Nesudjeni snošaj

, 15 2007 01:18:09 +0100

Neka devojka, koju znam od ranije, došla je u moj stan sa namerom da imamo snošaj, kako se to kasnije ispostavilo. Pritisnuo sam pauzu na Gospodaru prstenova, snimio poziciju, a obračunavanje sa mračnim silama Mordora ostavio za kasnije.

Još uvek ništa ne sluteći, eventualno blago naslućujući, otvorio sam joj vrata i ljubazno ponudio da uđe. „Čekaj prvo da kupimo neki alkohol“, reče ona. Možda je suvišno napomenuti da nikada nisam protiv ovakvih predloga. Počesmo lagano da ločemo i da uzgred razgovaramo o muzici, koja je i bila zvanični razlog njene posete. Naime, došla je da razmenimo neke diskove. Kako je vreme odmicalo, bejah sve pripitiji, a ona mi bejaše sve bliže. Nasloni glavu na moje rame. Nije mi smetalo. Sedosmo blizu jedno drugom, naime u istu fotelju, i počesmo otvoreno da se tiskamo, više ne prikrivajući kuda to vodi. Ipak, uporno sam izbegavao poljubac, više instinktivno, nego iz nekog razloga. A ona je upravo insistirala na tome. Svojevremeno sam negde pročitao da poljubac ne znači ugovor. Posle malo natezanja, počesmo se ljubiti u usta, milujući jedno drugom stomake, i malo ispod stomaka. Sela mi je u krilo i preko odeće počela da se natiče na moj ud, simulirajući snošaj. Stvari su se prilično zagrevale.

Utom, stiže joj neka poruka na mobilni telefon i neprijatan zvuk nas za trenutak prekide u zanosu strasti. I ne samo za trenutak, jer poruka je bila od dečka, a ona je pre sat vremena morala biti u centru grada. Situacija je počela pomalo da se komplikuje, delom i mene uvlačeći u sve to. „Kada imam prevoz?“ i „Šta da kažem dečku?“ bejahu najčešće postavljana pitanja te večeri. „Ima kad oćeš“. „Ne znam“.

Posle ove male neprijatnosti nastavismo gde smo stali. Fotelja je počela da me nervira, pa se prebacismo na pod. Želja za snošajom me je polako napuštala, jer ipak najviše polažem u spontanost, koja je bila narušena. Ipak, dodir je čudo. Polako zaboravih na sve neprijatnosti i prepustih se nagonima tela. Pa opet, nešto nije išlo, poče neka priča, pa se premestismo u drugu sobu na krevet. Legoh iza nje i obrglih joj struk, ruku zavlačeći ispod njene majce i spustivši je na njenoj dojci. Zaista volim dodir tela, golog tela. Prilično se brzo nadražismo i počesmo da se ritmički trljamo jedno uz drugo, u ekstatičnome transu. Ležah na leđima, a ona se pope na mene. Mazio sam njene gole grudi, koje su igrale ispred moga lica. Ona skide majcu preko glave, ne ispadajući iz ritma. Ali onda učini kobnu grešku, kako se kasnije ispostavilo, zaustavljajući se da sazuje čizme. Taj trenutak nelagodnog isčekivanja prekratih tako što odoh do WC-a i bacih ga u nesvest. Svrših po pločicama, ispuštajući prigušeni urlik čistog zadovoljstva. Sada sam mogao da razmislim bistre glave šta se zbiva ovde. Pogledah se u ogledalo i umih se hladnom vodom. Razmišljao sam da li mi ovo stvarno treba. Da li zbog nekoliko minuta zadovoljstva navući sebi bedu na vrat i uploviti u neke priče koje se ne završavaju samo na ovoj večeri. Vratih se u sobu, a ona je u međuvremenu izula čizme, ali i obukla majcu i zapalila cigaretu. Još bolje, pomislih u sebi, jer nisam hteo da forsiram snošaj, a ne znam bih li ga odbio. Opet neke poruke počeše pristizati na njen mobilni. Od dečka. Bilo je pola četiri ujutru, čekao ju je pred vratima. Pitala me je jel može da okrene jedan telefon, a ja sam pitao jel fiksni ili mobilni. „Mobilni“. „Jebiga, ćale mi je zabranio da okrećem mobilne jer mu nabijam račun“. Opet me je pitala kad ima autobus, jer mora da ide, dogovorila se, obećala je dečku. „Ima kad oćeš, još malo kreće jutarnji“. „Samo da popušim cigaru pa idem.“ „Meni ne smetaš, ne moraš da žuriš“. „Ali dogovorila sam se.“ „Dobro“.

Ispratio sam je do stanice, prolazeći kroz puste ulice moga naselja. Mnogo ga volim ovako, bez igde ikog. Stanica je bila sasvim prazna. Odjednom, istovremeno sa svih strana, stadoše pristizati neki ljudu, predpostavljam radnici, jer ko bi drugi ovako rano kretao negde, osim po nuždi. Poljubila me je, u usta, i ušla u autobus. Vraćajući se kući, sreo sam poznanika koji je išao na posao. Ušao sam u svoju sobu, seo za računar i učitao snimljenu poziciju, spreman da se obračunam sa slugama Mračnog gospodara.

Boban Marlić

Nesudjeni snošaj