Vavilonska Ribica
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica
Me and my happiness - together forever<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>Ne, ovoga puta neću pisati o štetnom uticaju
sistema na moje poimanje života. Neću kritikovati neke norme, vladajuće
principe, niti ću napadati neke ljude koji pojma nemaju da ih napadam... Ovaj
post ću posvetiti sebi. „Što da ne?“, pomislih dok u pozadini dreči Bora
Djordjević sa nečim trulim u državi Danskoj... Prebacujem na Nojevu barku i
počinjem ovaj text. Ne, ovaj txt ću posvetiti onome čime sam ja odredjena...<br /></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>Neću pisati kako volim da se šminkam, da
lakiram nokte, idem u shoping, solarijum, jedem sarmu po slavama, torte, niti
kako gotivim Pitagoru i volim da čitam knjige. Moš misliti!!!</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>Pre nekih mesec dana dečko je ubio klinku
ispred Ekonomske u Mitrovici. Devojčica je imala šesnaest godina. Više je nema.
U redu, ubio je. Šta je danas nekog ubiti? Čujem na TV-u svašta, pa mi je
nekako prirodno da neko nekoga ubije. </span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>No, sve te groteskne izopačenosti koje se
dešavaju oko mene pokazuju mi koliko sam ja srećna zbog svojih dvadeset. Kaže
moj drug Ivan: „Jbt, ja se cimam oko uslova, a nju je lik isekao nožem kad je
krenula na prvi čas...“ Znači, j%%%% ja ježa u ledja ako se sledeći put budem žalila na bilo šta! </span><span>Ovo
nije new year“s resolution. Ovo je sada moja filozofija. Argumenti za:</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/hqYHeX0i0NU" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/hqYHeX0i0NU" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object><strong><span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>1. Živa sam
(realno, bila je extremno mala verovatnoća da ću to biti)</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>2. Imam mamu i
tatu</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>3. Imam dva
predivna, prepametna brata koja obožavam i za njih bih dala sve</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>4. Imam </span><span>baku</span><span> i deku</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>5. Moja porodica je uglavnom sasvim normalna</span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>6. Imala sam blizu sebe ženu koja nije bila moja prava baka, ali me je volela kao svoju pravu unuku</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>7. Imam svoju
sobu, koju sam sredila po svom ukusu i opušta me da budem u njoj</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>8. Imam volju da idem fax i super mi ide</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>9. Na budžetu sam</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>10. Mogu da jedem cokoladu i, što<span> </span>je najbitnije, umem da uživam in each single
kockici</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>11. Mogu da govorim engleski i nemacki (naučno je dokazano da su poliglote srećnije osobe)<br /></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>12. Zadovoljna sam svojim izgledom</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>13. Imam jako lepu dugu kosu</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>14. Lepo mi stoji i kad stavim gomilu nakita</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>15. Imam nekoliko izuzetno dobrih prijatelja za koje sam sigurna da mepodržavaju sto posto<br /></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>16. Imam slatkog dečka vec skoro tri godine</span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>17. Svi profesori u srednjoj su me voleli (sem
profesorice hemije, ali ona ni majku svoju rodjenu ne voli, ZLO od
isfrustrirane žene!!!)</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>18. Položila sam vozacki iz prvog puta</span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>19. Imam komšiju Filipa, koji je Wunderkind i
komšiju Krcu, koji ima mnogo slatkiša i preslatko kuče</span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>20. Mama mi radi u biblioteci, pa mogu prva da
dobijem neku novu knjigu na čitanje ako to želim</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>21. Imam tri psa</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>22. Umem da uživam u životu</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>23. Dosta sam putovala</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>24. Umem lepo da se izražavam</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>25. Perem zube dva-tri puta dnevno, što doprinosi
tome da se lepo osećam</span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>26. Nisam lenja da obrijem noge, pa su mi gotovo stalno glatke, ili se na oko ne može videti malo ježić, što itekako doprinosi mom samopouzdanju</span></strong></p><p class="MsoNormal"><strong><span>27. Umem lepo da crtam</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>28. Volim i
da<span> </span>pevam, ali me nešto nije lepo slušati</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>29. Umem da heklam neke jednostavne muster</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>30. Umem i da vezem</span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>31. Postižem bez problema da živim i studiram u
Beogradu, izadjem u Novi Sad i vratim se kući kod svojih u Mitrovicu, sve to u
jednoj nedelji</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>32. Imam fensi-jebozovni-napadni-uski-crveni kaput
i crne čizme i crnu torbu</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>33. Baka mi plete džempere onako kako se meni
svidja</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>34. Uživam dok slušam muziku</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>35. Mogu da se prilagodim razlicitim stilovima
muzike, literature, oblačenja...</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>36. Imam želju da učim i znam što više</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>37. Za to nisam lenja</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>38. Štedim sebe u fizičkom smislu (ići ću pre
liftom ako je slobodan, nego pešaka)</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>39. Svi mi hvale nokte</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>40. Retko kad se nerviram</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>41. Nisam pod stresom</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>42. Nemam zdravstvenih problema (mada me koleno
malo žiga na promenu vremena)</span></strong></p><p class="MsoNormal"><strong>43. Nekoliko puta sam se oždrala od alkohola i bilo mi je super</strong></p><p class="MsoNormal"><strong>44. Više ne pijem </strong></p><p align="justify" class="MsoNormal"><strong>45. Probala sam i mnoge druge poroke...:-) Čisto da ne dodjem u četrdesete i imam neku neobuzdanu želju da, eto, samo pomirišem džoint<br /></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>46. Još mi je mnogo toga na umu, ali nemam vremena da pišem... Žurim, počeo je fax... </span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>Kada samo pomislim kakve probleme imaju ljudi
oko mene, kako se muče, imaju negativne misli, šire negativnu energiju...</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span>Ja sam jedna srećna osoba!!!</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p align="justify" class="MsoNormal"><strong><span>Ja sam jebeno srećno dete sreće i zahvalna sam
joj (sreći) što me uzela u svoje okrilje i dala mi priliku da je osetim sasvim
blizu... I što se još više uzdigla u svojoj velicini kada nije bila tako blizu.
Srećo, volim te! Budi uvek uz mene...</span></strong></p><p align="justify" class="MsoNormal"> </p><p align="justify" class="MsoNormal"><strong>A vruć krompir od Connora je i dalje vruć, u rerni i podgreva se, samo ću ga servirati možda tek sledeće nedelje... </strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span> </span></strong></p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/10/14/me-and-my-happiness-together-forever
, 14 2007 16:52:34 +0200Beba= novi hitić<p>Madona usvaja malog Dejvida...</p><p> Andjelina i Bred usvojili već troje dece.... </p><p>Viktorija Bekam priča kako želi da usvoji devojčicu...</p><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.contacthollywood.com/photos/uncategorized/madonna.jpg" border="0" width="252" height="291" /></div> <p> </p><p> </p><p align="justify"> Jao, toliko priča o jadnoj deci koja nemaju pojma šta ih je snašlo, tj. nisu svesni koliko ih koriste u marketinške svrhe! Pomodarstvo, rekla bih. A naslovi u novinama tipa "Da li je Madona sposobna da bude majka malom Dejvidu Bandi iz Malavije?", "Socijalni radnik u domu kod Madone!" i tako dalje i tako bliže... Pa zar nisu svesni da tolika pompa oko usvajanja dece iz dalekih siromašnih zemalja utiče kontraproduktivno na njihov imidž koji imaju kao "celebrities" i koji kao imaju pojma o bilo čemu? Ili to samo ja tako mislim... </p><p align="justify"> Meni cela ta priča (sve mi liče jedna na drugu) može da se svede na otprilike par rečenica: </p><p align="justify"> "Pogledajte me, pogledajte me, ja sam slavna, imam para k'o pleve, a usvajam decu. Zar nisam divna osoba? Ići ću u raj! Zar nije to tako plemenito od mene...? To, usvojiti bebu iz Burme/Kambodže/Pakistana/Vijetnama? Da li mi se sad još više divite? Naravno, obavezno ćete gledati sve moje filmove/slušati moj novi album, jer sve što ja radim ide u prilog mojoj karijeri i nema veze ako za to koristim napuštenu bebu... I nema veze što će ta beba da bude sredstvo kojim ću ja sad doći do priča u javnosti narednih mesec dana. Kad prodje mesec dana, ja ću usvojiti JOŠ jednu bebu. Samo njih neka, meni ne smetaju, to su moja deca, ja njih volim, ja jako volim decu, svu decu, bez obzira odakle su..." </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.cartoonstock.com/newscartoons/cartoonists/kni/lowres/knin248l.jpg" border="0" width="325" height="400" /></div> <p> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> Nisam ja protiv usvajanja dece, nebitno odakle su. Iskreno, ne bih usvojila bebu, sem ukoliko ne mogu da imam svoju (zvuči surovo, ali poznajem sebe dovoljno da mogu tako nešto da kažem). I divim se ljudima koji ih usvajaju, poznajem nekoliko njih koji su usvojili dete, ali njihove priče su se odvijale tiho, mirno... Bez hvalisanja unaokolo kako su oni sami divni i plemeniti. Čovek o svojim dobrim delima ne treba nikad nikome da priča, rekla bi Becha na http://becha.blog.rs/blog/becha/generalna/2007/08/16/dobro-delo :-). </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> Zar ne treba usvajanje da bude intimni čin, skriven od ušiju javnosti... Ne znam... meni je to sve, da izvinite na izrazu, proseravanje za medalju. Kao, oni su celebrities, pa imaju prava da rade šta im se hoće... Ma koji si ti faktor tu da radiš bilo šta? I da pričas o nekioj "životnoj filozofiji" kad te niko ne pita? I da pričaš kako redovno ideš u operu? I kako želiš mir u svetu? Ma daaaaaaaaaaaaaj.........!!!!! </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> OK, verujem da će ta deca biti materijalno obezbedjena, da im neće mnogo toga faliti, ali nisu samo oni u pitanju. Smatram da tu ima mnogih kojima svakako fali malo više. </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> Bebina ruka je nešto mnogo više od same priče u novinama. To je ruka budućeg čoveka, a sa čovekom kao takavim mora da se postupa, što bi rekla moja baba, "ko sa svojim".... </p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.mentalfloss.com/wp-content/uploads/2007/04/adpt.jpg" border="0" width="216" height="162" /></div><p> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/09/30/beba-novi-hitic
, 30 2007 21:01:45 +0200Trgovina vremenom<p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">"Kupujem budućnost za deset dinara!"</span></strong></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">"Menjam vašu budućnost za par sekundi, ako pogrešim, plaćam!" </span></strong></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">"Budućnost...budućnost na rasprodaji! Navalite dok ima zaliha..."</span></strong></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">"Sva tri osnovna pravca vremena mogu da Vam izmenim i isprojektujem po Vašoj volji... Za toliko i toliko novaca..." </span></strong></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">"Ne svidja Vam se Vaša prošlost? Zar da Vas tako nešto muči? Obratite se meni, doktoru vremena i Vaš problem će biti rešen..."</span></strong></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300"> </span></strong></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">Odzvanjalo je ovako u mojoj glavi pre odredjenog "vremena" (tu reč ću stavljati pod navodnike ubuduće, a koristim je samo da bih sama sebi bila jasnija), pošto su mi dve stare žene jedna za drugom prišle i nudile proricanje budućnosti...(Samo da kazem da blizu moje ulice živi jedna vračara koja obavlja seanse "na zakazivanje". Kada mušterija "zakaže tretman", ona to vreme do njenog dolaska iskoristi tako što se po kraju raspita potanko o svemu što bi moglo imati veze sa mušterijom, iz pouzdanih izvora, naravno, pa tako iz rukava pogadja sve i svašta na seansi...)</span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://web.zoo.uni-heidelberg.de/Zeit1%20Kopie.jpg" border="0" width="525" height="390" /></div> <p> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">To
je izazvalo dalje izmišljanje fabule od stane mene, pa sam tako
smislila šta bih sve menjala u "vremenu" i pokušala da izračunam koliko
bi to moglo da me staje u današnjoj valuti, u devizama... </span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.fes.de/archiv/internet/images/s-schur/zeit.jpg" border="0" width="554" height="591" /></div><p> </p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">Prvo,
menjala bih "vreme" kada sam rodjena, tačnije, volela bih da mogu biti
rodjena u tri-četiri različita vremena, ali u isto "vreme", odnosno,
da se sve to odigrava u mom umu istovremeno, ali u odvojenim delovima
moga mozga koji bi imao posebnu "prostoriju" za svako "vreme". Jedno da
bude srednji vek, drugo renesansa, treće 1987. i četvrto, 2597,
recimo... Uslov je, naravno, da budem svesna svih tih "vremena" i da ih
u potpunosti razumem kao svoje, jelte "vreme", te da mi ne bude teško
da se uklopim u datu mi pozornicu i lepo odigram svoju ulogu osobe koja
je pristojno prilagodjena duhu "vremena" u kom živi.</span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="center"> <img src="http://www.physik.uni-rostock.de/bilder/zeit.jpg" border="0" width="500" height="625" align="middle" /></p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">Takodje
bi bilo jako lepo kada bi se atomi "vremena" podesili tako da čuvaju
materiju stvorenu rukom čoveka. Hoću reći da nema razaranja starih
kultura i da se one čuvaju u slojevima, jedna preko druge. Da ti
slojevi budu lepo uredjeni u obliku velikih muzeja i da ja, naravno,
posetim svaki od njih. S obzirom da bi prostor mogao biti problem,
tačnije, nedostatak istog, mogli bi ti muzeji da budu postavljeni jedan
ispod drugog, a neko bi trebalo da nadgleda sve to i da postavlja
granicu izmedju kultura i ne dozvoli da se one mešaju. </span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.princeton.edu/~ferguson/zeit2.jpg" border="0" width="499" height="579" /></div><br /> <p> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">Još
bi bilo dobro i korisno da "vreme", koje je potpuno neutralno, ali
kapira šta se dogadja, svojim moćima izbriše sve one ljude koji
predstavljaju pretnju za ljudski rod. Na primer, Musolinija, ili onu
gnjidu od princa Dzona, brata Ričarda Lavljeg Srca... Oni su bili
slobodni preko granice drugog čoveka, te bi stoga "vreme" moglo da
utiče na njih tako što im neće dati "vremena" da čine bilo šta od onoga
što su imali na umu. Uvek bi imali preča posla ili bi možda ostarili
toliko brzo da ne stignu ni da izlože nekome svoje planove.</span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="center"><img src="http://www.timezonesforpcs.com/images/splash3.gif" border="0" width="381" height="411" align="middle" /> </p><br /><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">Ok,
opet bi prostor mogao da pravi problem. Ajde da se to može rešiti tako
što bi se ljudi preselili na Mars i dalje. Da je izostao Drugi svetski
rat i da su se ljudi više bavili naukom u cilju pronalaska dodatnog
prostora, nego što su se klali, moja tetka bi sad verovatno živela na
nekoj drugoj planeti našeg ili nečijeg tudjeg sunčevog sistema... Raj...</span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="center"><img src="http://www.eoinc.at/img/uhr.jpg" border="0" width="350" height="350" align="middle" /> </p><p align="justify"> <span style="font-size: small"><strong><span style="color: #003300">Koliko
bi sve to moglo da me košta? Hm... Mislim da ću otvoriti račun već
sada, pa možda mi "vreme" dozvoli da ovo sprovedem u delo. Ko želi da
se priključi akciji, dostaviću svoj broj žiro računa, pa može da
pripomogne...:-)</span></strong></span></p><p align="justify"> </p><p align="center"><img src="http://z-vector.ru/artworks/time_is_dead_by_z_vector_preview.jpg" border="0" width="400" height="640" align="middle" /> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"> </p><p align="justify"><span style="font-size: small"><strong><span></span></strong></span></p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/09/28/trgovina-vremenom
, 28 2007 08:47:20 +0200Zrno graska u potrazi za biberom<p><strong><span style="color: #333300"> </span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300">Bilo jednom jedno zrno graška.</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"> </span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"> </span></strong></p><p> </p><div style="text-align: center"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><img src="http://www.gastro.hr/var/plain/storage/images/nutricionizam/namirnice/grasak/20520-1-cro-HR/grasak_article_full.jpg" border="0" width="310" height="223" align="middle" /><br /></span></strong></div><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"> </span></strong><p> </p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"> </span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300">
</span></strong></p><p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span><br /></span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>Bilo je zeleno i
okruglo, kao i svako drugo zrno iz porodice graška.</span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>Želelo je da vodi
ljubav sa biberom.</span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>Ali od
bibera ni traga. Moralo je otići u Indiju ili Vijetnam da bi došlo do pravog
bibera. </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>Ne dolazi u
obzir <span> </span>onaj mleveni što se svakodnevno
koristi u kuhinji. </span></span></strong></p>
<p> </p><div style="text-align: center"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><img src="http://img.alibaba.com/photo/11254871/Vietnam_Black_Pepper.jpg" border="0" width="381" height="298" /></span></strong></div><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"> </span></strong><p> </p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>“Zelim
biber!”, dralo se iz sveg glasa, remeteći mir medju punom kutijom zrnevlja graška,
koji su, videći da će izbiti frka, počeli da se meškolje. </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>Nešto je moralo
da se preduzme! Samo...Tamo u kutiji su bili bespomoćni. Trebalo je obezbediti
prevoz do daleke azijske zemlje, pa do polja gde se gaji biber, pa pronaći pravo
zrno, odgovarajuće veličine, oblika i boje. To zrno je trebalo da lepo miriše,
da ima odgovarajući stepen ljutine, da bude duhovito, obrazovano i svašta još.
Kriterijum je bio visok, ali vremena nije bilo. </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>To sam znala ja.</span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span>Juče se ovo zrno
graška našlo na mom tanjiru u obliku priloga uz piletinu. Bilo je dobro
zabibereno.</span></span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><strong><span style="font-size: small; font-family: verdana,geneva; color: #333300"><span> </span></span></strong></p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/09/27/zrno-graska-u-potrazi-za-biberom
, 27 2007 09:21:05 +0200Sah-mat! Iliti: KRALJ JE MRTAV... Ja u vreme ne verujem!<p align="justify">Hm... Koliko je sati? Koga to briga? Moj sat na ruci (kada ga nosim, naravno), ne pokazuje vreme. Baterije sam iz jednog povadila, drugi je pokvaren. Kod mene ima samo funkciju ukrasa... Jedan mi se savrseno slaze uz srebrni nakit. Jako je lepo uradjen, deluje starinski, A a drugi je vise casual... Ljudi me nikad ni ne pitaju koliko je sati. A i da me pitaju, ne bih im rekla! Kazem samo iz pristojnosti kad bas moram! Ali da se ja pitam, ne bi ni to dobili...</p><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://leifi.physik.uni-muenchen.de/web_ph12/grundwissen/12so_er_mo/monat/uhr_ulm.jpg" border="0" width="338" height="345" /></div><p> </p><p align="justify"> Neki poseban atomski sat ima gresku od ne znam koji deo sekunde u ne znam koliko hiljada hiljada godina!!! OK, nisam naucno potkovana da bih razumela znacaj tog sata, sve njegove mogucnosti, mudrost i svrhu, ali... Zasto bi neko merio iluziju zvanu vreme? I to jos toliko tacno!! Pobogu!!!</p><div style="text-align: center"><img src="http://www.rhetorik.ch/Zeitmanagement/watch_closed.gif" border="0" width="340" height="287" /></div><div style="text-align: center"></div><div style="text-align: center"></div><p align="justify"> Vreme je kao jos jedna dimenzija pride... To je dimenzija kojom se mi "krecemo" samo i iskljucivo napred. U prostoru mogu da idem i levo i desno... Da se spustam... Da ga shvatim culima... Sve ono sto nije materija jeste prazan prostor. Vidim ga i razumem... Ali vreme... Da li ga mi trosimo? Mislim, toliko je vremena proslo, otislo u nepovrat, ali da li ono ima kraj negde? Ili je beskonacno...? Ili ga mi crpimo iz nekov velikog rezervoara i kad dodje do kraja, doci ce i neki novi Big Bang...? Ili, prosto i jednostavno-nema ga? Ja sam za to...</p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.klockbird.de/Klockbird_Edition/LebensZeit/LebensZeit2.jpg" border="0" width="515" height="390" /></div><p> </p><p align="justify"> Ovde gore pise: Zivotni vek koji mi posedujemo dat nam je kad dospemo u kolevku... Ne mozemo ga izmeriti i ne donosi nam neku korist... Bas suprotno, kako ide napred, sve ga je manje. Porazavajuci proracun? Mi se onda moramo zadovoljiti time da sve vreme dok zivimo, imamo za to razlog. Kada se zivot priblizi kraju, ovaj vise nista ne znaci... (Prevod je dosta slobodan i iskreno se nadam da nisam puno gresila...)</p><p align="justify">Ja bih jos dodala da vreme ne postoji. Verovatno ga je izmislio covek da bi lakse shvatao stvari u svom okruzenju. Verovatno smo tako programirani da nam je potreban neki sled, logican tok... Da nesto dodje pre ili posle neceg drugog. Cista hronologija... Nije da mi ne olaksava zivot, ali...</p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.lutz-wernicke.de/zeit_plakat.jpg" border="0" width="340" height="343" /></div><p> </p><p align="justify"> Zao mi je... Ne volim puno o tome da razmisljam. Ideja vremena je dobra, ali nikada ne bih dozvolila da vreme rukovodi mojim postupcima... Mozda zato neretko kasnim na sastanke ili dodjem isuvise rano... Ne volim da me vreme odredjuje... I ne volim kada su ljudi programirani i polako se pretvaraju u vreme... A posto vreme ne postoji, iz ove jednacine proizilazi da ni ti ljudi vise ne postoje. Vreme je kao crna rupa koja guta sve i salje vas na put bez povratka... Nema vise! Tuto finito! Fertig! That's it! Ne dajte da vas vreme upropasti kao sto je Sekspir upropastio nemacku dramu Sturm und Drang-a...(Morala sam ovo da dodam!!! Joj, joj, ispit mi je za deset dana! A ja jos nisam presla ni Empfindsamkeit! A nocas sam sanjala kako varam na ispitu!)</p><div style="text-align: center"><img src="http://andreirosca.bookblog.ro/chess1.jpg" border="0" width="250" height="254" /></div><div style="text-align: center"></div><div style="text-align: center">Ja u vreme ne verujem!</div>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/09/02/sah-mat-iliti-kralj-je-mrtav...-ja-u-vreme-ne-verujem
, 02 2007 12:18:07 +0200"Bog ne igra kockice sa univerzumom"<p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Mozda koristim svoj nasledjeni osecaj za dramaticnost i pokusavam na svoj nacin da se uverim da u prividnom haosu sveta zaista postoji neki red. Poverovacu svom unutrasnjem demonu i reci nesto sto nije bas da dolici devojci koja zivi u 21. veku... Oblacim se sasvim normalno (moje poimanje normalnosti u oblacenju mozda ce se lakse protumaciti ukoliko se skokne do clanka Style na </font><a href="http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/iskreno.../2007/04/18/style"><font size="2" color="#99ccff">http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/iskreno.../2007/04/18/style</font></a><font size="2" color="#00ccff">), smatram da ponos, gnev, bes, ljubomora mogu denekle zaseniti razum, ali sada su mi misli totalno sredjene, sasvim hladne glave kazem da verujem u vestice, demone, natprirodne sile, duhove, carobnjake i da zelim da se bavim okultnim radnjama, komuniciram sa mrtvim istorijskim legendama, zlikovcima i dobrociniteljima, svalerima i budalama... Da pomeram stvari mislima i izazovem pozar pogledom... Zelim da osetim vrh, najjaca moguca osecanja, da odem u Keniju u Najrobi i na safari, na Madagaskar u Antananarive, da jedem jabuke iz Herinog vrta, flertujem sa Apolonom.... Da imam vizije o buducnosti, devet zivota i sedim na oblaku.</font></p><p><font size="2" color="#00ccff">"Koliko besmislenih reci</font></p><p><font size="2" color="#00ccff">Prsnuce mi od toga glava</font></p><p><font size="2" color="#00ccff">Kao da slusam kako dreci hor</font></p><p><font size="2" color="#00ccff">Od sto hiljada budala..." </font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Rece Gete u stihu u svom Faustu u sceni sa Djavolom. Nekad cujem te reci kako odzvanjaju u tisini. Mislim, ne cujem ja glasove u glavi, nego samo zamisljam... Mada se danas glasovi vise i ne smatraju ludilom, kaze moj drug Filip...</font></p><p><img src="http://www.anarchismus.de/dezentral/liff/hexe.gif" border="0" width="168" height="222" align="top" /><img src="http://imagecache2.allposters.com/images/pic/MG/199523~Faust-Posters.jpg" border="0" width="169" height="251" align="middle" /></p><p> </p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Nego, sujeverje nema neke velike veze sa hrabroscu mladog coveka. Danas mozes biti sujeveran potpuno tajno. Ako to niko ne zna, nece te osudjivati sto si se uznemirio zbog crne macke na prozoru, ili crvenog konca na kapiji.</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Ne znam da li se ovo moje moze nazvati sujeverjem. Hajde da pricam, recimo o hrani. Ja uvek znam sta mi se jede... Divljacki strasno i precizno. I ne podnosim ljude koji jedu da bi udovoljili samo osecaju gladi. Ja uzivam dok jedem, u svakom zalogaju, u svakom mirisu, to je za mene vise duhovno zadovoljstvo.</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Ja uzivam dok gledam oblake i svakome nadjem smisao. Volim tisinu... To je za mene molitva...</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Volim jeziva mesta....Ona koja zrace neobicnom aurom zloslutnosti... Mrak... Ali ne i da se bojim. Samo volim da osecam jako! I ne razumem ljude koji osecaju plitko i ne trude se da dostignu ono duhovno sto je toliko snazno da se moze opipati... Nekad sama sebi stvorim svet u zamenu za bilo koju drustvenost, pretvorim vreme u prostor i igram se... Tu postanem vatrena i plahovita dama koja bi katkad bez mnogo razmisljanja, u jedan mah, digla sva sidra i otisnula se na pucinu, ne obaziruci se mnogo na vremenske prilike. Ona je zabrinuta za krajnji cilj covecanstva i za sopstveno spasenje, ali se gubi... Pucina je velika, a zivot kratak... Nema vremena... Da li da odustane ili da krstari i dalje, pa da neko drugi nastavi njenu potragu?</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Pa nekad se i smem zabrinuti ako pomislim da ce se nesto desiti, to kazem naglas i onda udari grom iz vedra neba i opomene me... A da li sam ja toliko vazna da me grom opomene? Sta ima on sa mnom? Ili nas mozda sve upozorava, svaki pokret, svaki zvuk... Sve govori i od pomoci je, ali mi ne umemo da tumacimo... Ili necemo... Ne, pre bih rekla da ne umemo, jer smo opsednuti tom famoznom apsolutnom istinom i krajnjim ciljem...</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Sad sam udovoljila najplemenitijim literarnim pobudama svoje malenkosti i neke svoje izopacene ideje zapisala... cisto da se setim nekada kada budem krstarila Internetom... Sta se to krije iza osobe koju u nekim situacijama tako slabo poznajem. Mada... Uz ovoliko digresija bojim se da necu sama sebe razumeti. Cudan je ovo trenutak... Prosto ne smem da ponovo procitam clanak.</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff">Idem da zovem Divljakusu... Mislim da je potrebno!</font></p><p align="justify"><font size="2" color="#00ccff"></font></p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/08/13/bog-ne-igra-kockice-sa-univerzumom
, 13 2007 14:06:44 +0200Besmisao rata<p align="justify"><font size="2">BALKAN. BAL=KRV, KAN=MED. Tako su govorili jos Turci u svoje vreme ovde na Balkanu. Ne moze proci par godina bez makar naziranja onoga sto se zove rat, war, der Krieg... Kako god, ali zvuci grozno, zar ne? Kao zli demon se nadvija nad nama u "ovoj zemlji generalno tragicnoj"... Sta god da se desi, ja sam ponosna sto sam sa Balkana. I rat je iskustvo. Tragicno, uzasno, besmisleno, ali je iskustvo. A covek koji je iskusan jeste i snalazljiv, bogat, pametan... Kada ce neki tamo teenager iz Australije, recimo, da zna sta je zivot u pravom svetlu? Sa svim dobrim i losim stranama...</font> </p><p align="justify"><font size="2">Bila sam jako mala '90-ih godina kada su se izdesavale one grozne stvari koje Hrvati zovu "oluja" i "bljesak". Ne mislim da zasluzuju veliko pocetno slovo, niti ono velelepno slavljenje predsednika R.Hrvatske S.Mesica (uz duzno postovanje prema starijim osobama) nad, kako sam cula na vestima "nasilnom prevlasti, ugrozavanjem integriteta drzavne teritorije" i jos mnogo toga... Pitam se samo sta je sa integritetom ljudskog bica, pa onda i hiljade ljudi koji su ubijeni, i jos hiljade i hiljade koji su "proterani". Ljudi, proteruju se serijske ubice, drzavni neprijatelji, lopovi... Nekome zapaliti kucu, poubijati ili pohapsiti clanove porodice, i to sve na samom izmaku 20. veka nije nesto sto treba da se SLAVI! A to se jos desilo pod blagoslovom Amerike i EU. Mozda piranama na vlasti, zvanicnicima koji su zeljni para i samo vicu "DAAAJ" treba podsetnik na davno zaboravljenu rec Roberta Sumana koji je pre vise od pola veka iskazao jednu jednostavnu misao da Evropska unija moze da deluje jedinstveno samo ukoliko ima dusu: "Ova zajednica ne moze i ne sme da ostane ekonomski i tehnicki poduhvat; potrebna joj je dusa, savest istorijskog afiniteta i odgovornost sadasnjice i buducnosti, politicka volja u sluzbi jednog ljudskog ideala." Ne kazem da smo mi zlatni jer nismo. To je ocigledno. Ali ne borimo se za svoje. Dajemo svima da manipulisu nama, nasom politikom, nasim bogatstvom, nasom zemljom. A verovatno ste culi svi da se Hrvati sada bune zbog svojih lipicanera!!! Zele da im se vrate njihovi lipicaneri! A mi? Da li cemo maknuti prstom za hiljade nasih LJUDI koji su na raznim spiskovima, kojima se ne da ono sto im je oteto, kojima su najblizi pobijeni?! Ko ce za to da odgovara? Ko ce da odgovara za izgubljenih pet godina zivota? Pet ratnih i jos pet posleratnih... Ko ce da odgovara za one kojima je ceo zivot izgubljen? Koliko ja znam, samo je Ante Gotovina u Hagu... A pobijeni leze i cekaju... I sa jedne i sa druge strane. Cekaju osvetu. I moraju je dobiti. Nekako... Ne znam kako... Do tada se Balkan nece smiriti. </font></p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/08/04/besmisao-rata
, 04 2007 16:18:21 +0200Ja volim kad me neko voli...Mislim da je u mom unutrasnjem "ja", najiskrenijem, najrealnijem prikazu moje licnosti, zapravo skrivena mnogo jaka želja... Želja koja možda živi sama za sebe, oblikuje moje ponašanje, vodi moje postupke... Ne znam baš, ali sve se više pitam da nije možda moral neka hibridna, veštačka tvorevina kojom mi ljudi samo navodimo druge da budu dobri, pošteni, prijatni prema nama...Da li postoji, onako realno, neki osećaj koji je bar približno bogovski i maximalno uzvišen, bar malo nalik onom osećaju kad smo svesni da nas neko voli, čuva, pazi, misli na nas? Blesavo jeste, ali ne...ne za mene. Ja volim da me neko voli. Obožavam! Ali ne mogu to postići ukoliko ne budem kvit sa tim drugim. Nisam sigurna da li više volim da me vole, ili da ja volim... Ili te dve stvari idu jedna s drugom...približno vrede, ili kako god to da kažem. Ne polazi mi bas za rukom da iskažem onu misao koja mi se vrzma po glavi. Mene zapravo skenjava to što mi je nekako očigledno to da su ljudi programirani na taj način da će ti pružiti taj bogovski osećaj, samo ukoliko su sigurni da ćeš im ga uzvratiti...a možda ne ni tad kad se ti trudis, opet iz nekog levog razloga. Plazim od sebe. Ne volim nikoga ko ne voli mene. Ne volim da volim ako mi to nije uzvraćeno. Pa šta je onda "besplatno", ničim uslovljeno? Postoji li? Mislim, ako to nije ta ljubav o kojoj se toliko zbori kao o nečemu što je slepo, što ne bira, ne uslovljava, ne pritiska.... Ako to nije to, šta je onda? Ni svoju mamu ne bih volela da ona ne voli mene... To je bas skenj... Ali nekako prirodno. Nema, dakle, ničeg bez neke promoćurne, pomalo perfidne promisli... Kako je meni bolje? Čovek funkcioniše po principima egoizma... To je ono što ga vodi. Ja sam opet skrenula u metafiziku iz koje nema šanse da se iskobeljam... Možda je bolje da odem i pojedem malo čokolade...da MI bude bolje... :-)
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/04/30/ja-volim-kad-me-neko-voli...
, 30 2007 22:13:20 +0200U proslom zivotu...Nisam sasvim sigurna da verujem u reinkarnaciju... Citajuci Zabavnik, ponekad mi se poljulja onaj tvrdi stav kojim me je naucio moderan zivot. Nezavisno od toga postoji li tako nesto ili ne, ja nekako znam sta sam bila u proslom zivotu, ukoliko tako nesto postoji...:-)Zamisljam ruski dvor. Mnogo kraljevskih odaja cini da se osecam kao u lavirintu, u kom se ni sam kralj ne snalazi. Negde u vrtu sa juzne strane ja se setam, u svojoj duuuugoj haljini, sa malim damskim suncobranom ukrasenim neznom srebrnkastom cipkom. Korset mi je tako upetljan i stegnut, da, sve i da hocu, ne mogu ici pogrbljeno. Izuzetno spretno hodam na stiklama. Biseri se presijavavaju na suncu... </div>
Steta samo sto sam beskrupulozna i promiskuitetna. Da sam bila pametna i zadrzala se samo na kralju, verovatno bi moje plemicko poreklo bilo dovoljno da zauzmem mesto uvazene supruge sveruskog cara Nikolaja. Ovako me je otkacio jer je saznao za Raspucina. Ovaj je morao da se hvalise prokletom dvorskom kuvaru, koji je sirio pricu dalje...:-) Zato sam mu ja podmetnula nogu i on je prosuo caj nekom cenjenom engleskom grofu u krilo. Ispao je pravi nespretnjakovic! Sta je on mislio? Da cu ja hteti da, pored Raspucina, cara i hrabrog viteza od ko zna cega, idem u setnju sa njegovim sinom koji je poznat po svalerisanju i svojim senlucenjima po Moskvi?? A kad se svega zasiti, dok se ne slegne prasina, on se sepuri po sibirskim stepama sa nekim seljancicama! Mada... jako je lep...i jako se lepo ljubi...<div style="text-align: justify;">
Ali ne kajem se ja ni zbog cega. I zasto bih? Caru sam toliko draga da je pristao da me posalje u Francusku sa svim haljinama, nakitom, parfemima i sminkom. Cak je rekao da mogu da povedem svoju drugaricu, dvorsku damu, dragu Katju, koju obozavam... Samo kad me ne bi slao u Francusku da me tamo stave na giljotinu, ja bih bila zaista srecna... Sad ce me stici sudbina kraljice Meri sa perikom... O, Boze! Morala sam biti malo opreznija... Ne znam gde mi je bila glava! Ali znam gde ce zavrsiti... U korpi sa ostalim glavama! Eto gde... </div>
Dobro je samo to sto znam da cu se, kad prodje neko vreme, kad cara i njegovu novu kraljicicu ubiju, pa posle Revolucije i svega sto joj sledi, kroz nekoliko vekova, ja biti ponovo rodjena.... Tada cu se zvati Ana, kao i sada... Ali nesto ce se promeniti... O tome imam vremena da razmisljam...:-)<div style="text-align: justify;"><div style="text-align: justify;">
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/04/19/u-proslom-zivotu...
, 19 2007 14:07:42 +0200UtopijaAko se duboko zagledamo u istoriju coveka kao takvog, lako nam se moze uciniti da na dnu svakog viseg dela naziremo kljuceve koji otvaraju tajanstvene kapije revolucije koju stvara sam covek, da bi njome pobedio strah, vreme i smrt. A lik u kome jasno naziremo tu lepotu je Ernesto Che Guevara.Covek govori svojim duhom. Prisustvo duha na stranicama Che Gevarinog zivota mnogo je potresnije od samog njegovog zavrsetka, samim tim i kraj cini vise tragicnim. Duh legende koja zivi u srcu svakog buntovnika sa bilo kog meridijana opstaje, siri se i pleni, golicajuci mastu i inicirajuci nastanak vragolastih zelja i iluzija da jedan covek moze promeniti ceo svet. Jedino mlad duh, iz koga zivot isijava u svom punom sjaju, moze nasesti na zamku iluzije da sest milijardi ljudi u jednom taboru nije u stanju da se odupre jednoj opasnoj, revolucionarnoj misli. Takav je bio duh Chea, koji, iako se vodio krilaticom da reci koje ne potkrepljuju dela ostaju sasvim nebitne i zaboravljene, da je ljubav prema slobodnom zivotu ta koja pokrece na revoluciju, da neprijatelja treba progoniti kao zver, na svakom koraku, pokleknuo je pred smrcu, koja ga je omela u planu da se odupre teroru sila koje su bile hegemoni, a protiv kojih je on razvijao neke vise planove. Imao je za cilj kolektivno i sopstveno spasenje od masinerije, “procesa” u koji je covek zapao svojom krivicom. Imao je lepu zamisao, pozitivnu nameru i dobru volju. Nazalost, lepa zamisao se izrodila i dobila neljudska oblicja bez ruke koja bi je vodila i drzala cvrsto u okvirima covecnosti, a volja je prekinuta celicnom pesnicom nasilne smrti. Tako to obicno biva… Sama istorija nam nudi primere, pocevsi, nehronoloski, od Isusa, preko, Maximusa, Leonide, Cezara, Patrokla, Zenona iz Eleje, Bruna…I mnogih drugih, koji su, kao pojedinci, svoju slavu stekli svojom propascu. Uvek su to bili samo izuzetni pojedinci, sto potvrdjuje Heraklitovu tezu da je “vecina uvek ta koja je gluplja od manjine”. Ovo “gluplja” moze da se protumaci i kao manje hrabra, manje inovativna, sa mnjom ontoloskom tezinom…
Borio se u ime najvise revolucionarne pravde i umro u njeno ime, sa recima:”Revolucija je besmrtna! Kažite Fidelu da će uskoro videti kako trijumfuje u Južnoj Americi…”
Cesto mozemo naici na liberale kojima svi aplaudiraju, a koji su, u biti, najzadrtiji, najzatucaniji i najopasniji konzervativci, a da to ni samo ne znaju. Takav je bio Batista, ubica Ernesta, glavom i bradom. Batistini razbojnici su pocinili ubistvo na temelju osude, a to je kudikamo gore nego razbojnicko ubistvo. Tako se oblikuju najgori demoni koji haraju svetom kao duhovi posasti, unoseci u harmonijski sklad dobra ogromne cunamije bede i izopacenosti..Zahvaljujuci njima, svet bi mogao da zraci neobicnom aurom zloslutnosti i da postane gadan oziljak na licu univerzuma.
Ne mozemo ukinuti “instituciju uzvisene proslosti”. Ako necemo, ona nas vuce u sebe, ako hocemo, ona nas vodi. Ona je tu da od nje ucimo… Proces ucenja je tezak i mukotrpan zadatak, kao Sokratova majeutika; mi jos nismo dorasli tome da shvatimo da je nova, velika misao uvek revolucionarna u stilu Che Guevare, ali po nekom pravilu, osudjena na odbacivanje, kao ni da spremno uocimo razliku izmedju takve uzvisene misli i izopacenih ideja, tipa hitlerovskih stavova u Nemackoj. Najveci postaju oni cija dela progovaraju jezikom koji ne trpi vremenske odrednice, oni koji uspevaju da dosegnu dubok u istinu koja se tice svakog coveka. Duh Chea salje nemi poziv u pomoc. Reci ne bi smele da se sudare sa tisinom. Covek treba da odreaguje!
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/filosofija/2007/04/15/utopija
, 15 2007 21:57:10 +0200