razno

U srbiji poskupljuje elektricna energija

, 21 2009 12:55:40 +0100

Prosečna cena električne energije u Srbiji je 4,6 evrocenti za kilovat čas, najniža je u okruženju, a samo Francuska ima nešto malo jeftiniju struju iz nuklearki za industriju, kazao je on za Balkan magazin. Tomić je naglasio da bez poskupljenja električne energije, pre 1. aprila, EPS mora uzimati kredite za finansiranje tekućeg poslovanja. "Bez poskupljenja struje nema ni sredstava za održavanje i investicije. Preti nam urušavanje sistema i kako će onda takav EPS da bude privlačan partner potencijalnim strateškim investitorima za izgradnju Termoelekrane Kolubara B i novog bloka u TE Nikola Tesla", kazao je Tomić. U EPS-u su očekivali da će od 1. februara struja u Srbiji da poskupi za 18 odsto. Predsednik saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić izjavio je ranije da trenutna cena električne energije u Srbiji ne omogućava uredno snabdevanje potrošača u narednim godinama. Prema njegovim rečima, cena struje mora se menjati tokom ove i narednih godina, kako bi dostigla nivo koji obezbeđuje uslove za neophodne investicije, odnosno gradnju dodatnih i ekološku potpunu rekonstrukciju i obnavljanje postojećih kapaciteta. Maćić je naglasio tada da bi se cena struje mogla povećavati, mora se početi sprovoditi selektivna zaštita socijalno ugroženih potrošača i da se štite samo oni koji energiju zaista ne mogu da plaćaju.

U Srbiji poskupljuje gas

, 21 2009 12:47:09 +0100

Bajatović je kazao da je Srbijagas uradio kalkulaciju po kojoj bi sadašnja cena gasa trebalo da bude veća za 18 procenata i Agenciji za enrgetiku predložio toliko poskupljenje. Prema njegovim rečima, odluku vlade o traženom poskupljenju gasa očekuje za desetak dana.

Bajatović je naglasio da bi gubitak Srbijagasa, ako gas ne poskupi, iznosio između šest i sedam dinara po kubnom metru i da su za investicije u gasnu infrastrukturu i završetak skladišta Banatski Dvor neophodne veće cene gasa.

On je kazao da u Srbijagasu smatraju da je poskupljenje gasa najbolje rešenje, dodajući da dve mogućnosti, koje još postoje za obezbeđenje novca, nisu realne. Jedna je da vlada interventno obezbedi novac, koji, kako je rekao, ne veruje da ima, a druga je zaduživanje kompanije koje bi Srbijagas dovelo u situaciju da ne može da servisira tekuću nabavku gasa.

Bajatović je ponovio da su dugovi u poslovanju Srbijagasa posledica, pre svega, niske cene gasa i dodao da se pojeftinjenje gasa iz uvoza od Nove godine neće ni osetiti u Srbiji, zbog slabljenja dinara prema dolaru.

Procedura nalaže da Srbijagas povećanje cena zatraži od Agencije za energetiku, koja proverava opravdanost troškova i odobrava iznos poskupljenja, a konačnu odluku odnosi Vlada Srbije.

Bajatović je rekao i da će na današnjem Savetu za infrastrukturu jedna od tema biti i podzemno skladište gasa Banatski Dvror, jer se pitanje njegovog završetka mora rešiti.

Predlog Srbijagasa biće, kako je dodao, da skladište bude završeno do kraja juna i da onda počne njegovo punjenje, kako bi bilo potpuno operativno za sledeću zimu.

Bajatović je ranije kazao da je za završetak skladišta potrebno 22 miliona evra, a za punjenje gasom dodatnih 100 miliona dolara.

Svetska ekonomska kriza potresa Rusiju

, 21 2009 12:41:22 +0100

Ruska vlada je izdvojila više od 200 milijardi dolara za suzbijanje krize zbog koje su kompanije već počele da otpuštaju radnike, smanjuju plate i investicione planove i koja je primorala kompanije u bankarskom sektoru na konsolidaciju i podstakla rast broja firmi koje nisu u stanju da vrate dugove.

Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov je upozorio da Rusiji preti opasnost bez presedana ukoliko se ekonomska kriza pogorša i izmakne kontroli. Gorbačov je omražen kod većeg dela Rusa koji ga okrivljuju za haos posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Međutim, ruski predsednik Dmitrij Medvedev veruje da se Rusija pokazala dobro pripremljenom za svetsku ekonomsku krizu, što u velikoj meri može da zahvali onome što je urađeno za vreme njegovog prethodnika Vladimira Putina. "Verujem da sve što je urađeno u poslednjih osam godina nije bilo uzaludno. Bez tih priprema, sada bi nam bilo mnogo gore", izjavio je Medvedev i naveo da rezerve zlata i strane valute, po kojima je Rusija na trećem mestu u svetu, predstavljaju pristojan i opipljiv "zaštitni vazdušni jastuk" za rusku ekonomiju i finansijski sistem.

Medvedev je, ipak, ukazao da Rusija kao deo svetske ekonomije "plaća izvesnu cenu". On je ocenio da se svet u svojoj istoriji nikada do sada nije susreo sa sličnom krizom i da su netačna sva poredjenja sa velikom depresijom iz 30-ih i krizama iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, jer su te krize, u neku ruku, imale lokalni karakter i pogadjale nekoliko zemalja. "Svetska ekonomija je sada toliko globalizovana da su se problemi u ekonomiji neke zemlje, posebno tako velike kao što je Amerika, gotovo odmah osetili u zapadnoj Evropi, Kini, Japanu i Rusiji", kazao je ruski predsednik.

Dinar ojacao prema evru

, 21 2009 12:32:44 +0100

Narodna banka Srbije intervenisala je juče na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 24 miliona evra, rečeno je u centralnoj banci.
   Dinar je juče ojačao prema evru u prijepodnevnoj trgovini na međubankarskom deviznom tržištu, na kojem se formira devizni kurs, pošto je indikativni kurs 94,0075 dinara za evro.
   Zvanični srednji kurs evra juče je bio 94,3217 dinara.
   Centralna banka je od početka godine, računajući i intervenciju, prodala 166,5 miliona evra zbog povećane tražnje za devizama i da bi spriječila prevelike oscilacije kursa.
   Dinar je 9. januara postigao rekordno nisku vrijednost, pošto je zvanični srednji kurs evra iznosio 94,3878 dinara.
   U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrijednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Dinar ojacao prema evru

, 21 2009 12:32:41 +0100

Pad svetkih berzi

, 21 2009 12:27:48 +0100

Na Vol Stritu je prošle nedelje Dau Džons indeks pao za 0,7 odsto, na 8.515 bodova. S&P 500 indeks pao je, pak, za 1,7 odsto, na 872 boda, dok je Nasdak indeks izgubio 2,2 odsto, zaronivši na 1.530 bodova. Od početka godine S&P indeks pao je za više od 40 odsto i na putu je da u 2008. zabeleži jedan od najvećih godišnjih padova u istoriji. Veći godišnji pad od 47,1 odsto zabeležen je samo 1931, u doba Velike depresije.

Prema istraživanju "Meril Linča", u ovoj su godini Amerikanci izgubili oko 10.000 milijardi dolara na vrednosti svoje imovine, delom zbog pada cena deonica, delom zbog pada cena nekretnina, a delom zbog opšte recesije.

- Svi smo se nadali tradicionalnom rastu cena deonica krajem godine, ali su svi podaci slabi, što nimalo ne ohrabruje. Recesija je globalna i duboka, a što je još važnije, verovatno se još produbljuje - kaže Čip Henlon, predsednik kompanije "Delta Global Advajzers".

Na dalje slabljenje američke privrede ukazuju i prošle nedelje objavljeni podaci o padu prodaje postojećih kuća u novembru za rekordnih 8,6 posto, dok je prodaja novih kuća istovremeno pala za 2,9 odsto. Ulagači su se nadali boljim podacima, jer se smatra da je stabilizacija tržišta nekretnina ključan uslov za oporavak američke privrede, koja je u recesiji već godinu dana.

Pod najvećim pritiskom prošle nedelje bio je trgovački sektor posle podatka da je tokom poslednjeg vikenda uoči Božića u šopingu bilo samo 38,7 odsto Amerikanaca, što je najslabiji podatak u poslednjih šest godina. To je, inače, jedan od vikenda u godini kada se najviše troši.

Slabost tržišta kapitala posledica je i mršavog prometa, uobičajenog za praznično razdoblje. Na primer, u petak, prvi radni dan nakon božićnih praznika, na Val Stritu je vlasnika promenilo samo 516 miliona deonica, dok je lani dnevni prosek iznosio 1,9 milijardi.

I na evropskim berzama su prošle nedelje cene deonica pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1,6 odsto, zaronivši na 4.216 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze pao za 1,4 odsto, na 4.629 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle nedelje ostao gotovo nepromenjen. Porastao je sa 8.734 na 8.739 bodova.

Uticaj ekonomske krize u EU

, 20 2009 23:52:43 +0100

Evropska centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za pola poena i spustila je na dva odsto, zbog sve veće bojazni od duboke recesije.

Analitičari su očekivali takvu odluku upravnog saveta Evropske centralne banke, kako bi se dao podsticaj ekonomijama 16 članica evrozone.

Troškovi pozajmljivanja novca od Centralne banke vraćeni su na najniži nivo, kakav je postojao u periodu od juna 2003. do decembra 2005. godine.

Mnogi političari zemalja evrozone pozivali su Centralnu banku da smanji kamate još više od sadašnjeg nivoa, kao što su učinile centralne banke nekoliko zemalja.

Američke Federalne rezerve i Banka Japana spustile su svoju osnovnu kamatu na nulu, dok je Banka Engleske prošle sedmice smanjila svoju kamatnu stopu na 1,5 odsto, što je najmanje u njenoj tristogodišnjoj istoriji.

Evrozona je ušla u recesiju prošle godine, a ekonomski indikatori pokazuju da će opadanje privredne aktivnosti trajati i tokom većeg dela 2009. godine.

Inflacija u evrozoni prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je manje od prognoze Evropske centralne banke od nešto manje od dva odsto.

Industrijski proizvod u novembru je "pao" za 1,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je godišnji pad dostigao 7,7 odsto, što je najviše od kada agencija "Eurostat" beleži podatke od 1990. godine.

Kurs dinara

, 20 2009 23:49:54 +0100

Narodna banka Srbije (NBS) intervenisala je u sredu 14og januara na međubankrskom tržištu deviza prodajom 18,5 miliona evra, što je za 6,6 miliona više nego prethodnog dana, rečeno je u NBS.

Indikativni kurs dinara za četvrtak iznosi 92,5613 dinara za evro, što je za 0,5245 dinara više u odnosu na zvanični srednji kurs koji je važio u sredu.

NBS je na međubankarskom tržištu u ponedeljak prodala tri, a u utorak 11,9 miliona evra, po čemu se može zaključiti da svakim danom raste potražnja banaka za devizama.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara. U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Posledice krize u SAD

, 20 2009 19:26:41 +0100

U SAD je u 2008. godini, prema podacima američkog ministarstva rada, ukinuto ukupno 2,6 miliona radnih mesta, što je najviše od 1945. godine, pri čemu je sve dublja ekonomska kriza prinudila firme da samo tokom decembra zatvore čak 524.000 radnih mesta. Pri tom je stopa nezaposlenosti u toj zemlji u decembru porasla na 7,2 odsto radne snage, što je najviši nivo od januara 1993. godine, dok su pre desetak godina, u vreme ekonomskog buma, američke firme svakog meseca zapošljavale 200.000 novih radnika.

Analitičari su ranije prognozirali da će se stopa nezaposlenosti povećati "samo" na sedam odsto, sa novembarskih 6,8 odsto.

Ekonomista "Konferens borda" Ged Levanon je u svojoj analizi konstatovao da je tokom 2008. ukupan broj radnih mesta u SAD, u svim oblastima osim poljoprivrede, smanjen za 2,5 miliona. Levanon je dodao da najnovija istraživanja nagoveštavaju da će se broj radnih mesta smanjiti ove godine za još dva miliona. Rezultati ovog istraživanja signaliziraju, prema njegovim rečima, da će se situacija na američkom tržištu rada i nadalje pogoršavati.

Uzroci ekonomske krize

, 20 2009 19:07:04 +0100

Američka hipotekarna kriza, nastala 2007. godine, koja je u 2008. narasla u svetsku finansijsku krizu, ove godine će prerasti u globalnu recesiju. Posledice su ogromne, a sama suština zbog čega su se svetske finansije zaljuljale ostala je nejasna. Bankar Vladimir Čupić smatra da je sve posledica potpune promene načina regulacije finansijskog sistema u SAD ili bolje reći njegovom deregulacijom, dok profesor Boško Živković ocenjuje da je teško reći da li je kriza izazvana nedostatkom regulacije ili pogrešnom regulacijom finansijskih tržišta.

- Na pojedinim delovima tržišta kao što su hipotekarni krediti ili finansijski derivati postojao je regulatorni haos, gde je više regulatornih tela bilo zaduženo za iste stvari. Oni su se međusobno sukobljavali, prebacivali probleme jedni drugima ili su njihove norme pristrasne. Mi stalno pričamo da regulatorna tela treba da budu nezavisna od vlade, ali pokazalo se da je još opasnija njihova zavisnost od tržišnih igrača, za šta je primer sekjuritizacija hipotekarnih kredita - ističe Živković.

Američka centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontroliše kome je i zašto neka banka dala kredit, kaže Čupić. Na kreditima se razvio čitav niz proizvoda, poput derivata, opcija i drugih izvedenih instrumenata, koji ne samo da nisu bili pod kontrolom, već nisu bili ili su problematično evidentirani. U takvim uslovima "prirodno" je da se došlo do drugorazrednih hipotekarnih obveznica, koje se završilo brodolomom tržišta, koji je pogodio i ostatak sveta.

Recesija koju sada trpe svetski privredni džinovi je dakle počela od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.