aforizmi.blog.rs

Život posle smrti - parabola

, 10 2013 16:14:02 +0100

Jedno jutro, probude se blizanci u majčinoj utrobi i počnu se prepirati:

- Ma daj!? Nemoj se šaliti da veruješ u život posle rođenja?

- Pa, ovaj... Sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda se ovde za to pripremamo?

- Jesi blesav! Život posle rođenja? To nema nikakvog smisla. Kako bi to uopšte izgledalo?

- Ne znam... voleo bih da bude puno svetla i prostora! Možda bismo mogli trčati? Bilo bi zabavno jesti svojim ustima!

- Ti si lud! Nemoguće je hodati i jesti svojim ustima. Da nije tako, onda ne bismo imali pupčanu vrpcu, a imamo je. Kažem ti, rođenje je kraj!

- Ne znam, ali verujem da će se dogoditi nešto dobro. Nešto što ne možemo ni zamisliti.

- Ti si stvarno lud, niko živ se od tamo nije vratio! To znači da je rođenje kraj. Osim toga, šta nedostaje ovom životu ovde?

- Možda ćemo izaći napolje i sresti Mamu. A ona će se brinuti za nas, ljuljati nas, hraniti, maziti...!

- Mama?!? Ne mogu verovati? Ti veruješ u Mamu! Pa dobro, gde bi po tebi ta Mama trebala biti?

- Ne znam. Možda svuda oko nas? Možda smo živi samo zahvaljujući njoj? Možda bez nje ne bismo mogli ni razmenjivati misli? Mislim da bez nje ne bismo uopšte postojali!

- Ma daj! Da li je neko video Mamu? Ja nisam. Zato je jasno da ne postoji!

- Da, moguće je da ne postoji .... Ali, znaš... ponekad, kada smo potpuno mirni, kao da je čujem kako peva i dodiruje naš svet!

borba dva vuka u čoveku

, 04 2013 20:42:31 +0200

Nekada davno je deda svome unuku ispričao jednu životnu istinu.
- U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, greh, srdžbu, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža istinski užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, ljubaznost, dobrotu, poniznost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Pa upita dedu:
- Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobeđuje uvek onaj koga hraniš...

Da li Bog postoji?

, 03 2013 21:08:50 +0200

Jedan čovek je otišao kod frizera da se ošiša i obrije. Kako je frizer počeo da radi, počeli su razgovarati. Razgovarali su o mnogo stvari i o različitim temama, da bi se na kraju dotakli i teme Boga. Frizer reče: "Ja ne verujem da Bog postoji." "Zašto to kažete?", upita ga mušterija. "Znate, dovoljno je da izađete na ulicu i shvatite da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi? Da li bi bilo toliko napuštene dece? Ako Bog postoji, ne bi bilo ni patnji ni bola. Ne mogu zamisliti Boga koji bi dozvolio sve ove stvari." Mušterija promisli na momenat, ali ne odgovori ništa, ne želeći započinjati raspravu. Frizer završi sa svojim poslom i mušterija napusti radnju. Samo što je izašao iz radnje, vide na ulici čoveka sa dugom, nepočešljanom, prljavom kosom i neobrijanom bradom, izgledao je prljavo i zapušteno. Mušterija se vrati nazad u radnju i reče frizeru: "Znate šta? Frizeri ne postoje." "Kako možete to reći?", upita iznenađeni frizer. "Ja sam tu, i ja sam frizer, i upravo sam vas šišao i brijao!" "Ne!", viknu mušterija. „Frizeri ne postoje, jer ako postoje, ne bi bilo ljudi sa prljavom dugom kosom i neobrijanom bradom, poput ovog čoveka na ulici." "Ah, ali frizeri ipak postoje! Te stvari se dešavaju jer ljudi ne dolaze kod mene." "Tačno, potvrdi mušterija. Upravo tako! Bog, takođe, postoji! Loše stvari se dešavaju kad ljudi ne idu k Njemu i kad od Njega ne traže pomoć… Zbog toga postoji toliko patnji i bola u svetu."