Ekonomija i informatika

Savremena „kupovina iz fotelje“

stanislavailic — Wed, 04 Mar 2009 23:41:57 +0100

Pojam koji je prisutan već više od (2) decenije na našem tržištu jeste „kupovina iz fotelje“, elegantan način za nabavku potrebnih i-ili nepotrebnih stvari za domaćinstvo. Ovaj vid kupoprodaje podrazumeva postojanje TV uređaja, telefonskog aparata i novčanih sredstava u gotovinskom obliku.

Savremeni pristup preduzetnika ogleda se u korišćenju modernih sredstava komunikacije na daljinu, primenom najnovijih dostignuća informacionih tehnologija. Bazirano na navedenoj činjenici, otvaraju se internet prodavnice – online kupovina.

B2B (Business to Business) trgovina je već nekoliko godina prisutna u komunikaciji na relaciji kupac – prodavac kada su u pitanju pravna lica (kako i samo ime kaže). Ređi su slučajevi u praksi B2C (Business to Customer) kupovine, jer podrazumevaju veći broj nepoznatih učesnika i samim tim veći rizik. Pretežne delatnosti u kojima je zastupljen ovakav vid on-line shop-a predstavljaju knjižare, prodavnice sportske opreme...

Veliki broj privrednih grana ima sve veću poslovnu zavisnost od online okruženja. 1.5 milijardi osoba koristiće redovno Internet u 2009. , a polovina od tog broja korisnika će kupovati nešto online! Na globalnom nivou predviđa se masovni prelazak kompanijskih procesa i transakcija u online okruženje, koji će usloviti porast tražnje za rešenjima iz oblasti mrežne zaštite, storage sistema i mobilnih kompjutera.

Uvek postoji pitanje: koliko smo sigurni? Da li će zaista poručena roba stići na adresu u dogovoreno vreme i biti zadovoljavajućeg kvaliteta i ko je garant za takvu vrstu transakcija? Međutim, i vlasnik on-line prodavnice postavlja sebi pitanje: „ko je korisnik, da li se možda dete igralo karticom svojih roditelja?“ i niz drugih pitanja sa više mogućih odgovora. Kako izbeći ovakve neželjene situacije?

Postoji niz sistema zaštite, a najčešće korišćen je Secure Socket Layer (SSL) protokol, koji je razvila kompanija Netscape, a podržava ga većina Web servera i klijenata, uključujući Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator. SSL obezbeđuje privatnost, integritet podataka i autentičnost pošiljalaca, korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim ključem, simetričnog šifrovanja i digitalnih sertifikata. (http://www.e-trgovina.co.yu/zastita/digitalni_sertifikati.html).

S obzirom na rapidan razvoj sektora IKT-a , i sistemi zaštite će se usavršavati, tako da „kupovina iz fotelje“ i to bilo koje na bilo kom kraju sveta, štedi nam i vreme i novac (samo u kontekstu vremena).

Investiciona ili restriktivna politika?!

stanislavailic — Tue, 17 Feb 2009 11:47:35 +0100

Koliko poslednjih godina preduzetnici investiraju u znanje – duhovni kapital firme? Definitivno više nego u prošlom veku (milenijumu), ali da li je to dovoljno ili je možda i previše za uslove u kojima živimo i radimo?!

Informatika i telekomunikacije razvijaju se geometrijskom progresijom i najveća ulaganja su upravo izvršena u ovom sektoru. Sa jedne strane, tu su investitori u računare i softvere, a sa druge ponuđači (prodavci) predmetnih proizvoda i usluga. Prilično su jasni razlozi zbog kojih investitori ulažu u IT – jednostavniji način rada, smanjenje troškova poslovanja, efikasnije korišćenje resursa...i u kratkom vremenskom periodu imaju kvantitativno merljiv povrat investicije.

Veliki broj ponuđača na tržištu IT opreme uzrokuje sniženje cena artikala, što primorava preduzetnike na veoma male marže, a to na koncu dovodi do restriktivnih mera kadrovske politike. Takav način razmišljanja i delovanja možemo nazvati defanzivnom politikom ili kretanje „linijom manjeg otpora“. Hm, kako onda opstati u surovom svetu konkurencije sa istim ili povećanim brojem zaposlenih, istim ili većim platama? Kako, kojim sredstvima ponuđači mogu da investiraju, kada im ostane mizerna razlika u ceni nedovoljna za podmirenje svih troškova poslovanja?

Sve je veći broj malih i srednjih preduzeća koja se orijentišu ka jednom dobavljaču, koji im može pružiti kompletnu USLUGU – od proizvodnje računara sa softverskim paketima, preko povezivanja u računarsku mrežu do postprodajnih usluga (servisa i održavanja). Sistem treba besprekorno da funkcioniše, a za to je odgovorna tehnička podrška ponuđača. Ako mislite da je tu dovoljna „one man show“ organizacija, u zabludi ste. Doduše, možda je i to rešenje, ali ne na duge staze, što sigurno nije cilj.

Investicija u znanje može se višestruko isplatiti, a uz dobar projekat i naravno dozu sreće, možda nećete dugo čekati da osetite efekte ulaganja. Reći ćete da je edukacija veoma skupa: literatura, seminari, kursevi. Odaberite prave ljude, motivišite ih i verujte da uspeh neće izostati. Da, podrazumeva se da ćete na adekvatan način uvrstiti stečeno znanje u ponudu vaše kompletne usluge. Svi će Vam biti zahvalni, bitno je da sistem funkcioniše.

Možete i da pokrenete segment poslovanja kojim se niko ili malo vaših konkurenata bavi, da budete drugačiji, da ne menjate prostor ni broj zaposlenih, a ipak nudite nešto novo... Potrebna je jaka volja i vera u sebe i druge.

Ako ste, pak, unapred sigurni da je takva akcija osuđena na propast, verujte da će se to i desiti. Najjači uvek o(p)staju, a gde ste vi, zapitajte se?!

Kodeksi, norme, predrasude, pravila

stanislavailic — Tue, 10 Feb 2009 08:23:25 +0100

...“da bi me udavila ili kičmu savila...“ kako reče Bora Đorđević u jednoj svojoj pesmi.
Koliko ima smisla Ekonomija, Informatika...i žena?!

U svakom segmentu života, svakom vremenu vekovima unazad, postojale su norme i kodeksi, koji su se morali poštovati. Kako ih definisati? Kao standarde ili kao stroga pravila ponašanja, koja će, ako ih prekršimo, uticati na to kako nas spoljni svet doživljava?! Da li nas negativno mišljenje obeshrabri i vrati nekoliko koraka unazad ili nas učini jačim i da nam snage da još više branimo svoje stavove? Koliko roditelji i njihova ljubav mogu uticati dobro ili loše na izbor svoje dece – poslovno i porodično? Da li su neki poslovi više za žene od drugih koji nisu za njih? OD NAS ZAVISI! (bez ikakve političke note).

Ponekad se možda i nesvesno pronađemo u poslu za koji smo mislili da nam nikako ne odgovara, da nemamo sklonosti, krenemo čak možda i bez većih ambicija (kao prelazno rešenje), kad gle čuda...pa to je ustvari ono u čemu zaista dobro „plivamo“.

Velika ljubav od detinjstva su mi bili žurnalistika, geografija i strani jezici. Neverovatno, već 15 godina radim IT sektoru, bavim se spoljnom trgovinom i prodajom, imala sam „izlet“ i u marketingu, a trenutno radim i na jednom velikom investicionom projektu, koji je u završnoj fazi. Uvek i u firmi u kojoj radite prilično dugo možete pronaći nešto novo, samo ukoliko ste spremni za promenu, za istraživanje nepoznatog i imate dovoljno snage da se nosite i sa neuspehom. Koliko je bitno razlikovati se od drugih da biste bili primećeni, da li način ponašanja i garderoba imaju uticaj na poslovne partnere u donošenju njihove odluke o saradnji sa vama, kako se „kotiraju“ žene u našoj branši?

Razmišljala sam danas o tome čitajući post na blogu Marketing u praksi o jednoj zanimljivoj prezentaciji i kako prezenter (predavač) može zainteresovati auditorijum da ga slušaju bez daha, iako je tema pomalo suvoparna.
Postoji profil informatičara - hardveraša ili softveraša – osobe koje ne polažu mnogo na svoju spoljašnjost. I niko to od njih i ne očekuje, to su „ljudi iz senke“, dobro znaju i rade svoj posao, i zašto bi se i kome prikazivali?!

Da li i žene mogu raditi u IT branši i koliko su uspešne u tome? Postoje li predrasude o njihovoj stručnosti? Na oba pitanja, spremno odgovaram sa DA!!!

DA - poznajem bar dve žene samo u našoj kompaniji koje savršeno vladaju „materijom“ u odnosu na mnoge muškarce i uspešne su u svom poslu (čitaj: cenjene od kolega, korisnika i pretpostavljenih); DA – postoje predrasude, doživele smo ih i na svojoj koži kada potencijalni kupac niskog nivoa saznanja iz oblasti informatike jedino i samo želi razgovarati sa nekim pripadnikom jačeg pola, bez obzira na njegovu ulogu i funkciju u preduzeću – no, navikli smo, kupac je uvek u pravu i biće učinjeno kako je i zahtevao.

Toleriše li se i ženama nevođenje računa o spoljašnjem izgledu i kodeksu oblačenja? U kojoj meri su njihove prezentacije zanimljive sa aspekta teme o kojoj govore, a ne njihovih fizičkih atributa? E...tu je već druga priča. Iskustvo je pokazalo da će uvek biti primećena žena koja vodi računa o svom izgledu, pa čak i sa nižim nivoom znanja i kvalifikacija, nego ona koja je sportski odevena i nenašminkana. Naravno, čućete od pripadnika muškog pola kako to nije tačno, ali samo ih pratite i istina će doći sama. Ipak...to je jače od njih.

Sa druge strane, kada su prezentacije u pitanju, situacija je nešto bolja u korist pripadnica lepšeg pola. Pažnja slušalaca je uglavnom usmerena ka temi predavanja, a doza šarma može samo upotpuniti ukupan pozitivan efekat. U ovom slučaju spoljašnost nije primarna, ali je ne smemo nikako ignorisati. Na kraju krajeva, svaki muškarac, pa čak i žena (samosvesna, neopterećena) često će dati komentar: „Svaka joj čast: pametna, elokventna, sposobna, majka, domaćica i uz sve to vodi računa i o sebi“. Kad se žene medjusobno komplementiraju, to čine iz dva razloga: ili su krajnje iskrene ili su nevervatno licemerne.

Dakle, žene, nema opuštanja!!!