Pandemija SFK

tompolina — Sun, 18 Jan 2009 19:28:40 +0100

Mogu ti reći da posle svega što smo preživeli ova Svetska finansijska kriza (koja je negde usput postala institucija, pa se sad piše velikim početnim slovom) mačiji kašalj... Ili mačiji plač, kako se kome zalomi.

Pričali su mi stariji (pošto sam bija mali i ne sećam se ničega) o vremenu kada je dinar za pola sata višestruko padao. To je ono doba kada su prodavnice bile pune praznih rafova, kada se za hleb tuklo ispred kamiona, kada se mleko sipalo kutlačom. Doba kada je kilovat-sat struje koštao deset plata. Tada nisu postojale prosečne plate, jer je valuta toliko brzo slabila da više niko nije mogao da izračuna ni svoju, a kamo li prosečnu platu. A i koga je bilo briga za to? Glavna fora bila je prošvercovati nešto, preprodavati benzin na ulici; najbolje su prolazili seljaci - ono malo zemlje što je bilo i ono stoke što su imali u posedu moglo je da ih ostavi u životu. Mnogi se iz tog vremena nikada nisu vratili.

Pričali su mi stariji i o vremenu kada je bilo svega u izobilju. To je ono "zlatno" vreme Maršala, koga su svi obožavali (doslovno) i protiv koga niko ništa nije smeo da kaže, inače se letelo na ostrvo Goli otok, pa ti otekni, ili se ostrvi, što bi rekao Bora Đorđević. U to doba svi su imali sve, ništa ničije nije bilo, pošteni su krali, ovi manje pošteni su davali; na kraju ništa nije ostalo ni od preduzeća, ni od stanova, ni od države. Još su svi jugonostalgičari, iako je Juga upropastila Srbiju... Ali nema veze, pamtiće oni koji znaju.

Čuo sam od nekih poznanika preko Neta da tamo na zapadu ljudi ne znaju šta će sada... Naglo osiromašuje svaki delić privrede, radnici se otpustaju, cene skaču, sve poskupljuje, masovni štrajkovi, akcije na međubankarskim tržištima... Ovim našim gastarbajterima je sve to normalno. Iz mog saznanja mogu ti reći da posle svega što smo preživeli ova Svetska finansijska kriza (koja je negde usput postala institucija, pa se sad piše velikim početnim slovom) mačiji kašalj... Ili mačiji plač, kako se kome zalomi. Zašto mačiji kašalj? Zbog toga što smo mi prošli Golgotu, a oni nas teraju uz Karađorđevo brdo... Zašto mačiji plač? Zato što je virus SFK glavni krivac za sve što nam se dešava...

Vidite, SFK urniše naše vitalne ćelije. Srce, pluća, jetra, krvotok i nervni sistem naše mile zemlje stradaju upravo od ovog virusa. Naravno, naša bolest može se iskoristiti i kao vakcina, ali naši lekari (pacijenti) na čelu države to ne znaju. Iz tog razloga, truju nas pričama o SFK i kako bi sve bilo super samo da nema tog jednog virusa koji nas gricka. I onda mi sami sebe izjedamo, sami se bacamo na neke besmislice koje nam u životu ne bi palo na pamet da činimo sa sobom i drugima... To je kao onaj čovek koji se zaledio u isključenoj hladnjači u kojoj je bilo 20-ak stepeni. Čovek je umislio da mu je hladno i smrzao se; umro je od promrzlina. Zamislite samo, bacite čoveka u bure sa vinom i ubedite ga da je to voda i on popije sve... I ne napije se. :) Jadna je situacija u kojoj se naša zemlja nalazi već godinama. Ali nisu pacijenti krivi... Krivi smo mi koji ih biramo...

Kratak uvod u degeneraciju generacije X

tompolina — Thu, 15 Jan 2009 20:27:52 +0100

Generacija MCMXC, široj okolini poznata kao generacija X (pitaj Boga zbog čega), kojoj i sam pripadam, konačno je stasala za učešće u dnevnoj politici. Naravno da su prvi pokušaji za tako nešto propadali još prilikom prvih antirežimskih demonstracija kada smo bili mali, čuvenim šetnjama sa pištaljkom, trubicom ili šerpom u ruci, pa sve do onih kada se u svakom gradu zavrteo po jedan vo jer je čuveni čika-Džo stigao ispred skupštine. Taj isti čika-Džo nije ni sanjao kakvog je Murtu doveo posle onoga Kurte, te i dan-danas nudi neka nova sredstva za neke nove šetnje. A mi? Naša starija braća i sestre gađali su kamenicama režimske milicajce. Gađali su kad sam imao tri godine, gađali su kad sam imao deset godina, gađali su i prošle godine. Naša starija braća i sestre nikako da se opamete. Ovo poslednje gađanje im i nije baš bilo potrebno, s obzirom na to da su upropastili poslednji pokušaj civilizovanih i onih manje civilizovanih političara da mirnim protestom pokažu tu stelt-snagu (ovaj izraz sam upotrebio u skladu sa današnjim skupštinskim zasedanjem, gde je jedan od nekolicine preostalih radikala koji još uvek zaslužuju poštovanje izređao sve moguće imenice sa datim atributom) te da se odupru europeanskim i drugim stranim pritiscima za oduzimanje drage nam Južne pokrajine, poznatije pod nazivom Kosovo i Metohija.

Ovde će biti raznih priča o starim i novim temama u vezi sa srpskom dnevnom politikom koja se kod nas menja kao čarape (nekada više, a nekada manje, u zavisnosti od ekonomske ne-sigurnosti), te ako je nekome zaista interesantno da o tome komentariše sa mnom, neka bude slobodan za tako nešto. Ne mogu reći da će tekstovi biti objektivni, ali uglavnom neću mnogo hvaliti ni leve ni desne... Na kraju krajeva, to je valjda i cilj jednog političkog webloga, zar ne?

Toliko za prvi put, do sledećeg čitanja.

Tompolina po prvi put među Srbima

Pandemija SFK

Kratak uvod u degeneraciju generacije X