Invest

Budget

malecki — Tue, 03 Dec 2013 20:52:14 +0100

Od sada nas možete pratiti i na facebook stranici

malecki — Thu, 16 Feb 2012 21:20:40 +0100

http://www.facebook.com/pages/Invest/314002281952157?sk=wall

Očekivani ekonomski bankrot

malecki — Sun, 04 Dec 2011 00:41:22 +0100

Milijarde dolara i evra svakodnevno se puštaju u opticaj da bi se sprečilo ili usporilo bankrotstvo američke i evropske privrede. Cenu spasavanja najmoćnijih ekonomija sveta dobrim delom platiće najsiromašniji, mada nisu učestvovali u “duvanju balona” koji je pred pucanjem. Ni tihe nacionalizacije banaka i kompanija sada nisu politički nepodobne intervencije države. Ta “moralna” pridika ostaje da važi samo za zemlje u tranziciji i nerazvijene zemlje, pogotovo ako je riječ o profitabilnim djelatnostima.

Nagovještaji nove velike ekonomske krize nisu neočekivani. Nije se dogodilo ništa posebno. Jednostavno, počela je globalizacija i na teritoriji Amerike i Evrope. Globalizacija je počela mnogo ranije u nerazvijenim zemljama i u zemljama u tranziciji, ali je bila pod kontrolom i po mjeri razvijenih zemalja i međunarodnih institucija. Globalni procesi danas su toliko narasli da na njih ne može imati presudan uticaj nijedna nacionalna ekonomija. Globalni kapital je toliko moćan da nameće uslove poslovanja u širokim regionima svijeta. Nacionalni kapital se pokoravao uslovima nacionalne države, internacionalni kapital je birao povoljnije uslove nacionalnih ekonomija, dok globalni kapital nameće svoje uslove. U takvim okolnostima, pojedinačnim državama je otežano planiranje razvoja, socijalne sigurnosti i stabilnosti tržišta. Makroekonomska stabilnost nacionalnih ekonomija sve više postaje zavisna od globalnih tokova kapitala. Ovo su proteklih godina iskusile zemlje u tranziciji. Sada nevidljiva moć globalnog kapitala počinje pritiskati i najmoćnije zemlje svijeta. Logika globalnog kapitala počinje diktirati drugačije uslove plasmana kapitala, drugačiji stepen likvidnosti na pojedinim tržištima, drugačije cijene faktora proizvodnje, drugi nivo produktivnosti, drugačiju strukturu potrošnje… Razvijene zemlje svijeta su stvorile globalni kapital, štiteći vlastite interese, ali je on u globalizaciji, kao prirodnom poretku na planeti Zemlji, stekao novi identitet i počinje nametati globalnu logiku privređivanja koja se širi i na najmoćnije ekonomije svijeta. Globalni kapital nije fasciniran “američkim snom” niti evropskim ujedinjenjem. Hipotekarna kriza u SAD pokazuje da američki kapital postaje sve više globalni kapital i da je sve manje u funkciji “američkog sna”. Globalni kapital podržava one “snove” koji garantuju njegovo najpovoljnije uvećanje.

Usavršavanje metoda multiplikacije kredita i investicija na tržištu nekretnina u SAD omogućilo je velike zarade na špekulativnim radnjama banaka, fondova i investicionih korporacija u tom sektoru. Međutim, realni rast ekonomije i realne kupovne moći stanovništva zaostajao je za rastom očekivanog profita u toj oblasti. Dostignuta je granica do koje se “balon može duvati”. Jedini način da se on spasi od pucanja je da se izduva. Međutim, kako je u ekonomiji sve povezano, izduvavanje jednog balona podrazumijeva izduvavanje svih ostalih. Dakle, kriza pokazuje da postoji granica odvojenosti finansijskog tržišta i realnog sektora ekonomije. Svijet će skupo platiti najnoviju lekciju iz ekonomije i ubrzano će se vraćati izvornim principima ekonomske nauke. “Ekonomija trikova” koja je kreirala velike špekulativne cikluse već sada je doživjela krah.

Moderna mehanika novca

malecki — Mon, 15 Aug 2011 22:11:17 +0200

Velika kriza koja je na pomolu, najavljena je od strane nekih veoma respekatiblnih ekonomista sa zapada koji su tvrdili da ova još veća i potresnija pošast dolazi zbog prevelike zaduženosti ekonomija. U svojim tekstovima koji su upravo sada na sajtu makroekonomije pokušao sam približiti tezu da u poslednjih desetak godina standard stanovništva na zapadu nije značajno porastao. Naprotiv, u mnogim delatnostima u razvijenim zemljama realne nadnice su niže nego pre 10-12 godina od kada sam počeo da analiziram kretanje realnih nadnica kao osnovnom pokretačkog mehanizma tražnje i rasta ekonomske aktivnosti. Naslov teksta je preuzet iz rada ’’Modern Money Mechanics’’ objavljenog od strane ’’Federal Reserve Bank of Chicago’’. Iz tog prilično obimnog materijala izdvojio sam nekoliko strana uz neznatna redigovanja , objavljenog na sajtu ’’movie.subtitlr.com’’ gde se objašnjava mehanizam stvaranja novca i depozita kroz proces makro i mikro kreditne multiplikacije, za koji mi se čini da najbolje objašnjava svu apsorudnost svetskog ekonomskog sistema koji se prevelikom brzino trenutno urušava sa posledicama koje se u ovom trenuktu ne mogu predvideti u potpunosti. Stanje koje se sada pred našim očima urušava profesor Jovan Dušanić je nazvao ’’Dolarska alhemija i kazino ekonomija’’. Kako to funkcioniše može se ukratko videtu u nastavku teksta.

U svetu gde 1% populacije poseduje 40% bogatstva planete, u svetu u kome 34.000 dece umire svaki dan od posledica siromaštva i izlečivih bolesti,i gde 50% svetske populacije živi sa manje od 2 dolara dnevno...jedna stvar je jasna. Nešto je veoma pogrešno. I bez obzira da li smo toga svesni ili ne, žila kucavica svih naših institucija, i samog društva, je novac.

Zato, razumevanje politike monetarnih institucija je kritično za razumevanje naših života onakvih kakvi jesu. Nažalost, ekonomija se često smatra konfuznom i dosadnom, Beskrajni niz finansijskih žargona, zastrašujuće matematike, brzo uspeva da odvrati ljude od pokušaja da je razumeju.

U svakom slučaju, činjenica je: Složenost finansijskog sistema je samo maska. Stvorena da sakrije jednu od najparalizirajućih struktura, koju je čovečanstvo imalo.

"Niko nije tako beznadežno porobljen od onih koji pogrešno veruju da su slobodni."

-Johan Volfgang Gete (1749-1832)

Pre izvesnog vremena , Centralna Banka SAD, Federalni Trezor,napravili su dokument pod nazivom "Moderna Mehanika Novca".

Publikacija o institucionalizovanoj praksi pravljenja novca stvorene od strane federalnog trezora i mreže globalnih komercijalnih banki. Na početnoj stranici dokument postavlja svoj cilj. Svrha ovog priručnika je da opiše osnove procesa pravljenja novca u posebnom delu bankarskog sistema.

Nakon toga, nastavlja se opis tog procesa kroz najrazličitiju bankarsku terminologiju.Iz čega bi se moglo prevesti nešto slično ovome. Vlada Sjedinjenih Država odlučuje da joj treba novac. Pozove Federalni Trezor od koga zatraži 10 milijardi dolara. Ovi odgovaraju: "Naravno, kupićemo 10 milijardi obveznica od vas". Tako da američka vlada uzima papir, naškraba nešto po njemu da bi izgledalo zvanično, i to onda nazove "obveznicom".I onda tom papiru zadaje vrednost od 10 milijardi dolara. I to pošalje Federalnom Trezoru. Zauzvrat, ljudi iz Trezora nabace svoju impresivnu gomilu papira. Samo ovoga puta nazivajući ih "notama federalnog trezora".Takoðe dajući im vrednost od 10 milijardi dolara.Federalci uzimaju te "note" i trguju s njima za obveznice.Onda, kada je ova razmena gotova, Vlada SAD uzima 10 milijardi tih federalnih "nota", i deponuje ih na bankarske račune. I nakon ovog čina ove "note" zavnično postaju legalan novac. Dodajući tako 10 milijardi dolara državnim novčanim rezervama.I eto ga! Deset milijardi svežeg novca je napravljeno. Naravno, ovaj primer je banalizovan. Jer, u stvarnosti, ova transakcija bi se obavila elektronski. Bez trunke upotrebljenog papira. zapravo, svega 3% novca u SAD postoji u realnim novčanicama.Ostalih 97% u suštini postoji samo u kompjuterima. I sada, vladine obveznice su kreirane da posluže kao instrument zaduživanja. I kada Federalci otkupe te obveznice sa novcem (notama) koji su stvorili od čistog vazduha, vlada ustvari obećava da će vratititaj novac federalcima. Drugim rečima, taj novac je nastao iz duga.Ovaj paradoks od koga vam trne um, kako novac ili vrednost može biti stvoren iz duga.Evo gde stvari postaju vrlo zanimljive.Kao što je u osnovi trezorske prakse, ovih 10 milijardi dolara depozita momentalno postaje deo bankarskih rezervi. Kao što i svi depoziti jesu. I, s obzirom na zahteve trezora,kao što je navedeno u knjizi "Moderna Mehanika Novca""Banka mora da održava legalno stečene reserve jednake prepisanom procentu njenih depozita". Zatim to zaokružuje izjavljujući sledeće:"Po sadašnjim regulativama,provizija trezora prema svim transakcijama iznosi 10%." Ovo znači da 10 milijardi dolara depozita,10%, ili 1 milijarda se zadržava kao potrebna rezerva. Dok ostalih 9 milijardi dolara se smatra viškom rezervi, i može se upotrebiti kao osnova za nova zaduživanja. Sada, logično je pretpostaviti, da je ovih 9 milijardi bukvalno proisteklo od postojećeg depozita od 10 milijardi. Meðutim, to zapravo ovde nije slučaj. Šta se u stvarnosti dešava jeste da 9 milijardi dolaraje napravljeno od čistog vazduha povrh postojećeg depozita od 10 milijardi dolara. To je način na koji se novčane reserve proširuju. Kako stoji u "Modernoj Mehanici Novca" - "Naravno, oni" - banke u stvarnosti ne vraćaju dugove u novcu, koji dobijaju kao depozit. Ukoliko bi tako radili, ne bi bilo potrebe za pravljenje dodatnog novca. Ono što čine kada zadužuju jeste da prihvataju "obećavajuće" bankarske note - ugovore o zaduženju u zamenu za kredit - odnosno - novac potražiocima (dužnicima) koji poseduju račune. Drugim rečima, 9 milijardi dolara se može napraviti ni od čega. Jednostavno zato što postoji potreba za takvim zaduženjem, i da je tu 10 milijardi u depozitu kako bi zadovoljili zahteve federalnih rezervi. Sada zamislimo da neko zakorači u tu banku i pozajmljuje 9 milijardi sveže stvorenog novca. On bi najverovatnije uzeo taj novac i deponovao bi ga na svoj račun u banci. Proces se zatim ponavlja. Jer tako depozit postaje deo bankarskih rezervi. 10% je izolovano i zauzvrat 90% od tih 9 milijardi ili 8.1 milijarda je sada dostupno kao novostvoreni novac za više pozajmica i, naravno, tih 8.1 milijarda može biti ponovo deponovano stvarajući tako dodatnih 7.2 milijarde dolara pa 6.5 milijardi, pa 5.9 milijardi, itd...Novac stvoren ovim putem tehnički može ići do beskraja. Prosečan matematički rezultat je da oko 90 milijardi dolara može biti stvoreno povrh početnih 10 milijardi. Drugim rečima: Za svaki depozit koji se desi u bankarskom sistemu, oko 9 puta više može biti stvoreno od maltene čistog vazduha. N-O-V-A-C u formi prikladne lične pozajmice. Sada kada znamo kako je novac napravljen od ove frakcije bankarskog sistema. Logično, ali i iluzorno pitanje vam može pasti na pamet. Šta zapravo daje vrednost tom novonapravljenom novcu? Odgovor: Novac koji već postoji. Novi novac u suštini krade vrednost od rezervi već postojećeg novca. Jer se ogromna količina novca stvara i povećava bez obzira da li postoji potražnja za robom ili uslugama i, kako nabavke i zahtevi definišu ravnotežu, cene rastu, obezvreðujući kupovnu moć svakog dolara u opticaju. Ovo se generalno naziva inflacijom. A inflacija je esencijalno skriveni porez prema javnosti (ljudima). Koji je savet koji generalno dobijate? To je: infacija monete. Ne kažu: podrezivanje monete. Oni ne kažu: obezvreðivanje monete.Oni ne kažu: prevari ljude koji su imućni, oni kažu snizite im kamatu.Prava prevara je kada prodrmamo vrednost novca. Kada stvorimo novac od čistog vazduha, nemamo ušteðevine. Ali i onda tu postoji nešto što nazivamo "kapital".

Pitanje se svodi na sledeće: Kako za ime sveta možemo da rešavamo problem inflacije?

Odgovor: Povećaj količinu novca, sa još više inflacije. Naravno da ne može. Sistem monetarne ekspanzije je elementarno inflatoran. Jer činjenica da povećanje količine novca, bez toga da postoji proporcionalna ekspanzija robe i usluga u ekonomiji, će uvek podkresati monetu. U stvari, brzi pogled na istoriju vrednosti američkog dolara,u odnosu na novčane rezerve, dokazuje ovu priču definitivno.Uzajamna veza je očigledna. Jedan dolar iz 1913. godine bi 2007. godine vredeo 21.60 dolara.To je 96% devalvacije od kada postoji Federalni Trezor. Sada, ako ova realnost elementarne i konstantne inflacije se čini apsurdom i ekonomski samoporažavajućom. Zapamtite to. Apsurd je slaba reč u odnosu na to kako funkcioniše naš finansijski sistem u stvarnosti. Jer novac u našem finansijskom sistemu je zapravo dug a dug je novac. Što je više duga, to je više i novca. Drugačije rečeno. Svaki dolar u vašem novčaniku je pozajmljen od nekoga za nekog. Zapamtite: Jedini način da novac postoji u realnosti jeste dug ili kredit. Stoga, kada bi svako u zemlji bio sposoban da vrati novac uključujući i državu,novca ne bi ni bilo u opticaju. "Kada ne bi bilo duga u našem sistemu, ne bi bilo ni novca". Ustvari, poslednji put u Američkoj istoriji kada je nacionalni dug bio otplaćen je bilo 1835.godine nakon što je predsednik Endrju Džekson ugasio Centralnu Banku. Zapravo, Džeksonova celokupna politička platforma je bila skoncetrisana na zatvaranje Centralne Banke. Izjavljujući jednu stvar:

"Značajni napori koje je sadašnja banka uložila da bi kontrolisala vladu su samo predviðanja sudbine koja čeka američki narod koji će biti obmanut od strane ove institucije

ili samog establišmenta." Nažalost ova poruka je kratko živela. I tako su meðunarodni bankari uspeli da osnuju drugu centralnu banku 1913.godine tj. Federalni Trezor. I sve dok ova institucija postoji večiti dug je zagarantovan. Do sada, pričali smo o stvarnosti u kojoj se novac pravi od dugova i pozajmica.Ovi dugovi su bazirani na bankarskim rezervama,a rezerve su proistekle od depozita i kroz frakcijalni sistem rezervi svaki depozit može da stvori devet puta veću vrednost od početne. Zauzvrat, podkresujući postojeće novčane zalihe i dižući cene u društvu.I s obzirom da je sav ovaj novac napravljen od duga,i da nasumično cirkuliše kroz trgovinu,ljudi bivaju odvojeni od svog prvobitnog duga.I nejednakost nastaje tamo gde su ljudi naterani da se takmiče za posao kako bi izvukli dovoljno novca i pokrili svoje troškove života. Kako god sve ovo čudno izgledalo,još uvek postoji jedna stvar koju smo ovde izostavili. A to je element strukture koji otkriva pravu prevarantsku prirodu samog sistema.

Primena KAMATE.

Kada vlada pozajmljuje novac od Federalnog Trezora, ili kada osoba pozajmljuje novac od banke, u većini slučajeva se taj novac vraća uz ogromnu kamatu. Drugim rečima, skoro svaki dolar koji postoji mora biti vraćen bankama, naravno uz plaćenu kamatu. Ali, ukoliko se sav novac pozajmljen od Centralne Banke koji se širi uz pomoć komercijalnih banaka koje daju pozajmice,jednostavno se naziva "principom"kreiranim od novčanih zaliha.Ali onda, gde je onaj koji treba da pokrije kamate? Nigde. Ne postoji. Komplikacije koje iz ovoga nastaju su zaprepaštajuće. Količina novca koju banke treba da vrate davajući kredite i pozajmice ljudima će uvek prevazići količinu novca koja je u opticaju. Zbog toga je inflacija konstanta u ekonomiji. Jer svež novac je uvek potreban da pomogne da se pokriju deficiti koji su veštački umetnuti u sistem. Prouzrokovano potrebom da se naplati kamata. Ovo takoðe znači da je bankrot, matematički, ugraðen u sistem. I da će uvek postojati siromaštvo u društvu i da će neko uvek izvući deblji kraj. Analogija ovome bi bila "igra muzičkih stolica": Jer kad muzika prestane, neko ispada iz igre. I u tome je poenta. Uvek će bogatstvo pripasti pojedincima i bankama.Jer, ukoliko ste nemoćni da platite hipoteku, oni će vam oduzeti imovinu.Ovo je naročito uznemirujuće kada shvatite da ovo nije jedina neizbežnostu praksi federalnog trezora. Ali, takodje i zbog činjenice da novac koji vam je banka pozajmila,zapravo uopšte nije ni postojao.

Kriza ne prolazi - u SAD zatvorene još četiri banke

malecki — Mon, 24 Jan 2011 23:23:50 +0100

Očekuje se da tempo zatvaranja banaka u 2011. bude usporen, s obzirom na oporavak privrede Sjedinjenih Američkih Država i jenjavanje uticaja finansijske krize iz 2007-2009. U SAD je prošle godine propalo 157 banaka, a u 2009. i 140, podsetila je agencija Rojters. Manje američke banke, sa imovinom ispod milijardu dolara, i dalje posrću i najzastupljenije su među zatvorenim u poslednje vreme. Mnoge od njih trpe teškoće zbog slabog tržišta nekretnina. Američka Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju, objavljenom krajem novembra 2010, ukazala da američki bankarski sektor generalno nastavlja da se oporavlja iz finansijske krize, ali da velike banke stoje bolje od manjih bankarskih institucija. Američki bankarski sektor je, prema tom izveštaju, ostvario u trećem kvartalu lane neto profit od 14,5 milijardi dolara, u poređenju sa 21,4 milijarde dolara u drugom tromesečju i dve milijarde dolara u trećem kvartalu 2009. FDIC je takođe saopštio da je bankarski sektor SAD ostavljao po strani manje novca radi pokrivanja mogućih budućih gubitaka, što je doprinelo rastu zarade tokom poslednjih tromesečja. FDIC je, međutim, upozorio banke da ne smanjuju te rezerve suviše brzo, s obzirom na sadašnje stanje privrede SAD. Uprkos povećanju prihoda bankarskog sektora u celini, manje banke su i dalje pogođene slabom ekonomijom i obimom tzv. loših zajmova, pre svega u sektoru nekretnina, ukazala je FDIC: Broj banaka na "problematičnoj listi" FDIC je povećan na 860, sa 829 i dostigao najveći nivo od marta 1993, kada se na toj listi nalazilo 928 bankarskih institucija. Najveći broj tih banaka neće, međutim propasti, ali lista FDIC pruža uvid koliko je američkih banaka u teškoćama.

Rast prometa na berzi

malecki — Mon, 24 Jan 2011 23:21:41 +0100

Promet akcija je povećan dva i po puta, u odnosu na poslednji radni dan prethodne sedmice i dostigao je 194.862.030 dinara, a najviše je, prema izveštaju Berze, trgovano akcijama banaka.
Hartijama "Komercijalne banke" je trgovano za 90.570.135 dinara, a "AIK banke" za 51.566.960, a slede akcije "Naftne industrije Srbije", sa 15.175.670 i "Energoprojekt holdinga", sa 9.119.958 dinara. Najveći rast cene je ostvaren akcijama "Kredi banke" (5,99), "Progresa" (4,59) i "Imleka" (3,52), dok su najveći pad pretrpele hartije "Laste" (8,73), "Privredne banke" (7,23), "Razvojne banke Vojvodine" (4,40) i "Veterinarskog zavoda Subotica" (4,01 odsto). Strani investitori su u ukupnom trgovanju akcijama učestvovali sa 49,24 odsto, uz udeo u kupovini od 75,23, a u prodaji od 23,25 procenta.

Barel nafte preko 90 dolara

malecki — Thu, 30 Dec 2010 12:37:35 +0100

Vrednost barela sirove nafte premašila je u sredu na njujorškoj berzi “psihološki prag” od 90 dolara, dostigavši vrednost iz oktobra 2008. godine. Na zatvaranju seanse na Volstritu barel je, u sredu, vredeo 90,48 dolara.

Berzanski analitičari, međutim, rast cene nafte objašnjavaju oštrom zimom koja vlada sa obe strane Atlantika koja je uzrokovala rast potrošnje od 4,6% u protekloj sedmici.

Indeksi nastavili pad, promet akcija povećan

malecki — Tue, 14 Dec 2010 20:37:37 +0100

U trgovanju akcijama preduzeća ostvareno je 83.293.693 dinara, nepunih 14 miliona više nego juče, saopštila je Berza. Najviše je trgovano akcijama "AIK banke", za 31.326.389 i "Naftne industrije Srbije", za 20.608.205 dinara. Akcijama "Veterinarskog zavoda Zemun" ostvaren je promet od 9.145.521 dinar, "Energoprojekt holdinga" - 4.596.533, a "Imleka" - 4.323.166 dinara. Rast cene iznad jedan odsto, među akcijama u kontinuiranom trgovanju, ostvarili su "Kredi banka" (4,24), "Bambi Banat" (3,11) i "Progres" (1,79 odsto). Najveći pad cene su imale akcije "Beogradske industrije piva" (7,50 odsto), "DIN fabrike Duvana" (3,66) i "Velefarma" (3,10 odsto).
Strani investitori su ponovo aktivni u trgovanju akcijama, sa realizovanih 45,90 odsto ukupnog trgovanja, uz udeo u kupovini od 52,05, a u prodaji 39,76 procenata.

Fed kupuje vise obveznica

malecki — Tue, 07 Dec 2010 14:29:23 +0100

Fed će redovno nadzirati primenu te mere i može da prilagodi iznos potrebama, kupujući manje, ili više obveznica nego što je prvobitno planirano, zavisno od stanja privrede, rekao je Bernanki, a preneo Rojters. Prvi čovek Fed-a je, u intervjuu televiziji CBS, istakao da aktivnosti američke centralne banke imaju za cilj da podrže još uvek krhak ekonomski oporavak i odbacio je reči kritičara koji upozoravaju da će to u budućnosti rezultovati inflacijom. "Mislim da je strah od inflacije preteran", rekao je Bernanki. On je dodao da će biti potrebno četiri do pet godina da bi se stopa nezaposlenosti u SAD, koja je u novembru porasla na 9,8 odsto, spustila na "normalniji" nivo od oko pet do šest odsto. Na pitanje da li bi Fed mogao da kupi više od 600 milijardi dolara obveznica, koliko je najavljeno na sastanku te banke u novembru, Bernanki je izjavio: "To je svakako moguće, a zavisi od efikasnosti programa, od inflacije i od stanja privrede".

"Veder investments" ucestvuje na tenderu za "Telekom"

malecki — Wed, 01 Dec 2010 21:35:28 +0100

Veder investments je vlasnik i egipatske kompanije Oraskom telekom, trećeg po veličini operatera mobilne telefonije u Italiji Vind telekomunikacije i trećeg mobilnog operatera u Grčkoj Vind Helas.
Tenderska komisija za prodaju Telekoma Srbije odobrila je kompaniji Amerika movil, da otkupi dokumentaciju za učešće na tenderu i očekuje se da će ta kompanija u narednim danima to i učiniti, kazali su u Vladi Srbije. Vlasnik kompanije Amerika movil je meksički milijarder Karlos Slim, koji je, prema listi magazina Forbs, najbogatiji čovek na svetu. Do sada su tri kompanije, Dojče telekom, Telekom Austrija i Frans telekom stekle status potencijalnih kupaca Telekoma Srbije, otkupom tenderske dokumentacije. Rok za otkup tenderske dokumentacije produžen je do 10. decembra, ponude će moći da se dostave do 21. februara 2011, a očekuje se da će aukcijska prodaja većinskog paketa akcija Telekoma Srbija biti organizovana krajem februara iduće godine.
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 milijarde evra. Kompanija Telekom Srbije imala je profit od 13,3 milijarde dinara u 2009. godini i prema tome bila kompanija sa najvećom neto dobiti na srpskom tržištu. U vlasništvu Telekoma su telekomunikacione kompanije Mtel u Crnoj Gori i Telekom Srpske u Bosni i Hercegovini.Veder investments je privatna telekomunikaciona kompanija u kojoj 97 odsto vlasništva ima Egipćanin Nagib Saviris.