Invest

Moderna mehanika novca

, 15 2011 22:11:17 +0200

Velika kriza koja je na pomolu, najavljena je od strane nekih veoma respekatiblnih ekonomista sa zapada koji su tvrdili da ova još veća i potresnija pošast dolazi zbog prevelike zaduženosti ekonomija. U svojim tekstovima koji su upravo sada na sajtu makroekonomije pokušao sam približiti tezu da u poslednjih desetak godina standard stanovništva na zapadu nije značajno porastao. Naprotiv, u mnogim delatnostima u razvijenim zemljama realne nadnice su niže nego pre 10-12 godina od kada sam počeo da analiziram kretanje realnih nadnica kao osnovnom pokretačkog mehanizma tražnje i rasta ekonomske aktivnosti. Naslov teksta je preuzet iz rada ’’Modern Money Mechanics’’ objavljenog od strane ’’Federal Reserve Bank of Chicago’’. Iz tog prilično obimnog materijala izdvojio sam nekoliko strana uz neznatna redigovanja , objavljenog na sajtu ’’movie.subtitlr.com’’ gde se objašnjava mehanizam stvaranja novca i depozita kroz proces makro i mikro kreditne multiplikacije, za koji mi se čini da najbolje objašnjava svu apsorudnost svetskog ekonomskog sistema koji se prevelikom brzino trenutno urušava sa posledicama koje se u ovom trenuktu ne mogu predvideti u potpunosti. Stanje koje se sada pred našim očima urušava profesor Jovan Dušanić je nazvao ’’Dolarska alhemija i kazino ekonomija’’. Kako to funkcioniše može se ukratko videtu u nastavku teksta.

U svetu gde 1% populacije poseduje 40% bogatstva planete, u svetu u kome 34.000 dece umire svaki dan od posledica siromaštva i izlečivih bolesti,i gde 50% svetske populacije živi sa manje od 2 dolara dnevno...jedna stvar je jasna. Nešto je veoma pogrešno. I bez obzira da li smo toga svesni ili ne, žila kucavica svih naših institucija, i samog društva, je novac.

Zato, razumevanje politike monetarnih institucija je kritično za razumevanje naših života onakvih kakvi jesu. Nažalost, ekonomija se često smatra konfuznom i dosadnom, Beskrajni niz finansijskih žargona, zastrašujuće matematike, brzo uspeva da odvrati ljude od pokušaja da je razumeju.

U svakom slučaju, činjenica je: Složenost finansijskog sistema je samo maska. Stvorena da sakrije jednu od najparalizirajućih struktura, koju je čovečanstvo imalo.

"Niko nije tako beznadežno porobljen od onih koji pogrešno veruju da su slobodni."

-Johan Volfgang Gete (1749-1832)

Pre izvesnog vremena , Centralna Banka SAD, Federalni Trezor,napravili su dokument pod nazivom "Moderna Mehanika Novca".

Publikacija o institucionalizovanoj praksi pravljenja novca stvorene od strane federalnog trezora i mreže globalnih komercijalnih banki. Na početnoj stranici dokument postavlja svoj cilj. Svrha ovog priručnika je da opiše osnove procesa pravljenja novca u posebnom delu bankarskog sistema.

Nakon toga, nastavlja se opis tog procesa kroz najrazličitiju bankarsku terminologiju.Iz čega bi se moglo prevesti nešto slično ovome. Vlada Sjedinjenih Država odlučuje da joj treba novac. Pozove Federalni Trezor od koga zatraži 10 milijardi dolara. Ovi odgovaraju: "Naravno, kupićemo 10 milijardi obveznica od vas". Tako da američka vlada uzima papir, naškraba nešto po njemu da bi izgledalo zvanično, i to onda nazove "obveznicom".I onda tom papiru zadaje vrednost od 10 milijardi dolara. I to pošalje Federalnom Trezoru. Zauzvrat, ljudi iz Trezora nabace svoju impresivnu gomilu papira. Samo ovoga puta nazivajući ih "notama federalnog trezora".Takoðe dajući im vrednost od 10 milijardi dolara.Federalci uzimaju te "note" i trguju s njima za obveznice.Onda, kada je ova razmena gotova, Vlada SAD uzima 10 milijardi tih federalnih "nota", i deponuje ih na bankarske račune. I nakon ovog čina ove "note" zavnično postaju legalan novac. Dodajući tako 10 milijardi dolara državnim novčanim rezervama.I eto ga! Deset milijardi svežeg novca je napravljeno. Naravno, ovaj primer je banalizovan. Jer, u stvarnosti, ova transakcija bi se obavila elektronski. Bez trunke upotrebljenog papira. zapravo, svega 3% novca u SAD postoji u realnim novčanicama.Ostalih 97% u suštini postoji samo u kompjuterima. I sada, vladine obveznice su kreirane da posluže kao instrument zaduživanja. I kada Federalci otkupe te obveznice sa novcem (notama) koji su stvorili od čistog vazduha, vlada ustvari obećava da će vratititaj novac federalcima. Drugim rečima, taj novac je nastao iz duga.Ovaj paradoks od koga vam trne um, kako novac ili vrednost može biti stvoren iz duga.Evo gde stvari postaju vrlo zanimljive.Kao što je u osnovi trezorske prakse, ovih 10 milijardi dolara depozita momentalno postaje deo bankarskih rezervi. Kao što i svi depoziti jesu. I, s obzirom na zahteve trezora,kao što je navedeno u knjizi "Moderna Mehanika Novca""Banka mora da održava legalno stečene reserve jednake prepisanom procentu njenih depozita". Zatim to zaokružuje izjavljujući sledeće:"Po sadašnjim regulativama,provizija trezora prema svim transakcijama iznosi 10%." Ovo znači da 10 milijardi dolara depozita,10%, ili 1 milijarda se zadržava kao potrebna rezerva. Dok ostalih 9 milijardi dolara se smatra viškom rezervi, i može se upotrebiti kao osnova za nova zaduživanja. Sada, logično je pretpostaviti, da je ovih 9 milijardi bukvalno proisteklo od postojećeg depozita od 10 milijardi. Meðutim, to zapravo ovde nije slučaj. Šta se u stvarnosti dešava jeste da 9 milijardi dolaraje napravljeno od čistog vazduha povrh postojećeg depozita od 10 milijardi dolara. To je način na koji se novčane reserve proširuju. Kako stoji u "Modernoj Mehanici Novca" - "Naravno, oni" - banke u stvarnosti ne vraćaju dugove u novcu, koji dobijaju kao depozit. Ukoliko bi tako radili, ne bi bilo potrebe za pravljenje dodatnog novca. Ono što čine kada zadužuju jeste da prihvataju "obećavajuće" bankarske note - ugovore o zaduženju u zamenu za kredit - odnosno - novac potražiocima (dužnicima) koji poseduju račune. Drugim rečima, 9 milijardi dolara se može napraviti ni od čega. Jednostavno zato što postoji potreba za takvim zaduženjem, i da je tu 10 milijardi u depozitu kako bi zadovoljili zahteve federalnih rezervi. Sada zamislimo da neko zakorači u tu banku i pozajmljuje 9 milijardi sveže stvorenog novca. On bi najverovatnije uzeo taj novac i deponovao bi ga na svoj račun u banci. Proces se zatim ponavlja. Jer tako depozit postaje deo bankarskih rezervi. 10% je izolovano i zauzvrat 90% od tih 9 milijardi ili 8.1 milijarda je sada dostupno kao novostvoreni novac za više pozajmica i, naravno, tih 8.1 milijarda može biti ponovo deponovano stvarajući tako dodatnih 7.2 milijarde dolara pa 6.5 milijardi, pa 5.9 milijardi, itd...Novac stvoren ovim putem tehnički može ići do beskraja. Prosečan matematički rezultat je da oko 90 milijardi dolara može biti stvoreno povrh početnih 10 milijardi. Drugim rečima: Za svaki depozit koji se desi u bankarskom sistemu, oko 9 puta više može biti stvoreno od maltene čistog vazduha. N-O-V-A-C u formi prikladne lične pozajmice. Sada kada znamo kako je novac napravljen od ove frakcije bankarskog sistema. Logično, ali i iluzorno pitanje vam može pasti na pamet. Šta zapravo daje vrednost tom novonapravljenom novcu? Odgovor: Novac koji već postoji. Novi novac u suštini krade vrednost od rezervi već postojećeg novca. Jer se ogromna količina novca stvara i povećava bez obzira da li postoji potražnja za robom ili uslugama i, kako nabavke i zahtevi definišu ravnotežu, cene rastu, obezvreðujući kupovnu moć svakog dolara u opticaju. Ovo se generalno naziva inflacijom. A inflacija je esencijalno skriveni porez prema javnosti (ljudima). Koji je savet koji generalno dobijate? To je: infacija monete. Ne kažu: podrezivanje monete. Oni ne kažu: obezvreðivanje monete.Oni ne kažu: prevari ljude koji su imućni, oni kažu snizite im kamatu.Prava prevara je kada prodrmamo vrednost novca. Kada stvorimo novac od čistog vazduha, nemamo ušteðevine. Ali i onda tu postoji nešto što nazivamo "kapital".

Pitanje se svodi na sledeće: Kako za ime sveta možemo da rešavamo problem inflacije?

Odgovor: Povećaj količinu novca, sa još više inflacije. Naravno da ne može. Sistem monetarne ekspanzije je elementarno inflatoran. Jer činjenica da povećanje količine novca, bez toga da postoji proporcionalna ekspanzija robe i usluga u ekonomiji, će uvek podkresati monetu. U stvari, brzi pogled na istoriju vrednosti američkog dolara,u odnosu na novčane rezerve, dokazuje ovu priču definitivno.Uzajamna veza je očigledna. Jedan dolar iz 1913. godine bi 2007. godine vredeo 21.60 dolara.To je 96% devalvacije od kada postoji Federalni Trezor. Sada, ako ova realnost elementarne i konstantne inflacije se čini apsurdom i ekonomski samoporažavajućom. Zapamtite to. Apsurd je slaba reč u odnosu na to kako funkcioniše naš finansijski sistem u stvarnosti. Jer novac u našem finansijskom sistemu je zapravo dug a dug je novac. Što je više duga, to je više i novca. Drugačije rečeno. Svaki dolar u vašem novčaniku je pozajmljen od nekoga za nekog. Zapamtite: Jedini način da novac postoji u realnosti jeste dug ili kredit. Stoga, kada bi svako u zemlji bio sposoban da vrati novac uključujući i državu,novca ne bi ni bilo u opticaju. "Kada ne bi bilo duga u našem sistemu, ne bi bilo ni novca". Ustvari, poslednji put u Američkoj istoriji kada je nacionalni dug bio otplaćen je bilo 1835.godine nakon što je predsednik Endrju Džekson ugasio Centralnu Banku. Zapravo, Džeksonova celokupna politička platforma je bila skoncetrisana na zatvaranje Centralne Banke. Izjavljujući jednu stvar:

"Značajni napori koje je sadašnja banka uložila da bi kontrolisala vladu su samo predviðanja sudbine koja čeka američki narod koji će biti obmanut od strane ove institucije

ili samog establišmenta." Nažalost ova poruka je kratko živela. I tako su meðunarodni bankari uspeli da osnuju drugu centralnu banku 1913.godine tj. Federalni Trezor. I sve dok ova institucija postoji večiti dug je zagarantovan. Do sada, pričali smo o stvarnosti u kojoj se novac pravi od dugova i pozajmica.Ovi dugovi su bazirani na bankarskim rezervama,a rezerve su proistekle od depozita i kroz frakcijalni sistem rezervi svaki depozit može da stvori devet puta veću vrednost od početne. Zauzvrat, podkresujući postojeće novčane zalihe i dižući cene u društvu.I s obzirom da je sav ovaj novac napravljen od duga,i da nasumično cirkuliše kroz trgovinu,ljudi bivaju odvojeni od svog prvobitnog duga.I nejednakost nastaje tamo gde su ljudi naterani da se takmiče za posao kako bi izvukli dovoljno novca i pokrili svoje troškove života. Kako god sve ovo čudno izgledalo,još uvek postoji jedna stvar koju smo ovde izostavili. A to je element strukture koji otkriva pravu prevarantsku prirodu samog sistema.

Primena KAMATE.

Kada vlada pozajmljuje novac od Federalnog Trezora, ili kada osoba pozajmljuje novac od banke, u većini slučajeva se taj novac vraća uz ogromnu kamatu. Drugim rečima, skoro svaki dolar koji postoji mora biti vraćen bankama, naravno uz plaćenu kamatu. Ali, ukoliko se sav novac pozajmljen od Centralne Banke koji se širi uz pomoć komercijalnih banaka koje daju pozajmice,jednostavno se naziva "principom"kreiranim od novčanih zaliha.Ali onda, gde je onaj koji treba da pokrije kamate? Nigde. Ne postoji. Komplikacije koje iz ovoga nastaju su zaprepaštajuće. Količina novca koju banke treba da vrate davajući kredite i pozajmice ljudima će uvek prevazići količinu novca koja je u opticaju. Zbog toga je inflacija konstanta u ekonomiji. Jer svež novac je uvek potreban da pomogne da se pokriju deficiti koji su veštački umetnuti u sistem. Prouzrokovano potrebom da se naplati kamata. Ovo takoðe znači da je bankrot, matematički, ugraðen u sistem. I da će uvek postojati siromaštvo u društvu i da će neko uvek izvući deblji kraj. Analogija ovome bi bila "igra muzičkih stolica": Jer kad muzika prestane, neko ispada iz igre. I u tome je poenta. Uvek će bogatstvo pripasti pojedincima i bankama.Jer, ukoliko ste nemoćni da platite hipoteku, oni će vam oduzeti imovinu.Ovo je naročito uznemirujuće kada shvatite da ovo nije jedina neizbežnostu praksi federalnog trezora. Ali, takodje i zbog činjenice da novac koji vam je banka pozajmila,zapravo uopšte nije ni postojao.

Fed kupuje vise obveznica

, 07 2010 14:29:23 +0100

Fed će redovno nadzirati primenu te mere i može da prilagodi iznos potrebama, kupujući manje, ili više obveznica nego što je prvobitno planirano, zavisno od stanja privrede, rekao je Bernanki, a preneo Rojters. Prvi čovek Fed-a je, u intervjuu televiziji CBS, istakao da aktivnosti američke centralne banke imaju za cilj da podrže još uvek krhak ekonomski oporavak i odbacio je reči kritičara koji upozoravaju da će to u budućnosti rezultovati inflacijom. "Mislim da je strah od inflacije preteran", rekao je Bernanki. On je dodao da će biti potrebno četiri do pet godina da bi se stopa nezaposlenosti u SAD, koja je u novembru porasla na 9,8 odsto, spustila na "normalniji" nivo od oko pet do šest odsto. Na pitanje da li bi Fed mogao da kupi više od 600 milijardi dolara obveznica, koliko je najavljeno na sastanku te banke u novembru, Bernanki je izjavio: "To je svakako moguće, a zavisi od efikasnosti programa, od inflacije i od stanja privrede".

Business summit Trade and Investment

, 12 2010 10:32:57 +0100

Samit G20, koji se po prvi put održava u Aziji, postao je centar međunarodnih napora za oživljavanje svetske ekonomije i sprečavanje budućih finansijskih previranja.
Neuspeh pregovora u Seulu mogao bi imati ozbiljne posledice, ukazuju analitičari. Postoji pretnja da zemlje nastave da zadržavaju kurseve svojih valuta na veštačko niskim nivoima kako bi svojim izvoznicima dale konkurentnu prednost na globalnom tržištu, što bi moglo dovesti do destruktivnog trgovinskog rata. Zemlje bi takođe mogle da stave barijere uvozu, čime bi se ponovila praksa koja je doprinela Velikoj depresiji iz 30-ih godina prošlog veka.
Postojala je velika nada da bi G20, koja okuplja bogate zemlje, kao što su SAD i Nemačka, kao i dolazeće džinove, poput Kine i Brazila, mogla biti svetski forum za iznalaženje ekonomskog puta za izlazak iz finansijske krize.
Sada se, međutim, čini da je sporazum nesiguran, s obzirom da je samit otpočeo neslaganjima između onih, kao što su SAD, koji žele da navedu Kinu da dozvoli svojoj valuti da ojača i drugih, koji su gnevni zbog odluke američke Uprave federalnih rezervi (Fed) da ulije još 600 milijardi dolara u posustalu domaću ekonomiju, što praktično devalvira dolar.
Obama je predočio svojim kolegama da SAD ne mogu dalje ostati raskalašni potrošač koristeći pozajmljeni novac i da je potrebno da ostale zemlje daju svoj doprinos sređivanju svetske ekonomije.
"Najvažnije što SAD mogu da učine za svetsku ekonomiju je da jačaju jer smo mi i dalje najveće svetsko tržište i ogroman pokretač rasta svih drugih zemalja", rekao je Obama na konferenciji za novinare.
Predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva je, međutim, upozorio da bi takva politika mogla "dovesti do bankrotstva svetažž.

Mogucnost investiranja u 2010. godini

, 30 2009 17:34:28 +0100

Улагање у инвестиционе и пензионе фондове и куповина акција на берзи догодине ће бити исплативији од динарске и девизне штедње, али и куповине државних записа.

Према оцени финансијског портала Каматица, минулу годину обележиле су такозване конзервативне инвестиције: каматне стопе на државне записе, динарску и девизну штедњу су достизале највишиниво од 2000. године, а курс је остао на релативно стабилном нивоу.

Смели улагачи, који су првенствено улагали у акције на Београдској берзи и у инвестиционе фондове,имали суприлике за највише приносе на улагања, али су истовремено били изложени и великим ризицима.

Догодине би,према свим показатељима,моглобити обрта, тако да се перспективе отварају смелијим улагачима, док ће за конзервативне инвеститоре то бити далеко мање профитабилна година – прогнозирају стручњаци са наведеног портала.

А када је о курсу реч, економски аналитичари предвиђају да ће национална валута „таласати” око пет одсто (у оба смера), а камате на динарску штедњу биће ниже него ове године.За девизне штедише 2009. година била је „златна”, оцењују стручњаци.

Крај ове године обележио јеосетан пад камата, што указује на благи опоравак финансијског система, а верујемо да ће такав тренд бити настављен догодине истиче се у анализи.

Улагање у инвестиционе фондове ради краткорочних пласмана у 2010. години нису препоручљива инвестиција, али инвестирање због дугорочнијих приноса (трии више година) свакако једобра инвестиција, сматрају стручњаци Каматице. Исплативо ће бити и дугорочно улагање у пензионе фондове.

Додају и то да ће догодине пасти приноси на улагање у државне записе, јер се очекује даљи пад референтне каматне стопе Народне банке Србије.

Катастрофално клизањеоба берзанска индекса и готово свих акција на Београдској берзи у прошлој години и почетком ове године, резултирали су и знатнимпадомна Београдској берзи, који је трајао од марта до октобра. Догодине ће ситуација бити знатно другачија.

Kurs evra jaca, dolar pada

, 27 2009 09:43:05 +0100

Dolarov indeks, koji pokazuje njegovu vrednost u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, pao je prošlog četvrtka, prvi put od avgusta prošle godine, ispod nivoa od 75 bodova, ali se u petak blago oporavio na 75,2 boda.
Vrednost evra porasla je prošle nedelje za 0,7 odsto na 1,5006 dolara. U petak ujutru kurs evropske valute dostigao je i novi najviši nivo od avgusta prošle godine - 1,5061 dolar.
Međutim, prema japanskoj valuti dolar je prošle nedelje ojačao za 1,27 odsto, pa je njegov kurs dostigao 92,04 jena. Evro je, takođe, ojačao prema japanskoj valuti, i to za 1,98 odsto na 138,15 jena.
Dolar je pod pritiskom zbog pojačane sklonosti ulagača rizičnijoj imovini, nakon vrlo dobrih kvartalnih poslovnih rezultata većine američkih kompanija, ali i slabih privrednih pokazatelja iz SAD-a, koji navode na zaključak da će ključne kamatne stope u SAD-u još neko vreme ostati na rekordno niskim nivoima od 0 do 0,25 odsto.
Slabost dolara uznemirila je političare širom sveta. Henri Guaino, savetnik francuskog predsednika Nikole Sarkozija, u utorak je izjavio da kurs evra od 1,5 dolara predstavlja pravu katastrofu za evropsku industriju. Pad vrednosti dolara prema evru dovodi u opasnost evropski privredni oporavak jer na taj način evropski izvozni proizvodi postaju skuplji, a time i manje konkurentni. Stručnjaci ističu da je slabljenje dolara u interesu američke vlade radi smanjenja vrednosti duga prema Kini i podsticanja rasta izvoza.
- Nastavi li evro da se kreće smerom kojim ide poslednjih nedelja, preti opasnost od usporavanja privrednog oporavka u Evropi - kazao je čelnik grupe EU ministara finansija i luksemburški premijer Žan-Klod Junker.
Iako je Junker kazao kako ga preterano ne zabrinjava trenutna vrednost evra, i dalje dosta ispod 1,6 dolara dostignutih u julu 2008. godine, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše upozorio je da su snažne fluktuacije valutnih kurseva neprijatelj stabilnosti. Međutim, analitičari upozoravaju da će, u odsustvu oštrije retorike predsednika ECB-a, niske američke kamate, u kombinaciji s rastom cena deonica i roba, verovatno nastaviti da pritiskaju dolar.
- Jedno je reći kako želiš da dolar prestane da pada, a drugo je nešto po tom pitanju i učiniti. Tržište još nije došlo do te tačke i neće reagovati sve dok jasno ne čuje nešto konkretno, i to od viših monetarnih vlasti. Trenutno je situacija takva da dolar gubi, bez obzira na koju stranu padne novčić - kaže Piter Frank, viši strateg banke Sosijete Ženeral.

Kurs dinara jaca 94.2

, 24 2009 20:49:54 +0100

NBS danas nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine intervenisala je sa ukupno 530,8 miliona evra. Od početka godine srpska valuta najslabija je bila 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara, a najjača 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro. U prošloj godini, dinar je bio najslabiji 4. decembra, kada je evro vredeo 91,63 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro.

Kurs dinara u padu

, 01 2009 23:40:46 +0100

Evro će vredeti oko 62 pare više nego u petak, 30. jauara, kada je kurs bio 94,1012 dinara za evro.

NBS je u petak na međubankarskom deviznom tržištu prodao 44,6 miliona evra zbog povećane tražnje za evropskom valutom.

Od početka godine NBS je na međubankarskom tržištu intervenisao sa ukupno 376,3 miliona evra, da bi sprečio prevelike dnevne oscilacije kursa dinara.

Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Kurs dinara u rastu

, 14 2009 22:17:08 +0100

Narodna banka Srbije (NBS) intervenisala je u sredu na međubankrskom tržištu deviza prodajom 18,5 miliona evra, što je za 6,6 miliona više nego prethodnog dana, rečeno je u NBS.

Indikativni kurs dinara za četvrtak iznosi 92,5613 dinara za evro, što je za 0,5245 dinara više u odnosu na zvanični srednji kurs koji je važio u sredu.

NBS je na međubankarskom tržištu u ponedeljak prodala tri, a u utorak 11,9 miliona evra, po čemu se može zaključiti da svakim danom raste potražnja banaka za devizama.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara. U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Dinar je ojačao prema evru za 2,1 odsto

, 13 2009 22:22:19 +0100

Narodna banka Srbije prodala je na međubankarskom deviznom tržištu 11,9 miliona evra zbog povećane tražnje za devizama, rečeno je u centralnoj banci.

Dinar je ojačao prema evru za 2,1 odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra 92,1343 dinara, što je za oko dva dinara niže od jučerašnjeg kursa.

NBS je i juče prodala tri miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara.

U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Kurs evra obara recesija

, 11 2009 23:03:14 +0100

Kurs evra prema američkoj valuti pao je prošle nedelje za 2,7 odsto na 1,3490 dolara. U odnosu, pak, na japansku valutu, cena evra potonula je za 4,7 odsto na 121,8 jena. Prema japanskoj je oslabila i američka valuta, i to za 2,2 odsto, pa je njena cena zaronila na 90,2 jena.

Evro se našao pod pritiskom polovinom nedelje posle objavljivanja izveštaja o padu nemačkog izvoza u novembru za 10,6 odsto, usled strmoglavog pada globalne potražnje za automobilima i drugim industrijskim proizvodima zbog globalne recesije. Uz to, u najvećoj evropskoj privredi raste nezaposlenost.

Ni u Francuskoj situacija nije bolja, pa su najnoviji podaci pokazali veći od očekivanog pad tamošnje industrijske proizvodnje. Indeks poslovne klime u evrozoni u decembru je oslabio znatno više od očekivanog, na istorijski najniži nivo.

Niz slabih ekonomskih podataka iz evrozone učvrstio je stanovište o nastavljenom produbljivanju recesije, kao i očekivanja da bi to moglo da navede Evropsku centralnu banku na nova snižavanja ključne kamatne stope, trenutno na 2,5 odsto.

Britanska je funta, pak, skočila na tronedeljni najviši nivo prema dolaru i evru pošto je Banka Engleske ispunila tržišna očekivanja i snizila kamatne stope za pola postotnog boda, na 1,5 odsto, nastavljajući s merama zaštite britanske privrede od zapadanja u produbljenu recesiju. Funta je ojačala na 1,5290 dolara, dok je evro prema funti oslabio za više od jedan odsto, na 88,81 peni, najniži nivo od sredine decembra.

Iako svi novi podaci pokazuju da se i u američkoj privredi recesija produbljuje, dolar je prošle nedelje ojačao. U decembru prošle godine stopa nezaposlenosti u SAD-u dostigla je 7,2 odsto, najviši nivo u 16 godina, dok je bez posla ostalo oko 524.000 radnika, manje od očekivanih 550.000 otkaza. Međutim, analitičari ističu da su sumorna očekivanja već uveliko uračunata u tržišta, pa je zato raspoloženje na valutnim tržištima blago nagnuto na stranu dolara.

Uzlet dolara prema valutama s višim prinosima rezultat je i pada cena nafte za oko 12 odsto u sredu pod pritiskom globalne ekonomske krize.

Međutim, dolar je oslabio prema jenu, koji podsticaj za rast nalazi u manjoj sklonosti ulagača u pogledu preduzimanja rizika usled slabljenja tržišta deonica u Aziji i Evropi.