Love actually, is all around. :)

Najdivnija pesma

A preporučila bih svima i najdivniji film - August Rush. Ova pesma je iz Soundtrack albuma.
Inače, blog nisam sto godina pisala. I sad ću da počnem. Samo zato što volim da pišem. I verovatno ću da izbrišem starije postove, jer su glupi. :)
I ako ne znam još temu mog bloga, postaviću najdivniju pesmu iz najdivnijeg filma.

xoxo :DDD

Tonight the sky above
Reminds me of you, love
Walking through wintertime
Where the stars all shine
The angel on the stairs
Will tell you I was there
Under the front porch light
On a mystery night

I've been sitting watching life pass from the sidelines
Been waiting for a dream to seep in through my blinds
I wondered what might happen if I left this all behind
Would the wind be at my back ? Could I get you off my mind
This time?

The neon lights in bars
And headlights from the cars
Have started a symphony
Inside of me
The things I left behind
Have melted in my mind
And now there's a purity
Inside of me

I've been sitting watching life pass from the sidelines
Been waiting for a dream to seep in through my blinds
I wondered what might happen if I left this all behind
Would the wind be at my back ? Could I get you off my mind
This time...

You never know what you're gonna get!

Ovaj dan definitivno vredi ostati upamćen kao prvi sunčani dan u ovoj godini. :) Sunce nas je sve ogrejalo i odledilo u tolikoj meri (+10C) da jednostavno nisam odolela mojoj kožnoj jakni, starkama i pilotskim cvikama. :)
Iako još nema naznaka proleća (tek je januar Katarinaaa) u vazduhu se oseća onaj prepoznatljivi miris novog godišnjeg doba; miris cveća, trava i prolećnih kiša.
Prosto me tera da se odmrznem i zaljubim. A to je upravo ono što ću i uraditi. :)
Elem, počela je škola a sa njom i nove-stare obaveze. Kao prvo, moram se pohvaliti činjenicom da sam pročitala 1/4 Ane Karenjine i uopšte mi ne pada teško to što je moram pročitati. Knjiga, iako je dosta teška i spora za čitanje ima zanimljivu radnju i likove, a Tolstoj tako divne rečenice sklapa.
Definitivno ću je pročitati do kraja ove nedelje.
U utorak je i svetosavska priredba što je impliciralo da danas održimo probu benda (akustičnu doduše:D) i najverovatnije ćemo nastupati sa dve pesme. U pitanju su Mandy Moore i Neverne bebe, mada se meni mnogo više sviđaju neke druge pesme. Mada, nebitno. =)

Srećna sam, bez ikakvog posebnog razloga i verovatno zato i nemam neku posebnu želju za spavanjem.
Kontam da je lako biti uvek pozitivan i nasmejan ako nas sitnice koje sačinjavaju život čine sretnim. Pa tako ja se radujem sutrašnjim časovima muzičkog umesto matematike, probi hora, velikom odmoru i osobama koje volim, potapanju brodova sa Sofijom, zvuku mobilnog telefona...:)
Life is like a box of chocolates. You never know what you're gonna get.
A možda meni baš sutra bude divan hippie happy dan:)

Uživajte u proleću, leptirićima, čokoladi, novim filmovima, dobrim knjigama, smejanju sa društvom... zato što vredi! :)

Feel the love generation

Ne gledam redovno TV, a poslednje što sam redovno pratila je "Porodično blago" u trećem - četvrtom razredu osnovne škole... Pogledam s vremena na vreme koju humorističnu seriju tipa "Malcolm In The Middle", ili "The Nanny". Jednostavno, retko ko danas ima priliku da svakog dana u određeno vreme sedne ispred TV-a.
Dobro, nebitno, retko sam gledala TV i ovog letnjeg raspusta (čitaj nikako) sve dok nije počela škola. I sećam se jednog utorka sam sedela sa Sandrom na času muzičkog kod nove profesorke. Jadna ta žena, kakva je nesnalažljiva, apsolutno je niko ne sluša (pogotovo mi horisti).
Uglavnom, načujem ja priču od Sandre i Tijane kako je Anastacia sinoć gostovala u nekoj emisiji na b92, i kako niko nije verovao da će ona stvarno doći, dok se nije pojavila i otpevala pesmu "Left Outside Alone".
Kad sam stigla kući,malo sam čačkala Youtube i pronašla video klip.
Anastacia brate. Na Košutnjaku.
Od tada nije prošao ponedeljak a da ja nisam, k'o poslednja bezposlena baba, sedela ispred b92 i gledala Gala veče Operacije Trijumf. Htela sam samo da vidim šta je to toliko dobro da ceo moj red do prozora gleda, a na kraju sam ja postala najveći OT zavisnik!:)

Nema svrhe da objašnjavam o čemu se tu radi, budući da verovatno svako već zna. :)

Elem, posle tri meseca gledanja, navijanja, nerviranja i trošenja kredita, proglašen je pobednik! Adnan Babajić iz velegrada Živinica kod Tuzle, BiH.
Naravno svi smo se pobunili, počele su tu da se prave i kojekakve grupe i peticije na Facebook-u, ljudi nemaju pametnija posla.
A ja nikako nisam mogla da donesem konačan sud, ili odluku o pobedniku. Da li sam tri meseca protraćila uz b92, da bi na kraju jedan priglupi turbofolker pobedio?
I sad kontam zašto je pobedio.
Ipak je to sve Big Brother, mnogo više nego takmičenje u pevanju! A Adnan je bio najbolja i najpozitivnija ličnost (posle Ane Bebić) u kući.
Pa svi smo se njemu najviše smejali, njegovim provalama tipa IQ testa, psovkama kakve samo Bosanci imaju na repertoaru... :)
Mogu samo da kažem, Adnan je pobedio u Velikom Bratu, a videćemo ko će još biti prava zvezda što se tiče muzike i talenta.
Ja lično navijam za Đorđa Gogova:)

A bratu po Živinicama (imam rođake tamo) želim svu sreću pored Rihanne, 50 Centa, Metallice i ostalih... jer će mu stvarno trebati! :)

To me, you are perfect! :)

Moram nekako da počnem ovu moju novu zanimaciju - blog. :) Izgleda mi polako dosađuju Facebook, Myspace, subotica.com, BEBO, hi5, poznanici.com...

Da, da, na svim tim sajtovima imam, ili sam imala kakav - takav profil. :) Jednostavno postaneš addicted kako vreme prolazi, i moraš svaki dan izdvojiti bar nekoliko minuta za pregled 3572935619 svojih raznih profila.
Kako nas je internet sve promenio. :)

Eh, da. Počela sam da pišem o sebi, a sve se nešto premišljam da li da pišem... Videćemo kakav će ovaj članak ispasti do kraja...
Ne volim pisati o sebi, niti volim kad bilo ko drugi piše o sebi. Jedni pišu one izlizane fore - "volim sve što vole mladi", drugi pak (a fora je što baš ovih drugih ima mnogo više) - "ja sam drugačiji/a, ja sam nešto posebno, ja sam jedini roker, metalac na ovom svetu i vi ste svi ostali ispod, ja sam jedini čuo za pesmu Paranoid, a vi svi koji slušate Seku Aleksić gorećete u paklu!"

Dobro i ja ne slušam Seku, (o tome nešto kasnije) ali kontam da, kad čitam sve te About me profile, da sam u stvari jedna sasvim obična osoba, osoba koja se ne bi izdvojila među hiljadu ljudi. Imam vrline i mane, nadam se ipak da imam mnogo više vrlina, ali to je na ljudima koji me poznaju da procene. :)
Uglavnom, zovem se Katarina, a naziv mog bloga je u stvari fraza iz mog omiljenog filma - Love, actually (i o njemu nešto kasnije)
Imam 16 (uskoro 17 :P) godina, i pohađam drugi razred opšte gimnazije u Bačkoj Topoli. Ne znam šta ću studirati, verovatno će to biti neki jezik ili književnost. Zašto? Ja sam jedna mnogo komunikativna, otvorena osoba. :) Volim time da se hvalim :)
I mnogo volim da koristim smajlije! :)

U slobodno vreme... sviram. Oduvek sam htela postati neka poznata muzička zvezda, al glasa za pevanje - kako bi Dragan Marinković - Maca rekao - "niđe veze"!
Pa tako ja sviram. :) Sviram klavir, gitaru, i učim violinu polako:) Cilj mi je da budem kao Ogi Radivojević što se tiče sviranja. Lik zna da svira gotovo svaki mogući instrument!
Uglavnom, gitaru sviram u bendu koji je trenutno bez bubnjara. Tako da, bubnjari javite mi se! :)))
Šta još da napišem? Volim romantične komedije, zimu i sneg, nici igračke, knjige o Hariju Poteru... Ovaj blog je napravljen čisto dosade radi, i zato će biti raznovrsan... Nemam neku posebnu temu ili naslov za njega, osim...

Love actually, is all around! :)

Naravno, želim vam svima srećne praznike, i srećnu Novu 2009. godinu! :) Evo sličice iz filma i iz naslova mog prvog članka! :)))