Vavilonska Ribica

Ovo je priča o Luna-nu ;-)

, 03 2008 17:16:12 +0100

Kao što rekoh na početku, ovo je priča o Luna-nu, inspirisana Čudesnom pričom o Petru Šlemilu, obradjena na potpuno vavilonski način (ako ne verujete, pročitajte P. Šlemila, ne iziskuje puno vremena jer ima malo strana, ali navodi na razmišljanje i odvodi u neki poseban svet…jako je simpaticna, i obradjuje meni omiljenu tematiku- trgovinu onim što ne može da se proda, u ovom slučaju je to bila senka gospodina Šlemila, ja bih isto govorila o senci…dakle, senku sada ja pozajmljujem, ali vratiću je svom vlasniku kad napišem priču, a knjigu sam ostavila nepročitanu pored svog kreveta samo da ne bih bila povedena idejom pisca…znam da je senka prodata, ali hoću svoj kraj…).

Luna-n je mladić lepog izgleda, naočit, pristojan, sasvim na mestu, ma takvog bi svaka za sebe poželela! Šta drugo reći…izuzev činjenice da je ipak malo čudnovat. Čudnovat, rekla bih… Reč kao eho odzvanja sada u mojim mislima…

Ja ga poznajem. Naravno, kako bih drugačije i napisala priču. Razgovaram sa njim svako veče. On ima tri oka, a to treće se pojavilo pre par meseci na skrivenom mestu. Neka ostane skriveno… U trećem oku se prelivaju drečave boje duge, zavisi od njegovog raspoloženja. Pre nekih osam stotina drideset godina dobio je na dar od kolege Sunca tu praktično nerealnu sposobnost da boju svojih očiju odredjuje ritmom svojih osećanja. To je nešto što ga čini posebnim. Tako znam kada je ljut, a kada raspoložen za ćaskanje sa mnom. Iskreno, kada sam ga upoznala pre nekih hiljadu i po godina, nisam bila oduševljena. Praktično sam smatrala da je baš gadan. Fuj! I mislim da me je lična odvratnost, više nego načelni razlozi ili predrasude, sprečila da se tada upuštam u neku dublju priču s njim. Tome, inače, doprinose znatno i okolnosti pod kojima smo se mi upoznali. Evo kako se sve zbilo…

Šetala sam se ja kaldrmom pre dosta vremena, ubirala razne travke za najnoviji recept koji sam dobila od kume i razmišljala o raznim stvarima koje su mi tada bile na umu, izmedju ostalog i o zmaju koji mi je prodao svoju lako prilagodljivu senku za džak posebno uzgajanog krompira zlatne boje. Nije zmaj imao neke velike novce, pa sam pristala i na senku, mada nisam tada znala koji će mi. Kako, za ime Boga, da iskoristim nečiju senku?! I to zmajevu! Dobro, jeste prilagodljiva, i može da poprimi oblik onoga ko je koristi. Neću da grešim dušu, i kvalitetna je i lako se fiksira. „Ma dobro,“ rekla sam tad, „daj mi svoju senku ako nemaš ništa drugo...“ i setila sam se kako sam bila dobra sa njegovom pokojnom babom, inače dobrom ženom koja se spetljala sa zmajem, pa izrodila decu medju kojima je bilo i zmajeva i poluzmajeva, i po koja ptica selica. Celo to imanje ličilo je na neku farmu krupne živine sve dok starica, baba gorepomenutog zmaja, nije lupila šakom o sto i rasterala ih po belom svetu. Svako je otišao na svoju stranu, a ovaj zmaj se skućio u nekom gnezdu na najvišem drvetu u okolini, tačno na 8 560 koraka naspram mog glavnog prozora...

Tako sam ja imala jednu senku viška i, kako su se noći smenjivale, ja sam polako zaboravljala na taj fantastičan inventar svog podruma sve dok nisam naišla na mladića Luna-na, naočitog, pristojnog...

Luna-n je bio, kao što sam već rekla, sasvim na mestu, ali imao je jednu manu koja mi je odmah upala u oči. Nije imao senku. Kako sam to zapazila istog trenutka kad sam ga videla, odmah se u meni javila neka averzija prema njemu. Još je imao i zelene oči! Odmah sam pomislila kako je to kobna kombinacija: Zelene oči imaju zli ljudi, a čim ti fali senka, znači da si se petljao u neke Djavolje radnje… Ma odmah sam se naoštrila da spravim neki jači napitak za odbranu od uroka, kad eto ti ga! Zove mene Luna-n u šetnju…

Realno, bila mi je nepodnošljiva i sama pomisao da u njegovom društvu podjem kuda me je zvao, ali nisam želela da ispadnem nepristojna, nafurana cava, pa sam pristala, ali sam za svaki slučaj ponela svoj volšebni ogrtač za nevidljivost. Nikad se ne zna šta sve čoveku bez senke sa zelenim očima može pasti na pamet… Moja opreznost je bila sasvim opravdana.

Nadjosmo se nas dvoje, Luna-n i ja i krenusmo u šetnju. Činilo mi se kao da je umesto Luna-na nevidljivi vampir, smejući se podrugljivo, koračao pored mene. Hodao je bez svoje senke, osamljen, nekako tužan i čudnovat, dok se moja senka meni pokoravala i upravljala se i prilagodjavala svim mojim pokretima. Osećala sam neku bezobraznu nadmoć. On je to osetio. Kao meni u inat, sam je otpočeo svoju nesrećnu priču…

“Nekada davno imao sam i ja senku, znaš!“, rekao je, a ja sam zanemela. „I niko mi se nije rugao! Nikada nisam bio sam, uvek je tu bila moja senka, moja lepa senka!“, polako se zahuktavao i osetila sam kako se budi u njemu neizmerna dobrota i kako se oklop razbija i oslobadja tužnu istinu i mog budućeg prijatelja.

Ispostavilo se da je delom nesrećnim slučajem, a delom svojom nepažnjom zagubio senku negde u dalekom planinskom vencu Ida, da se stalno vraćao tamo, ali da nikada nije našao ni trag svoje senke, koja se verovatno osetila odbačenom i pobegla, i sada luta dalekim prostranstvima, ne mareći više za svog starog vlasnika i tražeći novog... Otkad nema svoju senku, oseća se kao u naručju smrti i ne gubi nadu da će je jednom ipak naći.

Ono što mu se desilo, primio je Luna-n kao da mu je sudjeno, svoju nevolju kao neizbežnu i okrećući glavu ka meni rekao: „Senka je nužnost. Ja cenim nužnost kao jedino mudro odredjenje što provejava kroz ceo veliki mehanizam u kome smo mi samo mali točkovi koji pokreću i koje pokreću. U ovom svetu ne možeš živeti normalno ako nemaš senku. Bićeš odbačen, zgažen. Nećeš živeti. Nećeš imati priliku da živiš. Uvek dobro čuvaj svoju senku, to ti je moj najiskreniji savet!“

Ne znam da li da to pripišem napetosti svoje duše pod pritiskom tako moćnih osećanja ili ubistvenom uzbudjenju koje je blizina ovog lepog čudovišta bez senke i zelenih očiju u čitavoj mojoj prirodi izazivala, ali u trenutku sam se setila da maltene u budjelaru imam senku viška koja može da spase ovog mladića koji je zaista bio sasvim na mestu… Odlučila sam da ga opet učinim vlasnikom neke senke.

Neću opisivati njegovo oduševljenje kada je dobio na ruke senku koja mu se u potpunosti prilagodila.

Dovoljno je da kažem da se od sreće pretvorio u ono što mi danas znamo kao Mesec i da je njegova senka ono što mi zovemo Mesečevom svetlošću...

Uz Luna-nov pristanak ispričala sam ovu priču, da ne mislite da je bilo drugačije...

Mi smo i dalje dobri drugari, a ja sam htela samo da vam dam do znanja da treba meni da zahvalite za postojanje Meseca.

There is a vitality, a life force, an energy, a quickening, that is translated through you into action, and because there is only one of you in all time, this expression is unique. And if you block it, it will never exist through any other medium and will be lost. (Martha Graham)

nocas...

, 30 2007 16:29:50 +0100

Ne znam da li treba da očekujen neočekivano ili bi trebalo da se dimenzija beskonačnog poluprečnika ukine zauvek time što ćeš se sad malo zamisliti? A zelim da se zamisliš... Da li je ovaj svet mirna pučina ili mene bacaju talasi tamo i ovamo i samo mi se pričinjava da mi je dosadno...? Ili ja gledam u pučinu i razumem je samo donde dokle dopire svetlost Sunca, pa zato postojim na ovaj način?

Imam potrebu za tigrastim kaputićem. Da li je tigrasti kaputić oličenje moje zelje da se nešto promeni? Do sada nisam imala tigrasti kaputić... Zelim da se ludiram. Zelim da vidim i mračnu dubinu mora, da samo malo bolje pogledam u ono što ja jesam, a jesam devojka koja trenutno zeli tigrasti kaputić i koja postoji snazno, ili bar zeli da postoji snazno, pa svoja očekivanja i zelje projektuje na svet u kome zivi, tačnije na vreme koje nameće ono što ja ne zelim- predvidljivost, kontrolu i "ispravnost". Ko sa sigurnošću moze sad tvrditi da je "ispravnost" zaista "ispravna"? Ja zelim samo nešto drugo...

Hvala tajnosti za inspiraciju...

gloopost na kvadrat

, 28 2007 22:19:56 +0100

Pozz svima koji me čitaju... Ovo je post u čast klišea i pišem ovo pismo u nadi da neće završiti u R.Bin-u (dragi Huperu)... Nego... Ja našla malo vremena da pustim novi post. Inače, ovi na faxu me urnišu, ima posla i na bacanje, pa sam stvarno u nemogućnosti da se aktivnije posvetim blogu, na moju, a nadam se i vašu veliku žalost...ajooooj!

Prilažem jedno pismo. Da sam muškarac i da ga dobijem, stvarno ne znam kako bih reagovala...:-) Meni je jako slatko...

Važna stavka:

Svi koji imaju veze sa ovim pismom, neka smatraju da su oprali ruke, ja prihvatam svu odgovornost na sebe.

"Na današnji dan;

Dragi nešo!!!

Disi ti! Kako si! evo ja odlučila dati na pismeno zašaljem 1 dokumenat i svedočanstvo o moim osećanjima. Samo date obaveztimda mie danas dog sam mećala zimnicu u turšiu stigo 1 esemes tako da sam ga ja primila. Tue stojalo 1 svedočanstvo treće. osobe koa ima drud veći nego što ga imadeš ti te s toga te ja molim da ti ugradiš još 1 veći u suprotnom ću ja otići s njim tim 2. On se zove Rajko i jako je lep. Lep je ko ti ma isti ti al ima veći drud. Ima krupne oči i jako je osećajan. Ukoliko ja snjim odem a još neznam dal da idem il da nejdem moram ti reći da mie žao što sam ti ulila lažnu nadu. ako se ja venčam satobom a to će biti samo ako ti produžiš svoj drud. Ondak nema problema. Pojenta je u tome što sam juče dok sam odila šorom i terala prasice nanjivu a da me nevidi sveta opet uzela mou ljubičanstvenu muštiklu da me ni ko neprepozna a toe sve bilo juče a ni kako danas i tako dog sam odila potero me neki spoljašnji osećaj one trudnoće zatobom. Sve ovo ti pišem o moim ličnim osećanjima koa se tiču mene. Sobzirom da moa baja isistira na koleraciji odnosa izmedju tebe i mene ja te moram upoznati sanjom. Već sam te opisala njoj pa ona se razpitala potanko o kom je reč i zna SVE o tebi. Ona je inače poznata vračara u kraju ima i čarobnu kuglu i gleda u pasulj i u bob u karte u vece šolju i u običnu šolju ona, zna sve i proriče nam sudbinu, blistavu zaedničku budućnos u koliko ti poraste drud. Ja imam puno kerova i mačaka i volim životinje. Sasam zasvršila satiru o Jozefu K o onom čoveku štoe jako puno patijo da ga nisu ubili nedaj da ja tako patim. Znaš njega su strpali u aps na svoj rodjendan nebih ti bilo drago da i tebe uapse a i da ti i nie rodjendan imam ja izkustva satim jel mie kum Andrija srušijo čardak komšija arsi i nie imo para za oštetu a naštetijo je sat je radi toga u kape domu držu ga i drža će ga dok nepristane na društveno koriztan rat. Moram ti još zaopštiti da znadem kako se pravu bebe one se pravu kad 2 ljudi opšti. Samo da znaš ja oću 5 dece da me uveseljavaje kat budem baba. sat sam ja jedno 3 godine staria otebe al nadam se da ti to nimalo nesmeta. Ja kasam bila tvoi godina ugledala sam (sa dugosilaznim akcentom, prim.prev.) i zagledala (isto to) samo starie momke. Baš ti ona karirana košulja iztiče oči. Dragi Nešo učini ponešto za našu ljubav da se odstvari uz pesmu hit "umri draga i ja ću sa tobom kroz sanduke pružićemo ruke". Dal ti znaš kako je delfin sisar a ima i škrge dal znaš to da mi objasniš izvini al to me jako zanima jako me zanimaju sisari. Dal znaš slavka Bizimarka. On bih mogo da nam bude kum? Kase budem poradjala oću da ti želiš da budeš samnom. Aj love yu. Evo prilažem ti i pramen svoe duge kose da ga čuvaš za uvek u kutijici nekoj šarenoj jel ja volim šareno. Idem uzkoro na ispraćaj. Oš da tražim da mi metu 3 sarme u salvetu i malko supe u neku flašicu za poneti a ja ću reći dae za kera a daću tebi. Samo tebi. Rekni svojoj materi da sam ja od ugleda i da mie tata naftni gigant i daće i ona dobiti 3 pradla maice kase upoznamo. Lepo ćeš se ti udomiti kot mene reci joj da nebrine mlogo. Još 1 bitna stvar; ako nećeš više da mi šalješ esemesove i ako ne ćeš da ugradiš veći drud, odma da mi vratiš novce. Vrati moe novce vrati moj miraz jel ja neću da trpim da me neko izkorišćava jasam samo uverena i emacipovana dama te s toga neželim nikog čiji je drud malen. Žao mie ako se odlučiš na 3. variantu. Proćeš ko Atigona u Grčkoj tragedii bez moe ljubavi. Bićeš ko romeo bes svoe Djuliette. Obavezno mi piši odgovorno u obliku odgovora na mou kućnu adresu. Sanduče mi se nalazi više ulevo, tako rekni poštaru da se nezabuni i metni ime pošiljaoca i primaoca da slučajno moj otac koi je naftni gigant neotvori i kat sazna da se dopisujem satobom u obliku ljubavni pisama oboje smo j##### 2 ježa u ledja.

Zauvek tvoa daniela

Kees šećeru?"

Dodajte na ovakvo pismo i tri mirišljave sličice Kasandre i Ignasija, mnogo parfema, oblačiće sa porukama tipa "leti beli golub, leti belo pismo, zaljubljeni jesmo, al zajedno nismo", "beli narcis vene, a ti nisi kraj mene", "ti si šećer, ja sam med, zajedno smo sladoled"...otiske usana koje su temeljno NAKARMINISANE jarkocrvenim karminom, pramen kose prilepljen nekim šugavim selotejpom...

Objašnjenje nepoznatih reči i cele situacije objavljujem kad se prašina još malo slegne i kad neki ljudi zaborave na ovo...

Do tada... Kees, šećeri!

Pozdravlja vas Vavilonska Ribica aka štreber iza brda svojih tekstova, rečnika, deklinacija, članova i rodova...

Moja omiljena prica

, 22 2007 13:43:22 +0200

U ovoj prici opisuje se istinit dogadjaj. U pitanju je odgovor na testu iz hemije na Univerzitetu u Beogradu. Odgovor jednog od studenata je bio toliko "dubok", da je profesor odlucio da ga podeli sa svojim kolegama preko interneta.

Pitanje: "Da li je pakao ezoterman (predaje toplotu) ili endoterman (apsorbuje toplotu)?"

Vecina studenata je napisala svoje pretpostavke na osnovu Bojlovog zakona (gasovi se hlade kad se sire i zagrevaju kad se skupljaju) ili neku drugu varijantu... Jedan od studenata je napisao sledece:

"Prvo moramo znati zapreminu u koju duše ulaze u pakao i izlaze iz njega. Smatram da odmah možemo pretpostaviti, da duša koja jednom udje u pakao više ne izlazi. Znaci, broj duša se povecava. Da bi dobili ideju o tome koliko je u paklu duša, osvrnimo se na razlicite vere koje danas postoje na svetu. Vecina tih vera tvrdi, da onaj ko nije pripadnik bas te odredjene veroispovesti ide u pakao. Dakle, zakljucak je da ce sve duše završiti u paklu. Ako tome dodamo odnos nataliteta i mortaliteta, možemo ocekivati da broj duša eksponencionalno raste. Dakle, obratimo pažnju na odnos promene zapremine pakla, jer prema Bojlovom zakonu za zadržavanje istog pritiska i toplote zapremina mora rasti proporcionalno sa brojem pristiglih duša. To nam pruža dve mogucnosti:

1) Ako se zapremina pakla povecava manje od potrebnog prosecnog broja duša koje stignu u pakao, toplota i pritisak pakla ce toliko porasti da ce pakao eksplodirati.

2) Ako se pakao širi brže od proseka koji mu je potreban da primi sve duše, toplota i pritisak ce toliko opasti da ce se pakao smrznuti.

Koja od mogucnosti je ispravna?

Ako uzmemo u obzir izjavu, koju je kategoricki iznela Milica sa cetvrte godine, a koja glasi: "Pre ce se pakao smrznuti nego što cu ja sa tobom da spavam" i s obzirom na to da je sa mnom spavala juce, mora biti ispravna teorija broj dva, dakle pakao je sigurno egzoterman i smrznuo se.
Zakljucak ovog izlaganja je, da ako je pakao smrznut, ne prima više duše i preostalo je samo nebo, što je dokaz postojanja Boga, a to objašnjava i zašto je Milica sinoc vikala "Ah moj Bože!" Ovaj student tehnologije je jedini dobio 10 poena.:-)

Ovo je jedna od onih prica za koje ja skoro uvek kazem:"Ajde opet..." ili nesto slicno iritirajuce... Meni je jako slatka...:-) A moja zrtva za ponovno i ponovno pricanje ove price je dell-boy, inace covek od koga sam je prvi put cula i koji mi je poslao na moj gmail.

Danke schön!!!

Malo o Vavilonu...

, 19 2007 12:55:30 +0200

Hajde da se zadubimo u vrtoglave virove istorije velikih dela, gradjevina, ljubavi, legendi i glamura... Bilo je to pre vise stotina godina...na teritoriji dalekog Orijenta, kuda su isli stari germanski vitezovi da traze srecu, a nalazili su konkubine, vino, razne trave i uzbudjenje...nesto novo, mirisa koji opija kao najjaca droga, ukusa koji omamljuje i ostavlja pecat duboko urezan u svest viteza... Bio je to Vavilon!

Drevni grad Vavilon mora da je bio iznenadjenje za sve posetioce svoga vremena. Jedan njegov deo se i danas ubraja u sedam svetskih cuda. To su Viseci vrtovi Vavilona. Jedna od pretpostavki jeste da je vrt podigao kralj Nabukodonosor da bi usrecio svoju konkubinu koja je odrasla u zelenim predelima, a pustinja Mesopotamije je cinila depresivnom...

Postoji i alternativna prica po kojoj je vrtove izgradila asirska kraljica Semiramida tokom petogodisnje vladavine, pa se cesto nazivaju i Semiramidini vrtovi. Gradjeni su u obliku stepenastih piramida sastavljenih od vise terasa koje su se postepeno smanjivale, a na samom vrhu bilo je posadjeno drvece. Ceo kompleks delovao je kao prirodno brdo prekriveno biljkama. Izgradnja terasa pomocu svodova u to vreme bila je svojstvena samo Vaviloncima koji su prvi koristili svod u gradnji.

Herodot: "Tim Vavilonom vladalo je mnogo kraljeva koji su zidove i hramove sagradili, a medju njima i dve zene. Ona koja je davno vladala i kojoj je ime bilo Semiramida, podigla je nasipe na ravnici vredne da im se covek divi. To su bili Semiramidini vrtovi."

Grad je izgradjen u bogatu i prekrasno oblikovanu metropolu. Prvobitno ime grada je bilo Bab-ilu, sto je u prevodu znacilo "bozja vrata". Bio je izgradjen na sedam brezuljaka. Opkoljavao ga je dvostruki zid ili, bolje receno, nekoliko dvostrukih zidova. U grad se ulazilo kroz osam vrata. Ona su bila posvecena bogovima koji u gradu imaju svoja svetilista. U severnom se delu grada nalaze Severni i Glavni dvorac, a duz obe palate proteze se Ulica procesije. Obe te palate stitile su Juzni dvorac koji se nalazio neposredno unutar gradskih bedema. To je ogromna palata vavilonskih kraljeva. Na severnoj strani dvorca blizu vrata boginje Istar bili su izgradjeni Viseci vrtovi. Po legendi je cak i Aleksandar Makedonski hteo da umre u vrtovima. Umro je od malarije 323.p.n.e. u Vavilonu.

Prolazili su vekovi. Voda je pocela da unistava lose pecene glinene plocice. Pali su svodovi i stubovi na kojima su se nalazile terase sa zelenim vrtovima. Mracno prorocanstvo Izaijino se obistinilo:

"Vavilon, ures kraljevstava, ures i ponos kaldejski
bice kao Sodoma i Gomora kad ih Bog zatre.
Nikad se vise nece naseliti,
od kolena do kolena ostace napusten.
Arapin onde neće dizati satora,
niti će pastiri ondje pocivati."

Rec Vavilon danas se koristi i kao opsti simbol za multikulturalnu i multietničku metropolu u kojoj istovremeno zajedinicki zivot deli vise naroda, vera i jezika. Ponekad oznacava i veliku urbanu celinu iskvarenu porocima i nemoralom.

U vavilonu, ali i ostalim gradovim Vavilonskog carstva zidane su stepenaste kule, tzv. zigure. Kula u Vavilonu se pominje u Bibliji, a zidana je s namerom da dopre do neba.

A Vavilon je danas inspiracija za neke jake stihove:

Marchelo - (Puzzle Shock, 2005) - Novi Vavilon

[intro]:
Bila jednom zemlja bez glave i repa, zbunjena cheka
nekad sve je probala, al' sebi nije nashla leka.
Senka nad njome stajashe, nadri - doktori bajashe, u nadi dokoni lajashe..
u stvari, zlokobni tajac je dozivao kishu bez dodola,
svaki ondashnji znalac je obmana, skorashnji talas, bez korena
trchi kao Forest Gamp, a nema promena, era otrova,
i smena zlotvora, a stada cela pokorna, i opet krah.
Kad sevashe nebom, jedan pijanac je sedeo.. pio, pushio,
gorko psovao sve redom, doshao na ideju odjednom zbog chega se zivi bedno,
lupio rukom o astal, ustao i glasno rek'o svima:

[1.strofa]:
"Boli nas taj eho secanja shto drobi spas!
Svi mrtvi spremni su za krajnji rat: ljudi od zemlje na zemlji-
a gore vajni sprat (nama pripada raj!)
nash pali tron je temelj za novi Vavilon - pa gradimo! (josh uvek cheka nas taj)
raspali most, da spaja nas sa nebom shto nam pripada svo! (odozgo gleda nas On)
zaspali Bog - slep i gluv za bol shto trpi sav njegov rod.. (shta ovde imamo to?)
raspad i zlo - mi smo sirochad, gledamo ledja tvorca svog.. (necemo vishe dno!)
... gradimo kulu do neba, na vrhu je shiljak:
probodi Boga kroz srce, da narod bude miran!
A frula pastira nek svira za neko novo stado..
Ovo je obavio jadom, ovo je ostavio samo..
Ljudi od plastelina, praznih ochiju, ludi od naftalina iz kojeg secanja potichu...
..a On? Pije ambroziju od krvi nashih zivota!
Svi zajedno, braco, gradimo kulu, ubijmo skota!"

[refren(Miljana)]:
Moje ochi gluve su za mirise.
Ti govorish mi sve sne - ja ne vidim te...
Pokazujesh mi lice - ja ne chujem te...
...stavljam katance na kazaljke...

(...a to boli ga...!)

[2.strofa]:
Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza...
U pohodu na bolje sutra zguzvala se svrha,
a i dalje gradi se kula - svakoga dana, u svakom pogledu.
ka bozijem srcu zaoka je u svakom nashem delu!
I svaka rech - cigla, svaki chovek - stub, brze i brze.
...najjache vezani kad zajedno mrze...
A mesija nije najmudriji, vec ko viche najglasnije
onog pijanca niko nije ni pamtio kasnije...
Ostade navika da sledimo vodeceg
kad vreme odvede vodeceg - sledimo sledeceg.
Slepih armija za njega se lepi, spremna da gine
samo pokazi krivca - eto koride!
Greshni greshku ne vide pa im greshno nije preselo.
Sinovi Adama i Eve Zmiju slede nesvesno.
Milenijum u kom vileni um, otrovnim zarom.
bezbrizni novi Vavilon zaboravlja prichu o starom...
Vaviloncima se jezici vezashe u chvorove
da ne razumeju bliznje kad govore..
Nikad takli oblake, nikad makli poroke,
zalivajuci svoje korove, otrovashe svoje korene..
.. sad evo nove bozje porote! Proglasismo ga greshnim!
I dobismo istu kaznu.. hajde, prichaj sa nekim..
Uzalud shapucesh mi snove, ochi za mirise gluve..
deo smo armature kule, tu je sve shto znam i umem,
pa ne pruzaj ruke, odavno te ne razumem!
Ljudi ljudima tudji, ka vechnosti hrle..
LJudi s bar kodom na chelu, neosetljivi na bol...
Ljudi tako mali da im prashta probodeni Bog!

[refren]

I neke simpaticne pesme:

Title: Boney M. - Rivers Of Babylon lyrics

By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
When the wicked
Carried us away in captivity
Required from us a song
Now how shall we sing the lord's song in a strange land
When the wicked
Carried us away in captivity
Requiering of us a song
Now how shall we sing the lord's song in a strange land
Let the words of our mouth and the meditations of our heart
be acceptable in thy sight here tonight
Let the words of our mouth and the meditation of our hearts
be acceptable in thy sight here tonight
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
By the rivers of Babylon (dark tears of Babylon)
there we sat down (You got to sing a song)
ye-eah we wept, (Sing a song of love)
when we remember Zion. (Yeah yeah yeah yeah yeah)
By the rivers of Babylon (Rough bits of Babylon)
there we sat down (You hear the people cry)
ye-eah we wept, (They need that ???)
when we remember Zion. (Ooh, have the power)

"The truth is out there"

, 18 2007 13:20:49 +0200

Kao obicnom ljudskom bicu, najlakse mi je da verujem da je jedan svemoguci arhitekta projektovao "nas" svemir s namerom da igra neku vrstu 3D igrice s nama... Iz istog razloga kao mi- dakle, bila mu je potrebna zabava jer se opasno smorio. Tako je stvorio sav nama poznat zivot, ukljucujuci i Zemlju...

Kao sto je stvorio biljke, zivotinje i ljude da bi ziveli zajedno u slozi i miru (?), mogao je da stvori i jos mnogo drugih bica, takozvanih vanzemaljaca... Ukoliko smo mi sami, zasto se onda taj, zvacemo ga Bog, mucio da stvori ostale, po nasim kriterijumima enormno velike galaksije?

Dobro, zaboravio je da nam stvori mnoge stvari... Ili nije hteo... Sami smo izmislili odecu, sakrili se u pecinu, stvorili razna pomagala, izmislili Internet, vestacke satelite, i tako dalje i tako blize...

Mozda nije imao u vidu da cemo toliko dugo da opstanemo na ovoj planeti. Zbog svega toga smo mi sami morali da izmislimo gomilu drugih stvari koje bih nas odrzale u zivotu. Slozicete se da mi onako goluzdravi i bespomocni ne bismo opstali. Pojelo bih nas nesto ili bi nas unistila neka nepogoda.

Naci ce se neko ko misli kako je Bog stvorio nas da bismo mi sve sami odradili... OK, vazi. Ja u pricu o arhitekti ne verujem... Sorry!

Nekada smo verovali da je Zemlja jedna ploca, da Sunce kruzi oko Zemlje, da samo Evropa postoji, da su belci superiorna rasa, da su ljudi koji misle drugacije jeretici (pa smo morali da ih spalimo...nije hriscanski prolivati krv, zato cemo ih sve spaliti na lomaci!) i beskrajan niz gluposti koje samo covek moze da izmisli.

Sada kada imamo malo vise znanja o svemiru, njegovom nastanku i opstanku kroz vreme i prostor (jedinice koje smo mi izmislili) mi i dalje verujemo da smo sami.

Samo je pitanje vremena kada cemo imati opipljiv dokaz da u svemiru ima jos gomila inteligentnih bica od kojih se neka pitaju da li ima jos koga ili znaju da je zurka u toku. Za sad smo mi ona prva grupa koja ne zna da li ima te diskoteke.

Zbog toga treba jos da rastemo i da se razvijamo, ili cak da secekamo da nas neko odvede na tu zurku.

Teoretski, zivot bi mogao da bude zasnovan i na na jedinjenjima nekog drugog cetvorovalentnog hemijskog elementa. Ne mora to biti ugljenik... Moze i silicijum. A mozda idu i na mango... Ko ce ga znati?

Inace, na potrazi za vanzemaljskim oblicima zivota se ozbiljno radi.
Verovatno je vecina ljudi cula za SETI (Search For ExtraTerrestrial Intelligence) http://setiathome.berkeley.edu/. SETI projekat za sada nije dao rezultate u smislu da je otkrio neke signale (sto ne znaci da ne postoji negde neki drugi oblik zivota), medjutim ja smatram da takav projekat uvek daje i gomilu korisnih nus proizvoda. Slicno je i sa odlaskom coveka na Mesec. I onda su mnogi tvrdili da je to mozda i nepotrebno, ali posle 1969. covecanstvo je dobilo mikroprocesore, razvoj komunikacija i dr.

Ne verujem u svaku montazu na TV-u (God bless Hollywood i specijalne vizuelne efekte), u price iz onih casopisa o paranormalnom, ne verujem cak ni da su nas posetili skoro... Ali mislim da postoje, a "istina je tamo negde"...daleko...:-)

Ok, jos nije empirijski proverljivo, ali statisticki i logicki principi mogu da potvrde da vanzemaljski oblici zivota i inteligencije moraju da postoje. Mislim, u nasoj galaksiji postoje milijarde zvezda, a opet u svemiru imamo milijarde galaksija. Da li mi stvarno, znajući sve ovo, mozemo verovati da nigde nema zivota osim na nasoj planeti?

Mefistofeles

, 12 2007 13:25:59 +0200

Da li biste prodali svoju dusu Djavolu? Ne za krofnu kao Homer, nego za sve ono sto vam moze pasti na pamet, a u cilju je vase srece, blagostanja, bogatstva, ljubavi... Ma u zamenu za sve! Pitam se kako to izgleda... Mislim- zivot bez duse. Da li je to ono kad nista ne osecas? Ili samo fakat da ces ici u pakao posle smrti (u slucaju da Djavo postoji, onda postoji i pakao, a sa tim, s druge strane, Bog i raj...logicno)? Boze me sacuvaj, ali ja bih volela da probam... Tacnije, da uradim neku privremenu razmenu, ali bez posledica, naravno. Ne znam sta bih trazila za uzvrat... Smislila bih vec nesto. Fora bi mi bila da upoznam Djavola. E sad, zasto bas njega, a ne Boga? Ne znam!!! Odusevljavaju me demonske sile. Citala sam u nekoj knjizi da su deca rodjena subotom sklona ovakvim razmisljanjima. Opet, da samo potvrdim: ne zelim da mi Djavo trajno uzme dusu. Samo bih da isprobam neke stvari tipa... Nevidljivost, Supermenove moci, citanje tudjih misli, besplatna TRAJNA depilacija snagom uma, onda da imam nekoliko zlatnih ribica pride i jos svasta nesto...

Inace Mefistofeles, takođe Mefisto, Mefistofilus, Mefist i Mefistofilis (svejedno kojim ga imenom nazivate) je ime jednog od glavnih demona u hriscanskoj mitologiji. Mefisto se cesto koristi kao drugo ime za Satanu ili Djavola. Posto su legende o njemu nastale vecinom tek u periodu Renesanse, Mefistofeles se ne pojavljuje u Bibliji. Ipak, po nekim nebiblijskim hriscanskim spisima i mnogim pricama iz 17. veka, Mefistofeles je bio prvi koji se prikljucio Luciferu u pobuni protiv Boga na pocetku vremena. Kada su pobunjeni andjeli kaznjeni i prognani iz Raja, Mefistofeles je u Paklenoj hijerarhiji dobio mesto odmah ispod Lucifera.

Najpoznatija Mefistofelesova „uloga“ jeste u legendi o Faustu, koji prodaje svoju dusu Djavolu. Ova legenda je zapisana u nekoliko verzija od kojih je najpoznatija Geteova drama "Faust" u dva dela. Mefistofeles se u Geteovom delu sam Faustu predstavlja kao pali andjeo, a takodje se u "Prologu na nebu" pojavljuje u prijateljsko-poslovnom razgovoru sa Bogom.

Go, go Power Rangers...

, 10 2007 12:00:46 +0200

Priča počinje 1993. godine kada su astronauti oslobodili zle sile iz kontejnera koji se nalazio na Mesecu. Iz kontejenera je izašla zla veštica Rita sa svojim ratnicima (Flinster, Goldar...) koji su rešili da pokore svet. Međutim, na Zemlji se aktivirao alarm u Komandnom Centru i probudio Zordana, čuvara planete, i njegovog slugu Alfu 5. Njih dvojica su odmah odabrali pet tinejdžera koji su postali Moćni Rendžeri: Džejson (Crveni Tiranosaurus Rendžer), Bili (Plavi Triceratops Rendžer), Zak (Crni Mastodont Rendžer), Trini (Žuti Sabljozubitigar Rendžer) i Kimberli (Ružičasti Pterodaktil Rendžer). Njih petoro su borci za pravdu i imaju zadatak da spasu svet i očuvaju mir na planeti.

Ja sam standardno roze rendzer... Bilo je gadno kad nas je bilo vise devojcica u igri na jednom mestu... Sve su zelele da budu Kimberli! Ni tuce nisu bile retke, verujte mi! Zarazno... Ne znam dete koje nije pratilo tu seriju. A vi? Koji ste rendzer bili vi?

Mene neretko uhvati nesto, pa slusam dens devedesetih i igram Super Maria... I prisecam se MOcnih Rendzera, Bliznakinja iz Gimnazije, Nestasnih godina i tako tih stvari... Ne znam sta me navede na to...

Odin i Freja

, 09 2007 15:35:48 +0200

Nordijska mitologija mi je jako zanimljiva... Slicna je grckoj. Mitologija k'o mitologija, ali opet mi je extra zabavno da citam o toj severnoj... Grcka jeste neprevazidjena, daleko od toga da joj umanjujem vrednost, ali mislim da je lepo znati po koju pricu i sa severa...

Najzanimljiviji par su mi Odin i Freja. Odin bi se mogao smatrati nordijskim Zevsom, a Freja nordijskom Afroditom... Uz neke varijacije, naravno.

Odin je vrhovni bog u nordijskoj mitologiji, cesto zvan i Otac-Svih, mada ima i mnogih drugih imena. On je bog rata i mudrosti, poezije, lova i carolije. Zajedno sa bracom je stvorio nebo i zemlju, a zatim i ljude. Ubili su diva Imira i od njegovog mesa napravili zemlju, od njegove krvi jezera, reke i mora, od kostiju planine, a od zuba i celjusti kamenje. Od lobanje njegove nacinise nebo, a od mozga oblake. Potom su od dva stabla nacinili ljude. Jedan im udahne zivot i da dusu, drugi ima da razum i pokretljivost, a treci oblik i cula. Tako su nastali prvi muskarac i zena, Ask i Embla, odnosno Jasen i Brest.

Prema jednoj prici, Odin je stekao mudrost zrtvujuci svoje oko cuvaru Mimirovog jezera kao zalog da bi mogao da pije tu svetu vodu. A da bi saznao tajnu runa, zrtvovao je sam sebe, viseci razapet devet dana i devet noi bez hrane i pica. Saznavsi tajnu runa, pao je sa drveta,a kada je uskrsnuo iz mrtvih znao ne mnoge tajne nedostupne obicnim smrtnicima. Freja ga je naucila posebnoj vrsti magije koju su praktikovali svi bogovi, tzv. seidr. Freja je inace bila boginja ljubavi i lepote. Navodno je lila zlatne suze kad god bi njen muz bio odsutan, a s druge strane, cesto su je optuzivali za promiskuitet. Njenu kociju vukle su dve macke, a sama se mogla pretvoriti u sokola. Posedovala je ogrlicu Brisingamen koju su joj napravila i pokonila cetiri patuljka. Uslov je bio da provede noc sa svakim od njih. Polovina ratnika palih u borbi pripada njoj, a druga polovina Odinu.

Pitagora

, 05 2007 15:49:23 +0200

Na dvosemestralnom kursu filozofije u prvoj godini sam slusala predavanja jednog od boljih profesora na mom faxu. Bila su zanimljiva, nisam ih propustala i uvek sam se nalazila u prvom redu, da sto bolje cujem, da slucajno nesto ne propustim. Stvarno sam bila odusevljena. Nekako mi je, od svih epoha koje smo presli na tom kursu, od svih filozofa, misli, nacela odredjenih vremena, najdrazi ostao Pitagora, a sa njim i cela anticka filozofija do, recimo Sokrata...

Iskreno, njega gotivim jos od Gimnazije. On i njegova skola su mi bili najzanimljiviji sto zbog blesavih navika, sto zbog filozofije... Zato bih da proverim koliko sam o tome zapamtila...

Pitagora vodi poreklo sa Samosa. Bio je mitska licnost, dozivljavali su ga kao polubozanstvo, dakle izuzetno cenjena faca, covek velike energije, izuzetno nadaren... Grci su, bezeci od Persijanaca, osnovali koloniju na jugu Italije. U grad Kroton sklonio se Pitagora. Osnovao je Pitagorejsko bratstvo, koje je predstavljalo politicki savez, ali i religioznu sektu. Pitagora namerno ne pise. Po njemu znanje treba da bude ezotericno, dakle zatvoreno, ne treba da bude dostupno svima. On ne pise i zabranjuje svojim ucenicima da pisu. Tek su se neke mladje generacije Pitagorejaca, Filolaj, na primer, ogresile o Pitagorinu zabranu i na osnovu tih spisa mi saznajemo o ovom mocnom klanu, koji je trajao cak do Aristotela. Inace, Pitagora je prvi za sebe rekao da je filozof (onaj koji tezi ka mudrosti).

U vezi sa navikama i obicajima unutar klana se moze dosta toga neobicnog reci. Oblacili su se u belo. Bili su striktno vegetarijanci, mada nisu jeli ni sve vrste povrca, marihuanke, na primer, zbog nadimanja. Nije se smelo ici glavnom ulicom. Smatrali su da ne treba stajati iznad odrezaka svojih noktiju, da ne treba ostavljati tragove lonca u pepelu, da ne treba sedeti na merici za zito itd. Ove navike detaljno izlaze Diogen Laertije i one se tesko mogu smatrati cisto filozofskim doktrinama.

Pitagorejci su prvi koji izvlace zene iz mraka, uvazavaju njihov um i primaju ih u bratstvo. Po njima je najvrednija duhovna kategorija coveka prijateljstvo. To je cist duhovni odnos bez erotske privlacnosti, neopterecen culnoscu. Simboli pitagorejskog prijateljstva su Damon i Fintija iz Silerove balade "Jemstvo".

Po Pitagori je arhe (prauzrok, prapocelo, sustina) broj. Do broja su dosli preko muzike. Visina tona je prouzrokovana duzinom zica, a to se moze brojem odrediti. Broj kao arhe postaje princip po kome stvari nastaju i zbivaju se u kosmosu. Trijumvirat interesovanja kod Pitagorejaca jeste muzika, astronomija i medicina. Veruju u metempsihozis, tj. u seobu dusa. Ta teorija je originalno Pitagorina, a Heraklit je prihvata. Smatraju da postoji ogranicen broj dusa, a smrt nema tu moc da unisti toliku kolicinu energije koju ima dusa. Zbog toga se ona samo seli u bilo koje drugo telo. Sam Pitagora je tvrdio da se seca svih svojih metempsihoza. Navodno je njegova dusa ranije boravila u caru Piru...

Uvode pojam monade- jedinice. Monada je isto arhe. Nju treba tumaciti kao element, dakle kao ono od cega je stvar sastavljena, a prema brojnim odnosima uredjena. Takodje uvodi pojam praznine (tokenon). Prazninom se razlikuju prirode stvari, jer ona je ono što odvaja i razdvaja stvari u nizu. To se prvo dešava s brojevima, jer praznina razdvaja njihovu prirodu. Zasluzni su i za pojam kosmos (red, sklad, univerzum). Upravo je kosmos, tj. red princip broja. Tako broj postaje ukras. Osnovali su estetikuu sustinskom smislu. Matematika im je kljuc za razumevanje svega (mathema=znanje). Napravili su od matematike opstu nauku, podizuci na opsti nivo teoremu "povrsina kvardtara nad hipotenuzom jednaka je zbiru povrsina kvadrata nad obe katete (to zna svako dete)".

Razvili su teoriju o muzici sfera. Naime, sva nebeksa tela se krecu po unapred utvrdjenim putanjama, a njihovi odnosi su uredjeni brojem. Tim svojim kretanjem uznemiruju eter. Nadrazeni eter proizvodi muziku sfera koju mi ne mozemo da cujemo, ali je nasa svest njome negde natopljena.

Pitagorejci su imali religiozan odnos prema brojevima. Razvili su mistiku brojeva. I svaki broj ima svoje znacenje. Budući da im se čini da je broj deset savršen i da u sebi obuhvata čitavu prirodu brojeva, tvrde da i tela koja lutaju po nebu ima deset, ali zbog toga što ih vide samo devet, oni izmišljaju antizemlju kao deseto. U ovu dekadu nije ulazila "centralna vatra", oganj i izvor kosmičkog života. Ova "centralna vatra", kao i Antizemlja, ne vide se iz ljudskog boravišta, i to zato što se to boravište nalazi na onoj sunčanoj strani Zemlje, koja se nikad ne okreće prema centralnoj vatri i Antizemlji. Figura nad kojom su se zaklinjali zove se tetraktis. Ukupan zbir tacaka u tetraktisu je, naravno, deset i ona je savrsena jer je beskrajna, moze se produziti u nedogled, tj. ima dimenziju apeirona.

Hu... Ima ovoga dosta!