Beograd

Beograd http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska Beogradski motivi, dočarani posredstvom jedne beogradoholičarke. Ona je književnica, a zove se Neda Kovačević. Njen mejl glasi: nedakovacevic@yahoo.com beogradska 2026-05-14T16:43:56Z Вук Караџић - Мање познато о Вуку, и о Вуковом споменику http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2014/12/20/vuk-karadzic-manje-poznato-o-vuku-i-o-vukovom-spomeniku Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Сви смо видели споменик  Вуку Караџићу на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице. <img src="https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/10592639_10205391852940144_5870264855604448445_n.jpg?oh=3a78520ed01d8bd2f0218d256b62614f&oe=54DD2B04&__gda__=1427920763_4338af01596e5705b77ccf3809038c33" border="0" width="575" height="430" align="middle" /><a href="https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/10592639_10205391852940144_5870264855604448445_n.jpg?oh=3a78520ed01d8bd2f0218d256b62614f&oe=54DD2B04&__gda__=1427920763_4338af01596e5705b77ccf3809038c33"></a> Али, мало ко зна занимљиву историју тога споменика. Идеја о подизању споменика јавила се још 1920. године. Покренула ју је СКЗ. Вајар Ђорђе Јовановић је 1932. године у Прагу излио бронзану фигуру. Скулптура је пренета у Београд 1933. године. По приспећу споменика у Београд заподело се питање где га поставити. Задруга и вајар Јовановић тражили су од градских власти да споменик буде у Универзитетском парку, између споменика Доситеју и Панчићу. Захтев је одбијен јер би се због уношења споменика у парк морала рушити једна од капија или део ограде. Због тога су градске власти предлагале да се он постави ван ограде парка, што су Задруга и Ђорђе Јовановић одбили. Договор није постигнут, те је Вукова статуа смештена у двориште Задруге, у Улици краља Милана број 19, и тамо остала следеће четири године. <a href="http://img11.hostingpics.net/pics/452241P1040529as1600x1200.jpg"><img src="http://img11.hostingpics.net/pics/452241P1040529as1600x1200.jpg" border="0" width="612" height="457" align="middle" /></a> Почетком 1937, током припрема за обележавање 150. годишњице Вуковог рођења обновило се питање локације за споменик. Задруга и аутор предложили су да се споменик постави у парку испред Студентског дома Краљ Александар Први Карађорђевић, а градске власти да он буде на ободу парка, на углу Булевара краља Александра и Гробљанске (данашње Рузвелтове) улице. Пошто се ближио датум прославе,  Задруга и аутор нерадо су пристали на понуђено решење. Коначно, 7. новембра 1937. године,  свечано је подигнут је споменик Вуку Караџићу. Открио га је тадашњи председник СКЗ, Павле Поповић. Аутор Ђорђе Јовановић из протеста није дошао. Присуствовао је само свечаној литургији у цркви Александра Невског. <a href="https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/9161_10202270301103299_1569168572_n.jpg?oh=d1fa2c6bde51b9718d83d6ef94f754e7&oe=553659A8"><img src="https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/9161_10202270301103299_1569168572_n.jpg?oh=d1fa2c6bde51b9718d83d6ef94f754e7&oe=553659A8" border="0" width="559" height="423" align="bottom" /></a> И о самом Вуку Караџићу шира јавност заправо зна мало.  Да је рођен у Тршићу (1787),  умро у Бечу (1864), реформатор српског језика, писац српског Рјечника и скупљач народних умотворина. Али, сем тога, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, спремио је огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Године 1828. је објавио рад Милош Обреновић књаз Сербији. Од обимне грађе о Првом српском устанку, Вук је објавио само један део, Правитељствујушчи совјет сербски, у ком је описао најважније битке из Првог српског устанка и неслогу између српских вођа. У неколико историјских монографија Вук је описао најистакнутије вође Првог српског устанка. Ту су Хајдук Вељко Петровић, Милоје Петровић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Хаџи Рувим... Вук је познатом немачком историчару Леополду Ранкеу дао обиман материјал о Првом српском устанку, на основу којег је Ранке касније написао дело Српска револуција. Вук је дао значајан допринос и српској антропологији и етнографији. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима.  <a href="https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfa1/v/t1.0-9/10368241_10204969324417195_3410812621355283113_n.jpg?oh=64c083121d717f981d9bfa9ad38a2991&oe=5541BDFF&__gda__=1426046994_a4a73d2aba39381af19c1bdf7f0cbe48"><img src="https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfa1/v/t1.0-9/10368241_10204969324417195_3410812621355283113_n.jpg?oh=64c083121d717f981d9bfa9ad38a2991&oe=5541BDFF&__gda__=1426046994_a4a73d2aba39381af19c1bdf7f0cbe48" border="0" width="500" height="374" align="middle" /></a> Фотографије: Неда Ковачевић <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> Generalna 2014-12-20T14:28:02Z beogradska Милутин Бојић - филм, поводом споменика Бојићу... http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2014/12/05/milutin-bojic-film-povodom-spomenika-bojicu... ... Мој кратки филм из пројекта "365 споменика у Београду", с ДВД бр 1. "Велики рат у београдским споменицима ", који је представљен 6. новембра о. г. у библиотеци "Милутин Бојић"  mоже се погледати на вези:<a href="https://www.youtube.com/watch?v=TIFLfttSYL4" target="_blank" title="Milutin Bojic">https://www.youtube.com/watch?v=TIFLfttSYL4  </a>Други споменик Бојићу може се видети у самој библиотеци:<img src="https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xap1/v/t1.0-9/10847837_10205466528486986_8519252564368653527_n.jpg?oh=98392a96f214cd2f4f4ce5ebeb1354d3&oe=54FB5AD2&__gda__=1427670407_e9669d5f13c772879d1be7f58bf8ebb3" border="0" width="634" height="475" align="middle" />(дело је Милована Крстића из 1969) Generalna 2014-12-05T16:26:42Z beogradska Pomirenje u kamenu - Članak u "Ilustrovanoj politici" o mom fotografisanju spomenika http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2012/12/12/pomirenje-u-kamenu-clanak-u-ilustrovanoj-politici-o-mom-fotografisanju-spomenika  У &bdquo;Илустрованој политици“ од 27. новембра 2012. год. изишао је чланак посвећен мом фотографисању споменика у Београду: <a href="http://i49.tinypic.com/2e3b9ls.jpg"><img src="http://i49.tinypic.com/2e3b9ls.jpg" border="0" width="582" height="800" align="middle" /></a>  <a href="http://i49.tinypic.com/2vj8nkk.jpg"><img src="http://i49.tinypic.com/2vj8nkk.jpg" border="0" width="582" height="800" align="middle" /></a>Податак о броју већ забележених је сад већ мало и "застарео", управо ових дана, пре  снежног кијамета, стигох до 304. споменика.Везе до пуне величине страница:<a href="http://www.dodaj.rs/f/Z/2b/31SiAse8/49.jpg" target="_blank">http://www.dodaj.rs/f/2E/zF/46nTaVkW/48.jpg</a><a href="http://www.dodaj.rs/f/Z/2b/31SiAse8/49.jpg" target="_blank">http://www.dodaj.rs/f/Z/2b/31SiAse8/49.jpg </a> Generalna 2012-12-12T15:26:51Z beogradska Moja fotografija "Pobednika" među 10 najboljih http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2012/12/07/moja-fotografija-pobednika-medju-10-najboljih Ова моја фотографија &bdquo;Победника“ одабрана je у 10 најбољих, од 3759 из Србије послатих на конкурс Wikimedia Loves Monuments, и учествује с њима на глобалном конкурсу: <img src="http://i46.tinypic.com/311tls3.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /><a href="http://i46.tinypic.com/311tls3.jpg"></a>  Веза до странице с победничким фотографијама:<a href="http://wlm.wikimedia.rs/pobednici.php" target="_blank">http://wlm.wikimedia.rs/pobednici.php</a>      Generalna 2012-12-07T16:27:55Z beogradska Pobednik je teško pobedio http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2012/12/05/pobednik-je-tesko-pobedio Чланак из "Блицовог" додатка од 30. септембра 2012: <img src="http://i47.tinypic.com/2j4pl43.jpg" border="0" width="584" height="800" align="middle" />  " Неда Ковачевић, истраживач и хроничар збивања у српској престоници" из чланка је моја маленкост <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" />. Друга страница чланка:<img src="http://i47.tinypic.com/6ophrm.jpg" border="0" width="241" height="800" align="middle" />Везе ка већим  фотографијама чланка су овде:<a href="http://i80.photobucket.com/albums/j192/AtilaK/a_000150.jpg" target="_blank">http://i80.photobucket.com/albums/j192/AtilaK/a_000150.jpg</a>  <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <a href="http://i80.photobucket.com/albums/j192/AtilaK/a_000250.jpg" target="_blank">http://i80.photobucket.com/albums/j192/AtilaK/a_000250.jpg</a>        Generalna 2012-12-05T14:21:02Z beogradska Dr Vladan Đorđević http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2012/07/13/dr-vladan-djordjevic Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> Градоначелник Београда, најзаслужнији за увођење водовода, канализације, калдрмисање улица, оснивач Новог гробља, за које је дао своје имање... Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <a href="http://i50.tinypic.com/2cy5sgj.jpg"><img src="http://i50.tinypic.com/2cy5sgj.jpg" border="0" width="581" height="800" align="middle" /></a> Сем тога, био председник владе, дипломата, писац, историчар. Оснивач СЛД и Црвеног крста Србије. Лекар,  хирург... Залагао се за ред, рад, дисциплину, одговорност... Све је то био, али, није био странчар, партејац. Да ли зато овај човек нема улицу у Београду? Биста у кругу КЦС<a href="http://i45.tinypic.com/mw438o.jpg"><img src="http://i45.tinypic.com/mw438o.jpg" border="0" width="608" height="600" align="middle" /></a> Сећају га се једино колеге, и овако, понеки од нас који спадају у оне  луде и назадне, што и даље проучавају нашу историју.Биста, други одливак, у кругу ВМА<a href="http://i50.tinypic.com/10f7rqp.jpg"><img src="http://i50.tinypic.com/10f7rqp.jpg" border="0" width="738" height="600" align="middle" /></a>  Спомен плоча на улазу у Ново гробље<img src="http://i45.tinypic.com/p4w2c.jpg" border="0" width="800" height="488" align="middle" /> Опширније о Владану Ђорђевићу:http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B   Generalna 2012-07-13T16:09:28Z beogradska Delijska česma - Dva puta rušena, tri puta građena http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2012/03/23/delijska-cesma-dva-puta-rusena-tri-puta-gradjena Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> Овако данас изгледа Делијска чесма: <a href="http://s19.postimage.org/ugqb99zdv/DSCF5180_800x600.jpg"><img src="http://s19.postimage.org/ugqb99zdv/DSCF5180_800x600.jpg" border="0" width="600" height="800" align="middle" /></a> Подигнута је 1987. године у склопу реконструкције Кнез Михаилове улице, по идеји Александра Дерока. Но, Дероков план изгледао је овако: <img src="http://s19.postimage.org/6bplrkf37/deroko_crtez_delijske_cesme2p.jpg" border="0" width="776" height="684" align="middle" />  Прва Делијска чесма налазила се испред Делијског конака, који је у  XVIII веку заузимао простор између данашњих улица Кнез Михаилове, Вука Караџића и Ускочке. Ту је била смештена турска коњица – делије. Чесма је изграђена 1843. године. Делијска чесма, снимљена 1876. године:<img src="http://s19.postimage.org/cbdcv7zvn/delijska_cesma_1867_grom_800x600.jpg" border="0" width="800" height="573" align="middle" /> Срушена је 1889.  и уместо ње изграђена друга, на углу Кнез Михаилове и Вука Караџића. 1913. године копани су темељи за здање САНУ, тад је срушена и друга Делијска чесма.  А ево данас чесме на још две фотографије:: <a href="http://s19.postimage.org/goghrdy03/DSCF5187_800x600.jpg"><img src="http://s19.postimage.org/goghrdy03/DSCF5187_800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a>  <img src="http://s19.postimage.org/qzsuk1ppf/DSCN9670_800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" />   Generalna 2012-03-23T15:51:33Z beogradska Česma Mehmed-paše Sokolovića http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2012/02/21/cesma-mehmed-pase-sokolovica Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style>  У сеновитом кутку Горњег града Београдске тврђаве, у непосредном суседству Дефтердарове капије, налази се такозвана «Турска чесма». Или, «Везирова». У ствари, то је чесма  Мехмед-паше Соколовића, једина његова сачувана задужбина у Београду.   Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> <a href="http://img833.imageshack.us/img833/8562/kalish565800x600.jpg"><img src="http://img833.imageshack.us/img833/8562/kalish565800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a>            Подигнута је у другој половини XVI века, а данас сачувана у доста измењеном стању. У доба турске управе, Београд је имао водоводну мрежу, чији је један крак напајао водом и Горњи град. Може бити и да је ова чесма била у функцији ондашње џамије султана Сулејмана, која се налазила на Горњем граду. Зидана је пажљиво тесаним каменом. Из резервоара је тада кроз луле избијала вода, ледена као тај камен. Фасада је у сараценским луковима који су украсили три нише. Две крајње нише су са лепим и једноставним рељефима чемпреса.  <a href="http://img21.imageshack.us/img21/1349/kalish567800x600.jpg"><img src="http://img21.imageshack.us/img21/1349/kalish567800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a>  У време када су Аустријанци направили реконструкцију Београдске тврђаве, у првој половини XVIII века, ров у којем се налазила чесма затрпан је како би се отворио пролаз кроз Дефтердарову капију према Доњем граду. Над чесмом је израсло дрво, шибље, коров. А онда, 1938. у току прекопавања у Горњем граду, «спрам Сахат-куле, уз саме зидине код Дефтердарове капије, откривена једна стара чесма». Друга половина још је под земљом. Једино је стављена табла на којој, српски и енглески, пише: «ТУРСКА ЧЕСМА НОВИ ВЕК». Нема обележја о њеном ктитору.  Занимљив детаљ је северозападна, бочна фасада чесме. Корито од камених плоча, спојених гвозденим спојницама, очувано у целини. Евлија Челебија извештава да је на чесми посебно писало: Дођи беже, ако желиш, да на овом свету пијеш с рајског врела. Постоји један једини запис из прошлости где је изречена брига за судбину чесме. Било је то 1827. године, тада је Милош Обреновић тражио поправку турског водовода и захтевао да се поведе рачуна о «Везировој чесми у Горњем граду». Чесма, дакле, најстарија од свих у Београду, стоји на «брегу за размишљање», лепа, али, без воде. Generalna 2012-02-21T14:52:39Z beogradska Zatomljeni Pesnik Beograda Vlajko Stajić - Poeme POBEDNIK i KARIJATIDE http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2011/12/02/zatomljeni-pesnik-beograda-vlajko-stajic-poeme-pobednik-i-karijatide Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Normalna tabela"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> Владислав - Влајко Стајић. Једна надасве необична личност. Свестрани интелектуалац. Магистар правних наука, запослен у Министарству иностраних дела Краљевине Југославије, музичар, сликар, глумац... Но, надасве, лелујави, истанчани лиричар. Етеричан. Али и снажан родољубиви песник, што показује баш у своје две поеме &bdquo;Победник“ и  &bdquo;Каријатиде“.   Остао је непознат широј књижевној јавности, можда и зато што сам није марио да своје песме преточи у збирку. Учинили су то много касније после његове смрти породица и пријатељи. А међу тим пријатељима, Десанка Максимовић, која је написала и предговор за књигу, затим др Владета Јеротић, песник Миодраг Павловић, и сликар Марио Маскарели,  који је богато и надахнуто илустровао књигу песама Влајка Стајића. <a href="http://img560.imageshack.us/img560/3739/vlstajic4800x600.jpg"><img src="http://img560.imageshack.us/img560/3739/vlstajic4800x600.jpg" border="0" width="707" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img193.imageshack.us/img193/5194/vlstajic5800x600.jpg"><img src="http://img193.imageshack.us/img193/5194/vlstajic5800x600.jpg" border="0" width="713" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img193.imageshack.us/img193/4071/vlstajic6800x600.jpg"><img src="http://img193.imageshack.us/img193/4071/vlstajic6800x600.jpg" border="0" width="779" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img856.imageshack.us/img856/111/vlstajic8800x600.jpg"><img src="http://img856.imageshack.us/img856/111/vlstajic8800x600.jpg" border="0" width="800" height="517" align="middle" /></a> <a href="http://img804.imageshack.us/img804/4126/vlstajic10800x600.jpg"><img src="http://img804.imageshack.us/img804/4126/vlstajic10800x600.jpg" border="0" width="684" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img703.imageshack.us/img703/5017/vlstajic11800x600.jpg"><img src="http://img703.imageshack.us/img703/5017/vlstajic11800x600.jpg" border="0" width="691" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img839.imageshack.us/img839/9521/vlstajic13800x600.jpg"><img src="http://img839.imageshack.us/img839/9521/vlstajic13800x600.jpg" border="0" width="625" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img828.imageshack.us/img828/106/vlstajic14800x600.jpg"><img src="http://img828.imageshack.us/img828/106/vlstajic14800x600.jpg" border="0" width="703" height="600" align="middle" /></a>  <a href="http://img830.imageshack.us/img830/2561/vlstajic15800x600.jpg"></a><a href="http://img830.imageshack.us/img830/2561/vlstajic15800x600.jpg"><img src="http://img830.imageshack.us/img830/2561/vlstajic15800x600.jpg" border="0" width="710" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img35.imageshack.us/img35/6452/vlstajic16800x600.jpg"><img src="http://img35.imageshack.us/img35/6452/vlstajic16800x600.jpg" border="0" width="794" height="600" align="middle" /></a>   Generalna 2011-12-02T19:35:45Z beogradska ULICE SA DVA IMENA http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2011/10/10/ulice-sa-dva-imena Одавно је познато да су се називи улица у овом граду често мењали, можда чешће но у већини других на свету. Али бар се и овде знало: док траје један назив, ту је само по једна табла, с одговарајућим именом улице. Међутим... <a href="http://img195.imageshack.us/img195/7186/dsc01076800x600.jpg"><img src="http://img195.imageshack.us/img195/7186/dsc01076800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img401.imageshack.us/img401/3650/dsc01411800x600.jpg"><img src="http://img401.imageshack.us/img401/3650/dsc01411800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a>  ...у последње време, имамо један нов феномен: назив улице промењен, али и даље упоредо постоје табле са новим и старим називом. <img src="http://img849.imageshack.us/img849/5446/dsc02418800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /><a href="http://img849.imageshack.us/img849/5446/dsc02418800x600.jpg"></a> <a href="http://img51.imageshack.us/img51/3605/dscf1192800x600.jpg"><img src="http://img51.imageshack.us/img51/3605/dscf1192800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a> <a href="http://img401.imageshack.us/img401/7508/dscf2792800x600.jpg"><img src="http://img401.imageshack.us/img401/7508/dscf2792800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a> Да ли постоји и рационално објашњење за то?  <a href="http://img18.imageshack.us/img18/875/dscf3078800x600.jpg"><img src="http://img18.imageshack.us/img18/875/dscf3078800x600.jpg" border="0" width="600" height="800" align="middle" /></a>Да ли је реч о немару,  лењости да се скине стара табла,  или је се ради о неодлучности: је ли требало, можда, ипак задржати стари назив улице, или,  ипак не, али,  онда,  ипак,  оставимо овако, ни тамо ни тамо? <a href="http://img6.imageshack.us/img6/5337/dscf3586800x600.jpg"><img src="http://img6.imageshack.us/img6/5337/dscf3586800x600.jpg" border="0" width="800" height="600" align="middle" /></a>Истина, нови називи се административно примењују, и то није спорно, али, чему, онда,  ипак, ове двоструке табле?  <a href="http://img14.imageshack.us/img14/2013/dscf3943800x600.jpg"><img src="http://img14.imageshack.us/img14/2013/dscf3943800x600.jpg" border="0" align="middle" /></a>Како год, и нека их, то је још један разлог више зашто волимо овај наш драги и шашави Београд.   Generalna 2011-10-10T18:03:56Z beogradska