Dokle ta katarza?

, 19 2010 00:23:09 +0100

Gledam B92 i osećam da mi je muka.

Dugo nisam pisao , spremam diplomski, dosta sviram. Nisam mislio da me toliko može podstaknuti dekontaminacija i katarza i sve one latinske i grčke pozajmljenice kojima bih ja trebao da se pretvorim u ne znam ni ja šta?

B92 emisija "Bosna srebrena"
Kad prestaju devedesete ?! Dosadni su i veliki Evropljani i veliki Srbi.
Ovakvim emisijama hoce da me pročiste već 8 godina.

Ne znam, ali meni se to gadi , kada urednici ovih emisija misle da ako 120 puta , mene i sve nas mlade ,konstanto bombarduju tim genocidnim Srbima, da li je to propaganda?

Mislim da koje shvatio , shvatio , ne treba mu 121 put.Više mi se čini da razbudjuju "velike" Srbe.

S druge strane "Četnici" , koji su POčetnici, pevajući pesme o Draži i sl. (- Ej brate može neka srpska pesma? - Ufff, izvinjavam se, stalno pevam na kineskom "Rastao sam pored Dunava") misle da su veliki Srbi, polovina , garantujem, ne zna ništa o istom pokretu, frakcijama i nije čItalo "Suđenje Draži Mihajloviću", ali se svi U njega kunu.Jako daleko od mene je, i Velika Srbija i Bezgešna Evropa i Majka Rusija.

Pitam se - Kada će prestati postratni period???

Kada ćemo se okrenuti svojim profesijama i porodicama?

Kako mladi slušaju muziku

, 24 2009 13:58:07 +0100

Kao čovek koji se bavi muzikom
ne mogu da ne primetim promene
koje su se desile od perioda mog detinjstva do sada.
Osećam da ništa kao pojedinac ne mogu da učinim, da naša deca ne podlegnu lošem muzičkom ukusu.
Gde počinje problem?
Muzička interesovanja dece i mladih su danas prepuštena stihiji i konzumiranju svega, bez kritičkog odnosa prema stvarima i vrednostima koje one nose.
Problem počinje od države, a pod tim smatram institucije koje se” bave“ ovim pitanjima. Institucije dozvole medijima da bombarduju decu i omladinu šundom, a porodica kao stub svakog zdravog društva, ostane zatečena, prepuštena sebi i sve se to reflektuje na mlado biće koje je odgajano na „Pink“ kulturi, sa kojom kao folklor idu i plastične pevačice, žuta štampa, laka zarada, kao jedina opcija boljeg života.
Problem ovoga neki vide u Turbo-folk muzici,koja je nastala (kao) samo kod nas?
     Medjutim, ona postoji i u Rumuniji i Bugarskoj, a one nisu bile u ratovima 90-ih?
Manele je muzički pravac, koji je poreklom iz romskih zajednica Rumunije.
Ovaj pravac ima uticaje koji dolaze iz grčke, turske, srpske, arapske, rumunske lauteraske muzike. Ovaj fenomen je jednak srpskom turbo-folk-u, bugarskom cealga, albanskom tallava, turskom arabesk-u.
Problem šunda u muzici je, što se tiče naše muzike i scene, posebno scenskog izražavanja
pandemskog tipa i uvukao se u sve pravce (onoga što danas nazivamo postmodernom).
Postmoderna je jedini pravac koji nije negirala prethodni, ona je mešavina svega.
Kao i svaka mešavina, postaje sama sebi pretnja, jer se često spajaju stvari koje se harmonski gase i ubijaju ono što muzika jeste, ali kada se nešto kao mantra ponavlja na medijima ono postaje normalno, kao smrt u ratnim uslovima.
      Postavlja se pitanje, ko može dati sebi za pravo da narodu ukine tako nešto?
Pa možda niko sada... ali kada bi se narod edukovao o muzici ili ma kojoj oblasti umetnosti, kada bi postojali preko potrebni vredonosni filteri, da im neko pokaže koliko te pojave utiču na naše društvo, time bi se smanjilo broj omladine koja se oblači kao po nekom šablonu, ublažili bi fenomene tzv. fensi stvari, izrazi kao kul, strava, backstage, opušteno i slične termine koje su pravi jezički reperi trenutnog stanja.
Muzika je uvek odraz društvenih odnosa i trenutnog stanja u toj državi. Pokazatelj je tada muzika koje je najzastupljenija. Ako slušamo npr. muziku baroka - čujemo mir i spokoj, harmonski sklad, postojanje dinamike, fraze koje su prožete širokim dijapazonom tonova.
Ako uzmemo današnju elektronsku muziku čućemo prvo zvuke koji nisu prirodni, o harmoniji se ne moze govoriti - jer ne postoji čak ni pokušaj politonije, fraze koje se vrte do besvesti.Pa zatim ako se pogleda, kako se ta muzika konzumira,
videćemo da je tu svako za sebe, odnosno da nema nekog plesa koji bi podrazumevao nešto što je zajedničko, društveno, gde partneri nešto dele. Muzika ovog vremena i reflektuje alienaciju. Ne možemo muziku kriviti kakva je- ona je ogledalo onog kakvo je naše društvo. Ako je danas normalno, da svako živi za sebe, onda je i normalno da svako igra za sebe, ne deli osećanja i živi u čauri , emotivno zaključan.
Pojam muzičara je počeo gubiti smisao. Danas uglavnom za svaki instrument postoji „sample“ koji u nekom smislu podražava pravi orginalni instrument. Tako da tzv. živi bubanj se davno nije čuo na nekom snimku, uz poštovanje malog broja izuzetaka.
Problem je što je podražavanje, samo zamena originala, tako da mi slušamo kopiju.
Ako je muzika svirana od strane mašine, pa gde je tu onda čovek i emocije?

Čestitamo!

, 27 2009 12:01:17 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

Relja Simicic

Dokle ta katarza?

Kako mladi slušaju muziku

Čestitamo!