušteda energije uz pomoć izolacionog i toplotnog stakla

, 03 2008 14:01:36 +0100

Energiju možete uštedeti ugradnjom nekoliko vrsta stakala, a neke od njih su dalje pojašnjeni.

Toplotna stakla su livena ili valjana, imaju obojena stakla koja mogu biti siva, zelena, boja bronze, a obrađena su tako što su obostrano izglačana i polirana. Dodatkom gvozdenih oksida veliki deo ultracrvenih ili infracrvenih zraka koja predstavljaju toplotna zračenja zadržava se u staklu. Zaštita od sunca zasniva se na refleksiji ili apsorpciji jednog dela infracrvenih zraka, tako da veći deo toplote zadržavaju u sebi ili dalje reflektuju u polje što nije slučaj kod normalnog stakla. Sasvim mala količina toplote prelazi u prostoriju. Zbog toga se ovo staklo samo jako zagreva pa je potrebno ostaviti prostor ( oko 5 mm ) između ivica stakla i žleba. Ovo staklo dobro propušta svetlost,a obojenost stakla posmatrano spolja je vidno primetna, dok je u prostoriji, unutra, neprimetna. Boja je utoliko intenzivnija ukoliko je staklo deblje. Mogu biti armirana ( Contracolor ) i nearmirana ( Parsol ). Debljina je od 8 do 24 mm, a koriste se za kancelarije, laboratorije, bolnice, prostore sa životnim namirnicama, trpezarije, čekaonice, atelje itd.

Izolaciona stakla sastavljaju se od dve ili više staklenih ploča, pri čemu međuprostor ostaje hermetički zatvoren, debljine najčešće 12mm. Prostor je ispunjen suvim vazduhom ili specijalnom mešavinom gasova, što sprečava kondenzovanje vodene pare. U poređenju sa običnim jednostrukim staklom, od koga je skuplje, smanjeni su troškovi grejanja, što znači da ova stakla veoma dobro zadržavaju toplotu u unutrašnjosti objekata pa je i ušteda energije za zagrevanje objekata veoma značajna. Zvučna zaštita je takođe veoma značajna kod ove vrste stakla. Prljanje stakla iznutra ili ulazak prašine nisu mogući, pa pranje stakla iznutra nije potrebno. Lako se ugrađuje u jednostavne okvire.

Uticaj vode na gradjevinske objekte

, 02 2008 00:33:13 +0100

Mnogi građevinski materijali, pre ugađivanja ili odmah pri ugrađivanju sadrže vodu. Iako su uslovi za njihovo sušenje povoljni,prođe dosta vremena dok materojal postane suv, ali se isto tako može dogoditi da se elementi objekta naknadno vlaže i da se nikada potpuno ne osuše. Najveći deo vode ipak odlazi iz konstrukcije ostavljajući trag u vidu prljanja zidova, otpadanja boje, stvaranja plesni i truleži, izbijanja kristala soli na površinu čvrstih tela.

Atmosferska voda, znači kada pada kiša dolazi u neposredan dodir sa fasadama i drugim konstrukcijama, a njen uticaj zavisi od učestalosti padavina, dejstva vetra, intenziteta kiše. Ugao padanja kiše je takođe veoma važan faktor. Izložena strana vertikalnih zidova na građevinskim objektima pod uticajem je snažnog udaranja i utiskivanja vode u površinske slojeve zida , dok druga strana istih objekata može biti sasvim malo ili skoro nikako napadnuta vodom. Tada voda klizi po zidu sve dok ne naiđe na pukotine ili materijal koji upija vodu i prodire u zid i ostavlja za sobom nerastvorene primese. Zbog mehaničkog oštećenja kiše usled dejstva vetra ispod kuća se stvaraju gomile obijenog maltera koji opada sa oštećenih i ispucalih fasada.

Podzemne vode, usled njihovog prisustva i postojanja vlažnog zemljišta dolazi do prodiranja u materijale od kojih je građen objekat i pravi štetne posledice po osobine tih materijala. Izradom odgovarajućih zidova, hidroizolacijom i ugrađivanjem određenih materijala se može sprečiti penjanje vode.

Vodene pare ima u slobodnom atmosferskom vazduhu koji okružuje objekte kao i u vazduhu u zatvorenim prostorijama i promenljiva je spolja u zavisnosti od vremenskih prilika, a u unutrašnjosti od namene prostorija. Vazduh i vodenu paru propuštaju mnogi građevinski materijali koji su vodopropustljivi odnosno vazduhopropustljivi. Kondenzovanje vodene pare se javlja samo tamo gde ima isparavanja u slučajevima kada je stepen relativne vlažnosti 100% i snižavanjem temperature prostora. Kada je temperatura vazduha u nekoj prostoriji viša od temperature površine nekih zidova na njima se mogu zapaziti kapi vode, ako je površina vodonepropustljiva ili se javljaju vlažne mrlje na koje se hvata buđ ako površina upija vodu. Ovo se može izbeći postizanjem temperature unutrašnjih površina većih od temperature tačke rose, ograničavanjem isparavanja i omogućavanjem da se vazduh obnavlja odnosno provetravanje itd. Ako je u jednoj prostoriji isparavanje i viša temperatura,a u susednoj prostoriji niža, doći će do orošavanja i vlaženja zida u hladnijoj prostoriji što se opet može sprečiti oblaganjem zida sa strane vodene pare,neporoznim vodonepropusnim materijalom na kome će se stvarati kondenzat, ali neće moći da prodre u masu zida.

Kancerogeni materijali u građevinarstvu

, 20 2008 22:32:03 +0100

Azbest je građevinski materijal koji se u prošlosti mnogo koristio u izgradnji objekata. Uz dodatak cementa i vode izrađivale su se azbestno-cementne ploče i cevi različitih dimenzija i profila. Ploče su se izrađivale u raznim oblicima ,a poznatije su kao ravne i valovite (salonit) ploče. Ravne ploče su se proizvodile u različitim dimenzijama i debljinama. Ovakva vrsta ravnih azbestno-cementnih ploča korišćena je masovno u građevinarstvu za opšivanje raznih fasada, plafona prostorija za stanovanje, specifičnih fabrika, radionica, baraka za stanovanje ili farmi životinja i u našoj zemlji. Gradili su se i stambeni višespratni objekti gde su se ravne ploče koristile za oblaganje zidova, pokrivanje krova i šire. Za pokrivanje krova su korišćene razne vrste pokrivača na azbestnoj osnovi, a neke su: salonit, salonitka, eternit itd. Nazivi su zavisili od proizvođača. Zbog svoje žilavosti, male težine, i velike sigurnosti od udara vetra i prodiranja vode, u prošlom veku ovi materijali su masovno ugrađivani u Severnoj Americi i zemljama Zapadne Evrope odakle se smatra da je došao i u našu zemlju. Prednost ploča se nalazila u velikoj pokrivnoj površini jedne ploče, maloj težini po m2, brzini montiranja i lakog održavanja i zamene u slučaju pucanja tj. mestimičnog oštećenja. Nedostatak je bilo lako oštećenje, relativno kratak vek kao i kancerogeno dejstvo ovog materijala. Pored ploča proizvodile su se vodovodne i kanalizacione cevi različitih profila i oblika. U bivšoj SFRJ proizvodnju ovih materijala imala je Republika Slovenija, Republika Hrvatska i Republika Makedonija. Neke su prestale sa proizvodnjom pre 20 godina, a pojedine čekaju svoje zatvaranje. U SAD pre 30 godina je objavljeno istraživanje da je azbest izuzetno kancerogen i opasan materijal po čoveka i okolinu. Istraživanja su pokazala da porodice koje su stanovale u objektima izgrađenim od ovih materijala ili ljudi koji su bili u dodiru sa njima u velikom broju su oboleli od karcinoma pluća, udisanjem čestica iz ovih materijala. Nakon ovih ispitivanja u SAD-u je donešen zakon o zabrani upotrebe materijala na azbestnoj osnovi, zatvorene su sve fabrike i počelo se sa rušenjem objekata od ovog materijala. Nakon toga došlo je do zabrane korišćenja i ugradnje i u Evropi. U bivšoj SFRJ mnoge porodice su živele u objektima izgrađenim od ovog materijala, a mnoge i danas žive u njima. U našoj zemlji u mnogo objekata je ugrađen ovaj materijal u bilo kom obliku, a nema inicijative da se ovako opasni materijali po čoveka uklone i prestanu ugrađivati i uvoziti. Nekoliko hiljada fabrika u svetu je zatvoreno tokom prošlog veka zbog više hiljada stotina obolelih od karcinoma. Hiljade objekata je srušeno u svetu u kojima je bio ugrađen ovaj materijal.

Koliko naših sugrađana još uvek živi u objektima koji imaju u svom sadržaju ovaj opasan materijal?

Da li neko nešto preduzima u našoj državi povodom ovog problema ?

Čestitamo!

, 19 2008 12:46:11 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.