Los Pseudonim presents...
http://lospseudonim.blog.rs/blog/lospseudonim
Da, draga...<p>Nadao sam se, zaista jesam! Mislio sam da cu poceti od starijih događaja, da ću imati vremena da se setim većine, ali izgleda da će biti dosta materijala iz bliže tekućine života...</p><p>Ako nista, bar mi je interesantnije da kucam nego da gledam... šta je ovo... "Pravna plavuša"...mogli su neku bolju plavušu da nađu...</p><p>Eto... Pre nekoliko dana moja baka slomila nogu. Ne radi se ovde o baki, obećavam, ovo je za uvod. Bar nije ništa strašno, mada se ni ona nikad ne žali. Ali, kako je ipak bolje da bude neko oko nje, krenem ja juče u jedno prigradsko naselje da je dovedem kući, kod mene, a i da svratimo do doktora da joj promeni... nešto oko gipsa, 'bem li ga.</p><p>Inače je već postojao dogovor sa mojom dragom da se nađemo u gradu, na kafici, ništa spec. Ide ona da ostavi neku knjigu, uči sada za ispit, pa da ne bi zanoćili bolje preko dana da se vidimo. Važi, požuriću sve što imam da obavim, da se vidimo.</p><p>U međuvremenu se dogovaram sa drugarima da idemo na pivo. Nisam išao sa njima u pub... pa, ne pamtim... baš dugo! I to uglavnom iz razloga što smo sva trojica u slično vreme našli devojke i postali semi-papuče, pa ne možemo da se uklopimo.</p><p>Razgovor devojka-ja teče ovako</p><p>- E, 'de si, šta ima? Se viđamo večeras?</p><p>- Da, ljubavi, kao što smo rekli, oko 18h?</p><p>- Da, da, odlično odgovara! Taman treba sa Borisom i Mirkom da se vidim, idemo na pivo oko 20h... </p><p>- U redu je, ne moramo da se vidimo.</p><p>- Što?</p><p>- Pa ne, neću da ti kvarim planove.</p><p>- O čemu ti pričaš? </p><p>- Pa ne, ne želim da se ti ne vidiš sa drugarima.</p><p>- Ja tebe ništa ne razumem... mi treba da se vidimo u 18h... što bi to meni kvarilo planove? (inače na kafi nikad duže od sat vremena nismo ostajali, prim. autor)</p><p>- Ovaj razgovor je završen!</p><p>bip-bip-bip-bip</p><p>...O...K... I šta sad? Ništa, pročitam blog g-dina Dudarima, ulepša mi dan i zapalim sa drugarima na pivo, naravno.</p><p>Razgovor danas:</p><p>- LP, mi moramo da razgovaramo</p><p>- Da, draga</p><p>- LP, ti si jako sebičan</p><p>- Da, draga </p><p>- LP, ti ne paziš na moja osećanja. Tebi uopšte nije stalo do mene. Ti... Ti...</p><p>/LosemPseudonimu, tj. meni, pogled polako okupiraju pokretne slike TVa, otprilike predpostavljam kuda ovo vodi... isključujem se i predpostavljam da je bilo nekako ovako/</p><p>- ...toliko mi sitnica smeta kod tebe! Pre neko veče si uzeo ceo jastuk, meni nije ništa ostalo! Celo ćebe si uzeo! Ne pereš ruke pre i posle jela! Jednom si zaboravio da mi otvoriš vrata kad smo išli na kolače! Nisi me zagrlio kad smo bili u tvom društvu! Uopšte me ne paziš! Onda si... <strong>LP, slušaš li ti mene uopšte?</strong></p><p>/kod za aktivaciju pažnje/ </p><p>- Da, draga </p><p>- Šta sam malo pre rekla?</p><p>/a u qrac, ni 7 meseci a već me dovoljno poznaje/</p><p>- Draga moja, ja se u potpunosti slažem sa iznetim činjenicama i mislim da si potpuno u pravu!</p><p>- I? Šta sad?</p><p>- Potrudiću se, evo, daću sve od sebe da više nemaš... /dramska pauza... u stvari, počinje reklama u kojoj je neka devojka koja očigledno koristi jako dobar šampon jer se svi lože na nju/... da više nemaš...</p><p>- Šta? Da više nemam šta?</p><p>- Da više nemaš potrebe da pereš kos... da više nemaš potrebe da se nerviraš zbog mene! Evo, od sada ću se više truditi da obraćam pažnju na tvoje potrebe, da ne budem tako sebičan, da ne budem... da...</p><p>- Da ne budeš šta?</p><p>- Ma, draga, da budem šta god ti misliš da bi trebao da budem! Evo, ti mi reci - ja ću se potruditi da ispunim sve tvoje želje! </p><p>- Ali... ja ne želim da te menjam...</p><p>/jbg, posle 7 meseci mogu i ja nju da upoznam malo/</p><p>- Ne, ne, ja sam kriv, ti si u pravu, ja ću se promeniti...</p><p>- Ali... ne, LP, ne razumeš me... ma... možda sam preterala... možda... ipak si ti divan... donosiš mi čokoladice... vodiš u bioskop i pozorište...</p><p>- Da, da, volim ja sve to</p><p>- ...i voliš moje sestriće, skidaš im crtaće sa neta stalno...</p><p>- Da, da, klinci su ludilo...</p><p>- I... i... jao, mnogo te volim!</p><p>- Da, draga</p><p>- Jao, jedva čekam da te vidim!</p><p>- Da, draga, i ja tebe</p><p>- Joj, evo, treba sa mamom da idem da kupim nešto za večeru, hoćeš da dođeš?</p><p>- Rado, ali ne mogu, dogovorio sam se sa Marijom da odemo na kafu</p><p>- Nema problema, sreco, sutra se onda vidimo! Jao, mnogo te volim!</p><p>- Da, draga, da se ne ponavljam...</p><p>- Joj, važi... joj, ljubim te! Čujemo se kasnije, važi?</p><p>- Da, draga</p><p> Eto... "Da, draga" se može činiti jako papučarskim parom reči. </p><p>Ali, drage moje kolege, zar nije odlično zamišljen? Može se uvek vrteti i koristiti za dobrobit bilo koje veze, pogotovu ako shvatate da vaša bolja polovina nema tri blage o čemu priča... ili ako na TVu traje neka utakmica... ili ako gledate FTV... ili... ma, kapirate. Multi-purpose par reči, retko može da omane.</p><p>A vi, drage moje devojke, pamet u glavu i razmislite šta vam znači vaša lošija polovina i da li je opravdano to što imate da prigovorite. Da se ne bi na kraju izvlačili iz svojih reči. Čisto, eto, preporuka, nismo ni mi toliko loši iako nam je pažnju lako odvući... </p><p>Hvala na pažnji, prijatno veče!</p><p>Odoh da pijem kafu sa Marijom, valjda će biti nešto bolje na TVu kad se vratim... </p>
http://lospseudonim.blog.rs/blog/lospseudonim/i-tako-dan-za-danom.../2009/01/24/da-draga
, 24 2009 16:38:37 +0100Uvod, razrada, zaključak<p>Ah, sećam se, kao juče da je bilo... Iako je to danas, al' nema veze... Smoren od devojke (koja zahteva poštovanje, tako da je na prvom mestu), smoren od faksa, smoren od vremena i od činjenice da za manje od 30 minuta treba da se nađem na stanici trolejbusa ovog naseg lepog grada, rešio sam i ja da napravim blog... Svi ga prave, šta sad, mogu i ja, zar ne?</p><p align="left">Koreni ovog poteza, nadasve neočekivanog od mene (jer mi čak ni pravopis nije jača strana, a kamo li da volim da pišem), mogu se pratiti još od početka novog milenijuma. Mnogo događaja čovek proživi i preživi, ne stigne sve da ih zapamti, ne stigne ni da ih zapiše, ali se nada da ostaju tu negde, skriveni, u uglu malog mozga... E qrac, ne ostaje ništa, sve se zaboravi ako se ne zapiše! A kako mislim da imam mnogo da ispričam, možda ne toliko pametnih koliko interesantnih događaja, rešio sam da digitalizujem svoja sećanja.</p><p>Pošto ću pokušati da opišem i starija zbivanja u zemlji, a i na njoj, nemojte mi zameriti ako pogrešim nešto. To će, možda i podsvesno, biti iz želje da se to dogodilo na neki drugi način. Ali, kao i u termodinamici, postoje mnogi putevi, ali početak i kraj će ostati neizmenjeni! Ako neki tekst bude bioo davnim događajima, pored naslova će bit stavljen i datum... okviran...</p><p>Sve što bude inspirisano novijim događajima biće apsolutno korektno i savesno pretočeno u kucan tekst, tj. tu nećete imati nedoumice da li je i put između početka i kraja tačan!</p><p>I, za kraj Uvoda, većina imena i poneka mesta dešavanja će biti izmenjena, radi čuvanja identiteta autora i aktera tekstova!</p><p>Hvala na pažnji, prijatno veče. </p><p>P.S. Bole vas, vi ćete uz komp i topli ruski gas, a ja odoh na trolu raspalu...</p><p> </p>
http://lospseudonim.blog.rs/blog/lospseudonim/zasto-zato-tj.-uvod.../2009/01/23/uvod
, 23 2009 18:42:56 +0100