Pchyo

Trideseta...

, 31 2011 23:17:05 +0200

30-ta...

Pa nije toliko opasno... malo si ljubomoran na one koji su bar godinu dana mlađi od tebe i smatraš da oni ništa ne razumeju, ali, u globalu, nije smak sveta...

Jeste - imaš tri puta više sedih dlaka i počinješ da odbrojavaš bore na licu, ali ono što je najbitnije - možeš da ih izbrojiš!

E da! Tad svi počinju da ti persiraju! Ali isto tako se ophode prema tebi s poštovanjem. Nije da toga nije bilo ranije, ali sada je baš očigledno!

Takođe, klinci uvek oslobode sedište za tebe u gradskom prevozu... misle ko zna koliko si mator i koliko te bole noge. A ti i dalje zdrav ko dren, uprkos izgledu, a opet sedneš da sačuvaš noge za one stvarne stare dane.

Zadnjica i grudi.... pah... počinješ da shvataš da je najbitnija unutrašnja lepota... ali za svaki slučaj pojačaš treninge u teretani ili upišeš neki aerobik... Ipak - nikad se ne zna da li svi tako razmišljaju.

Pamet... pa kažu da postaneš mudriji i pametniji. Iskreno, nisam baš primetila... i dalje neke stvari ne kapiram... ali (najbitnije) ima vremena....

Domaćica na odmoru kuva ručak

, 02 2010 15:27:57 +0200

Kako vesela domaćica na odmoru kuva ručak...

Uglavnom se probudim oko 10 (bliže jedanaestici) i oko sat vremena se razvlačim po krevetu. Nekad to uradim i na silu - pitanje je kada ću opet imati priliku da ne skačem iz kreveta da bi na vreme stigla na posao. U tim trenucima je najbolje razmišljati o najlepšem poljupcu koji sam doživela u poslednjih 6 meseci... ili možda o nekom dobrom orgazmu... najčešće se tad ipak razmišlja o novim sandalama koje bi bilo lepo kupiti (zaboga, počelo je leto, a ništa nemam u ormaru što bih rekla da je "in"!!!)....

Ok. Sada je na redu kafa... prva jutarnja kafa... poznata reklama na TVu koja me uvek pogodi u srce... u dušu... ma gde god... ali prava i jedina istinita reklama koja može da se šeta po TV-u.

Koliko je to sati? Koliko dugo sam uživala u domaćoj crnoj kafi? Uh... već je jedan?! Valjalo bi otići do pijace da se prodavci ne razbeže zbog vrućine...

Tada je najveća dilema šta obući. Uglavnom je moj ormar pun stvari koje su prilagođene poslovnim ručkovima i večerama. Nema nijedne stvarčice koju bih mogla nositi na pijaci. Ali šta obući za tako prijatan događaj kao što je šetnja između tezgi? Japanke koje sam prošle godine kupila za 200 din kod Kineza kada sam se spremala za more? Ko zna gde su one? Možda je sad pravo vreme da se izvuku .... od nekud...

Kada konačno nalazim adekvatnu obuću i odeću i kada se uverim da sam pronašla šik kombinaciju, krećem!

Tržnica... vrvi od ljudi. Pa dobro društvo, šta vi u toku dana radite kada vas ima toliko? Mislila sam da je u ovom periodu grad pust. Svi su na poslu, zar ne?

Razgledam zelenilo, crvenilo, žutilo,... sve je šareno. Voće, povće, plastične kutije,... svašta nešto. Ali avaj! Ja ne znam šta imam u kuhinji i šta treba kupiti. Prva pravcata domaćica!!!

Naravno kući sam se vratila sa gomilom kesa u kojima je bilo razno sezonsko i nesezonsko voće i povrće (nikad se ne zna, a i da ima za narednih nedelju dana). Na trenutak sam zastala ispred išaranih vrata od lifta i zapitala se:"Da li sam ZAISTA sve kupila?"

A šta sada spremati od svega ovoga? Ajde da pogledamo šta ima na internetu...

I naiđem na musaku od boranije:

http://www.carobnakuhinja.com/recept.php?jbrc=46

Moram priznati - zvuči ukusno i zdravo. Sastojci - to imam, to imam, i ovo imam. Šta nemam? Pa BORANIJU nemam!!! Kako se nisam setila da je kupim. Bio je jedan čikica koji je to prodavao...

Da li da se vratim ili da potražim nešto drugo? A možda ovo može i sa tikvicama? To sam kupila iako nisam znala zašto...

DIVNO! MOŽE! Evo recepta:

http://www.carobnakuhinja.com/recept.php?jbrc=17

Koliko je sati? Već četiri? Šta sam ja do sada radila??? Pa ovo više neće biti ručak...

Pa dobro spremiću to sutra a sada ću pojesti one kajsije koje sam kupila od onog dečka... baš je sladak... možda i sutra odem i kupim... onog slatkog momka ;-)

...razmišljanja emancipovane žene...

, 29 2010 14:33:08 +0200

...odmor... minuti mi prolaze lagano... hvatam svaki nestrukturisani trenutak i pokušavam da ga zapamtim... neću ga skoro imati na ovakav način... uživam u sebi i u jutarnjoj kafi...

... ovo su momenti kada razmišljam o sebi i svom životu. Čitam svoje blogove od pre 2 godine i shvatam da mi se život nije mnogo promenio. Sada samo imam drugačiji fokus u svom životu - želim porodicu, želim decu. Još uvek razmišljam i o karijeri i u kom smeru treba da ide dalje. I svaki put kada razmiljam o tome, uvek se zapitam da li ću biti u mogućnosti da budem zadovoljna u oba ova životna segmenta?... ili ni u jednom od ta dva?... uh...

...večito pitanje emancipovanih žena - zadovoljiti svoje egoistične želje za postignućem ili tradicionalne vrednosti?...

S druge strane, pitam se da li imam osobu koja će uvek stajati iza mene i podržavati me koji god korak da izaberem? Svaka od nas bi volela da ima muža koji će je tapšati po ramenu, govoreći nam: "Draga, super je što si sada direktor i što si toliko dugo na poslu!". Idealno bi bilo da nam taj isti mužić skuva ručak i kada se mi vratimo s posla samo sednemo za trpezom i "ručkamo" - iznurene od posla.

Ipak, s druge strane, smatramo da to nije baš dobro da oni budu PREVIŠE posvećeni samo nama. Onda se te muške osobe nazivaju "papučarima", a mi smo "kučke" koje im kreiramo život.... Pa nam se desi neki trenutak slabosti kada nam na pamet padaju razmišljanja: "Meni treba neki jak muškarac! Neki muškarac koji će me držati u realnosti"... te mi treba muškarac koji je nežan, te muškarac koji zna šta mi treba, te muškarac ovakav, te onakav...

Eh te emancipovane žene - pune želja i previsokih standarda... da li će se ikad smisliti šta hoće u životu?

*** ovaj teks je pisan samo zbog gomile praznog vremena dok pada kiša...***

šta jedan bloger radi nedeljom....

, 22 2008 20:00:50 +0200

iako ne volim nedelju zato što znam da sutra treba da se probudim rano, a po pravilu nikad ne legnem dovoljno "na vreme" da bih se naspavala, ipak ova nedelja mi je posebna... to me podesti na TV seriju domaće produkcije - Otvorena vrata - i epizodu Nedelja je mamin 8. mart.

u toku sedmice život mi se svodi na jednostavna pravila i uglavnom funkcionišem po zakonu akcija - reakcija. Zvoni mi sat (akcija), ustajem (reakcija), moj dragi ispusti onaj prirodan zvuk iz dupeda (akcija), ja ustanem da bih pobegla od natural smells (reakcija) i tako dalje, dok uveče kao posledica celodnevnog funkcionisanja po principu akcija-reakcija, ne zatvorim oči.

Vikendom mi je malo drugačije. Subotom između dva momenta (akcije i reakcije) uključim još jedan momenat - voljnost odnosno nevoljnost... pa mi je onda lakše i da sama donosim odluku da li ću oprati zube pa popiti kafu ili je bolje da se prvo istuširam pa onda radim sve ostalo.... nedelja je čudan dan - kao odmaraš se, a u stvari radiš na tome da se bolje osećaš zbog sledećeg dana, koji je, skoro uvek, katastrofa naporan.

Međutim, ova nedelja mi je prošla lagano. Onaj momenat voljnosti odnosno nevoljnosti je potrajao duže, pa sam se gradom šetala dlakava, masne kose i bez trunke pudera. Takođe sam, sela u kafić, pored koga redovno samo prolazim jer mi nikad nije palo na pamet da sednem i popijem kafu. Sad razmišljam zašto sam to uradila.... valjda da proteram koji minut inat onim cicama koje su uvek napuderisane, sređenih noktiju i kvarcovane, i koje redovno u tom kafiću ispijaju hladan Nes i glasno pričaju o tome kako su čitale "jednu tako dobru knjigu od Erike Jong, jaoj, kako se ono beše zvaše, neko letenje, tako nešto....nema baš veze sa radnjom knjige...."

Nakon toga sam se vratila kući, popila čašu vode i ostavila je da stoji baš na sred stola i nije mi palo na pamet da je vratim u sudoperu... što bi moj bratanc rekao:"Neka 'toji..."

Dosta sam vas smorila... i dovoljno mi je blogovanja za danas....

putovanja trutovanja

, 20 2008 22:05:57 +0200

Vrlo često sam na putu - što poslovno, što privatno. I uglavnom putujem autobusom. Razlog tome je .... što ne vozim, što nemam auto i što na taj način sebe štedim odgovornosti da nekog ne zgazim samo zato što sam umorna od posla. Uglavnom kad putujem volim da ćutim i gubim vreme uzaludno. Uvek se pitam

kako uopšte uspe da mi prođe vreme. Nekad je taj proces toliko spor da mi dođe da udaram po sedištima, a nekad prođe kao da se nije ni desilo.

Najgore mi je kada me neko potakne da razgovaram sa njim/njom. Uh, što to mrzim! Obavezna pitanja su:"A čime se Vi bavite?" u sebi obavezno pomislim: "Zar već toliko matoro izgledam da su starije gospođe počele da mi persiraju!!". Naravno, tu uvek nabacim jedan socijalni osmeh i odgovorim na pitanje što šturije mogu kako bih tu negde zaustavila razgovor.

Onda zaćutim... ćutim par minuta dok mi kroz glavu ne prođe misao da sam ja možda malo nepristojna što ne odgovaram na dobru volju osobe pored sebe da me upozna malo bliže. Par minuta se dvoumim da li mi je uopšte pametno da trošim vreme i energiju na osobu koju vidim tad i nikad više.... onda shvatim da sam namćor i da nema smisla! OK: "A čime se Vi bavite? Gde živite? Idete nekome u posetu?...." i tako krene... pitanje, po pitanje, osmeh po osmeh, saznanje da ti je sa nekim nešto slično ili dijametralno različito.... i zamislite - prođe pet sati putovanja! Što je najgore: pomislite da bi bilo lepo istu osobu videti opet u autobusue kada se vraćaš i da bi to bio pravi presedan!

Ali mi se nikad zaista nije desilo da istu osobu sretnem dva puta na različitm putovanjima... i pitam se da li će mi se ikad desiti da vidim osobu koja će mi 200 puta reći:"Izvinjavam se mlogo se izvinjavam"...

Voda je izvor sreće!

, 08 2008 22:52:51 +0200

Zamislite situaciju da živite u izobilju. Imate sve šta vam je potrebno: internet, veš mašinu, mašinu za sudove, nov šporet. Pomislite, Bože kako bih ja funkcionisala bez svega ovoga da nemam... Međutim desi se nešto potpuno neočekivano -

nestane vam voda. Ajde, pomisliš, ta agonija će trajati 10 minuta.... proći će, ti ćeš se umiti, oprati zube, skuvaćeš kafu i pored šarene šoljice za kafu stavičeš veliku čašu vode... Nakon 15 minuta, vode nije bilo,... šta se dešava?... danas je nedelja, nema šanse da se bilo šta kopa po ulici... mora da je neki kvar. Šta raditi u tom slučaju? Ok, pozvaćeš vodovod, požalićeš im se i oni će u roku od 30 minuta, doći, sanirati kvar i ti ćeš se istuširati (jer si u međuvremenu počeo da smrdiš)... Ali ne lezi vraže, nema spasilačke ekipe ni posle pola sata!!!! Katastrofa!!! Mora da operem kosu, mora da promenim uložak i da se zaperem, mora da se detaljno oribam jer su već počela strana tela da se lepe po meni!!!!! Sat vremena bez vode je već alarmantno stanje - sada je već pitanje da li ću preživeti današnji dan, jer ne da nemam čime da se okupam, nego nemam šta da pijem. Šta ako mi ovaj vreli dan isisa svu vodu iz organizma i osuše mi se svi krvni sudovi - pa ja mogu da umrem! U tom trenutku već počinješ da imaš šizoidne sumanute ideje i shvataš da ti zavisiš od vode i da je ona, u stvari, najveća droga na svetu koja postoji. ...već posle 3 sata ležanja na krevetu - bespomoćno počinješ da haluciniraš. Kažu da se to zovu fatamorgane... fatamorganišeš.... ...nakon 5 sati ti je sve jedno da li imaš vodu ili ne, da li ćeš sutra na posao otići masne i sjajne kose ili ćeš umreti bez vode.... izgubiš svaku nadu da će doći neki zgodni spasilac i spasiti te iz ruševina tvoje bolesne psihe... U jednom trenutku čuješ dosadni i iritirajuć glas komšije: "Stigla nam je voda, Mico, uključi mašinu za veš da mi se operu gaće, nemam šta da obučem za sutra!". Da li vam je ikad padalo na pamet da je moguće da bi me taj zvuk ozloglašenog komšije oraspoložio?!:) Džaba meni sve mašine koje imam po kući ako nemam deo prirode.....

BLOGERI, PAZITE!!!!

, 15 2007 17:32:05 +0200

Hm... pročitala sam jedan interesantan članak koji će sigurno interesovati sve BLOGERE. Naime, jedno istraživanje pokazuje da su zaposleni blogeri spremni da putem bloga objave i najpoverljivije poslovne tajne, kao i da slobodnije govore o svom pretpostavljenom. Takođe sam pročitala podatak

da kada se prvi put pojavio email, da su na taj način razmenjivali mišljenja o svojim šefovima, uljuljkani u zabludi da su te informacije sigurne. Naravno, članak nije zalazio u detalje na koji način se proverava email ali svaka, iole ozbiljna firma, koja se služi internetom i ima svoj server gde snima poverljive dokumente, ima i administratora.

Ali ja sam nešto razmišljala... da li je taj administrator toliko besposlen da proverava baš svaki email svakog zaposlenog u firmi? Ili ne daj Bože, ide po internetu i čita blogove, tragajući baš za onim blogom u kojem je opisano ponašanje koje odgovaraponašanju generalnog direktora firme.

U svakom slučaju, ja to neću moći da radim jer kad sam pravila ovaj blog, stavila sam i IME i PREZIME... znam šta ćete da pomislite... ali molim vas, budite blagi u svojim komentarima kada je u pitanju ovaj moj glupi postupak, koji mi ograničava slobodu pisanja....

Ajd, spremna sam na kritiku, krenite....

Treba mi baš Vaše mišljenje....

, 01 2007 11:05:18 +0200

Kod mene u firmi je nekad jako kišovito…pada grad, sneg, mećava... Ja iskreno najviše mrzim grad, tad mora da se sklanjam, a kad je sneg zanimljivo mi je. Jeste da je posle toga uvek bljuzgavica, ali se bar malo nasmejem zbog “snežnog vremena”. A nekad je sunčano…kao recimo danas. Ja kao sad čekam nešto da mi padne s neba (neka klimatska promena na poslu) i sunčam seJAli moram priznati da imam grižu savest što se sunčam. Plašim se da me ne udari sunčanica.

Istina, mogu da pitam kolegu da li mu treba drug za njegovu kišovitu stranu kako bi i kod njega što pre zasijalo sunce ...ali šta ako kaže da mu trebaJ Da li bi Vi otišli sa sunčanih predela u hladnu planinu?

Ne znam šta da radim... šta bi vi uradili da ste na mom mestu? Sunčati se ili ne... Od sunca zaista može da zaboli glava....

Ona će meni....

, 19 2007 17:55:53 +0200

Imam skoro 26 godina....radim...po ceo dan i nemam baš mnogo vremena da razmišljam i pokušavam baš sve da razumem u ovom svetu...Koliko ima takvih blogera?

Inače se bavim marketingom, a nemam vremena da gedam reklame i čitam o novim markama i proizvodima koji se pojavljuju kod nas, jer sam prebukirana poslom. Koja ironija....Zbog toga se vrlo često iznenadim kad svratim u Tempo da kupim običan prašak za rublje, a tamo mi neka promoterka nudi neku novu generaciju «koncentrovanih» praškastih deterdženata, pa još, zamislite, nova marka «koncentrovanog» praškastog deterdženta! Kad pre se stvoriše toliko različitih marki te kategorije proizvoda?!

Navodno se stavlja manje nego običan. Pogledam natpis na engleskom. Piše «eurokompakt». AAA, sad sam se setila! Pa imala sam ja takav prašak! Ali se nisam baš oduševila njegovom sposobnošću čišćenja. U čemu je fora?

Kaže meni promoterka: »A da li ste čitali uputstva pre nego da ste ga upotrebili?». «Jesam», odgovaram ja... pomalo nesigurno....pa ipak je bilo davno kada sam ga koristila..... «Nemoguće! Da ste poštovali uputstva sigurno bi vam veš bio lepo opran».

«Šta?!!! Ona će meni!!! Ja ne čitam uputstva!!!»

Ali, zamislite, ubedila me je da kupim baš taj S....! Šta radi promocija ženama?! Došla sam kući i pustila 6 kg veša u mašinu da se opere...i «ponovo» sam pročitala uputstvo...i stavila koliko je mašina tražila. I oprao mi se veš....donekle.... opet sam poverovala marketingu...iako znam da nekad ne treba to da radim.... a možda su to bile upornije fleke nego što bi neko mogao da zamisli... ne znam... šta vi mislite?

Internet - sredstvo za istraživanje tržišta

, 12 2007 10:05:01 +0100

Internet je postao paralelni svet bez koga sve manje možemo funkcionisati. Sve je više ljudi koji prosto ne mogu da zamisle život bez toga. Mnoge naučne oblasti prestale su da funkcionišu u realnom svetu i postale virtuelne. Tako i istraživači tržišta pokušavaju da svoje ispitanike nađu na internetu, u slučajnoj "internet šetnji".Bilo je potrebno samo 20 godina da internet postane ono što danas jeste. Riznica znanja, informacija, zabave...Ako uporedite ono što nam internet pruža danas i šta nam je pružao pre 5 godina, možemo ga uporediti sa živim bićem koje sazreva i „stiče iskustvo”. Danas je internet mnogo zreliji nego što je ikad bio pre. Prosto ne možemo a da ne izgovorimo tu trivijalnu rečenicu: „Internet pruža mnogo informacija i mogućnosti”, zar ne? On integriše znanje sveta iz prošlosti i sadašnjosti, spaja klasične metode istraživanja sa savremenim metodama i daje nam još celovitiji pristup novim, i novim informacijama. Miš kao olovka, monitor kao papir? Internet, iako stidljivo, počinje da zalazi ne samo u svaku kuću koja poseduje kompjuter, nego i u svaku poru nauke koja se bavi metodama istraživanja ljudi i njihovih stavova. Ukoliko pomislimo da treba da platimo osobu koja će obaviti intervju (a da ne računamo i onaj trošak da se ta osoba obuči za tako nešto), zatim štampanje 1000 upitnika, zatim unosioce podataka kada se istraživanje završi..... prosto se svakom klijentu koji naručuje istraživanje, zavrti u glavi. Danas Vam se nudi mnogo jeftinije rešenje: koristite internet i za distribuciju anketa, i za ispitivanje Vaše ciljne grupe, bez štampanja upitnika, bez drugih eksternih troškova... Kako to funkcioniše? Nakon definisanja cilja istraživanja, ciljne grupe i upitnika koji ćemo koristiti, poslužimo se svojom bazom email adresa, i upitnik emailom prosledimo ciljnoj grupi. A onda samo čekamo da se popunjeni upitnici vrate na naš email. Kada nam stigne dovoljan boj upitnika unesemo podatke u bazu i krenemo u posao obrade. Šta možemo da saznamo ovakvim istraživanjima? Najbitnije je da prepoznamo svhu ovih istraživanja ma koliko ona jeftina bila. Ukoliko nešto ne pruža nikakve korisne informacije pomoću kojih će menadžment kreirati dalju strategiju poslovanja svoje firme ili pokušati da raši postojeći problem, i jeftino može postati skupo. Na sreću, ovaj napredni oblik ispitivanja pruža isto koliko i klasično istraživanje, pa, možda čak i više. Mi ovim možemo ispitivati zadovoljstvo klijenata ili stav ispitanika o nekom novom dizajnu pakovanja nekog proizvod. Takođe mi pomoću ove tehnike možemo saznati koliko se ispitanicima dopada određen dizajn bilborda i pre nego da ga postavimo na nekom mestu u gradu. Takođe se može primeniti i kao vrsta internog istraživanja u nekog organizaciji koja ima veći broj zaposlenih. Mi putem elektronskog upitnika možemo da ispitamo koliko su naši zaposleni zadovoljni, da li imaju neku novu ideju koja može pomoći daljem razvoju i napredovanju kompanije, koji su propusti firme u motivisanju svojih radnika itd, a da je sve to anonimno i bez bojazni zaposlenih da će biti „otkriveni” ili prepoznati po rukopisu. Koji su mogući problemi? Naravno, svaki put kada se bavimo nečim ozbiljnim nailazimo na probleme i trudimo se da nađemo i rešenje za to. Upravo i ovde treba voditi računa o par „sitnica”. Da li će ispitanik pristati da popuni upitnik i vratiti na Vašu email adresu? Da li će se Vaša pošta tretirati kao spam ili ne? Koje potkrepljenje Vi nudite toj osobi da popuni upitnik i bude iskrena u odgovorima? Istraživačke agencije koje kao jednu od metoda koriste ovakva istraživanja, imaju razvijene sisteme kojima te probleme ”elegantno” rešavaju. Naime, one prave posebne baze email adresa. Ono što je najbitnije: svaka osoba, čija email adresa se nađe u toj bazi, je svesno pristala na to da bude deo svega toga i to samim tim što je popunila upitnik o osnovnim podacima i kliknula na dugme ”Da, pristajem da učestvujem u vašim istraživanjima”. A šta ako mi pošaljemo upitnik osobi koja je pristala da njena adresa bude deo tog panela, a ona ipak ne odgovori na upitnik? Naravno, i tu postoji rizik, ali i način rešeavanja tog problema. Kao što u „običnim” istraživanjima postoje metode nagrađivanja onih ispitanika koji su nam poklonili poverenje, i ovde dobru volju naših „net” ispitanika, nagrađujemo posebnim metodama. Mnoge agencije u svetu imaju sklopljen ugovor sa određenim tržnim centrima ili supermarketima, pa kada ispitanik odgovori na nekoliko upitnika, koja su im bila prosleđena, dobijaju vaučer u određenom iznosu, koji mogu iskoristiti na tim određenim mestima za kupovinu. Naravno da postoje i mnoge druge metode nagrađivanja koje se koriste, i u zavisnoti od istraživanja, i u zavisnosti od agencije koja to sprovodi. Koje su načini ispitivanja putem interneta? Mi smo u predhodnom delu teksta govorili uglavnom o slanju upitnika na email adresu kao attachment. Međutim, u poslednje vreme se koristi jedna mnogo bolja metoda: postavimo upitnik na neku od web adresa na internetu, a ispitanicima pošaljemo samo pozivno pismo da dođu na tu adresu i popune upitnik. Pri tom, oni dobiju poseban username i password koje moraju da iskoriste kako bi pristupili upitniku. Druga metoda je tzv. „pop up” koji postavljamo na određenu web adresu i čekamo posetioce. Kada se pojavi posetilac tog sajta, nakon određenog vremena, pojavljuje se pozivna poruka kao „pop up” i ispitanik dobrovoljno pristaje da popuni upitnik, ili pak, klikne na „krstić”, ukoliko ne želi da učestvuje. Ovde je najbitnije da potencijalnog ispitanika uverimo da se radi o ozbiljnom istraživanju i da mu neće oduzeti puno vremena. To se uglavnom postiže prvom porukom koju ispitanik pročita. Istraživanja na internetu se ne ograničavaju samo na ovakvu vrstu istraživanja koje zamenjuju papir i olovku. Postoji ambicija i u svetu i kod nas da se putem interneta vode diskusione grupe, tj. tzv. fokus grupe. To su posebna grupa istraživanja koja se još nazivaju i kvalitativna, i koja se u praksi koriste onda kada ne znamo dovoljno o pojavi koju želimo da istražujemo. Naravno, ovo je postalo stvarnost za neke od zapadnih zemalja. Kod nas je taj „internet” oblik fokus grupa još uvek nerazvijen, a razlog tome su loše internet veze. Naravno, ne gubimo nadu, jer sve više domaćinstava poseduje ADSL ili kablovski internet, a dail up veza polako postaje zanimljiva istorija. U Srbiji sve više domaćinstava poseduje kompjuter. Oni postaju dostupna roba, za koju se lako donosi odluka o kupovini, jer su svi svesni koliko je ta „stvarčica” korisna. Proporcionalno sa rastom broja domaćinstava koja poseduju kompjuter, raste i penetracija interneta u Srbiji. Izbrojite koliko vaših prijatelja koristi kompjuter i internet. Pokušajte da se setite svih prijatelja koji planiraju da u narednih 6 meseci kupe „komp”? I? Nemojte onda da mi kažete da stanovnici Srbije nisu potencijalni internet ispitanici!