PARADOKS

Kafa je gotova

paradoks — Tue, 17 Feb 2009 10:29:58 +0100

DOBRODOSLI,

izvolite udjite....

Kakvu kafu pijete?

Evo u nedostatku intimnosti, pokusavam da simuliram realan susret, mada....... vec u startu nemam poverenja da ce uspeti! Nista dok ne sednes sa nekim na kafu gledas ga u oci pa mozes lepo da izgestikuliras rukama da bi nesto bolje objasnio.. E to je razgovor!

Da li mislite da cyber prostor ubija romantiku? Nedavno je bio "Dan ljubavi" (od koga mi je malo muka) Ali eto to me je navelo da pisem na ovu temu.

Ako pitate bilo koga od mladih ljudi koji nemaju devojku/decka recice vam da je danas jako tesko pronaci normalnu osobu. Sto je po mom misljenju velika glupost. Evo jos jedne posledice hyper komunikacije i moze se reci zloupotrebe Interneta! Mnogo puta sam cula price od svojih drugarica da su upoznale divnog decka preko neta, fin, kulturan, obrazovan, dobro izgleda..tra la la i onda.... tudja slika, tudji stihovi, puno lazi, sve u svemu razocaranje. Za vreme tog upoznavanja taj nesrecni decko je vec video sebe kao tog lika za koga se predstavljao i poceo negde da veruje da makar lici na njega, a ta nesrecnica pomislila svi muskarci su isti, svi lazu! (uvek je lakse svaliti krivicu na drugog). U istu svrhu moze se iskoristiti i mobilni telefon.

Ljubav je ista kao i pre 50 godina samo su sadrzaji razliciti.Dasnas kada govorimo o sastanku (ili "dejtu" ko ne razume)prilicno se usvojio sablon dinner&movie i zamenio stari kliupica i setnja. Sms i e-mail zamenili su pisma, sto ne bi bio nikakav problem da oni nisu zamenili u velikoj meri i govornu komunikaciju. Ako procesljate malo po prijateljima na facebooku mladje sestre ili brata u mom slucaju, prvo sto mi upada u oci su fotografije na profilima mladih devojaka i devojcica sa napucenim ustima i istaknutim grudima, koje izgledaju kao sa stranice nekog sexy magazina. To je vec postalo normalno zasto trositi reci kad fotografija govori vise od hiljadu! Evo na pomolu je novi vid komunikacije foto komunikacija:-)

Zavisnost od Interneta

paradoks — Wed, 04 Feb 2009 00:49:26 +0100

E ovako je to bilo…. Rodila sam se januara ’85 te, doneli me iz bolnice i rekli mi: vidiš ovo je tata, mamu već znaš, a ovo ovde, to je kompjuter . I tako sam ga prvo samo znatiželjno gledala, pa sledeće godine sam već kuckala po tastaturi, pa onda naučila da ukljičim/isključim, po nešto i napišem … Naravno prva značajna dostignuća bila su prelazak nivoa sokoban igrice, pa Prince of Persia i sl. Dugo je prošlo vremana od tad do kpomercijalne pojave Interneta u Sbiji ….

Danas, dolazimo u situaciju da pričamo o problemu prekomernog korišćenja Interneta, čak se ovaj problem svrstava u bolesti zavisnosti. Mada, u Srbiji se to pre moze nazvati surfovanje kroz njive, šume i forume. Problem nastaje kada je korišćenje računara dominantna životna aktivnost, koja pojedinca izoluje u odnosu na sve ostale društvene tokove. Karakterističan je za sve uzraste, ali najviše za tinejdžere. Mnogo je diskusija pokrenuto na ovu temu i ne može se pomiriti jaz između dve najekstremnije struje, oni koji su po 15 sati dnevno on-line, i to opravdavaju, i onih koji ne žele uopšte da zavire u virtuelni svet.

Pričali su o zavisnosti od neta i na drugom dnevniku RTS-a. Znači ljudi koji gledaju 5 sati dnevno TV nisu zavisnici ali ovo je druga stvar, ovo je internet! Izgleda da se ta zavisnost odobrava, jer se pokazala kao odličan alat državi za manipulaciju masom! Sa internetom je već malo drugačije, tu ne mogu da nas kontrolišu, jer sami biramo izvor informacija. Možda je to odgovor na pitanje zašto je prva klinika za internet zavisnike otvorena u Kini? Internet je velika pretnja konzervativnim sistemima. .

Ipak,...... vrlo je moguće da ćemo za par godina čitati poruke tipa:

Ja sam Miško i želeo bih moj problem da podelim sa vama.
Sve je počelo '98. Na Intrnetu provodim u proseku 17 sati dnevno (u Mb: oko 100 Mb)
Dioptrija mi je -6, imam slabo srce i oko 130 kg.
Mislim da mi je Internet uništio život, ali ne mogu da ga se rešim jer je on sve brži, veći i bolji....

Pa se javi drugi koji kaže:

Na žalost i sa mnom je ista situacija . Samo što ja nisam debeo , nego dosta mršav , zato što često zaboravim i da jedem .

Ili oglasi tipa:
Odviknite se od Interneta za samo 7 dana.
Tablete za odvikavanje od Interneta . 100% delotvorno.
Ovu neverovatnu ponudu možete dobiti sa samo 150 evra ako pozovete odmah.
Kao poklon dobijate čekić za monitor i tastaturu.

MISLIM DA ĆE OVO BITI SLEDEĆE....

Interenet i psihologija

paradoks — Tue, 27 Jan 2009 09:31:39 +0100

Život u turbulentnom okruženju u kakvom se nalazimo, evidentno utiče na negativne promene faktora koji utiču na mentalno zdravlje ljudi. Nije slučajnost pojava sve većeg broja sajtova, foruma, i ustanova koje besplatno pružaju stručnu pomoc psihologa…

Ali ipak, ne smemo zanemariti činjenicu da živimo na Balkanu u zamlji Srbiji!

Šta je problem? Srpski mentalitet, stereotipi ili ožiljci vremena koja su iza nas?

Velika doza stigmatizacije, predrasuda, a i straha od ljudi koji se leče u psihijatrijskoj bolnici, jeste, pre svega, razlog zašto se veći broj njih takoreci “stidi” da pootrazi pomoc. Mada, moram priznati, na ličnom primeru sam se uverila koliko mogu biti (ne)prijatni razgovori sa potpuno nepoznatom osobom sa kojom treba podeliti svoju najdublju intimu. Druga stvar je problem nestručnosti kadra koji radi u državnim institucijama, a onda i visoka cena privatnih časova terapije.Što naravno nije opravdanje i razlog da bi se problem odlagao ali svakako jeste povod da potražimo "najpopularnije" rešenje za sve probleme- kompromis!

Model interaktivnog web okruženja za psihometrijsku dijagnostiku .

Ovo je sistem koji pomoću Internet tehnologija psiholozima obezbeđuje interaktivno okruženje za timski naučno istraživački rad, međusobnu komunikaciju i mogućnost organizovanja u virtualne zajednice. A korisniku(da ne kazem pacijentu) mogucnost skrivenog identiteta, izbegavanje kontakta”oči u oči” i lagodniji osećaj obzirom da mu je omogućen pristup od kuće. Interaktivno okruženje sistema je u potpunosti prilagođeno specifičnim potrebama korisnika. Prvo se prikupe informacije o korisniku, zatim se pomocu niza dijagnostičkih testova mogu proveriti kognitivne sposobnostii i potom se kroz interpretaciju i vizuelizaciju rezultata kreira profil licnosti.Prednosti sistema su visestruke i sa aspekta stručnog osoblja i osoba koje se testiraju.

Ipak, pitam se da li su kompromisi neophodna stvar? Možda nam preti opasnost od potpunog izmeštanja realnog u virtuelni svet...