sjaj ili zrno utehe?

Malo i do Crne Gore..Deda Mraze, sta ima na Durmitoru?

Durmitor - Žabljak

ŽABLJAK je najvislji grad u Ex Jugoslaviji, nalazi se na nadmorskoj visini od 1450 metara a zauzima prostor od 445 km2 i u njemu zivi preko 4929 stanovnika. Iznad njega se uzdize Durmitor sa Bobotovim kukom ( Cirova pecina ) visokim 2523 metra. Durmitorski masiv se prostire izmedju kanjona Tare, Pive i Komarnice i planine Sinjajevine. Velika visinska razlika izmedju kanjona i najvisih vrhova Durmitora na malom rastojanju koja iznosi 2090 metara cini posebnu specificnost Durmitorskog platoa. Ovaj kraj je inace poznat po nizu prirodnih i geografskih specificnosti. Zabljak inace ima planinsku klimu sa dosta snega sto pored pogodnih terena predstavlja izvanredne uslove za razvoj sportsko rekreativnog turizma. On je isto tako atraktivan i za vreme leta osobito za planinare, kao i za sve druge koji zele da uzivaju u lepotama neizmenjene prirode. Zbog svega toga Durmitor je zajedno sa kanjonima Tare i Susice proglasen za Nacionalni park i ukljucen je u Spisak svetske bastine prirodnih kulturnih dobara. Ovo podrucje je poznato i po velikom broju jezera od kojih je najpoznatije Crno Jezero. Danas su Zabljak i Durmitor jedno od najatraktivnijih turistickih podrucja u Evropi.

Posebna ponuda jeste nordijsko skijanje koje predstavlja jednu od atrakcija na Durmitoru...

Bila sam jednom u toku leta i mogu vam reci da je jako lepo...zimi ne znam kako je, pa ako neko zna neka nam pise..pa da vidimo da li vredi posetiti i ovu planinu i isprobati njene staze...pozdrav!

Deda Mraz na Tari...

Nacionalni park Tara ima izvanredne uslove za razvoj skoro svih oblika rekreativne aktivnosti, odnosno turizma. Nacionalni park Tara je poznato i tradicionalno letnje i zimsko rekreativno područje. Povoljni klimatsli uslovi, veliki broj sunčanih dana, srednja visina oko 1000 m i prirodne lepote pružaju sve uslove za prijatan boravak, šetnje i planinarenje; veliko jezero na Drini i u dolini Rzava za sportove na vodi; brdske padine i valovoti tereni za zimske sportove, a bogatstvo raznovrsnom divljači za lovni turizam.

Veći broj odmarališta, planinarskih i lovačkih kuća, smeštaj u domaćoj radinosti omogućava boravak različitim kategorijama posetilaca. Za njih na Tari postoje i sportski tereni, bazeni i šetališta, a za planinare i ostale ljubitelje prirode obeležene planinarske i šetne staze.
Kada priroda jednom mestu podari ovoliko lepote onda je ono predodređeno za očuvanje čovekovog zdravlja, lepote i radosti življenja.

U Nacionalnom parku Tara danas postoje tri značajna turistička punkta: Kaluđerske Bare, Mitrovac, Predov krst,koji svaki na svoj način pružaju ugodan smeštaj na ovoj planinskoj lepotici

Kanjon reke Rača

Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristički veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao što su:

monumentalna Pančićeva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremičak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.

Evo jos jedne lepotice za zaljubljenike u prirodu, pa ako vam skijanje nije prioritet, nemate para za Svajcarsku, Deda Mraz i nije bas bio darezljiv prema vama..evo idealnog mesta da se odmorite, uzivate..pa mozda i zaljubite..pa sta kazete?

Deda Mraz u Svajcarskoj..

Jedno od najlepsih skijalista, na svetu u srcu Alpa, nadomak Francuske jeste svakako Crans Montana iznad grada Siere i u blizini Siona...mesto gde snovi postaju java , gde nemtae osecaj za stvarno jer sve izgleda kao bajka...nekoliko desetina kilometara staza, palme na 2800 metara nadmorske visine, lezaljke, restorani na 3000m, perfektne staze, zicare...sunce, sneg,svajcarska cokolada, ljubav i Alpi...

A view of Montana

Crans-Montana (also known as Crans sur Sierre) is a ski resort in the heart of the Swiss Alps in the Valais, located on a plateau above Sierre at an altitude of about 1,500 m, allowing good view over the Valais Alps and Weisshorn in particular. The resort is an amalgamation of the two separate villages of Crans and Montana. The political municipality is known as Montana.

The skiing area of Crans-Montana is comprised of 140km of pistes, and is topped by the Plaine Morte at 3000m.

Crans-Montana is famous for the organisation of the 1987 FIS Alpine World Ski Championships. It also hosts an important freestyle event called Crans Montana Champs Open where the world's best freestyle skiers compete. In addition, the town hosts many golf tournaments, for example the Omega European Masters, (an event from the European Tour) which takes place each September.

View of Pennine Alps from Riederal

The skiing area of Crans-Montana is comprised of 140km of pistes, and is topped by the Plaine Morte at 3000m.

Lac de Géronde is a small lake at its outskirts.

Ako ikad budete imali priliku, verujte mi ovo je mesto koje se ne propusta..ja sam veliki ljubitelj skijanja i za ovakvu lepotu definitivno vredi ziveti..od ovog mesta zastaje dah, osmeh ne silazi sa lica a zivot postaje lepsi bar na tren...u februaru imate i veliki tradicionalni karneval odnosno maskare na zaledjenom jezeru, kada su svi veseli,maskirani i nasmejani uz kuvano vino i svajcarsko-francuske specijalitete...Kazu da se ovih dana tamo nalaze predsednik Francuske Nikolas Sarkozi, Princ Vilijam i Rodzer Mur poznatiji kao 007 koji tamo ima kucu kao i mnogi drugi...pa kad mogu oni, zasto ne bi mogli i mi...potraziti na Alpima MALO ZRNO UTEHE..

Deda Mraz trenutno na Zlatiboru.....

Zlatibor se nalazi, u srcu Srbije, u samom njenom središtu. Jer od ove planine do Beograda je 230 km., a do Novog Sada 300 kilometara, baš koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nišom, Jagodinom... Preko Zlatibora, a delom i kroz njegov masiv, prolazi železnička pruga Beograd - Bar, tako da je moguće vozom doći do Užica, a odatle do Turističkog centra Zlatibor je tek nekoliko desetina minuta lokalnim autobusom. Svojevremeno su na Zlatibor sletali helikopteri, a uskoro će sletati i mali privatni avioni.
Zlatibor je prostrana planina pitomih padina. Centralni plato je prosečne visine oko 1000 metara, a uokolo ima i nekoliko lako uočljivih visova: Gradina (1.146m), Crni vrh (1.175m), Borkovac (1.260m), Viogor (1.281m), Konjoder (1.337m), Liska (1.346m), Čigota (1.422m), Brijač (1.480m) i Tornik (1.496m).
Ali Zlatibor je pre svega planina izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka, vodom bogatih planinskih potoka. To je oko hiljadu kvadratnih kilometara livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka, zatalasani prostor od Tare i Šargana do istočnih obronaka Murtenice, od gotovo simbolične reke Sušice do Uvca prepunog brzaka i do granice sa Bosnom, a ovde se susreću kontinentalna i mediteranska klima.
Ovde je mikro klima izuzetna - ima veliki broj sunčanih dana u toku godine (više od 200), a "ruža vetrova" se rascvetava, upravo nad Zlatiborom. Leta su topla a zime blage. Kiše padaju relativno često, a snega ima od oktobra do maja. Magle gotovo i da nema, pošto nema većih kotlina u kojima bi se zadržavala.

"Ko nije na Zlatiboru bio, taj ne zna šta je zdravo mesto", pisao je s početka prošlog veka pesnik Jovan Dučić. A šesdesetih godina su stručnjaci beogradskog Balneoklimatskog instituta, ali i brojne medicinske istraživačke ekipe, ustanovile da je atmosferski pritisak na Zlatiboru izuzetno povoljan, da je ceo centralni plato, svojim geografskim položajem, zaklonjen od udara hladnih vetrova koji se slamaju o okolne visove, te da boravak na ovoj planini povoljno utiče na poboljšanje krvne slike, pre svega na porast procenta hemoglobina u krvi i povećanje broja crbenih krvnih zrnaca.

Pored "kupovine" zdravlja Zlatibor je omiljena planina vrhunskih sportista i mesto za njihove najkvalitetnije pripreme. Pored prirodnih terena, za ove namene izgrađeni su najsavremeniji sportski objekti: velika sportska hala, fudbalski tereni, igrališta za tenis, zatvoreni i otvoreni bazeni.

I na kraju, Zlatibor je prelepo mesto za odmor u bilo koje doba godine....za pone koji nisu ljubitelji skijanja ovo je prava destinacija za zimski odmor, jer nema bas neki izbor staza za skijanje....al u svakom slucaju ova planina je mesto koje odise lepotom, ljubavlju, mirisom borovine, Zlatiborsokm lepinjom, prsutom i kajmakom, cisitm vazduhom i mladoscu...ali i interesantnim cenama, koje iako velike ne uticu na posecenost...Zlatibor ili ne?Pozdrav svima....

Deda Mraz u kesu pa malo do Kopaonika

Kopaonik

Kopaonik, najveća planina Centralne Srbije pruža se razgranatim grebenom u dužini od 82 kilometra, pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice, na severozapad preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva tzv. Ravnog Kopaonika sa vrhovima: Gobelja (1934 m), Karaman Vučak (1936 m), Suvo Rudište (1976 m) i Pančicev vrh (2017 m).
Severna granica masiva odvojena je od masiva planine Željin Jošaničkom rekom i Kozničkom rekom.

          Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je usečena dolina reke Ibar.
          Istočna strana omeđena je dolinom reke Rasine i Toplice.
          Obrisi reljefa Visokog Kopaonika stvoreni su kroz geološko vreme od pre 70 miliona godina kada su starije sedimentne stene zahvaćene snažnim tektonskim pokretima i isprobijane vulkanskom aktivnošcu sa utiskivanjem i izlivanjem magmatskih stenskih kompleksa.
          Zbog toga Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (graniti, serpentiniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci).

Kasniji procesi erozije i spiranja kroz protekle milenijume stvorili su današnje oblike reljefa Kopaonika.
Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv „planina sunca". Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7°C.

Snegovi padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno 159 dana godišnje. Padavine su u proseku veće od 1000 mm godišnje.

Bila sam jednom pre par godina, planina je prelepa ali preskupa..mislim da je vise sminkeraj nego uzivanje...pa hajde, pisite, da cujem novije dozivljaje sa ovog naseg fensi skijalista...

Deda Mraz na Jahorini

Jahorina - olimpijska lepotica pored Sarajeva

Jahorina je jedna od najviših planina u Republici Srpskoj. Njen najviši vrh doseže visinu od caa. 1916 m (Vrh Ogorijelice). Leti se radi o idilicnoj kombinaciji zelenih borova, pašnjaka, plavetnila neba i svežeg planinsko vazduha. Zimi postaje prava idila i olimpijska lepotica deluje začaravajuce lepo.

Skijališta: Na raspolaganju stoji 20-tak km uređenih staza za alpsko skijanje, povezanih sa četiri žičare i četiri ski-lifta, ukupnog kapaciteta preko 7000 skijaša na sat, više savremenih ski-škola, ski-servisa kao i ski-rentala.
U neposrednoj blizini skijaških staza čekaju vas gril kućice sa sunčalištima na kojima ćete biti usluženi jelima sa roštilja, toplim i hladnim napicima.

Veliki izbor kafića sa lokalnom ponudom u etno stilu, restorana u planinskom stilu sa poznatom domaćom kuhinjom i specijalitetima koji i vegetraijance teraju na "grijeh", diskoteka sa mešanom muzikom od narodnjaka, turbo-folka preko pop i techno muzike, daju Vam nezaboravan planinski doživljaj. U Austriji su bolje staze i oraganizacija, ali takvog ugodjaja, provoda i gostoprimstva necete naci. Svi narodi bivših Yu-republika dobrodošli i da se već godinama osećaju kao kod kuće.

Ja sam se juce vratila sa Jahorine sa vikend skijanja, vreme je bilo extra mada i pored sunca dobro hladno, guzva katastrofalna- cekanje ispred ski liftova i do 20 minuta, cena poludnevnog ski pasa je 30km ili oko 15 eura.... pice i hrana sasvim prihvatljivi sa cenama, kao u Novom Sadu tako da ljudi,ko nema ni pasos a ni kesa- a voli da skija, pravac jahorina, samo izbegavajte nedelju zbog guzve...Pa sta kazete, Jahorina, da ili ne?

Pasosi produzeni...deda mraz bez vize

Kako je to inace slucaj sa zemljom Srbijom i Srbima-sve u zadnji momenat, pa tako i Deda Mraz zamalo da zakasni....iako mu za ulazak kod nas ne treba ni pasos ni viza zamalo da nas zaboravi...al dobro se zavrsilo... i tako, moje zelje nisu u potpunosti uslisene, pasos je i dalje plavi-al je vazeci, na korici Yugoslavia, na prvoj stranici- Srbija i Crna Gora,a dalje na vizama(ko ih ima)-Srbija....pa ko zeli preko, ipak ce moci i bez sanki i irvasa samo sa malo vise strpljenja...pa tako u narednim blogovima, dacu vam ideju za par dobrih destinacija, sa pasoem ili bez njega....

Deda mraze, deda mraze....pokloni mi novi pasoš...

I dok mnogi razmišljaju gde će za najluđu noć, pa gde će na zimovanje, pa kakve će poklone za Božić dobiti...ja razmišljam, da li neko zna nekog Deda Mraza, koji je slučajno u prolazu kroz moj kraj, da ga zamolim za novi pasoš-preko veze, šta sad....jer dok se "naši" dogovore oko važenja starih, prođe me volja i za skijanjem i za planinom....možda je ovo ona naša "kupuj domaće jer domaće je najbolje" al ja bih ipak negde preko....pa zato Deda Mraze, bila sam dobra cele godine, daj bre pasoš, nemoj ko prošle godine ispod jelke da nađem kaznu za parkiranje.....

Deda mraze, deda mraze....pokloni mi novi pasoš...

Sjaj, ali na jelki....

Prošli put je tema bila sjaj dijamanata, pa i ono malo zrno utehe od njihovog gledanja....pa kome ni Dzejms Bond nije pomogao pošto bioskopi ne rade, ostaje mu da kiti jelku, upali svećice i uziva u njihovom sjaju, mirisu zime, lepoti praznika, ponekom osmehu i zagrljaju nekog koga volite....a za one koji nisu romantični, šljokice na sebe pa pravac u izlazak po utehu u .....???????

Pa šta kazete, za koju ste varijantu?