moj kutak

Izvinite svi, ali ostaću kod kuće!

mandarina — Sat, 13 Feb 2010 11:39:19 +0100

Imala sam nekoliko planova za danas. Ustala sam na vreme kako bih sve postigla...

Ali, odustajem!

Izvini mama ali neću danas doći na ručak.
Izvinite svi ostali što se nećemo videti i piti obećane kafe... Ali ne izlazi mi se danas iz kuće!

business girl

mandarina — Thu, 11 Feb 2010 20:19:01 +0100

Samo što sam predala svoj poslednji seminarski rad, koji je predstavljao poslednji deo mog poslednjeg ispita na fakultetu, saznala sam da mogu da dodjem na probni rad u kompaniju koja mi se još odavno čini baš onakvom u kakvoj bih želela da steknem prvo stručno radno iskustvo.

Danas mi je bio treći dan na poslu.

Zanimljivo je i naporno: Sastanci, 10000 elektronskih pisama , gomila projekata, planova, ideja... Sve mora da se radi brzo, dosta toga onako u hodu... a pola izraza i ne znam šta znače! Mislim, znam, ali zašto moraju da se koriste izrazi BREJN STORMING, IN HAUS, TIM BILDING, LAST MINIT, IVENT??? (ako ih već koristimo u našem jeziku, pišem ih kako je Vuk rekao)
A i čini mi se da mi u tom našem 'oskudnom srpskom jeziku' imamo i pregršt reči za sve to što sam pomenula!

Ali super. To je valjda to! Posao u ozbiljnoj kompaniji u 2010. godini!

Od starta sam 'ubačena u mašinu', a to u ovom slučaju znači da je radno vreme od 9 pa do kad ima posla.. a to je na primer mog prvog radnog dana bilo do 8... drugog do 7... a danas, trećeg do 6.. Ovim redosledom možda imam šanse sutra da izadjem u 5 :)

sivi dan

mandarina — Sat, 06 Feb 2010 16:48:46 +0100

Subota.

pivo i te misli...

mandarina — Fri, 14 Aug 2009 02:56:15 +0200

bir fest... hahhaah.. uzas... bila i tuca na par metara od nas... kakvi pijanci....
... al dobri su ovi moji... nenasilni su... smeju se... puno nas je pa je zabavno cesto... i jos pesaka kuci... a u busu razmisljam o tom pozivu... zasto me posle jednog piva toliko smori sama pomisao da je to jedan od onih poziva?... mrzim sto o tome razmisljam celo vece... dok ne popijem jos jedno pivo... tad misli postaju gore ili bolje...
i jos razmisljam kako sam vezala vec nekoliko dana ustajanja posle 10... a upravo mi je stigla pozivnica - "sutra se pije ona tekila sto stoji mesecima u spajzu"... znaci prekosutra je je jos jedan dan koji je u nizu sa neustajanjem pre 10... huh...
pa sta?! pijem i sutra... a za taj poziv od predvece.. videcu ako ikad budem imala herca... kao i za sve ostalo sto me s nama muci!!!!!
ah, da, sta sam cula: svinje ukrstaju sa spanacem!
http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/1780541.stm

enivrsri

mandarina — Wed, 29 Apr 2009 10:48:07 +0200

"Hoćeš doći po mene onda kasnije?", rekla sam mu kad smo se pozdravljali popodne.
"Hoću ajde.", delovao je sigurno!
"Sto posto ćeš doći? Nemoj da ne dođeš, moramo da se vidimo večeras!", govorila sam onako na foru trepćući brzo, a on kroz smeh: "Što si dosadna! Samo da završim ovo i dolazim za dva sata po tebe, vidimo se sigurno..."

Otišla sam po, već pre dve nedelje smišljenom planu, do one najbolje prodavnice vina u gradu. Bila sam tamo i ranije i raspitala se koje je dobro vino za ovu našu priliku. Čovek mi je predložio neko belo, polusuvo vince.. Ništa drugo nisam zapamtila sem gde stoji i kako izgleda flaša. E pa juče sam ponovo otišla i uzela ga. Nije bilo jako skupo. Taman.

Tako ja odem kući, prevozom, pazeći da ne razbijem flašu. Ulazim u stan, brzo ulećem u kuhinju stavljam da se hladi (jer mi je čika iz prodavnice predložio da ga sat vremena držim u frižideru a tačno sam toliko vremena imala). Pravac kupatilo, tuširanje, pranje kose... sve to... Sušim kosu, drugarica na msn-u, rodjaci na telefonu, mobilni... aaaa... neću stići.
Posle taman oko 2 sata, zvoni tel. Očekujem da će reći: " Siđi!", kao što je praksa, eto, na današnji dan, već dve godine, ali ne:"E, ćaaaooooo" Kupio sam sve. I wc šolju i lavabo. Znaš kako su lepi..." Ja dok raščešljavam kosu:"Dobro, pričaćeš mi uživo, kad dolaziš?". On:"E pa neću da dolazim, aj dođi ti. Večeras je jfsadkjfhhf slkdfhsakfj ljkshfkajsd, igraju dskdjfaksdjf kajfhajkaskjh! Jako bitna utakmica. Aj dodji ti pliz! Došao bi, znaš da bi, ali ovo počinje za 10 min. Ti taman kreni sad i tu si za pola sata!"

Grrrr... Krećem da se mrštim, nesvesno... A ništa nije kriv.. Ok, rekao je da će doći pa nije. Nema veze. Da je obično veče bilo bi mi nebitno, nisam alergična na prevoz, naravno da ću otići prevozom... Stalno idem. Ali uzela sam iz moje vitrine neke porodične kristalne visoke čaše koje ako razbijem bolje da se nikad više ne vratim kući... A kako ja sad to njemu da objasnim kad hoću da bude iznenadjenje...
"Pa šta ti je? Dodji prevozom!" A ja: " Ma dobro, možda i neću da dolazim. Videću, mokra mi je kosa... Ne znam.. Sad mi se nigde ne ide...", ispadam razmaženi kreten koji se pritom svaki dan sasvim normalno vozi prevozom. :) "Ako sam te pet puta pitala hoćeš doći po mene, nisam pitala džabe! Par puta sam ponovila jel hoćeš, rekao si da hoćeš! Sad me mrzi jer sam mislila da će biti kao što si rekao". On sa zbunjenim tonom: "Paaa... nisam znao da je tako bitno. Šta je bilo? Što nećeš da dođeš?", "Ma, mokra mi je kosa sad, aj zovem te kad osušim", izmišljam šta ću da kažem, dok češljam skoro suvu kosu.

Nazvala sam ga za 20 min. Znala sam da je utakmica već uveliko počela. Zvoni tel i on se javlja sa "E, de si!!!" Hm, ne umem da objasnim. Nema ništa loše u e,de si sem što znam da je neko tu. Već svesna da mi je iznenadjenje propalo: "Šta radiš? Ko ti je to tu?" "E došao ortak da gledamo tekmu!" izgovara moj dragi dečko!
Sad već ne želim da krijem iznenadjenje: "Aaaaa pa super. Ja sam mislila da ćemo ti i ja večeras biti sami. I zato sam mislila da ćeš da dodješ po mene. Baš mi nešto bilo bitno. I ne znam kako da dodjem prevozom... A volela bih da dodjem!" I dok polako kapira da postoji neki razlog izgovara: "Pa ti nešto nosiš? Zato nećeš prevozom! Jaooo! Aj kad završi tekma doći ću po tebe. Nemoj da se cimaš prevozom." Ok. Jeee.. suepr... Hm. Nije super. Tekma će da završi u 11. pa dok se još malo isćaska sa svojim drugarom... Hm... Neće biti ovde pre pola 12.. Ok. Kapiram. Idem ja do njega. Sa svojim kristalnim čašama.

I tako se ja lepo spremim. Uvijem u silne salvete te tanke kristalne, predivne čaše iz kojih, mogu da se kladim, nikad niko nije cugnuo ništa, a stoje tu u vitrini od pre mog rodjenja. Obučem se dobro, jer napolju duva vetrina. Pobegne mi jedna trola pa dva busa... Sve sam videla kako odlazi... Dočekam drugi za 20 min. To je već bilo oko deset i dvadeset. I tako, zvrcnem ga par desetina koraka pre nego što sam ušla u zgradu: "Šta radite? (kao da me zanima) Jel smem da se privalim???" "Dolaziš? Strava!", znam da želi da me vidi, to je bar lepo. Posle par sekundi sam pozvonila. Ušla, na kvarnjaka stavila čaše na policu koju ne vidi, vino u frižider... sve obavila kao što sam htela. Vidim kako pokušava da snimi šta sam to donela ali sam ipak kroz osmehić izgovorila: "Skloni se, posle!"
Sedeli smo tako, nas TROJE do 12 i neki minut. Samo što nismo zaspali oboje. Taj drugar se raspričao. Ok, nisu se davno videli, i super je stvarno, ali zašto baš danas!!!???!!! Meni je glava krenula da pada i bilo mi je već jasno da to vino sigurno nećemo otvoriti noćas. Ustajemo rano, sutra nas čeka dug radni dan... Ok, popićemo ga sutra... Drugar je otišao u pola jedan. Dok ga je moj predivni mladić pratio i stajao s njim na vratima još pet minuta, ja sam se već obukla u spavaćicu i legla. Došao je do mene, obukao se i on i legao. Rekla sam mu da sam skroz bezveze večeras dolazila i da sam onako bez razloga kupila neko vino jer mi je baba dala neke pare.. "Jaaaaooo kako si slatka!" Zagrlio me je.
Onda smo legli, zagrlili se... Ćaskali u mraku... E onda sam mu rekla:" Znaš, nisam bezveze došla večeras! I nisam bez razloga kupila ono vino! Htela sam da ga popijemo večeras jer nam je znaš, baš u ovo neko vreme sada (28. na 29. oko 1am) 2 godine... Meni je to nekako bitno!" "Jao, pa koji je datum... Eeee pa da..." bilo mu je možda malo glupo ali smo nastavili da ćaskamo i da se grlimo i smejemo... Onda sam pokrenula neku glupu temu, za koju znam da ga nervira i da neće hteti sad da ragovara. Tacnije, mozda sam bila iznervirana od celog mog plana koji se izjalovio... I onda se on okrenuo na svoju stranu i rekao, naravno, da neće da priča o tome... Ja se okrenula na svoju i onda smo ćutali i tako zaspali...
Nismo se posvadjali. Samo, eto tako. Ućutali se.
Jutros je sve bilo ok. Vino je u frižideru i dalje. Imaćemo obaveze i on i ja ceo dan. Bićemo zajedno od popodneva do ko zna kad uvece ali ne sami... Sutra imam ugovoreno neko vidjanje s drugaricama, pa petak prvi maj, pa subota idemo na svadbu...

Ma, popiće se to vince do leta... Verovatno sa još nekim drugim ljudima...

Malopre s mog prozora

mandarina — Thu, 25 Dec 2008 11:56:53 +0100

pljoska!

mandarina — Sun, 21 Dec 2008 18:04:00 +0100

Da li neko zna da mi kaze gde je moguce kupiti pljosku za rakiju u Beogradu?
Obicnu pljosku, metalnu, bez nacionalnih grbova i natpisa...
Najobicniju pljosku???

opet ponedeljak

mandarina — Mon, 15 Dec 2008 14:59:16 +0100

Svi mrze ponedeljak. I ja obicno. Mmm, danas ne.
Uh, prethondna nedelja mi je bila naporna. Turbo nedelja. Cak i turbo vikend. Gomila novih i starih obaveza, pa ona ruzna prehlada... i sve to jos uz onaj ludacki vetar sto nosi sve po ulicama... Da. Dobro, vetra ima i danas i uvo je na granici do upale... al nesto mi je fin ovaj dan. Mozda zato sto sam u hibernaciji od podne i ne planiram to da menjam jos satima...

Za pocetak:

mandarina — Sun, 14 Dec 2008 22:19:21 +0100

ljubav....

ma ne!

za pocetak caj!

mmmm... milford preiselbeere-johannisebeere.

volim taj ukus.

hm, i to cak spada u neku ljubav...

ovih dana ne mogu izbaciti tu rec iz glave...

ljubav.

Čestitamo!

mandarina — Sun, 14 Dec 2008 22:18:29 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.