O vinu

Ima li knjiga budućnost?

dragandragan — Sat, 13 Dec 2008 14:56:22 +0100

Čita li više iko knjige?.. Ne mislim na udžbenike; njih još uvek, koliko-toliko, čitaju đaci i studenti. Mislim na sve ostale knjige - beletristiku, na primer. Živi se sve brže i grčevitije. I kod nas se razmahalo slobodno tržište - naročito slobodno u smislu, da partijsko-državni klanovi slobodno pljačkaju građane prema sopstvenom osećaju hrabrosti i mere, a u onim beznačajnijim poslovnim područjima građani imaju slobodu preduzetništva, naravno i tada, samo, uz pristanak, da im ovi prednji, institucionalno, uzmu najveći deo novostvorene vrednosti, a da preduzetnicima ostanu mrvice. Zaposlenici, uglavnom, imaju slobodu izbora između rada za crkavicu i nikakvog rada. I tako naši ljudi troše sve više nerava, energije i vremena, samo da bi preživeli... Ko ima vremena za knjige? Uz to, sad imamo i kompjutere. Neki od onih, koji su ranije čitali knjige, sada surfuju po internetu. Mladi su isključivo na internetu. Da se razumemo; nije to a priori loše - ima tu i mnogo dobrog... Ali, ko će čitati knjige? Nekad su nas učili: "Knjiga je čovekov najbolji prijatelj". Pitam se: "Ima li čovekov najbolji prijatelj budućnost"?

O vinu

dragandragan — Thu, 11 Dec 2008 08:13:39 +0100

     Poslednjih godina retko pijem vino. Ranije, mada uvek umereno, uživao sam u vinima. Nikad nisam pio nikakva druga pića. Ne pijem ih ni sada. Ali, ne pijem ni vina...
     Zamislio sam se, šta se to desilo, pa da mi više ne padne ni na pamet gutljaj dobrog vina, koji me je nekad tako razgaljivao i opuštao. I naravno, odgovor mi se brzo javio...
     Razlog je moje raspoloženje i situacije u kojima sam se poslednjih godina nalazio. Setio sam se; ranije, kad god bih poželio čašu dobrog vina, to su bili trenuci, obično u večernjim satima, mog najdubljeg opuštanja. To je bilo vreme zdravog odmora, posle zdravog umora, nakon smislenog rada.
     Poslednjih godina, nažalost, živim drugačije. Bilo je mnogo besmislenog trošenja energije, stresova, razočarenja, frustracija zbog promašenih poslova, poljuljanog samopouzdanja, nesanice zbog krajnje neizvesne budućnosti... Ni pozitivni razgovori sa sobom niti razne autosugestije nisu mnogo pomogle. I čitavo okruženje je pretežno takvo - letargično i lišeno svakog entuzijazma.
     I to jednostavno nije stanje u kom biste poželeli gutljaj dobrog vina - pre nešto "oštro", i na brzinu kao da pucate u sebe; ili neki bućkuriš od piva, da se što jeftinije omami um i bilo čime napuni želudac.
     Tako ispada da vino ima veze sa životom. Kao što se Tolstoj ne može čitati u stisci gradskog prevoza, tako ni vino ne ide uz nesređeno stanje duha... To je to.

Čestitamo!

dragandragan — Thu, 11 Dec 2008 08:12:29 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.