aforizmi.blog.rs

Nebeska liturgija vladike Nikolaja - odlomak

, 01 2014 13:31:38 +0100

Nisu Srbi kao što su bili.
Lošiji su nego pred Kosovom,
Na zlo su se svako izmjenili.
Ti im dade zemlju i slobodu,
Ti im dade slavu i pobjedu,
I državu veću Dušanove,
Al darom se Tvojim pogordiše,
Od Tebe se licem okrenuše.
Gospoda se srpska izmetnula,
Na tri vjere okom namiguju,
Al nijednu pravo ne vjeruju,
Pravoslavlje ljuto potiskuju.
Odrekli se srpskoga imena,
Odrekli se svojih krsnih slava,
Svece svoje ljuto uvredili.
A ko diže crkvu zadužbinu,
Ne diže je Tebi nego sebi.
Crkve dižu da ih vide ljudi,
Crkve dižu, Bogu se ne mole,
Nit Božiji zakon ispunjuju.
Velikaši pravdu pogazili,
Bogataši milost ostavili,
Ne poštuje mlađi starijega,
No se mlađi pametniji gradi,
Nit nejakog jaki podržava,
Već ga lomi dok ga ne salomi,
Nit susjeda susjed opravdava,
Već se kune krivo za nepravdu,
Zbog blatnjave zemlje od aršina.
Sveštenici Verom oslabili,
Nit djevojke drže djevojaštvo,
Svilu nose grehom se ponose,
Mladi momci poštenju se smiju,
A svoj razvrat ni od kog ne kriju,
Niti narod za nedjelju mari,
Ni za praznik ni običaj stari,
Nit praznikom crkvu ispunjuje,
Prazne crkve ka pećine puste,
Prazne duše, pa prazne i crkve;
Svud se crni crno bezakonje.
Stid me jede i stid me izjede.
Zbog grijeha naroda mojega,
Što i mene držiš blizu sebe.
Zato plačem moj Predragi Spase,
Vječnost mi je kratka za plakanje,
Volio bih i u paklu biti,
Samo Srbi da se Bogu vrate.

celu Nebesku liturgiju svetog vladike Nikolaja Velimirovića možete poslušati ovde:

Možda spava, Vladislav Petković Dis

, 26 2014 21:15:19 +0100

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec a se kreće u umrlu noć,
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu očin neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima iznad svakog zla.
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Kad budem mlađi, Matija Bećković

, 14 2013 22:24:07 +0200

Kad budem mlađi
Umeću da živim
Neće mi dani prolaziti kao do sad
Tek tako
Bez svrhe i smisla
Imaću vremena
Koliko hoćeš
Ali ga neću traćiti na gluposti
Već svaki tren posvetiti sebi
Osmisliti ga i oslojiti
I laganicom
Rasporediti na svoja zadovoljstva

Kad budem mlađi
Neću otvarati oči
Čim se probudim
Već nastaviti da žmurim
Gledam unutra i maštarim
Dok pokretom nožnog palca
(Koji je doručak za telo)
Uspostavim vezu sa svetom
Stimulišući sisteme
Da luče najveće divote
Potrebne za predstojeći dan
Dok orošeno čelo
(A ne kapljičasti znoj)
Kruniše to delo

Kad budem mlađi
Imaću dobro postavljenu kičmu
A nema dobro postavljene kičme
Bez jakih stomačnih mišića
Ni jakih stomačnih mišića bez trbušnjaka
Bar dve stotine dnevno
Pre šest sati popodne
Što je sasvim dovoljno
Da autiram mlečnu kiselinu
I ostvarim san mnogih naraštaja

Kad budem mlađi
Na trening bez strečinga
Neću ni pomišljati
Jer od vežbi bez istezanja
Nema teže zablude
Ni od zgrčenih mišića veće tragedije

Kad budem mlađi
Glavu ću uravniti
S vrhovima kukova
A bradu podići
Paralelno s tlom
Koračajući krupnim koracima
Kako bih istezao mišiće
Pokretom iz kukova
Butina i kolena
I hrlio napred
Bez osvrtanja
I odvratne snishodljivosti
Prema utvarama
Prošlosti

Kad budem mlađi
Neću jesti s nogu
Ni onako uzgred
Gluvareći kuhinjom
Već uvek za stolom
Makar jednu maslinku
Postaviću sto najsvečanije
Potegnuti stolnjak od damasta
Uštirkane salvete
I srebrni escajg
Napraviti atmosferu
Pustiti muziku
Upaliti sveće
I tek pošto se tušnem
I skockam do bola
Raspaliću po maslinki
I utoliti glad za identitetom

Kad budem mlađi
Svaki zalogaj žvakaću
Najmanje trideset šest puta
Uživajući u brojanju
Mada ću za svaki slučaj
Sat držati pored tanjira
A na satu umesto klatna
Imaću ogledalo
Da gledam svoju ikonu
I pratim kako joj drhturi
Žilica iza ušiju
Kad budem mlađi
Umesto o Berlinskom
I Kineskom zidu
Brinuću samo o jednom
Zidu nad zidovima
Zidu debelog creva
A najveće kršine
Koje u izvesnim godinama
Počnu da se smanjuju
Neka se samo sete
Koliko su u životu
Polokale koka kole

Kad budem mlađi
Učiću s razumevanjem
Kroz igru
Distant learning
Redovno
A ne kampanjski
I u poslednji čas
Neću biti skroz odličan
Nego jak četvorkaš
Poliglota
Pričaću
Ingliš
S trendi akcentom
I znalački umiksan
Kompjuterski sleng
Domaću spiku
S posebnim naglaskom
Na govor tela
I neverbalnu mimiku
Rečju
Sve jezike
Bez muke
Maternje i taternje
Osim jezika mržnje
Kad budem mlađi
Neću biti član SANU
Ma koliko me pritiskali
I sedeli za vratom
Da im to učinim
Nema sile da me navataju
I upišu u tu faunu
Matorih destruktivaca
I okljocanih luzera
(Čitaj ratnih huškača
I klerofašista)
Zaobilaziću tu zgradu

Na putu u diskoteku
Da ne misle da mi je stalo
Do lažnog perja
Pokušaću na finjaka
Da ih dilitujem
Ali ako budu navalentni
I nastave da me blamiraju pred ekipom
I telohraniteljima
(Ljubaznost me i inače čini napetim)
Biću prinuđen
(U samoodbrani)
Da ih gadno nabušim
Polomim i pokopam

Kad budem mlađi
Nosiću samo brendirano
Nešto u čemu se vidim
A ako uflekam
Robnu marku
Neću se nervirati
Nema veze
Mirno ću se udaljiti
I bez zezanja
Pući u glavu
I sve će biti
Kao da ništa nije bilo
Što se ja ne bih upucao
S debelim razlogom
Kad se Hemingvej i kompanija
(Hemingway &
Pukoše u glavu
Bez ikakvog razloga
Pa im ništa ne fali

Kad budem mlađi
Odmah ću da se definišem
Davaću jasne komande
Neću raditi full time job
Koji ne dopušta osluškivanje organizma
Već part time job
Kako bih sebi mogao priuštiti
Najmanje čuku dnevno
Kreativne samoće

Kad budem mlađi
Studen i vrelina neće nasrtati na moju gleđ
Niti će mi po telu plutati višak vode
Be-12 potražiću negde drugde
A ne u hlebu
Kvascu i pivu
Pa makar ništa ne bilo od mojih noktiju

Kad budem mlađi
Nikad zaludan
Znajući za meru
Skratiću ime i prezime
Čemu toliki slogovi
I tako dugačka imena
U tako maloj i mizernoj zemlji
S tom dužinom
Ne možemo u svet
Insistirati na ić
Koje svi čitaju ik
A ne treba ti ni nick name
Politički je nekorektno
Važno je za koju firmu radiš
A ne kako se zoveš
Nikoga to u svetu ne zanima
I nije realno očekivati
Da se iko smara
I ikad igde
Pravilno izgovori
Tvoje deplasirano
Ime i prezime

Kad budem mlađi
Neću živeti ovde
Nema šansone
No chance
Dosta je bilo smaranja
Sa Čistim Kolorom
Ne bežim već odlazim
Navigam
Pakujem se
Palim
LA ili
Ko da težu gomilu lakog keša
A kad klepim kintu
Narokam se
I nagrnem pare
Boli me uvo
Na šta ću da ih kršim
I slupam
U svakom slučaju
Alo
Dobro jutro Kolumbo
Nema smisla živeti s narodom
Za koji se zna
Da se neće opametiti
Nikad

Kad budem mlađi
Biću Amerikanac
I utoliti glad
Za alternativnim postojanjem
Glupo je (za sada)
Biti nešto drugo
Ali se bojim da se ne uradim
I da sutra kad budem mlađi
Amerikanci budu
Pa šta onda da radim
(U svakom slučaju
Da sam bio Amer
Ne bih čamio s majkom u podrumu
Za vreme bombardovanja
Mada nas niko neće bombardovati
Koliko mi sami sebe bombardujemo
Teglama ajvara
Levačkim kobasicama
I sličnim kašikarama)
Nema smisla pripadati
Luzerskim nacijama
Kojima svi drže laktove pod grlom
I ceo vek
Ma ko da si
Provesti u Srbiji
Gde Zapad pravi pauzu
Od nekoliko stotina kilometara
I nastavlja u Bugarskoj
Na putu u budućnost
Ostavljajući nas same
Usred Ničega

Plavi zec, Duško Radović

, 05 2013 22:12:51 +0200

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio -
dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti, piti,
i francuski govoriti
- sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam šije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa požurim svojoj kući.
Al’ kad bismo ispred kuće
stade zečić da šapuće:
- Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek’ vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al’ se zec ne očešlja,
al’ se zec ne umi,
nit’ iseče nokte,
nit’ ispravi stas,
nit’ dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Dušan Radović

Mali život, Duško Radović

, 27 2013 22:44:49 +0100

Dok neko pije
- ja pijuckam.

Dok neko grize
- ja samo grickam.

Dok neko glođe
- ja samo glockam.

Dok neko bode
- ja samo bockam.

Dok neko peva
- ja pevuckam.

Dok neko drema
- ja dremuckam.

Dok neko radi
- ja raduckam.

I tako malo, sitno - živuckam.

Duško Radović

Santa Maria della Salute, Laza Kostić

, 02 2013 20:58:00 +0100

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak neću nikoga klet';
štagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' težoj rani nastade brid:
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrča sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepsi san mi postaće java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dusine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama ćemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Bože pravde, himna Republike Srbije

, 09 2012 14:03:42 +0100

Bože pravde, ti što spase
od propasti dosad nas,
čuj i odsad naše glase
i od sad nam budi spas.

Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
srpske zemlje, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad,
sloga biće poraz vragu,
a najjači srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge zlatan plod,
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom
Blagoslovi Srbu selo
polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani
k’ pobedi mu vodi hod
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba
Novu sreću, Bože daj!

Otadžbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod
Bože spasi, Bože brani
moli ti se srpski rod!

Izvorna pesma je nastala 1872. godine,
kada je Jovan Đorđević napisao reči na muziku Davorina Jenka.

Krvava bajka, Desanka Maksimović

, 04 2012 21:03:36 +0100

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.

Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

Bora Đorđević, pesme

, 01 2012 20:51:12 +0100

Naše sunce prerano je zašlo
svakog jutra najavljuju kišu
ne shvatamo šta nas je to snašlo
pobednici istoriju pišu.

Svakodnevno pada brojno stanje
Srbe danas mnogo lakše broje,
a već sutra biće nas još manje
pobednici istoriju kroje.

Već se zveri zlobno cerekaju,
skupljaju se čopori hijena
ne moraju dugo da čekaju,
Srbija je skoro ubijena.

Porušeni naši spomenici,
vagabundi s konopca i koca
koji sebe zovu pobednici
od zle majke i još goreg oca.

Deca će se odreći predaka,
uče ono što zvanično važi,
teško da će između redaka
prepoznati pobedničke laži.

Bilo jedno neposlušno pleme
bilo jednom i nema ga više
srpsko ime progutaće vreme
Srbija je prestala da diše.

Borisav Bora Đorđević

Pismo majci - Sergej Jesenjin

, 16 2012 21:29:01 +0100

Jesi li živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek' uvečer nad kolibom tvojom
ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me k'o prije osam ljeta.

Nemoj buditi odsanjane snove,
nek' miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sije istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin

Čekaj me - Konstantin Simonov

, 16 2012 13:31:50 +0100

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše
Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
Čekaj me i ja ću sigurno doći

Ne slušaj kada ti kažu da je vreme da zaboraviš I da te nade lažu
Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim
Neka se tako umore čekati i svi drugovi moji
I gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta

Čekaj
I nemoj sesti s njima
I nemoj piti ništa
Čekaj me i ja ću sigurno doći
Sve smrti me ubiti neće

Nek rekne ko me čekao nije taj je imao sreće
Ko čekati ne zna
Taj neće shvatiti niti će znati drugi
Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat ćemo kako preživjeh vatru kletu
Naprosto ti si čekati znala kao niko na svetu.