Momenat sa mojim mislima...

Sestre - film

, 14 2011 19:52:15 +0200

"U Sigurnu kuću dolazi Marija (Ivana Vuković), devojka od 23 godine, koja je uspela da se izvuče iz lanca trgovine ljudima. Uz nepoverenje i strah, počinje da se otvara Katarini (Ana Maljević), psihologu socijalne službe i policijskim inspektorima.

Kroz Marijinu priču saznajemo kako je zajedno sa mlađom sestrom stigla u bordel «Firenca», negde u srpskoj provinciji, gde ih je vlasnik bordela Tadija (Ljubomir Bandović) držao zatvorene sa još nekoliko mladih devojaka. Svaka devojka je na različit način doživela okolnosti u kojima se našla: bez slobode kretanja, uz surovost, ucene i poniženja morale su da pristanu na seksualnu eksploataciju. Ono što devojke povezuje jeste: neinformisanost i želja za boljim životom." - TV Program

Film koji bi svi trebalo da odgledaju, pogotovo mladja populacija. Ja jesam. Moja majka nije mogla da gleda do kraja, bilo joj je previse tesko. Ne kazem, tezak je film. Ali tezak je zato sto je istina. U blizini kuce gde sam zivela postoji jedna kafana(u predgradju Vranja) i mama kaze da su (za vreme dok smo mi tamo ziveli) tamo tri kombija puna devojaka uhvatili. Devojke nisu znale da ih zapravo voze na Kosovo i Albaniju. U toj kafani gde su ih uhvatili vrsila se "razmena". Zastrasujuce je koliko je to prisutno u nasem svetu, a mi toga nismo ni svesni. Odgledajte film, jer zaista vredi. Ja sam jos uvek pod utiscima...

Moj Pravi Dom

, 09 2011 21:45:17 +0200

Tamo negde,meni sada daleko, između divljih i raskošnih planina pored malog grada Vranja nalazi se predgrađe zvano Suvi Dol.

Mnogi od vas nemaju pojma ni gde je Vranje, a kamoli Suvi Dol... Ali meni nije važno koliko je veliko ili poznato mesto u kom živim već koliko mi je drago. U Suvom Dolu se nalazi kuća u kojoj sam ja živela, nije bila mala, ali nije bila ni preterano velika, sasvim dovoljna za jednu tročlanu porodicu. Siva, čvrsta žica okačena na uske metalne crne stubove, još uvek je verno čuvala kuću, iako su je njene gazde napustile. Kapija je i dalje škripala i upozoravala da neko ulazi na njenu teritoriju, na taj zvuk već dugo niko nije obraćao pažnju već su prolazili tuda kao da nema ograde koja je sada već slabo čuvala svoje razgaženo dvorište. Umesto divne i prošarane bašte tu se sadnalazio beton...Otvorila sam kapiju slušajući njene zvuke upozorenja znajući da ona više ne razlikuje gazdu od posetioca i prijatelja od nepirijatelja. Korak po korak, tiho sam prolazila preko otisaka lutalica utisnutih u sad već posiveli beton. Polako sam podigla glavu i videla... Videla sam kuću u kojoj sam živela, videla sam moj dom,... Jedna topla suza potekla je niz moje lice,ostavljajući mokar trag za sobom. Pustila sam je, pogledala sam levo, ista, stara livadica, puna rupa koje su iskopali moji Džeki i Đole. Trava je bila neravnomerno ošišana, i ne više toliko gusta. Koračala sam lagano, pogledom upijajući svaki detalj... Zeleni obruč bačen na sredinu dvorišta, mali gol rušen pod naletom razbesnelog vetra... Podigla sam pogled i videla onu, moju staru, ogromnu Kajsiju, ona nije davala plodove, ali je bila najveća i na početku voćnjaka, kao kakav stari čuvar, istrošen godinama, ali rešen da čuva... Kao pas sa dva zuba rešen da pođe u bitku sa čoporom vukova ako bude morao... Tiho sam prišla i nežno stavila svoje prste na njenu ogromnu tvrdu koru... Ograda me nije odmah prepoznala, a ni beton, ni pašnjak ali... Ovo, ovo staro drvo puno sećanja i života – jeste. Dok sam polako prstima prelazila preko njene kore govorila sam: „Nedostaješ mi, stara Kajsijo, ti i tvoj hlad i ukus tvojih zadnjih plodova,... Znaš nikada posle toga nisam jela tako slatke kajsije!“ Suze su tiho tekle trudeći se da nikog ne uznemire. Odjednom počeo je tih vetar, moja Kajsija je savijala svoje grane oko mene kao da hoće da me uteši, grleći me. Vetar je prestao, a i ona... Krenula sam dalje gazeći po tepihu raznovrsnog voća, gledala sam ono najzrelije pri vrhu... Obišla sam svoj mali raj, pitajući se kada ću opet biti tamo, i kada ću opet ja da berem ovo voće ida skupljam trulo za rakiju... Razmišljajući tako prošla sam voćnjak i stigla do druge strane kuće. Tu je dve kapije spajao seljački (blatnjav) put sa malo trave na sredini. Prošla sam ga i opet došla do ulaza pogledala sam vrata, više nisu bila ogromna kao nekada... Otvorila sam vrata i našla se u hodničiću, levo su bile stepenice za podrum, a desno za prvi sprat. Pogledala sam u pločice, bile su bordo, ali na njima je bilo prašine, jedna moja suza kanula je na tu dugo nebrisanu površinu, sagla sam se i od te kapi po prašini napravila slovo „D“. Sada i ono ima sećanje na mene...Pored mene stajao je star ormar, sa velikim ogledalom, pogledala sam se, oči mi nisu bile otečene, izgledala sam sasvim normalno, samo tu su bile dve suze koje su ostavljale mokar trag. Nasmešivši se otišla sam u podrum. Našla sam se u neizmalterisanom hodniku, punim koječega, raznih vreća, kesa, stolića... Ma gluposti za koje ni mi nismo znali šta ce nam. Skrenula sam levo i našla se u dedinoj radionici, hladnoća i tama su se svuda širili... Po podu su bile razbacane daske, na policama su bile razne testere, bušilice, čekići,... A na stolu... Hah... Tu je bila jedna kućica, to smo ja i deda zajedno napravili... Bila sam mala, pa mozete zamisliti kako sam mu „pomagala“, a posle sam mami isto tako „pomogla“ da je oboji... Bio je jedan prozor, star, ali je preko njega bilo bačeno ćebe koje su moljci vremenom pojeli... Pogledala sam jos jednom sve one ključeve, šrafcigere, a zatim se okrenula i otišla do kotlarnice(vratila se u hodnik pa otisla pravo). Veliki crveni kotao, ohladjen, čekao je da neko ubaci u njega koje drvo i da ponovo krene da ogreva kucu, ali snovi mu se još nisu ispunili... Pored toga hrpa neisečenog drveca cekalo je da sekira uradi svoje... Opet sam skrenula i nasla se u sobi punoj svakakvih odela, koje su moji roditelji prodavali u prodavnici... Bio je tu mali milion stvari, od šljaštećih bluzica, preko kaubojskih farmerki do starih suknji...Okrenula sam glavu uz blag smešak, setila sam se kad sam se tu igrala sa drugaricama, stvarno sam htela da neko kupi ta odela, bila sam mala, nisam znala da nije sve tako lako... Preko puta bila je garaža, puna stolica, stolova,tanjira, časa, polica svega iz tečinog kafića, svega ali ne i našeg porodičnog auta. Otišla sam na prvi sprat, i našla se u malom neutralnom hodniku sa policom za patike u boji drveta. Prazna je čekala, ali ja se nisam izula, nisam mogla... Skrenula sam desno i ušla u kupatilo, izduženo, plavo... Tu je bilo sve što je potrebno, veš mašina sa svakavim zaboravljenim drangulijama, kada, lavabo i ostali elementi. Mali prozor pri vrhu zida, bio je otvoren. Izašla sami ušla u sobu pored, bila je radna soba, sa tepihom boje starog zlata koje je trpeo svakakav teret. Bio je tu stočić sa razbacanim monopolom koji čeka da se završi davno početa partija. Dve braon fotelje, sa drvenim naslonom za ruke, toplo su gledale u nenameštni dvosed iste boje... Pored njih bio je ogroman, crni sto... Prazan, radni sto nikada nije bio prazniji(sem kad je donet)...Venecijaneri, beli, svi su bili na mestu sem jednog koji je pao, ne mogavšiviše da izdrži... Ušla samu sobu preko puta, i po meni najlepšu sobu te kuće... Dnevnu sobu. Siva garnitura, pomno je preko malog stolića pratila crni tv ogromnog ekrana... Iza njih teške stolice su tračarale, za stolom čekajući da ih neko usluži. Okolo su bile 2 vitrine pune raznih tanjira i čaša... Boja kajsije je umirivala sve koji su se tu nalazili. Iza je bila kuhinja elementi su boje mahagonije, a razni preparati su razbijali tu boju svojom belinom... Nije bilo hrpe posuđa koje čeka pranje, a ni hrane koja ceka da bude ostavljena u frižider, sve je bilo mirno i tiho. Frižider prazan, elementi prazni, izašla sam iz kuhinje vratila se u hodnik ipočela da se penjem na 2. sprat. Tu je bio prazan hodnik sa 5-oro vrata i jednim malim otvorom za odlazak na tavan... Tačno napred bilo je jedno malo kupatilo koje je retko korišteno, tu su bili tuš kabina, bide, i ostali elementi... Isto je bilo plavo. Kada se izađe iz sobe prva vrata levo bila su moja soba, obično puna i natrpana, sada je bila prazna i pusta, samo je jedna jedina kutija stajala u uglu sobe štiteći razne moje knjige i igračke kojima sam se igrala kada sam bila mala. Na prozoru su još bile šare koje sam ja ko umetnik specijalnim bojama išarala. Zavese nije bilo... Bacila sam pogled kroz prozor i ugledala staru Kajsiju kako mi maše pod naletom vetra... Otišla sam u sporednu sobu, ona je bila ista, zidovi ofarbani u plavo, ogroman ormar, sa jos dva mala ormarića, 3 male stazice i ogroman francuski lezaj sa dušekom koji možeš samo poželeti! Na njemu je sve odskakalo, skocila sam na dušek i pocela da skačem kao neko malo dete na trambolini, samo sto sam ja za razliku od njega morala da pazim da ne udarim glavom o zid ili da malo skrenem sa puta i zavrsim na podu. Kada sam se iskakala otisla sam u sobu preko puta, tu sobu smo zvali „Teretana“. Tu je bio ormar, jedan lezaj i tatin sobni trenažer(teretana)... A pored toga, nalazila se šok soba, pa možete zamisliti zašto ima taj naziv,iskreno ni ja ne znam sta sve ima u njoj, to je gomila stvari, a praznog mesta ima taman toliko da se otvore vrata i napravi jedan korak. Ona je i dalje puna kojecega, i sumnjam da bi to ikako moglo da se isprazni sem pozarom.(hah) U svakom slučaju ja sam sve detaljno pregledala, izdodirivala, i uporedila.Nevoljno sam se okrenula, Sunce je zalazilo, a i ja sam morala da idem. Izasla sam iz kuće, tamo je stajala moja mama u autu, i cekala... Znala je da mi je teško i da mi je svaki rasastanak od ove kuće kao prvi.

Jer nekada da bi stvarno znao koliko nešto voliš moras prvo da ga izgubiš. Ali ja nikada neću izgubiti moj dom. Tamo više ne živim, ali ma gde god se odselila, ma gde živela samo će ta kuća biti moj jedini dom. Poslednja suza je istekla i pala pred kapiju, okrenula sam se, zakljucala je i otisla...

---------------

Ovo je sastav iz 7. razreda.. =) Tad sam jos bila pod uticajima mesta gde cu se uvek osecati sigurno i slobodno. Mesta koje mi je i sad u srcu gde god da sam.

Sta god to znacilo...

, 17 2011 21:17:11 +0200

"Sta je ljubav?" Upitao si prevrcuci moju loknu izmedju svojih prstiju. Sedeo si na krevetu naslonjen na sareni zid, a ja sam lezala sa glavom u tvom krilu.
"Rec." Rekla sam posmatrajuci tvoje lice, oci koncentrisane na moju loknu, sada su gledale pravo u moje.

"Reci imaju znacenje." Rekao si lagano mi pomilovavsi obraz. "Ova je poprilicno mocna, rekao bih." Rekao si, a ja sam uradila nesto sto je trebalo da bude sleganje ramenima, mada je to tesko kada lezis. Cutala sam, nijedno od nas neko vreme nije progovaralo. A nije nam to ni potrebno, tvoj pogled mi uvek sve govori, tvoj dodir me uvek tera da ostanem bez daha. Opet su nam pogledi lutali po sobi svaki posmatrajuci nesto drugo. Ja sam posmatrala planine kroz prozor koji se nalazio na juznoj strani sobe. Uvek bi osetila neku zudnju prema jugu. Nedostaje mi dom. Tebi su se izgleda cinili interesantniji kablovi i oruzje okaceno na drugoj strani zida, odmah pored kompjutera. "Ko bi rekao da postoji ovako savrsena riba." Osmeh ti je ulepsao lice, naterao me da opet izgubim dah.

"Ko bi rekao da postoji ovako savrsen som." Odgovorila sam, sa uzdahom. Prevrnuo si ocima.

"Znas na sta sam mislio." Spustio si se tako da sam mogla da osetim toplotu tvog lica.

"Da." Odgovorih, nekim cudom nalazeci dobvoljno vazduha za odgovor. Nekim cudom, jer sam prestala da disem. "Pa znas sta sudiram, uostalom." Rekoh gledajuci u te tvoje tople oci.

"Studiras?" Podigao si levu obrvu, par satnimetara se odaljivsi. Udahnula sam, do djavola, oduzimas mi dah, bukvalno.

"Tacnije studirala sam." Promrmljah, ali onda nastavih normalno. Tvoj topao osmeh presao je u smekerski poluosmeh. Moj. "Opsta narodna ribologija." Rekoh ozbiljnog lica, skupio si obrve ocigledno pokusacvajuci da skapiras o cemu se radi. "Odsek ´fatam ribe´ citaj somove." Nasmejao si se, nisam sigurna cemu, to je moj nacin zivota. Bio. Dok se nisi ti pojavio. Ovoga puta nisam stigla ni da osetim toplotu tvog lica, a vec sam osetila tvoje usne na svojima. Nnnn kako ti odoleti? Nikako.

"Volim te." Rekao si tihim glasom. Nesto je prostrujalo mojim telom. Te dve reci... Tako okrutne! Drhtaj je prosao mojim telom, a ti si me zagrlio poljubivsi mi teme. "Stvarno je cudno." Rekao si zamisljeno me posmatrajuci. "Pomalo me plasi ovaj osecaj." Pricaj mi o tome, molim te. Pomislih sarkasticno. "Ne´am pojma kako i kada. Ali kad nisi kraj mene falis mi. Druge ribe me ne interesuju. Ortaci kontaju da sam u nekom tripu. A mozda i jesam, ne znam." Da li sam trebala da te prekinem? Mozda, ali pustila sam te, jer ovaj tvoj monolog je mene terao da sebi nesto priznam. "Ponekad me izludjujes, znas?" Gledao si me pravo u oci, rastopivsi me svojom toplotom i iskrenoscu i... Ljubavlju mozda? Ne znam sta je u meni puklo, sta se prelomilo. Ali znam da sam prvi put rekla ove reci iskreno.

"Volim te."

Zivot

, 12 2011 16:59:02 +0200

Jedno dete place. Roditelji ga zagrle i utese. U redu je, proci ce.

Jedno dete place. Roditelji ga istuku. Sada bar imas razlog da places.

Ali opet svi se radjamo i umiremo. Sve nas zivot muci i tesi. Zivot je lep. A tuzno je sto to ne vide svi, a cesce to ne vidi prvo dete. Ljudi su navikli na jedno i sve sto je `ispod´ tog nivoa los je zivot. Ne postoji dobar i los zivot. Postoji zivot i postojimo mi koji se borimo sa njim. Protiv njega ili uz njega, mi biramo. Ali boli me kada ljudi zaborave koliko je zivot dragocen i koliko je lep, koliko vredi svaki tren. Ne treba plakti jer je nesto proslo, nego biti srecan sto se dogodilo. =)

Ti. Do djavola i moj svet.

, 12 2011 15:57:57 +0200

Sada vec pocinjes da me nerviras! Cesto cujem ´pojavio se u mom zivotu i napravio haos´. Uvek sam to smatrala nekom vrstom patetike. Oke svidjas mu se, svidja ti. Sta komplikovati? Volite se, nema potrebe za budalisanjem. Bilo mi je cudno i fascinanto da posmatram kako moze da se utice na neku osobu koristeci se njenim emocijama. Bilo mi je zastrasujuce koliko ljudi umeju da budu naivni i dozvoljavaju da budu povredjeni. Zbog ljubavi? Zbog te reci koja je zapravo najmisterioznija sila, a ipak je poznata svima. Ali da ne skrecem sa teme, ovde se ne radi o ljubavi, ovde se radi o tebi. I mom totalno neracionalnom ponasanju kada si u blizini.

Uvek mi je bilo lako zadrzati neciju paznju, opciniti i ocarati. Tako su govorili. Po meni je to grubo, ja to nikada nisam htela. Ja sam htela prijateljstvo, blesavljenje i glupiranje. Nista vise, ima se vremena. Kasnije bi me optuzili kako sam vukla za nos i davala znakove. Koji znakovi? Pa oces da kazes ja i svojoj sestri dajem neki tajni znak? Onoj bebi sto sam joj se osmehnula? Onom dedi/babi sto sam ih pustila da sednu na moje mesto? Cudno kako ljudi kada im neko pomuti um misle da sve sto ta osoba radi ima veze sa njima. Cudno sta sve smatraju ´znakom´.

Ti. Ti ne dajes znakove. Ti se pojavis sa jasnim namerama. Nikada nista ne krijes, ali ti si jedan od onih koji imaju to nesto sto te tera da se povinujes. Ti si jedan od onih koji uvek imaju kontrolu, onaj koji dodje i uzme, koji ne trazi znakove. Ti si onaj koji se pojavio u mom svetu, napravio rusvaj i umesto da odes i pustis me da se oporavim, ti ostajes u mom svetu i uveravas me u svoju iskrenost. A kako da ti verujem? Kako da ne verujem? Kazu vuk u jagnjecoj kozi, pa kada si sa mnom meni se cini da si ti jagnje u vucjoj kozi. Kako da verujem da je to stvarnost? Da ti zapravo ne igras tu neku igru? Kako da verujem tvojim recima koje teraju moje srce da se stegne, da mi se pojavi neki bol u grudima? Nije mi jasno. Pojavis se i kada vidim tvoje crne oci kako me gledaju ja ostajem bez daha. Svaki put. Tvoj glas, tako hrapav i dubok, tera me da poverujem u sve reci koje govoris. Sve osim one dve, one dve carobne. One dve koje sve devojke zele da cuju. One dve od kojih ja bezim od kada znam za sebe. Pravis rusvaj kad god se pojavis. Opet i opet. Sama pomisao na tebe mene zaboli. Boli me tvoja lepota, tvoja pojava, tvoje reci, tvoj prokleto dobar smisao za humor, tvoja toplota i taj pogled. Trebao si da budes samo jos jedno poznanstvo, interesantan decko koji se pojavio u mom zivotu, a onda se ja naravno nisam vise ni javila niti ista. Ali ne, ti i tvoja glupava upornost. Tu gde bi ostali odustali i povukli se ti si nastavi. Zasto do djavola? Toliko devojaka oko tebe, a ti se zakacis za mene. Ti si isti kao ja, ali isto toliko i razlicit. Ti si ono sto sam oduvek prizeljkivala, ono za cim sam zudela. Zasto to sad ne uzmem kada si se pojavio? Ono sto je zaista smesno to sto pocinjem da verujem u ovu iluziju. To sto primecujem razliku, sto primecujem koliko si nezniji kada si sa mnom. Ali itvoj najnezniji dodir u meni stvara tu bol. Zelju da pobegnem. Ne branis mi da bezim. Jasno si mi stavio do znanja da sam uz tebe slobodna. Ma kako slobodna kada mi ispunjavas misli stalno? Kako mogu biti slobodna kada se pojavis kada god vidim mogucnost da pobegnem? Ne plasi me ovo, pocinje da me nerira. Kako ti samo uspeva!? Uradio si mi ono za sta su me optuzivali da sam njima radila. Dosao i ocarao me. Samo za razliku od mene ti nisi odlazio. Ti si uvek tu za mene, zagrlis me, a ja se osetim sigurno u tvom narucju. Osetim da je to nesto ispravno. Vidim u tvojim ocima ono sto pokusavam da ne vidim. Vidim da ti znacim. I kako sada da odem? Ljudi misle da kada mozes lako da procitas ostale to je dar. Kakav dar, kad me sprecava da pobegnem kao i uvek. Idi do djavola. Trebas mi, navukao si me na sebe. Postao si moj porok. A nikada nisam bila porocna osoba. Vracam ti se zeljno uvek, zeljna tog lepog osecanja koji se cini iskren samo sa tobom. Nateras me da gubim dah, da se zgrcim i da osetim taj bol u grudima, ispunjavas mi misli, ne dozvoljavas mi da pobegnem... Tu si i kada zelim sama da se borim, verujes u mene onda kada ne bi trebao, pustas me, a nekako ja sam vezana za tebe. I odakle ti posle svega toga pravo da mi kazes da me volis?!?!?

Kad se snovi ostvare, bajke postanu stvarnost... a mene nazovu orjentalnom princezom.

, 07 2011 23:04:02 +0200

Sada ne govorim o masti, sada govorim o onome sto ljudi nazivaju stvarnost. Sada govorim o svom zivotu, o onome sto mi se desilo. Cudno to, kako mi se najveci san poklapa sa najvecim strahom.

Nikada nisam volela barbi stvari i slicne stvari, uvek vise zivotinje. Nikada sebe nisam zamisljala kao princezu, vise neku seljancicu koja se odmetnula te otisla u musketare ili vitezove, skrivena. Ipak ponekad bih uhvatila sebe kako zamisljam da sam ja u zamku, da se drugi brinu o meni. Zapitam se, a kako bi to izgledalo? Pa pozelim ono cega se najvise bojim, pozelim da drugi brinu o meni. Mastala sam i da se poput pepeljuge pojavim na balu i da me niko ne prepozna... Moji su se snovi ostvarili.

U 4. razredu otisla sam iz Vranja, ali ipak obozavam ih, a vole i oni mene. Zamolili su direktora da me pusti, pa sam tako kao clan 8-1 prisustvovala maturi. Ispravila sam svoju kosu, nasminkala se, obukla haljinu i neke stiklice. Nisu me prepoznali. Mnogi koji su me znali prisli su mi i pitali jesam ja. Dobila sam pohvale, dobila sam paznju. Svako malo cula bih okolo suskanje i pitanja ko sam ja? Odakle ja na njihovoj maturi? Momci bi me prolazeci zakacili, a potom stali da se izvine i tu bi se upoznali. Stalno sam cula moje drugare kako objasnjavaju ko sam. Moj san se ostvarila, bila sam pepeljuga na svojoj maturi*. Ostvarili su mi se mnogi snovi, ali ovde se radi o ovoj grupi. Ja kao pepeljuga, ja kao princeza. Sada sam obisla i zamkove. Zamak po kom su nastali Diznijevi zamkovi. Neuschwanstein i Linderhof.

Zvoni telefon, petnaest do sedam. Jos malo... Inace ustajem, sto bi rekli, kao iz tostera, ali sinoc sam kasno legla. Kako glupo sa moje strane. Prevrcem se po krevetu i teram sebe da ustanem, baba postavlja sto za dorucak. Ni ne vidim na oci, a kamo li da jedem. Ipak uzimam dve knedle sa sljivama i dalje u krevetu. Razmazice me, gotovo ne znam gde je frizider. Ustajem kopam po majcama, od gomile mojih ja uzimam sestrinu na bretele. Svidja mi se natpis - Samo pokusavam da zivim svoj zivot. Navlacim farke i stajem ispred ogledala. Dobro, izgledala sam ja i gore. Prebacim kosu na desnu stranu, umijem se i sredim zube. Pogledam se opet u ogledalo, evo me, opet normalna. Kasnimo, jer baba proverava sve. Ja sam sa rancem na ledjima ispred vrata. Ona zatvara vrata, deda jede neke bombone i pozdravlja nas. Krecemo, baba misim da nikada nije cula za hod. Samo sprint. Idem za njom, jos uvek sanjiva, pokusavam da uspostavim normalno disanje, tesko. Zurimo, uban jedan, drugi... Oci me bole, suvise je svetlo, pocinje kisa. Baba se zali, ali meni nije vazno. Ja volim kisu, ona me cini srecnom. Stizemo tamo, umesto na engleski onaj vodic me stavi na nemacki jezik. Divno, nema veze, baba ce mi prevoditi. Nas dve smo zauzele ona cetiri sedista na donjem spratu sa stocicem. Ima 46 na engleskom, i nas 9 na nemackom. Posto sam ispod 18 godina placam ulaz za zamkove 1 euro, baba 17 eura. (Bus se posebno placa, mogli su da ukombinuju, ionako nema jednog bez drugog. Nadam se voznji od oko 2 sata i slatkom snu. Lezem namestam se, tek dolazi ona i govori da moram da se vezem. Jos uvek me cudi kako mi se vrat nije navikao od toliko voznje. Vozim se stalno negde, a on se i dalje zali kada zaspim u sedecem polozaju. Budim se, stigli smo. Baba mi je dala neku jaknu koja mi je 4-5 brojeva veca, posto sam odbila kisobran, a krenula sam u majci i duksu. Idemo uzbrdo, prvi na putu je Linderhof. Imamo oko dvadesetak minuta dok ne krenemo prema zamku. Tu kupim neke razglednice tek pojavljuje se baba sa kisobranom. Ne znam sta sam mislila, verovatno da ce odustati ako zaboravim kisobran kod nje na poslu. Bas.

Hotel je jako lep, drvetom uradjen. Ipak malim puticem kroz tu sumu zaputili smo se. Usut prolazimo pored jezera sa labudovima. Zaista magicna scena. Idemo, prolazeci pored malih kucica. Stizemo ispred te bele zgrade. Priznajem, nije me impresionirao izgled same gradjevine spolja. Mala je. Pomislih. To je mozda letnjikovac, mada lep. Ipak okolina je prelepa. Ludvig II je stvarno bio licnost sa dobrim ukusom. Tu su statue andjela, pozlacenih krila. Ispred dvora nalazi se bazen isto sa andjelom u sredini. Okolina ukrasena zbunjem i cvecem. Odlazimo sa zadnje strane i vidimo zaista velicanstven prizor. Sa ne znam koje visine, napravljen je vodopad, koji se spusta preko stepenistaprema dvoru. Gore se nalazi neka sitna kucica, a pri dnu covek koji u kocijama tera konje, koji su propeti i izgledaju kao da izranjaju iz vode. Sa strana ovog improvizovanog vodopada nalaze se redovi zbunja, zavrsavajuci se statuama. Krecemo prema nekom izvoru velikom, ostalo nam je jos pet minuta. Kisa pljusti, idemo na takvoj uzbrdici, savijena da odrzavam ravnotezu imam utisak da ako malo se savijem jos - puzacu.Tri minuta, kasnicemo, ja potrcim(ako je to moglo biti nazvano trcanjem) i vidim da ima jos mnogo. Ubedjujem babu da se vratimo, jer ne mozemo da propustimo svoju turu, koja je sad vec za dva minuta. Vracamo se nazad, polu trkom. Odjednom babin se hod ne cini tako brz. Mozda me samo drma adrenalin i sreca sto cemo uci unutra. Malo kasnimo, ali stajemo u svoj red. (Usput sam se zapucala u masinu, ocekujuci da se pomeri.)

Usli smo. Prostorija sa cetiri vrata. U sredini se nalazi isto Ludvig sa upregnutim konjima. Taman vadim telefon da slikam. Nema slikanja, fotoaparatom, telefonom, nista.Razocarana. Ipak gledam, predvorje nije nesto uredjeno, ipak ne dam sebi da se obeshrabrim. Idemo kraljevskim stepenistem. Vau. Vau. Vau. Ako nastavim ovako, zabrinucu se za svoj vokabular, koji nije siromasan za moje godine rekla bih. Ali kako opisati te bele zidine koje su prosarane pozlacenim i blago isturenim sarama. Fenomenalno? Velicanstveno? Magicno? Vau? Ni fantasticno, bozanstveno, nezamislivo... Nista ne moze da opise moju fasciniranost tim hodnikom. Ulazimo u prvu sobu. Definitivno poricem svaku negativnu misao o sitnosti ove gradjevine. Zidovi su prekriveni sa dve strane ogledalima koji su prosarani istim pozlacenim sarama. Prva soba je muzicka, tu se nalazi veliki beo instrument, nesto nalik na klavir. Isto sa pozlacenim izuvijanim sarama. Na zidovima su slike. To je takva umetnosti i lepota, da se ne moze opisati. Priblizim se i posmatram. Posmatram te slojeve boje te senke te prelaze. Uradjeni su bez greske! Nije mi jasno kako neko moze da posveti toliku paznju ogledalima, pored ovakvih slika! Zavese su crvene, sa koncem boje zlata. Mozda je i on pozlacen, kao i sve u ovoj sobi. Tu se nalazi malo sira fotelja sa izvezenim slikama na sebi. Na plafonu andjeli. Ona nastavlja dalje da nas vodi i otvara vrata, a meni zastaje dah. Uvek sam zamisljala to otvaranje teskih vrata. U mojem umu delovalo je tako mocno. Ne samo u mom umu.

Vodi nas dalje, tu je soba sa tronom. U svakoj sobi cela strana zida je u staklu. Svaki zid je prosaran pozlacenim sarama. Na plafonu se nalaze slike andjela. Po zidovima su naslikani dogadjaji iz njegovog zivota. Naslikano je tako da se meni cini kao da gledam kroz prozor i vidim ljude u tim cudnim odorama. Tron je prelep. Iznad se nalaze dva andjela koja drze krunu, obojen je tron u rojal plavu boju. Prolazimo kroz razne sobe. Njegovu za jelo, spavacu, radnu,.. Sve su povezane, a uglovi gradjevine nisu ostri, nego zaobljeni. Tu se nalaze male sobice, svaka u drugoj boji. Ljubicasta je u cast Francuske, sa slikama nekih osoba, koje ja do duse nisam prepoznala. U njegov krevet je... Pa kraljveski. Ogroman, rojal plave boje, a kasnije sam cula da je tu primao posetioce, a ne u sobi sa tronom. Odvojen je krevet pozlacenom ogradom. Cela soba je pozlacena, sa ogromnim lusterom koji tezi pola tone. Kako sam stajala ispod njega, pomislila sam da mi ne bi smetalo ako bi me to cudo ubilo. Kristali koji se presijavaju na slabim zracima koji probijaju kroz ogromne prozore. Pogledam u taj luster i vidim te svece, jedine koje nije palio, inace su stalno gorela sva svetla u tom dvorcu. Ja gledam u to cudo od lustera, koej je vece od mene i nalazim se tamo u proslosti. Nalazim se na balu i upravo cekam da mi pridje neki dvorjanin i da zaplesemo pod ovim kraljevskim lusterom. A onda se okrenem i pogledam kroz prozor. Jos jednom ostala sam bez vazduha. Znate onaj vestacki vodopad koji sam spomenula? E pa izgledalo je kao da vodopad slece u sobu. Kao da ce da uleti i poplavi nas. Nije meni otisao dah jer sam pomislila da je to stvarno, vec koliko je to genijalno napravljeno. Ljudi iz ovog doba nemaju smisao za lepotu. Taj covek je stvarno poznavao lepotu i vrednovao stvari. Devet godina gradio je ovo mesto. Vredelo je. Opet sam bacila pogled na taj krevet. Ne bih se bunila da imam takav. Plava zavesa sezala je sve do visokog plafona, koji bese obojen tako da prikazuje andjele kako lete vedrim nebom. Takodje u jednoj sobi na plafonu uradjene su trodimenzionalno figure, koje kao da izlaze iz vode(koja je naslikana na plafonu, tu su andjeli i zene. Inace u trpezariji nalazi se njegova stolica i sto. Ono sto je fascinantno je to da se sto spustao sprat dole, pravo u kuhinju i onda bi mu dole servirali jelo i podigli sto gore tim mini liftom. Stvarno je ziveo onako kako sam zamisljala. Kao u bajci, pravi kralj. Bio je tu i njegov meni, ali bese gotikom napisano, te ne razumeh. Sledeca soba, oduzela mi je dah. Koji put? Ovo je bila soba sa ogledalima. Bila je osmougaona i svaki zid je prekriven ogledalom, a u uglovima ogledala drze i povezuju pozlacene figure. Takodje tu se nalaze i porcelanske vaze. Zaista u koju god stranu da pogledas vidis sebe iz svakog ugla. E da je moja sestra tu, platila bi ona i 100e samo za tu sobu. ;) Kada smo prosli kroz jos par soba ja nisam znala sta da radim sa sobom. Bila sam toliko odusevljena i osetih ponovo tu zelju da budem princeza. Ponovo se javio onaj moj san da kada budem sebi gradila kucu gradim je poput zamka. Pa ne trebaju mi kule, moze nesto poput ovoga. Nema veze, neka ga gradim ceo zivot, ali da zivim u svom kraljevstvu i u realnom svetu. Ali osecam to, zivecu. Izgradicu, negde u nekoj planini. Tamo ce biti moje kraljevstvo, tamo cu je biti princeza. Nisam sigurna koliko zlata ima u tom dvoru. U onoj jednoj maloj sobi ima 5kg zlata. Koliko tek u njegovoj spavacoj sobi? A tek u sobi sa ogledalima. Sve te pozlacene lijane koje prekrivaju zidove uredjeno a ipak konfuzno. Vaza, koju je dobio od Napoleona, sto, koji podseca na onaj od Marije Antoanete, ruske stolice, francuska soba... Ipak morala sam da se dozovem pameti, jer smo opet kasnili. Sada idemo u jedno malo mesto gde cemo biti pola sata pre nego sto se zaputimo ka onom dvorcu. Dvorcu snova, kako ga zovu. Dvorcu koji je Dizni uzeo zauzorak za svoje crtace. Ipak prvo idemo u Obermmergau.

Inace moram da zahvalim Danieli, koja nas je vodila. Stvarno se trudila i dala odlicne preporuke. Stigli smo u to selo. Sve kuce su onako do pola zazidano a potkrovlje i krov od drveta. Terase ukrasene crvenim cvecem. Podseca na razglednice. Odem ja i uzmem tri kugle. Pricam pola engleski, pola nemacki, ona me prati. Ko da je vazno, uzmem ja taj sladoled. Nikada nisam jela lepsi sladoled. Napolju je hladno, svi su u jagnama, kisobranima se brane od naleta kise, a ja jedem tri ogromne kugle. Otprilike jedna njihova ko tri ove nase. Tu se setamo pola sata, uzela neke suvenire. Lancic sa ukrasom - alpski cvet. Stvarno je jako lep lancic. Uzela braci neke puzle i naravno razglednice ko i uvek. Odemo do busa, kad ne sme da se unosi sladoled. A ja pojela tek jednu kuglu, drugu tek pocela. Tada sam ubrzala i treba da krenemo, ja podjem da bacim sladoled, a usput grabim koliko mogu. Nikada nisam jela lepsi sladoled, a sad moram da ga bacim! Ipak dok sam stigla do kante pojela sam ga. Ne pitajte kako, usta su mi bridela narednih pola sata. Nisam osecala nista. Ali bar je bilo slatko. Idemo ka dvoru, koji vazi za najlepsi na svetu.

Proslo je nesto vise od cetrdesetak minuta. Mi tu izasli, do dvora idemo peske - ima 40 minuta hoda medju drvecem, navise. A pre toga da jedemo. Sve je rezervisano. Nista idemo prema dvoru, gore ima jos restorana. Tu vidimo stari dvor, ali nismo imali vremena pa smo krenuli navise. Ali videla sam kocije. Videla sam kocije, gotovo. Gotovo, kakvi peske, pa ne bih sad isla peske kada imam mogucnost da u kociji stignem do zamka. Poput princeze, poput onoga sto sam zamisljala kao mala. Poput onoga kako je to izgledalo u snu. Sacekamo mi i da se popnemo, ja zamolim, te me pusti da sedim napred. A konji. Jaoj... Kako opisati sad one konje? Bavarski polukrvni. To bi bilo najlakse, reci potrazite na netu. Ali ove zivotinje. Velicanstveno! Ogromni su, odnegovani, sto me najvise obradovalo. Plaba griva i rep, a mrke boje. Sa belim carapama i belom zvezdom. Znate, bas poput onih konja iz crtanih filmova. Sednemo i krenemo navise. Ja posmatram konje, posmatram kako se misici napinju, posmatram vodu kako isparava u dodiru sa njhovom toplom dlakom. Taj covek ih cuva, ima trideset konja. Trideset ovakvih lepotana? Taj covek ni ne zna da zivi u raju, a pogotovo posto tuda prodje dnevno oko 6000 posetioca. Mnogo se zaradi i tu smo pricali malo. Ljudi slikaju kocije i konje, a ja drhtim. Ja drhtim, grizem se za usnu i ne mogu da opustim misice na obrazima koji mi razvlace usta u ogroman osmeh. Drhtim od srece, grizem se jer ne verujem, osmehujem se, jer zivim svoj san. Na planini, u onoj sumi, izmedju planina, kroz oblake ja vidim zamak. Nesto mi steze srce, ne dolazim do daha, stezem vilicu, kasnije sam primetila da sam nesvesno stezala duks. Udisem taj cist vazduh, gledam ovu bajku. Gledam svoj zivot. Ja imam srecan zivot. Ja zivim svoje snove. Moji snovi zive kroz moja dela. Moja dela cine mene. Moji se snovi ostvaruju. Stizem u taj ogroman beli zamak. Stizem, evo me u kociji. Dva konja, kocijas, suma, a na vidiku dvorac. Stigli smo ispred, pored jednog restorana, ulazimo jer imamo jos nesto manje do nase ture. Uzimam picu, sto je sigurno sigurno je. Ne bih da mi bude buka kada udjem. Sedamo pored nekih dvoje ljudi, jer tu su nas smestili. Pricali smo sa njima i tek on kaze. "Princeza." Kaze baba da ja nisam plava, ah ti stereotipi. Tek pogleda me covek i kaze. "Ona je orjentalna princeza." Ja? Paradajz, bulka, krv... Ma bilo sta sto je crveno! Htela sam da kazem, da ja nisam princeza, da sam ja vise poput one sluskinje koja zapravo je zastitnik, ali precutala sam. Pobedila sam svoj strah, ostvarila sam svoj san. Kada smo se popeli i usli u dvorac? Ja... Ma necu reci ni vau, ni bajkovito, ni nestvarno, ni rajski... Samo cu reci moj zivot. Samo cu reci bajka postaje realnost, snovi se ostvaruju, a ja sam nazvana princezom. Ovo je nesto sto nisam mogla ni da sanjam da ce se stvarno ostvariti.

Zamislite zamak. Vidite li te bele kule, ogromne zidine i most za ulazak? To sam ja danas videla. Zamislite dvor. Vidite li sve te prozore, stepeniste i ogromna vrata? To sam ja danas videla. Danas sam se vratila par vekova unazad. Ulazimo unutra, ja drhtim, ja sanjam, ja zivim. Ulazimo i penjemo se po kamenom stepenistu, nalazimo se u kuli, prolazimo pored sitnih prozora, kroz njih vidim veliko jezero. Inace naziv ovog zamka je "Nova labudova stena" to jest Neuschwanstein. Ulazimo u deo za sluge. Idemo prelepim hodnikom, desna strana je sva u prozorima, gleda prema tom jezeru, a leva strana su sobe za sluge, takodje delovi su staklom ogradjeni. Sve je od drveta, vidim jedan sto i cetiri kreveta u maloj sobi, svaki u jednom cosku. Posteljina na nekim krevetima izgleda kao tek namestena, na nekima kao da su ustali ljudi. Ja sam mogla da vidim umorne sluge kako dolaze, nakon napornog dana i lezu u svoje male krevete, od umora ne stizuci ni da ugase tu svecu... Prosli smo dalje u salu za prijem. Velika, potpuna drugacija od Linderhofa. Plafon izgleda kao da je izvezen. Sa strana su ogromne slike. Na ovim su slikama desavanja iz zivota, kovac, zene... Opet prilazim i u neverici posmatram te tople slike. Svaki prelaz napravljen je savrseno, svaki misic naglasen,... Ulazimo u sobu sa tronom. Ogromnu sobu koja me podseca na previse svetlu unutrasnjost nase crkve. Na zidovima naslikani su svetci i andjeli, a iznad dela na kom je trebao da bude sam tron nalazi se Isus, sa Svetom Marijom i Svetim Jovanom, i jos andjela. Inace svi stubovi su od Lapis Lazusija, a svecnjaci su ukraseni raznim drguljima. Laupis lazuijem, rubinima,... Tron nije postavljen jer ovaj zamak nije zavrsen, radjen je 17 godina - zavrsena je samo trecina. Mozete da zamislite? On je smenjen, a potom se udavio u jezeru u svojoj cetrdeset i prvoj godini. Ne zna se da li je nesrecan slucaj, samoubistvo ili ubistvo. Ali da se vratim na ono sto znam. Preko puta mesta koje je ostavljeno za tron nalazi se ogrona slika Svetog Djordja kako ubija azdahu. Terasa je zatvorena ali kroz prozore vidimo napolje. Prestala sam da brojim koji put mi je dah nestao. Koji put sam zaboravila da udahnem, koji put sam zadrhtala u neverici. Iz te sobe video se most koji se nalazio iznad vodopada. Planine su bile u odredjenim delovima zaklonjene oblacima. Da li ovo mesto moze postati nestvarnije? Isli smo kroz razne sobe, njegovu radnu, njegovu za citanju, muzicku... Gledam razliku. Dok je Linderhof ukrasen pozlacenim stvarima i samo su odredjeni delovi naslikani, ovde je sve naslikano. U dosta soba nalazi se porcelanski labud, kvaka je uradjena u obliku labudove glave, a na zavesama se nalazi konac koji je cini mi se pozlacen. Ne bi me cudilo, ovo je bogatstvo, bogatstvo lepote, a i materijala. Prolazimo, posmatram razne sklupture, stolove, stolice, kamine, predele kroz prozore, slikama prikazan njegov zivot, prikazane price. Usli smo u njegovu sobu. Prelepo, ali potpuno razliocito od onoga u Linderhofu. Krevet mu je za jednu osobu, ali je krvo tako uredjeno da sam nekoliko minuta zurila u njega pokusavajuci da odgonetnem po kom su se principu dizale kule iznad kreveta. Inace "plafon" koji se video iz kreveta bio je tamno plav, prosaran zlatnim zvezdama. A na tome su se izdizale te kule koje su podsecale na sahovse topove. Tu pored bio je mesto za umivanje. A ispred njega ogromno ogledalo. Ala je on bio narcis covece, ali moram reci da su stvarno prelepa ogledala! Prelepo ukrasena, mogla sam da zamislim njega kako ustaje i umiva se u srebrnom umivaoniku, punom mlake vode, dok sluga govori sta ima da uradi taj dan, a on onako tek ustavsi, govori kako planira da se nadje na nekom balu. Oces Dragana, samo ti zamisljaj, sad mi baba rece da je homo. Oke, onda nisam sigurna sta je radio preko dana, ali da se vratim, tada sam zamisljala da je uzivao u zenskom drustvu. Inace tu je bio i toalet. Moram reci da mi je jako smesno, jer ja sam rekla babi da je tu ta njegova kapela(koja je u stvari na drugoj strani). Gospode Boze... Ali stvarno je uvrnuto, izgleda kao fotelja, tek kada sam bolje pogledala videla sam da na toj gotelji postoji neki poklopac, poput onoga za serpe. Takodje tu je i jedan sto i ogromna stolica u kojoj je stalno citao. Prosli smo kroz razne prostorije, a svaka mi je odredjenim delom oduzimala dah. Danasnji dan je neopisivo fenomenalan. Dalje, otvara devojka koja vodi ta ogromna vrata i mi se nalazimo u pecini. Ja, drs! Bilo je u stilu: "Dragana sklopi vilicu, pusti to dete do sebe da zuri, a ti se ponasaj kao odrasla osoba malo." Dzaba, stalaktiti, stalagmiti... A desno je ta pecina vodila do male bastice tu se nalazila drvena stolica i sto. To mu je bila ledena basta. Prelepo, prelepo! Oduzima dah, pogotovo sto ta bastica je puna zelenila(inace je to terasa u zamku) i ima velicanstven pogled. Prosli smo opet kroz razne sobe kojima ni ne znam namene vise, ima ih za sve ponaosob. Pevanje, primanje, za zvanje sluga. Zamislite ima sobu u kojoj zove slugu! Nije ni cudo sto je 17 godina gradio tek trecinu! Trpezarija... Ali pevacka sala! Prelepo! Ogromno! Omamljujuce covece. Videla sam sebe kako nastupam u nekom dramskom komadu na toj pozornici. Kakva akustika! Soba je zapravo hala! Velicanstverno, pozlaceno, puno slika a pozadina pozornice je jedno veliko drvo i priroda... Inace sve je radjeno u hrastu! Moje omiljeno drvo(sta cete imam i omiljeno drvo xD), ovaj zamak je stvarno nesto sto vredi posetiti i doziveti. Ostvariti san. Kada smo se opet spustili drugom kulom stepenistem usli smo u kuhinju. Ali to je ono kad kazete kuhinja, a vi zamislize bronzane setpe, ogromna dva stoja u sredini na kojima punije kuvarica mese, okolo postavljene police i sve za serpe, tanjire i razno kuvarsko orudje. (da ne kazem oruzje ;)) Ogromne peci i burad i ogromne ploce. Gotovo sam mogla da osetim miris sveze umesenog hleba i onog lovackog buckurisa. Izasli smo napolje, spustili smo se opet kocijama, ovog puta sela sam umutra, tako da sam bila okrenuta ledjima konjima. Ali mogla sam da cujem njihova kopita kako udaraju o meku podlogu, mogla sam da cujem kocijasa koji se smeje, bas onako kako sam zamisljala. Ova princeza otisla je iz svog dvora, vozio je veseli kocijas koji je tu i tamo podviknuo ljudima, da bi se sklonili sa puta velicanstvenim konjima mrko crvene boje, sa crnim carapicama, grivom i repom. Kada smo izaslis tala sam da se slikam, a konj je okrenuo glavu prema meni, pogledavsi me pravo u oci. E tu sam umrla. Takva pametna i plemenita zivotinja, tako mocna i mazna. Mazila sma je i baba nas je slikala, konj kao da je pozirao. Prelep i ogroman, osetila sam njegovu toplu dlaku pod svojim prstima jos vlaznu od kise koja je jutros padala, mada sada se Sunce probijalo svojim zracima. Usli smo u autobus a ja nisam mogla da skinem osmeh sa lica, ja sam imala osecaj da sijam, da cu da eksplodiram od srece, da bih, ako bih slucajno dodirnla samo najnervozniju osobu, mogla da je ucinim najsrecnijom. A izgleda da su to i drugi osetili posto su mi se svi osmehivali, klimnuli mi glavom. Od starih ljudi, preko roditelja, drugih tinejdzera do male dece koja bi mi mahnula. Ovi utisci cini mi se nece nikada da splasnu. Usla sam u u bus i kada je zamak bio van mog vidika, zaspala. Nije me bolela glava, a kada sam se probudila osmeh mi je i dalje bio na licu. Ma kakav osmeh, sreca je bila tu. Bus se pokvario, ne nas vec onaj drugi(inace bilo ih tri) i 22 osobe dosle kod nas. Pored mene sela neka zena. Dobro Boze, kad mi vec ostvarujes snove, jer nije mogao da sedne neki deckO? xD Ah dam obecala sam, danas sam posvecena zamkovima, nista momci. Stigli smo zbog tog kvara kasnije, ali nije ni vazno, ja sam prespavala put.

Kada smo sisli do ubana, jedan decko nije umeo da izvadi kartu, pa sam mu ja izvadila, na onom automatu. Inace on je Japanac. =D A moj san je da obidjem Japan, Aljasku i Rusiju. Nemate pojma koliko mi je drago sto sam ga upoznala. Presedali smo u drugi bus, on je isao sa nama, imao je samo 2 stanice vise. Nego usli mi u taj drugi uban i upadaju neki likovi. I jedan me gleda. Meni neprijatno, ne´am gde da se sklonim. Ne razumem osobe koje uzivaju kada ih odmeravaju, meni je glupo. Tek ovaj jedan kaze: "My friend is gay." Inace, nisam videla nijednog lepog Nemca, tako da negde u sebi ja pomislih da su nasi. I kad je ovaj to uradio ja reko ma nasi su! Prevrnem ocima, baba nesto pita i ja kazem: "Molim?" Tek ovaj se nasmeje i kaze: "A takvi smo ti mi Balkanci." Na sta ja podignem pogled i osmehnem se. Tu ga drugar pogleda, a on. "Ma cuo sam da je rekla molim, pa..." Pocne tu da prica sa mnom, za divno cudo gledajuci me u oci. (Hvala Bogu, bar toliko pristojnosti) I pita nesto na foru: "Odakle vam ovaj kinez" Stvarno, kakvi su to balkanci? Strasno, sve Azijate svrstavaju u Kineze. Tu i njih upoznam i na kraju dodjosmo kuci, umorna sam, ali morala sam ovo da napisem jer cu da puknem. Jer moji se snovi ostvaruju, bojke postaju realnost, a ja sam nazvana princezom.

Zivot ide dalje

, 05 2011 07:39:46 +0200

Ljudi umiru...

...a visibabe i dalje cvetaju.

Znas mene? =)

, 04 2011 01:08:42 +0200

Znas mene. Ona mala, blesava, stalno se smeje. Znas mene. Uvek dignute glave, zastitnicki branim svoje. Znas mene. Nikada sa suzama u ocima, uvek sa tom iskrom. Znas mene. Cak i kad sam ljuta, ne znam da sakrijem ljubav. Znas mene. Uvek spreman odgovor, nikad se ne povlacim. Znas mene. Bez strahova, bez ocaja, bez slabosti. Znas mene. Uvek prva, uvek spremna za akciju. Znas mene. Gledam, dobacim. ( Pa zensko sam. ;) ) Znas mene. Uvek brinem, uvek nudim. Znas mene. Uvek tu na vreme. Znas mene.

Onda ja ne znam sebe.

A da li znas za mene? Povucena u svoj svet, zivi sa mastom. A da li znas za mene? Stoji pred svojim strahom, ukocena. A da li znas za mene? Zivi za osobe koje joj znace. A da li znas za mene? Zeljna toplote, ne varnice. A da li znas za mene? Zivot nije uvek lak... A da li znas za mene? Sa osmehom posmatram svet oko sebe. A da li znas za mene? Zivim. A da li znas za mene? Ne. Zasto?

Zato sto ti znas samo predstavu koju serviram.

Nikola lazov... =( Pocivaj u miru

, 03 2011 20:19:49 +0200

Mozda je ruzno sto sam tako nazvala ovaj clanak. Zapravo ja njemu nisam ni znala prezime i dalje ga ne znam. Upoznali smo ga kada smo dosli preko interneta. Nikola... Pa ja ga znam kao Nikola lazov. On je bio dobra osoba i volela sam da cujem o njemu, ali nikoga u zivotu nisam cula da toliko laze. Cinilo mi se da on veruje u sve svoje lazi. Dobrocudan, ali je lagao. Laz, za lazi... Nije smetalo, mama bi i dalje se nasla sa njim, odu na kafu. Ja bih ga pozdravila. I mene je par puta slagao, ali nekako na njega ne mozes biti ljut. Bio je nekako blesav, ako smem tako da kazem. Danas mi je baba dosla i rekla da je mama zvala da mi kaze da je umro neki komsija. Ispostavilo se da je umro on. Nazvala sam mamu u stilu. "Gde bre umro, laze opet." Ali ispostavilo se da je umro od infarkta u svojoj 43. godini. I krivo mi je. Znam da svi umiremo, takav je zivot. Svi mi cemo kad tad da odemo gore. Ali nekako cudno mi je kad pomislim da mama nece reci: "E rekao je Nikola lazov to i to." Na sta bih ja prevrnula ocima i rekla. "Opet laze?" Znao je on za taj nadimak, naravno. Mozda deluje pogrdno, ali nije. To Nikola lazov uvek je izgovarano sa simpatijom u nasoj kuci. Bio je nekako veliko dete. Blesavo je bilo od mene, sto bih iako znam da laze, ja se nadala da ce ispuniti obecanje. Da ce mi doneti to stene, da cu ici sa njima na taj splav... Dugo ga nisam videla, bas dugo... Pocivaj u miru, Nidzo. =(((

Jos uvek mislim da me zezaju... Da je ovo jos jedna neslana sala. Jos jedna laz blesava...

(= Osmeh =)

, 02 2011 23:37:10 +0200

Osmeh je zaista cudna stvar. Vec svi znamo da nista ne kosta, a mnogo donosi. To jeste istina, ali ne zelim to da ponavljam. Zelim da napisem neko svoje iskustvo, bar sto se tice osmeha.

Inace imam tu naviku da se stalno osmehujem cak i ljudima koje ne znam. Neki kazu da je zato sto sam stvarno srecna, drugi zato sto nemam pojma u zivotu. Niko od njih nije u pravu, ali razlog mog osmeha nije vazan. Ono sto jeste vazno, to je da je iskren i topao. Cak i kada smo u vecim grupama ljudi nekako uvek pridju meni, kazu delujem otvorenije i toplije. Ja mislim da je to samo zbog osmeha koji stalno pozeljkuje dobrodoslicu cak i strancima. Na EXITu upoznala sam neke strance koji dele besplatne zagrljaje, pridruzila sam im se blesaveci se njima. Desavalo se da ljudi prodju, pa da se vrate i zagrle me. Cristoph mi je rekao: "Oh, ti si odabrana!" i kako mi ide. Dosta sam ljudi i tad upoznala. Cak i jednom kada sam plakala, drugarica mi je rekla da sam uvrnuta jer se osmehujem. Mozda je taj osmeh i moj nacin borbe, ali je tu, na mom licu. Kada udjem u autobus i vidim da svi imaju sumoran izgled lica, moj osmeh postaje siri. Kao da se nadam da ce ga neko primtetiti i poceti da se osmehuje, da ce poceti malo vedrije da gleda na zivot. Nisam ja ni optimista ni pesimista, tako je kako je. Sad je lose, sad je dobro, ne mogu da trosim zivce na ono na sta ne mogu da uticem. Ali evo sada sam po ovim Nemackama. Danas sam nosila hrpu kesa i jedva otvorila ulazna vrata. A covek je stajao tu u dvoristu posmatrajuci me. Nekako sam otkljucala iz drugog puta i unela sve stvari. Naravno osmehnula sam mu se u znak pozdrava, na sta je on promrmljao neki pozdrav. Znate sto sam vise ovde primecujem kako me ljudi gledaju, kako im je cudan moj osmeh. Ne radi se o zubima, imam normalne zube. Ali stekla sam utisak da ako bih se skinula i setala ljudi bi prosli kao da se nista ne desava, gledaju svoja posle, jelte. A kada se osmehnem, svi me gledaju. Da ne razumete pogresno nije to psiho smesak ili kez na silu, niti se smejem sama sebi poput lude. Vec jednostavno osmeh je deo mene. Jedna devojcica/devojka (sam Bog zna vise sta smo) iz odeljenja prisla mi je i uzviknula. "Kako to da si ti uvek srecna!? I stalno se smejes!???" Da stvar bude ironicnija, to je bio jedan od najgorih mojih dana, kada mi je sve islo naopako. A meni kad ide naopako, ide stvarno naopako. Takodje kada vas ljudi pogledaju i osmehnu se nazad, osecaj je topao i prelep. Na EXITu pricala sam sa jednim deckom iz Kanade i on je rekao da ne moze da veruje koliko smo mi topao narod. A meni je, nek Novosadjani izvini, ovde na severu mnogo hladnije, nego dole na jugu. Ali ne radi se o tome, vec o toj jednoj, kako je neki zovu, krivoj liniji koja stvarno mnogo toga moze da uradi, moze da zameni mnogo reci. Takodje mi se desilo, sedela sam i pricala sa Davidom, kada sam podigla glavu i jedna devojka mi je rekla. "Slatka si." (Na eng, al nema potrebe za mangupiranjem i talibanisanjem na srpskom blogu) Ja sam se zbunila. "Sta?" Rekoh, a ona ponovi. "Slatka si, sva si nasmejana i bas si slatka." Da se razumemo, ja nisam zatupljena, svako ima svoj izbor, ali s obzirom da sam videla neke dve devojke da se drze za ruke, moram reci da mi nije bilo svejedno. Sto mi je ruznom musko i zensko idu zajedno. U suprotnom ko ce da nam radja decu? Ali to je druga tema, ne bih da drugima tupim, svako ima svoj izbor. A ona je izgleda videla moju nelagodu kada je rekla "Nisam to smisljala da kazem, samo sam te pogledala i pomislila to." Ja sam se zahvalila, mada mi jeste bilo neprijatno. Osmeh nekada zna da dovede i u neprijatne situacije naravno, neko vam se nakaci i posle ne mozete da disete. Ali kada se sve sabere oduzme osmeh je u velikom plusu. =) Postoji milion situacija u koje me je odveo, a kojih se rado secam...

Dajte ljudi, pa jedan osmeh nije puno stvarno. Pa pogledajte decu, kada vidim iskrenost njihovog osmeha otopim se, a sigurno nisam jedina koja se tako oseca. Zato osmehnite se prvom strancu kog pogledate, jer ne znate koliko njemu/njoj moze to da znaci. Mozda ima baksuzan dan, a svaki osmeh je dobrodosao. =D Pozdrav svima uz jedan veliki, iskren i topao osmeh. =DDD

Neki dani znaju biti... baksuzni.

, 30 2011 23:41:41 +0200

Izgleda da se svakome od nas desi da nas uhvati neki blesav dan, pa nam sve krene naopako! Vi se taman ponadali prestalo da ide naopako, a ono opet neki blesavi preokret. Inace ovih dana sam u Minhenu, pa nemam stalan pristup internetu, sto je i razlog sto ne pisem. No, nije ovaj clanak o tome. U cetvrtak, potrazili smo na glavnom sajtu tata i ja i videli da u 17:00h imam bus. Oko 16:00h smo krenuli na stanicu, za slucaj guzve. Trebalo je da stignemo za 20 minuta, no takva nas je guzva snasla(kaze tata za ovih 8 godna nije video takvu guzvu u Becu) pa smo preko nekih ulicica stigli tamo u 5 do 17h. Da bi saznali da uopste nema busa preko dana, te da moramo da dodjemo u 23:30h to vece. Izmoreni jer smo jurcali po stanici krenuli smo kuci. (Svi vozovi su otisli pre 17h) Kuci smo stigli negde oko 18:37h. Nazad nam je trebalo jos vise vremena da stignemo. Haos! Ali ajde. Tu mi tata poklonio onaj Android. =D Bila sam presrecna, reko konacno da prestane baksuzluk, skinula neki film, za 5 min. (Da, a kuci skidam po 2 sata!) I uvece odemo mi, udjem ja u bus. I sednem pored neke zene, a pored mene neki decko, s druge strane. Treba da stignem oko 6-7. Zovem mamu da joj javim da sam krenula da je sve ok, kad niko se ne javlja kuci, toliko o njenoj panici sto putujem nocu, pozovem na mobilni. Dza bu. Krenuli smo. Pozove me tata da kaze da babi posaljem poruku, da bi joj ostao moj broj. Ja kazem sve ok i prekinem. Tu mi ispadne flasa, ja se sagnem da pokupim flasu, a onaj djavo za naslon mi zakaci grudnjak i on se otkopca. Oh divote, a svi gledaju kome ispala flasa. >_<" Potom kada sam se primirila posaljem poruku, on kaze nece. Ja predpostavim da nemam kredita pa pozovem tatu, a ono nemam ni 9 centi. Ne mogu da mu javim da nemam kredita da se javim babi, a on nece da zove, predpostavlja dete sad na sigurnom. Hau jes nou. I tu onako uhvatim se za glavu, stavim ruku na naslon, propadne mi taj djavo opet, umalo da tresnem. Aj baksuze teraj jos malo... Oh, nisam to trebala da kazem zar ne? Inace pauza, svi izasli, ja ostala, ostao i taj decko. Inace primetila sam da me stalno gleda, a kako i ne bi kad sam ko dvorska luda, stalno mi nesto ne ide. I mi tu sami u busu, samo on ispusti cep, nekim cudom cep bas pored moje noge se zaustavi. A on ni da se pomeri, samo gleda u mene, i ja sad sta cu sagnem se i dodam mu cep, on se tu zahvali i nesto, a ja budala umesto da nastavim razgovor okrenem se i ispustim super priliku. Rekoh da mi je baksuzan dan? Zaspala sam.. Budim se u 5, meni nesto poznate zgrade, oh pa ja sam stigla! Vidim veliku zgradu Mercedesa, divota, ispred stanice sam! 5:06 ja sam ispred stanice, nemam kredita, u romingu sam, baba ne moze da me pozove. Da mi ova zena telefon zovem babu, niko se ne javlja. Na kraju da izadjem, ustanem i da podignem torbu, neki lik mi stao na torbu. I ja se tu bacim nazad na sediste u neverici, stvarno sta jos moze? Ova dva momka pored se kikocu, a i zena do mene. (ah da, zaboravila sam da kazem, taman gledam film 15 minuta udje kontrola za pasos i ja iskljucim taj djavo) na kraju izadjem ja i svi izadju autbus zatvori vrata, ja se pomirila sa tim da cekam sat vremena. Nesto gledam, bar sam sve uzela... Samo sanjaj Dragana! Zaboravila sam kofer u autobusu. Bus upalio motor, taman da krene iskacem ja ispred autobusa, vozaci me gledaju ko poludelu, verovatno sam tako i izgledala. Nekako gestikulacijom pokusavam da objasnim za kofer. Izlazi on, ja se na engleskom izvinjavam objasnjavam, on otvori, ja da uzmem torbu kad pise Stutgart. Ja ono, moja torba je takva. On mi uzme kartu gleda broj i ja cujem neke idu, okreem se ima zena istu torbu kao ja! Ja krenem za njom i kao mogu li da vidim sta pise, ona kao pise Anastasia neki dza bu. I ja je opet zamolim i pusti me kad pise moje ime i prezime. Ja odahnem, zena mi vrati torbu, uzme tu svoju koja je bila tamo. Nista odem ja na klupu, sednem, cekam. Neke devojke, zovem ja babu zovem, onda se setim da ja imam broj sa biroa! Gde baba radi. Pa mozda mi i odgovori... Na kraju nekako nadjem dedin broj, zovem ga, niko se ne javlja. 5:22 Zove deda na njihov nazad. Inace ja ubacila srpsku karticu, a on (225 din imam, nije da nemam krede) nece da pozove. Na kraju dosla baba po mene u 5:46... A ja sva pametna da mi bude lagodno u busu obukla japanke i sorc. Bilo je jos dogodovstina, ali ovo su one, koje su mi se najvise "posrecile". A dobro... =) Svako od nas ima neki dan kada mu... bas nista ne ide od ruke. ;)

Pogled ranjene zveri

, 26 2011 11:05:37 +0200

Perem sudove i razmisljam. Razmisljam o onome sto se desilo jutros. Trebala je to da bude obicna setnja razgledanje grada koji sam vec videla sto puta, izvedem svog psa i uzivam. I bilo je do odredjenog trena, tada sam ugledala te oci. Te zenice gledale su pravo u mene, dok je umoran decko naslonjen na drvo, samo cutao. I gledao. Gledao je u mene. Ali ne u ono sto sam ja zelela da vide drugi ljudi, tu srecnu blesavu devojku, gledao je pravo u sve ono sto sam godinama skrivala, otkrivajuci svaki oziljak. On svoje oziljke nije krio. Nije bilo oziljaka na njegovom licu, koje se cinilo lepim, no njegove oci bile su teske za gledati. Tamne, tako da se tesko razlikovala zenica od sarenice. Moj pas polako se priblizio tom decku, a ja sam vucena nekom cudnom silom prisla. Prisla sam sevsi preko puta njega, nismo razgovarali, samo smo se gledali u oci. Uvek sam bila ja ta koja je citala ljude, sada je on citao mene, a ja sam se cinila nemocnom pred njegovim fiksirajucim pogledom. Taj pogled bese dubok i nekako cudan, topao i hladan istovremeno, mio i divlji. Bese to pogled koji je odavao grizu savest, koji je patio. A vec sledeceg trena pokajnicki pogled zamenila bi hladna maska. Primetila sam da grcevito steze desnu ruku, instiktivno krenula sam ka njoj, a on je pomakao sebi iza ledja, i dalje me gledajuci u oci. Odmahnuo je glavom lagano. Po prvi put postalo mi je tesko da nekoga gledam u oci. Pricinjavalo mi je bol, koji je bio jaci nego sto sam mogla da podnesem, znala sam da je to njegov bol. Izgledao je tako uzviseno, a opet tako slomljeno. Izgleda da je i on odao vise nego sto je nameravao, njegov pogled se promenio, zamenila ga je hladnokrvna maska, a ja sam ustuknula. Lagano hrapavim glasom promrljao mi je da smesta odem. Ustala sam i gledala te zverske oci koje sa sada proracunato gledale sve, a malopre? Malopre su to bile oci ranjene zveri.

Igra

, 22 2011 17:29:24 +0200

Jedna zanimljiva igra koju obozavam da igram. Uvek sam volela da je igram. Ona prosto opcinjava. Dok je ne naucis tesko je, kada naucis postaje fenomenalno. Bozanstveno je gledati druge kako se uce, prelepa dok ih ucis, bas kao sto su ucili tebe.

De je ono bese pocelo? Ah da... Setao si parkom. Jedan obican dan, zar ne? Oh... Tada si primetio jednu devojku da sedi. Gledala te je pravo u oci. Prisao si joj. Tada smo se upoznali. Pitao si da sednes, a ja sam lagano spustila glavu pocrvenevsi i klimnula. Pricali smo o neobaveznim stvarima, sasvim glupim. A ja nisam sklanjala svoj pogled sa tvojih ociju. Blago nagnuvsi bradu prema desnom ramenu, taman tako da delujem potcinjeno, polu osmehom koji je nezno naglasio jagodice, stalno rumene. I sirom otvorenih ociju koje su iz tog ugla delovale jos krupnije. Podsecale su te na oci srne, kasnije si mi rekao. Tu i tamo ujela bih se za usnu nesigurno, pogledavsi u pod. U tebi se budio neki zastitnicki instikt. Bila je tako krhka, tako nezna, a potcinjena. Nisi ni slutio da je ona tebe odabrala da te nauci tu igru. Nisi ni shvatao kako je lagano glumeci potcinjenost ovladala tobom. Tada si valjda pomislio da mozes da racunas na mene, kao na svoju svojinu. Nisi se javljao par dana, a onda bi se pojavio. U pocetku sam pratila tvoj ritam, a onda sam prestala da se pojavljujem u dogovoreno vreme, ili bih otkazivala zbog necega drugog. Shvatao si da mi nisi na prvom mestu, a u tebi se probudila zelja da budes. Nesvesno poceo si meni da se prilagodjavas... Vise si se trudio i vise mi vremena posvecivao. Stalno smo bili zajedno, a ja sam te uvek podupirala. Cak i kada si se pijan pojavio na vratima, sav u modricama, zbrinula sam te lagano, da niko u kuci ne cuje da si tu. Celu noc sam bdila nad tobom. Rekao si da to nikada neces zaboraviti, ali trebao bi... Trebao si samo da naucis igru i da me se setis kao drugarice kasnije. Zajedno smo izlazili, trcali, igrali se, zabavljali se. Nazalost, ja sam kao igrac ove igre imala manu... Kada bi neko poceo mene da juri, igra bi mi dosadila, vise nije bilo potrebe za trudom. Tada sam te jednostavno odbila. Ni ne secam se koji bese razlog nase svadje. Ali bilo je zestoko i sam se secas. Zapravo nikada se nisam tako svadjala sa nekim, valjda... Valjda si poceo da mi znacis, a to je zabranjeno. Rekao si da ti ne trebam i da sam iovako sve vreme bila pod tvojom kontrolom. Nisam se bunila, uostalom uskoro si trebao da primetis zasto.

Sledeci put kada sam te videla, pored tebe se nalazila druga devojka. Bila je to devojka za kojima bi se svi okretali, cak i druge devojke. Prezgodna, plava, ali sa ocima boje badema. Oh da, te boje badema, bas kao i moje. Znao si to, samo nisi zeleo da priznas sebi. Cula sam da ste odmah nakon toga raskinuli. Mozda nisi bio svestan ranije, ali vise nisi mogao da podnosis da gledas u te oci. Oci koje su te podsecale na mene. Rekao si mi kasnije da je devojka plakala, a njene oci poprimise tamno zelene nijanse. Pitao si se da li je i sa mnom tako. Tada si shvatio da me nikada nisi video da placem. Nesto u tebi se slomilo kada si pomislio da si stvarno bio deo igre, da mi nikada nista nisi ni znacio. Uvek bi te vidjala sa razlicitim devojkama. Ali uvek bi na nekoj od nje videla deo sebe. Vise nije bilo devojaka sa ocima boje badema, ali bilo je onih sa punijom donjom usnom, sa tamnom dugom kosom,... Bilo je to kao da pijes morsku vodu... Sto vise pijes, zedniji si. Menjao si ih veoma brzo, ali si shvatao da nijedna nije ta koju trazis. Poceo si da primecujes stvari na koje ranije nisi obracao paznju. Eno ona devojka dok prica sa onim mladicem, bas poput mene naginje glavu ka desnom ramenu. A ona kod fontane je upravo napravila korak u nazad levom nogom, dok je u neverici slusala nekoga. A ta devojka sto je upravo prosla pored tebe, to sam bila ja.

Iako mi je kosa bila vezana u pundju i bila sam u nekoj trenerci, ti si me prepoznao s ledja. Uhvatio si me za rame, a ja sam se okrenula sa svojim polu osmehom, koji nije nestao sa mog lica dok sam te posmatrala. A ti si delovao... Zamisljeno? Mogla sam da vidim kako ti se zenice sire i kako posmatraju svaki delic moga lica. Te dve jamice na levom obrazu, dok je desna strana bila glatka, te oci boje badema, crne trepavice i pune usne. Cinilo mi se da si svaku poru na mom licu prostudirao, ali sam i dalje stajala tu, blago naklonjene glave osmehujuci ti se prijateljski. Nisi razumeo, kako mogu da budem tako hladna, kao da se nista nije desilo. Stavio si mi ruku na vrat, palcem nezno milujuci moj obraz. Neka jeza je prosla mojom kicmom i ja sam shvatila da nisam toliko dobra glumica. Da mi ipak jesi nesto znacio. Ali to nije deo igre.

Nagla sam se i poljubila te u obraz, stavivsi ruku na tvoje srce. Oh kako je samo lupalo. Imala sam osecaj kao da pokusava da iskoci i skoci u moj dlan. Izgleda da ja nisam bila ta koja je bila sve vreme potcinjena i pod kontrolom. Tada si to shvatio. Tada si shvatio igru, da nije sve onako kao sto izgleda. Tada si shvatio da nisam nista drugo do ucitelja, ali si isto tako zeleo da mi pokazes da si naucio tu igru.

Zahvalio si mi na svemu. Tada si se bacio na igranje, cesto sam te videla sa drugim devojkama. Ovoga puta, one su tebe gledale kao boga, a ti bi me sa osmehom pozdravio. Tada sam shvatila da igru ne ucis njih... Nego mene. Tada sam shvatila da sam u istoj situaciji u kojoj si ti bio. Ova igra se nije cinila vise interesantom i fenomenalnom, cinila se grubom i osvetnickom. A ti si samo nagnuo i poljubio me u obraz, sledeci put kad smo se videli.

Tik -Tak

, 05 2011 11:05:43 +0100

VECNOST U OTKUCAJU

Misao je vecna. A ipak se moze staviti u jednu sekundu. Minut ima 60 sekundi, on je vecan. Tik -Tak Vidis je da pise, ali se i trese... ne razumes? Tik -Tak Ona place. Primecuje tvoj pogled... Tik -Tak Osmehuje se i deluje nikada srecnije. Tik -Tak Mozda bi te i prevarila, da se tu ne nalaze dve suze koje se spustaju niz njene drhtave obraze. Tik -Tak Oci, obicno boje kestena, sada su bile prosarane zelenom bojom. Tik -Tak Velicanstveno, pomislis. Tik -Tak Ti ne vidis... Ali nisi jedini koji ne vidi. Tik -Tak Primecujes da gleda iza tebe, okreces se. Tik -Tak Scena kao iz filma, srecna porodica. Tik -Tak Ona se smeje ali i place. Tik -Tak Sta misli, pitas se??? Tik -Tak Uzurbano klimas glavom, zabrinut i radoznao. Tik -Tak Ona je imala bajnije detinjstvo nego ijedna druga osoba. Tik -Tak Svaku giracku, svaka zelja ispunjena. Tik -Tak Kazu znas da je kraj kada je sve lepo. Tik -Tak Lazu te. Tik -Tak Lepota zivota je pocetak haosa i bola. Tik -Tak Izgubila je sve sto je imala. Tik -Tak Pomislices smeje se zbog lepote proslosti, a place jer je sve to izgubila. Tik -Tak Opet gresis. Tik -Tak Razmisli bolje... Tik -Tak Imas vecnost pred sobom. Tik -Tak Imala je izbor, nije da nije. Tik -Tak Ona izgleda snazno zar ne? Tik -Tak Svaki osmeh, svaki prkos? Tik -Tak Oh... Opet gresis. Mogla je da bira. Tik -Tak Nije izabrala. Tik -Tak Vodile su je emocije. Tik -Tak Slepo vodjena nije obracala paznju na to da je lagano gubila vezu sa stvarnoscu. Tik -Tak Vezu sa sobom. Tik -Tak Iz raja prognani su Adam i Eva. Tik -Tak Nije li nasa vera ta koja nas uci da oprostimo? Tik -Tak Ljudi grese. Tik -Tak Greske nisu njihovi najveci grehovi. Tik -Tak Nije li to nepokajanje? Tik -Tak Oh, kajala se ona zbog svojih gresaka. Tik -Tak Nije je to izvelo na pravi put. Tik -Tak Hmmm... Ides pogresnim putem, a mozda te i ja na to navodim. Tik -Tak Znas li zasto place? Tik -Tak Ako kazes zbog onoga sto je bilo... Tik -Tak U pravu si. Ali ne potpuno. Tik -Tak Zali jer je imala toliku dobrotu kada je nije zasluzivala. Tik -Tak Zali sto je ikada osetila toliku toplinu doma. Tik -Tak Smeje se jer glumi. Tik -Tak A mozda i zato sto sto zna da nikada vise nece biti povredjena. Tik -Tak Drhtaji prolaze njenim telom. Tik -Tak Plac je slabost. Tik -Tak Ona ne sme biti slaba. Ne vise. Tik -Tak Opet je svesna svoje slabosti da mora da krije osecanja. Tik -Tak Nju ne muci sudbina. Tik -Tak Postoje mnogo gori slucajevi. Tik -Tak Njen slucaj je nesto naucio i ona to ceni. Tik -Tak Njen zivot je srecan. Tik -Tak Vecnost kazu kratko traje. Tik -Tak Lazu opet. Tik -Tak Njoj je jedan sekund dovoljan da vidi svoj zivot pred ocima. Tik -Tak Porodica dom, rodni kraj prijatelji... Tik -Tak Novo nepoznato mesto, strah i bol. Tik -Tak Osmeh je iscezao sa njenog lica. Tik -Tak Ona je polako sklopila oci. Tik -Tak Poslednja suza pala je sa njenog lica i shvatas - Gotovo je.

Vecnost tako kratka, a opet tako dovoljna da sagledas ceo zivot i prkosno se osmehnes svemu sto ti zeli lose.Pusti ih neka zele, jer to upravo srazmerno dolazi tebi... Kao dobro.