Vavilonska Ribica
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica
the feast<p align="justify">Još jedna priča iz trećeg lica. Još jednom se ogradjujem, opet samo potencijal za ideju ostaje, nema mesta za šizofreniju, da se razumemo.</p><p> </p><div style="text-align: center"><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/aSH-V8pcOns" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aSH-V8pcOns" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></div> <br /><p> </p><p>Priroda se usaglasila. </p><p>Presuda je doneta.</p><p>Biće izvršena bezuslovno i odmah.</p><p>Ne postoji pravo na žalbu.</p><p>Bubice su pevale poznatu Hotel California.</p><p>Gavran je sedeo na grani naizgled bezbrižno i čekao.</p><p>Gadna jeza prošla je njenim telom, obustavila tok misli i srušila je na tlo.</p><p>Praznina i tišina...</p><p align="justify">Istog trenutka su se oko nje stvorila čudovišta. Ona iz istočnjačkih legendi, po obliku ljudi sa crnim rukavicama, crnim kapama, crnim očima i avetinjski belim licem. Bića groznih misli i još groznijih namera... Kao lešinari su se okupili oko plena i nežno je postavili u kovčeg prelepih boja.</p><p>Jak miris jasmina se širio kroz delimičnu tamu i najavljivao početak rituala.</p><p>Ritual traje dvadeset dana.</p><p>Ona mora ostati sveža do kraja.</p><p>Stavili su je u rupu u zabačenom delu šume gde je niko neće uznemiravati.</p><p>Tek kada je kovčeg spušten dole i kada je teška zemlja pala preko, ona se probudila.</p><p>Bila je živa, a sahranjena.</p><p>Trenutak- potpuna nejasnoća.</p><p>Krik- vraćanje istog.</p><p>Jeza koja nema kuda da ode. </p><p>Zarivanje noktiju u nežni pokrov.</p><p>Kosa koja kao na ubrzanom snimku postaje bela. </p><p>Deranje...</p><p>Krv... </p><p>I gore, elegantno postavljen sto za ručavanje.</p><p>Gozba će se održati za dvadeset dana. </p>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/san/2007/12/19/the-feast
, 19 2007 20:56:11 +0100Face the Dream<div align="justify">Nekoliko noći zaredom tajnim odajama moga Uma lutala su groteskna čudovista groznih glasova, jezivih poruka i ludačkih pogleda, ona koja može da stvori samo mračni san, koja obličje dobijaju putem reinkarnacije najvećeg crnila u ruznu sliku koja se pokreće i šalje signale koje ja ne razumem najbolje, ali definitivno imaju veze sa mojom podsvešću... Pozvaću Secanje u pomoć da mi predoči sliku tih groznih izmišljotina moga Uma, kom bih dodala epitet "biip"- bolje da se ne izražavam... </div><div align="justify"></div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> Na nekoj planini daleko, daleko ima jedan kućerak od drveta na dva sprata.</div><div align="justify"> </div><div align="justify">U okolini nema ljudi... A unutra, na tom gornjem spratu, živi devojka crne, duge kose.</div><div align="justify"> </div><div align="justify">Ja primećujem da je ta njena soba opremljena samo stvarima koje je koristila moja pokojna baka. Isti krevet, isti prekrivači, sto, stolice, posudje, ukrasi, zavese koje je ona vezla, moja maturska slika na zidu do prozora, isti starinski miris... Sve, sve... </div><div align="justify"> </div><div align="justify">Devojka uopste ne konta da je ja posmatram i izlaže dugi monolog, otkrivajući mi neke svoje tajne. </div><div align="justify"> </div><div align="justify">Kao, ispod tog kreveta postoji neki kofer... Ona ga redovno svaki dan otvara. Navikla je tako i ne pronalazi ništa čudno u sadržaju tog kovčežića, ali ne bi mogla bez tog rituala da započne dan...</div><div align="justify"> </div><div align="justify">Mene je povela ženska radoznalost i morala sam da ga otvorim... Opet bez znanja sadašnje vlasnice bakinih stvari...</div><div align="justify"> </div><div align="justify">Izvukla sam oveći kovčeg ispod kreveta i otvorila ga. Nalazili su se tu neki češljevi, ogledalo, staklena kokoška i jos gomila sitnica za koje znam da su pripadale mojoj baki. I u ovećoj providnoj najlonskoj kesi četvrtastog oblika neka duga, svetlucava, bela haljina i ceduljica na kojoj je crnim boldiranim ćiriličnim slovima pisalo "MRTVAČKA ODORA" ili "MRTVAČKI POKROV"...</div><div align="justify"> </div><div align="justify">Umalo me šlog nije strefio kad sam skočila negde oko 4h i više nisam mogla da zaspim baš dugo...</div><div align="justify"> </div><div align="justify">Često je sanjam...tu moju baku. Ona je umrla sredinom decembra prošle godine. Ona zapravo nije bila moja prava baka, ali je odgajila mog tatu i zivela udata za mog dedu... Znam je od rodjenja i znam da me je jako volela. </div><div align="justify"> </div><div align="justify">Sećam se tog 15.12. prošle godine. Došla sam kući na vikend i čula da je ona umrla. </div><div align="justify"> </div><div align="justify">Nisam išla na njenu sahranu, nego sam ostala kući. Nikad nisam bila na sahrani i mislim da ne bih najbolje podnela prisustvo na nekoj.</div><div align="justify"> </div><div align="justify">Ali osećam se jako čudno kad je sanjam. Kao da me zove i opominje da sam pogrešila... To verovatno radi moja savest... Jbt, uopšte nije prijatno...</div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/san/2007/09/24/face-the-dream
, 24 2007 11:42:04 +0200L'amour...<p><font face="verdana,geneva" size="2" color="#ff0000">Kiki je sedela na klupi blizu svoje kuce i brojala zvezde na cisto crnom nebu, usijanom od zvezdane vatre i jos nekog zara koji nije umela da objasni. Samo je predosecala... Reci pesme "Ko me ter'o da te volim" ponavljale su se kao na Winamp-u kada imate jednu pesmu, pa se ona vrti u nedogled. To je nije iritiralo, ona je znala tajnu... I nista drugo nije bilo bitno.</font></p><font face="verdana,geneva" size="2" color="#ff0000">Znala je za osmeh, za pogled ispod obrva, sladak ukus na usnama i rec... Rec LJUBAV. Kupidonova srtela uglavnom ume da boli, ako i ne boli, svakako ostavlja trag. To nije obican trag, nego onaj posebni koji se istice vise od bilo kog drugog i dominira celim bicem, postoji zauvek i ne moze da se otkloni... Sedela je ona tako kada se pojavila primljena poruka na ekranu njenog telefona. Ne moze se opisati onaj osecaj u njenom stomaku kada je videla njegovo ime... A tek onaj kad je procitala reci poruke: "Ako sad pocne pesma "Jedino moje" svidjam ti se!<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Osmeh" title="Osmeh" width="18" height="18" />" I iza njenih ledja je sa telefona pustio pesmu... prijatna jeza se provukla kroz ovo dvoje i spojila njihove usne u medeni poljubac koji je oznacio pocetak neceg tako ociglednog, starog, ali posebnog i neponovljivog, naravno... Sada su oboje znali tajnu koju nisu nikome odali... </font>
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/san/2007/07/11/l-amour...
, 11 2007 16:23:19 +0200Imagination and Reality"Eto šta droga uradi čoveku...", rekao bi moj drug Vlada tako nekad... Ne iz nekog posebnog razloga. Ne znam pod kojim vanzemaljskim ili nekim drugim uticajima, desilo se ostvarenje sna. E sad... Sreća moja i Milenina da se nismo upecale na onu staru studentsku "ajde, možda ne izvučem baš to"...U četvrtak pre podne ponavljamo nas dve filozofiju, nekoliko sati pred ispit i zaključujemo sledeće: "Ma sve će biti OK, samo da ne izvučemo konceptualizam ili renesansnu revoluciju u naukama...". I šta je bilo? Milena je izvukla konceptualizam, a ja renesansu, izmedju ostalog. Bez zezanja... A još sam pre mesec dana sanjala kako izvlačim renesansu i kako me propituje moj profesor psihologije iz srednje...Sva sreća da smo ta pitanja nabubale taj dan. Ubola sam 9 i sad se pitam koliko li je pouzdano osloniti se na snove i intuiciju... Mislim- da li mogu uvek da protumačim ono što mi se šalje kao neki lični signal na pravi način...? Možda da probam, pa nešto i bude od toga... A stvarno bi bilo haos!
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/san/2007/05/26/imagination-and-reality
, 26 2007 22:33:43 +0200San 50-50Sanjala sam noćas...da te nemam...:-) Sanjala sam krajnje neobičan san. Treba da polažem Uvod u filozofiju za nedelju-dve i polako sam počela da spremam ispit. To nije san. On sad počinje. Sedam ja tako na neki krevet, sivo-beli. Pravilo je da svaki kandidat polaže ispit u turskom sedu (?!). Sedam tako ja, spremna, željna da pokažem šta znam... Kad ono, ispituje me moj bivši profesor psihologije, Zoran Djorić.Ajde ok, reko, možda čovek ume i filozofiju da predaje. Drago mi je samo što se sećam koje sam pitanje izvukla. U pitanju je filozofija renesanse. A kad sam učila na javi, mislila sam kako bi bilo super samo da ne dobijem nešto tako... Više sam bila za konkretnog filozofa... Pitagorejce, recimo, to bi mi leglo kao kec na jedanaest... Na svu sreću, rasturila sam pitanje, sećam se čak i svega što sam pričala Djoriću. Dobila sam prvu desetku u index i odjednom sam se našla na nekoj pumpi sa Radom. Otišla sam u WC da piškim, a Rada je ispala takva kučka kad je otvorila vrata i mene je ceo svet video kako piškim! Rekla sam joj: "Seljanko jedna glupava i nevaspitana!" Odmah sam se posle toga probudila! Joj kako je to čudno. Sa Radom se nikad nisam posvadjala... Moram da je zovem da vidim da li je sve u redu... Ne volim da se svadjam sa ljudima...
http://wavribica.blog.rs/blog/wavribica/san/2007/05/05/san-50-50
, 05 2007 14:46:06 +0200