život je nekad siv,nekad žut...

Čovek - Desanka Maksimović

Poznavala sam u detinjstvu pticu srca sitna kao lešnik, a umrla je već u treću zoru kad su joj ljudi oteli gnezdo i goru. I sećam se nekog starog tužnookog pseta koje je imalo snage da skapa od žalosti kada je nestalo drage ruke iz koje je primalo milovanja, udarce i kosti. Samo sam ja preživela smrt voljenih bića, i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka, preživeča sam niz izdaja i kleveta i rastanaka i opet mi se hoće i sunca i sveta.

Kroj - Miroslav Antić

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

Po rastanku-Desanka Maksimović

Reci mi sad kad već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi,-
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća,-
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

Osećam, draga, osećam - S.Jesenjin

   Osećam,draga,osećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
   što odlazim zaista.

Jesenjih se noćiju sećam
dok senke brže kruže.
   Što dan nije bio večan,
a mesec blistao duže.

Još čujem dok patiš:
"Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svetu"

I danas lipa cveta
osećanja gore kao plamen.
Ja sručih toga leta
cvetove na tvoj pramen.

Ne gubi sunce snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati.

Pogled

U tvojim očima kadikad
Tajanstven jedan pogled sine.
Al' tek što sine već i mine.
Što skriva u svom čudnom sjaju
Taj odraz bogate dubine?

Da l' bol, što neće da se smiri?
Ne znam, gonetam uzaman.
Il' bljeskom tuge iz njeg viri
Nesretni, davni neki dan?

Ili je san, duboko snivan,
Nikad neostvaren al divan,
što svagda će mi ostat skrit,
A tvoga bića on je bit.

Dobriša Cesarić

misli poznatih....

O ljubavi:

"Voljeti znači u tuđoj sreći naći svoju sopstvenu." (K.Lajbnic)
"Ljubav ! Čitava knjiga u jednoj riječi, cijeli okean u jednoj suzi, sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu." (Tuper)
"Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu? Ali još uvijek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim Vam! Desilo Vam se da plačete cijelu noć? I da loše spavate cio mjesec? Možda ste pisali pjesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali, to nije ljubav, ljubav je nešto drugo..." (Hese)
"Zaljubljenici vide na svijetu samo sebe, a zaboravljaju da ih vidi svet" ( Platon)

O životu:

"Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao." (Dostojevski)
"Kad kuješ svoju sreću, ne udaraj bližnje po prstima."
"Život je ono sto ti se dešava dok ti praviš planove za život."(Lenon)
"Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leči - krupnim."(Neruda)
"Pravda bez moci je nemocna, a moc bez pravde je tiranska".(Paskal)
Čovek nije stvoren da bi puzao i vukao se po zemlji. On je sposoban da poleti do najveće visine. (OSHO)
Proverite da li ste zaista dobar covek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti. (Dusan Radovic)
Samo su mirne i tihe prirode stvorene za velike vetrove.
Rijec je samo sjenka djela. (Aristotel)

Ivo Andric:

Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni .
Toliko je ziva kod slabog coveka potreba da se vara i tako neogranicena mogucnost da bude prevaren!
Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa ma ga i cela spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.

Oscar Wilde:

Malo iskrenosti opasna je stvar, a mnogo sasvim kobno.
Iskustvo je ime koje svako daje vlastitim greškama.
Mnoge stvari bismo odbacili kad se ne bismo bojali da će ih drugi uzeti.
Opasno je biti iskren ako nisi glup
Žaliti zbog svojih iskustava znači zaustavljati vlastiti razvoj.
Muškarci uvijek žele biti ženina prva ljubav. Žene su u tome profinjenije: žele biti njihova posljednja ljubav.
Biti dobar znači biti u skladu sa samim sobom. Nesklad vlada tamo gdje je čovjek prisiljen biti u skladu s drugima.

Nice:

Kako malo imamo maste za bol koju nanosimo drugima!
Svaki nagon koji ne nadje oduska izvan sebe okrece se ka unutrasnjosti
Moral je nagon stada u pojedincu

P.P. Njegos:

Svak je rodjen da po jednom umre, cast i bruka zive dovijeka.

A.G.Matos:

Ljudi prastaju sve osim iskrenosti

Моја Отаџбина

Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.

Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.

У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.

И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.

Алекса Шантић

De profundis

Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.
Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pružajući ruke i vapijuć: Sunca
I tako ti dani bez sreće i mete,
Odnoseć svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani će kraj nas da prolete,
I ne pokidavši ni jednu od uža
Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.

Jovan Dučić

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov

Mea Culpa

Priznajem!
Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde.
Mea Culpa!

Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele.
Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila.
Mea Culpa!

Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san.
Mea Culpa!

Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.
Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta.
Mea Culpa!

Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama.
I sve sam svoje, njemu dala.
Mea Culpa!