MI NJIMA SMEMO....ONI NAMA NE

Sedeo sam nedavno kod jednog poznanika, sa kojim povremeno i poslovno sarađujem. Pričali smo o krizi naravno, o poslu i aktuelnim problemima, pa se ja dotakoh priče o legalizaciji software-a koja je po meni neminovnost, ako želite zdravu, legalnu firmu koja neće imati problem da se pojavi na bilo kom tenderu, pred bilo kojom inspekcijom, koja će moći da konkuriše za posao i van Srbije.

Na moje pominjanje legalizacije software-a, čovek razrogači oči i ja prepoznah svoj „izdajnički“ izraz lica u njegovim očima. Zatim i dobih potvrdu:
„Oni nas bombardovali, a mi da im plaćamo onaj njihov preskupi Windows i Word. Da li si ti normalan? Mi da smo pametni, ne bi im niko u Srbiji plaćao za to.“

Ja ga dočekah: „ Čekaj, ako želimo te trule imperijaliste da bojkotujemo kako treba, nije li bolje da uopšte ne koristimo to njihovo đubre od software-a?

„AAAAAA pa ne mogu ja to tek tako, meni treba i Windows i Word i Excel, ne bih mogao da radim bez njih, onaj OPEN OFFICE mi je rogobatan. Samo kažem da ne bi trebalo da im plaćamo i to po tim neverovatno visokim cenama“.

Tu sam ja malo zaćutao, a onda prešao na razgovor o njegovom poslu. Kiseli izraz lica, nije mi nagovestio da je preterano zadovoljan. Kada sam pitao šta je problem, pored već ustaljene priče o nestabilnosti kursa i teškoj naplati od korisnika, kao svoj najveći problem je naveo „đubrad koji kopiraju proizvode njegove firme i prodaju na crnom tržištu. Besramno.“

Naravno, ni izbliza nije dozvoljavao da je to isto što i se radi Microsoftu i mnogim drugim proizvođačima software-a.

Autorska prava su svetinja u celom svetu i tamo ih velika većina plaća, a ljudi koji su nešto kreirali i to zaštitili od toga žive i to dobro. Ako želimo i mi svi da živimo dobro, bilo bi lepo da poštujemo tuđa autorska prava i time mnogo lakše da zaštitimo svoja.

Tako bi izbegli ove priče o tome kako mi „njima“ ( čitaj MICROSOFT &co) smemo krasti, a „oni“ (čitaj tamo neki plagijatori nepoznatog porekla) nama nikako ne.

By the Way, moj poznanik ima legalan software i pored tog „patriotskog“ stava......

Jeftin računar - skupa škola

U poslednje vreme je otvoreno mnogo MEGA MARKETA koji predstavljaju poslednje uporište naše iluzije da ŽIVIMO KAO SAV NORMALAN SVET. Tamo se osećamo bar na trenutak ispunjeno, ima svega, zabavljamo se birajući i kupujući i ono što nam treba i što nam ne treba. Malo se češemo po glavi kada stignemo na kasu... ali nema veze, iako smo potrošili 15-ak hiljada u dubini duše mi znamo da smo „uštedeli“. Da li smo?
Stvar prestiža u megamarketima postala je prodaja tehničke robe, a u moru fenova, depilatora, epilatora, televizora i sumnjivih muzičkih linija pojaviše se i računari. Računar za 9.990 dinara opasno je primamljiv većini ljudi koji žele uz svu svoju muku, deci pružiti osećaj da imaju sve i da žive normalno.

Ali kada se stigne kući i to „čudo tehnike“ montira, onda nastaju problemi. Sve ste spojili, uključili u produžni, priključili i monitor za 7.990 dinara, ali... ništa se ne događa?! Pritišćete dugmiće, slika crna i neka bela slova ispisuju neke čudne poruke. Pa gde su igrice? Gde je muzika? Gde su programi za gledanje filmova? Odlazite sutradan u Mega market i pitate trgovca koji Vam je toplo preporučio famoznu spravu... Naravno, on nema pojma, njemu je isto - prodao fen, depilator ili računar.

Onda zovete stručnjaka iz komšiluka. On donosi svoju torbicu sa CD-ovima, osmeh na licu, samopouzdanje pršti. Kreće instalacija nečega što ima veze sa gusarima, piratima ili kako već, ali mladi komšija (ide u Elektro školu, zna znanje) drži stvari pod kontrolom. Naravno, on ne propušta da Vam uzme 2.000 dinara. Nakon instalacije konstatuje da i niste neki posao napravili, da taj računar i nije pravo rešenje za Vas i Vašu decu. Nešto ne valja, ali on tu ne može da pomogne.

Preporučuje da zovete Mega market i da tražite objašnjenje: Zašto nema CD-ova sa tim drajverima i zašto se neki „plavi“ ekran pojavljuje. Komšija koji sve zna nije u stanju da ga osposobi i Vi izražavate prodavcu iz Mega marketa svoju sumnju da „tu stvarno nešto ne valja“, što on ljubazno prihvata i predlaže da odnesete računar u ovlašćeni servis, da Vam oni to srede, jer Megamarket nema ljude koji bi mogli da Vam pomognu. „Nije problem“ kažete Vi i tražite adresu servisa.

UUUUUPS otkud to da je servis u drugom gradu, zar nema u našem gradu?. „Nema“ kaže ljubazni prodavac i polako Vam stavlja do znanja da mu opasno idete na živce „jer kog ste vraga i kupovali kada nemate pojma“.

Sedate u automobil i odlazite u drugi (neko pomisli glavni) grad i nosite svog mezimca u ovlašćeni servis. Prelepa sekretarica Vas ljubazno dočekuje i čak dobijate i sok. Osmeh se vraća na Vaše lice. Odmah zatim i hladan tuš: “ Znate, izgleda da Vam ne radi ploča. Koliko ste koristili ovaj računar i ko Vam je instalirao piratski softver?“ Piratski šta? Nisam ja filmove nikakve ni stigao da gledam, kakvi pirati, gusari. Samo je moj mladi komšija došao da mi namesti da ovo Vaše đubre jednom proradi. Teškom mukom sam odvoji pare da kupim deci računar, a on uopšte ne radi.“ Ljubazni serviser Vas umiruje i stavlja Vam na znanje da mu opasno idete na živce. Kog ste vraga i kupovali računar kada nemate pojma.

Naravno rešiće Vam problem i javiće Vam se u roku od 45 dana, tako da budete bez brige... Umorni se vraćate u svoj grad, bez računara i nade da ćete ga uskoro dobiti. Proklinjete dan kada ste se odlučili da kupite jeftin računar.

Kada bi nam neko ponudio negde cipele za 600 dinara, verovatno ih ne biste ni pogledali. Sumnjali bi u njihov kvalitet i ne biste sebi dozvolili da kupite nešto takvo. Zato se uvek pitam, kako ljudi sebi dozvole da kupe računar za 9.990 i očekuju od njega da radi, ima operativni sistem, mogućnost da se gledaju filmovi, sluša muzika i igraju najzahtevnije igrice.

Nema dobrih cipela za 600 dinara. Pa ni dobrih računara za 9.990 dinara.

Proizvodnja i prodaja racunara

MI NJIMA SMEMO....ONI NAMA NE

Jeftin računar - skupa škola