materijali u gradjevinarstvu

Strategijski materijali

, 26 2008 12:27:48 +0100

Strategijski materijali-materijale koji se koriste u mirnodopskoj izgradnji za objekte funkcionalne u ratnoj situaciji, kao i oni koji se koriste za izgradnju u ratnim uslovima. Neki od tih materijala, npr. teški betoni, treba da zaštite ljude, biljni i životinjski svet od dejstva radijacije i mehaničkih razaranja. Ratni uslovi zahtevaju brzo građenje nadzemnih i podzemnih objekata, puteva,aerodroma ... Zbog otežanog transporta materijala, treba se orjentisati na materijale sa lica mesta, mada oni nisu uvek kvalitetni ( npr. slama, pruće, trava, naboj, otpadni materijali sa ruševina, a u boljim slučajevima drvo i kamen.) Primeri takvi su zidovi od dasaka, kamena, nabijene zemlje sa slamom, krovni pokrivači od slame, trske, kamenih ploča, dasaka ... ) Pretežno treba koristiti, ako je moguće, materijale koji su otporni na dejstvo visokih temperatura i požara i netoksični. Neki materijali moraju biti zaštita od radioaktivnog zračenja.

Materijali za toplotnu izolaciju

, 26 2008 12:25:16 +0100

Materijali za toplotnu izolaciju – delovi objekta koji ograđuju prostor bilo prema spoljnoj sredini bilo prema tlu, treba da ispune određene zahteve u pogledu toplotne i zvučne zaštite kao i zaštite od vlage. Da bi te zahteve ispunili, koristimo odgovarajuće materijale za sprečavanje prolaza toplote i zvuka ili materijale koji sprečavaju prodor svakog oblika vlage. Prolaz toplote i prenošenje zvuka moguće je uglavnom samo prigušiti. Prodor vlage moguće je sasvim sprečiti. Ima građevinskih materijala koji se koriste samo za toplotnu zaštitu i drugih koji se koriste za zvučnu izolaciju. Mnogi od tih materijala mogu se koristiti za obe namene. Da bi se dobro osećao, čoveku je potrebna povoljna temperatura sredine koja ga okružuje. U nekim proizvodnim prostorijama potrebna je određena niska temperatura, jer u suprotnom može doći do propadanja hrane, velikih gubitaka, a i ima slučajeva kada je potrebna veoma visoka temperatura. Toplota za čiju su proizvodnju potrebni određeni troškovi, mora se ekonomično primenjivati, pa je potrebno sprečiti gubitak toplote. Prodor neželjene toplote spolja, sunčanog zračenja u prostore koji bi trebalo da zadrže određenu svežinu, potrebno je sprečiti. Takođe je potrebno brinuti i o disanju zidova da bi se sprečilo njihovo znojenje i time izbegla prekomerna vlažnost u prostoru uz druge posledice. Materijali za toplotnu izolaciju su oni građevinski materijali koji imaju malu sposobnost provođenja toplote, to je zbog prirodne građe kao npr. drvo, ili su industrijski proizvedeni sa svrsishodno raspoređenim malim ili velikim šupljinama, kao npr. penobeton, šuplje opeke, staklena tela sa šupljinama i razređenim vazduhom i staklena vuna kod koje između čvrstih vlakana zarobljen vazduh. Vazduh koji miruje u zatvorenim šupljinama loše provodi toplotu – sigurno manje nego čvrsta masa materijala. koji ga okružuje. Ukoliko su manje i brojnije šupljine, utoliko je bolja toplotna izolacija.

Hemijska zastita drveta

, 26 2008 12:23:34 +0100

Hemijska zaštita drveta preduzima se da bi se drvo zaštitilo od gljivica i insekata, da bi se smanjila zapaljivost ... Mnoga sredstva sadrže različite otrove pa se zato moraju priložiti uputstva za upotrebu i moraju se čuvati od neupućenih. Razne soli – postoje dve vrste tih sredstava: jedna se ispiraju vodom i tako impregnirano drvo se ne sme izlagati čak ni vlažnom vazduhu. Druga vrsta su stabilne mešavine soli koje posle prodiranja rastvora u drvenu masu stvaraju teško rastvorljiva jedinjenja. Uljana zaštitna sredstva se ne rastvaraju u vodi. Ne prijemčiva su za vodu i zato su pogodna za zaštitu drveta, koje će biti izloženo vremenskim uticajima i vlazi zemlje. Ta sredstva se isporučuju u tečnom stanju, spremna za upotrebu ili sa potrebnim rastvaračem. Ulja na bazi tera ne mogu se naknadno premazivati bojama i lakovima. Zaštita može biti površinska i dubinska. Površinska zaštita se postiže nagorevanjem i raznim premazima. Nagorevanje je postupak kada se cele konstrukcije ili njihovi delovi izlažu dejstvu plamena. Pri tom se sve površinske klice, koje bi kasnije izazvale oboljenje građe, uništavaju. Stvara se zaštitni sloj ugljena i čađi, a u manjoj ili većoj dubini drvo se natapa antiseptičnim proizvodima destilacije drveta usled nagorevanja ( na taj način se vrši zaštita delova koji će biti ukopani.) Premazivanje se vrši na konstrukcijama izloženim vazduhu ( ograde, stubovi, krovni vezači, mostovske konstrukcije) i na delovima koji će biti ukopani ili uzidani ( čelo tavanjače, ragastovi ). Drvo mora biti suvo kao i prostor u kome se obavlja premazivanje. Premazi moraju biti vreli da bi premaz bio bolji i gušći rastvoru se dodaju: kreda, kreč u prahu ili cement. Taj se premaz nanosi kao drugi sloj. Da bi se postigla dobra zaštita potrebno je izvršiti najmanje tri premaza. Stolarija se premazuje vrelim lanenm uljem, uljanim bojama i lakovima.

Tretiranje bakra u gradjevinarstvu

, 26 2008 12:22:00 +0100

Bakar je crvenkaste boje, otporan je na spoljašnje uticaje. Na njegovoj površini stvara se oksidna prevlaka, koja je gusta i nepropusna zaštita. Ako je bakar duže vremena izložen uticaju vazduha i vode, ta površinska prevlaka pretvara se u mineralna jedinjenja, kompleksne baznih sulfata i karbonata. Poznat primer stvaranja tih zaštitnih skrama je zelenkasta patina na bakarnim krovovima. Obrada bakarnih površina obuhvata mere čišćenja površine, odnosno davanje sjaja, promenu boje prevlačenjem zaštitnim prevlakama od metala. Mehaničko poliranje su glačanje i poliranje, ručno ili mašinski, specijalnim pastama i tkaninama ( laneno platno ili flanel). Na taj način se i velike površine mogu dovesti do visokog sjaja ( fasadni limovi, natpisi itd. ). Metalne prevlake nanose se na bakar u naročitim slučajevima, uglavnom iz dekorativnih razloga ili radi zaštite od korozije. Kao zaštita od korozije i radi olakšavanja lemljenja, površina bakra se prevlači slojem cinka, jednostavnim potapanjem očišćenog bakra u rastopljeni cink. Bojenje i lakiranje površina se izvodi radi podražavanja boje prirodne rđe. Bakar se često boji u braon, crno i zeleno. Jedan od razloga za bojenje bakarnih površina je njihovo sporo i ne lepo rđanje, do postizanja lepe zelnkaste patine, ( podsećaju na površine od cinka ).

Upotreba gradjevinskog kamena u gradjevinarstvu

, 26 2008 12:20:59 +0100

Građevinskim kamenom naziva se stenska masa koja se manjom ili većom obradom može koristiti u inžinjerstvu i arhitekturi kao građevinski materijal. Kamen se vadi u kamenolomima, a način vađenja zavisi od vrste stene i od namene kamena. U građevinarstvu u visokogradnji se koriste mnoge vrste kamena, ali nemaju svi istu primenu. Koji će se kamen upotrebiti zavisi od uslova koje bi trebalo da zadovolji, odnosno od mesta njegove primene na objektu. Na izbor kamena utiče i nosivost tla ( npr. na manje nosivom tlu ne sme se upotrebiti kamen velike zapreminske mase ). Kamen za zidanje i spoljnu dekoraciju zgrada trebalo bi da je otporan na atmosferilije, na mraz, na insolaciju i agresivne vode, kao i da ima dovoljnu čvrstoću na pritisak. Kamen za stepenice trebalo bi da ima veću čvrstoću na savijanje i mali koeficijent habanja, da se ne bi lako uglačao. Ako su stepenice u eksterijeru, kamen bi trebao da zadovolji uslove koji su od njega traženi pri zidanju i spoljnoj dekoraciji zgrada ( npr. mraz ). U niskogradnji kamen se primenjuje za pločnike i gradske trgove koji ima svojstva: malo i ravnomerno habanje, postojanost na vremenske uticaje ( mraz ), odgovarajuće žilavosti debljine i do 8 cm. Za mostove ima svojstva: teški tvrdi, u vodi postojani, kompaktni bez naprlslina i pora, postojanost na mraz. U moru i močvari potrebno je i otpornost na agresivne vode . Za tunele ima svojstva: masivni blokovi, postojani na dejstvo vode, agresivne gasove i vode. Za potporne zidove kad preti opasnost od klizanja terena pri izvođenju zaseka: težak, postojan na vodu i atmosferilije, sa hrapavim površinama preloma.

Upotreba drveta u gradjevinarstvu

, 26 2008 12:19:41 +0100

Drvo je, pored kamenog materijala, najstariji građevinski materijal koji je čovek koristio. Danas je primena drveta znatno smanjena zbog relativno ograničenih mogućnosti priraštaja i zahteva da se šume zaštite, s obzirom na to da je njihova uloga od neprocenjivog značaja. Upotreba drveta u građevinarstvu svedena je na neophodnu meru, a racionalno korišćenje drvenih otpadaka za izradu prefabrikata, u izvesnoj meri može da smanji obim seče šuma. Drvo je veoma važan građevinski materijal i njegove prednosti su: laka obradivost, velike mehaničke čvrstoće u poređenju sa malom masom, dobre termičke izolacione sposobnosti, veliki izbor boja, šara i gustine... Biološki uslovljena nestalnmost mehaničkih, tehnoloških, fizičkih i hemijskih osobina drveta može se njegovom savremenom obradom skoro sasvim odstraniti, tako da danas imamo na raspolaganju drvene proizvode zahtevanih osobina i kvaliteta. Trajnost i otpornost drveta i drvenih proizvoda, u odnosu na gljive, insekte i vlagu koji ga razaraju može da se poveća i obezbedi odgovarajućim zaštitnim sredstvima i različitim tehnikama obrade. Osobine drveta su anatomski uslovljene i zato je potrebno dobro poznavati građu drveta. Greškama drveta smatraju se razne nepravilnosti u građi drveta, kao i obolelost drveta. Greške nastaju u toku rasta drveta, pri njegovoj obradi ili uskladištenju i znatno utiču na kvalitet i primenljivost drvene građe. Osobine dobrog građevinskog drveta ( gotova građa ): prava vlakna, sa što manje čvorova, homogena struktura, jasan zvuk pri udaru, strugotina i vuna nemaju neprijatan miris, nije vlažno, trulo, ispucalo, izvitopereno. Za mnoge konstrukcije mogu se dozvoliti veće ili manje greške, što zavisi od važnosti objekta i njegovog trajanja, kao i od konstruktivnih uslova.

Ušteda energije uz pomoć izolacionog i toplotnog stakla

, 03 2008 14:01:36 +0100

Energiju možete uštedeti ugradnjom nekoliko vrsta stakala, a neke od njih su dalje pojašnjeni.

Toplotna stakla su livena ili valjana, imaju obojena stakla koja mogu biti siva, zelena, boja bronze, a obrađena su tako što su obostrano izglačana i polirana. Dodatkom gvozdenih oksida veliki deo ultracrvenih ili infracrvenih zraka koja predstavljaju toplotna zračenja zadržava se u staklu. Zaštita od sunca zasniva se na refleksiji ili apsorpciji jednog dela infracrvenih zraka, tako da veći deo toplote zadržavaju u sebi ili dalje reflektuju u polje što nije slučaj kod normalnog stakla. Sasvim mala količina toplote prelazi u prostoriju. Zbog toga se ovo staklo samo jako zagreva pa je potrebno ostaviti prostor ( oko 5 mm ) između ivica stakla i žleba. Ovo staklo dobro propušta svetlost,a obojenost stakla posmatrano spolja je vidno primetna, dok je u prostoriji, unutra, neprimetna. Boja je utoliko intenzivnija ukoliko je staklo deblje. Mogu biti armirana ( Contracolor ) i nearmirana ( Parsol ). Debljina je od 8 do 24 mm, a koriste se za kancelarije, laboratorije, bolnice, prostore sa životnim namirnicama, trpezarije, čekaonice, atelje itd.

Izolaciona stakla sastavljaju se od dve ili više staklenih ploča, pri čemu međuprostor ostaje hermetički zatvoren, debljine najčešće 12mm. Prostor je ispunjen suvim vazduhom ili specijalnom mešavinom gasova, što sprečava kondenzovanje vodene pare. U poređenju sa običnim jednostrukim staklom, od koga je skuplje, smanjeni su troškovi grejanja, što znači da ova stakla veoma dobro zadržavaju toplotu u unutrašnjosti objekata pa je i ušteda energije za zagrevanje objekata veoma značajna. Zvučna zaštita je takođe veoma značajna kod ove vrste stakla. Prljanje stakla iznutra ili ulazak prašine nisu mogući, pa pranje stakla iznutra nije potrebno. Lako se ugrađuje u jednostavne okvire.