...Rubikon
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis
Evo Lucije...<div class="post_message"><img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Laughing" title="Laughing" /></div><div class="post_message">Evo šta se desi kada meni zaista postane dosadno........ <br /></div><div class="post_message"> </div><div class="post_message"> </div><div class="post_message">Počelo
je sa par malih majmuna koji se uspravljaju na stražnje noge i
nervoznim pogledom šaraju po moru visoke trave. Bio je dovoljan samo
jedan pokret u daljini da uz panične krike pohitaju nazad. Na Drvo. Tu
su negde već počinjali da pizde, u silnom haosu neko je nekoga navukao
na lakat pa je ovaj drugi, budući slabiji dohvatio neku motku te
odvalio Jačeg po labrnji...<br /><br />Šta se dalje dešavalo stvarno nam
nije jasno jer prethodna hipoteza deluje...hm, uopšte ne deluje. No
bilo kako bilo, uglavnom se znalo ko je Ko i ko bi hteo da postane Ko
morao je tu i tamo neKoga da odvali po glavi. Pokazaše se neverovatno
domišljati u medjusobnom prosipanju mozgova pa su oštrili, prekrajali,
dodavali, bacali...Nije više bilo dovoljno mlatnuti kojeKoga i
mlatnuti ga još jednom za svaki slučaj. Ne, počelo bi ritualnim podbadanjem koje
se završavalo probadanjem i obaveznim propadanjem nekog od učesnika ove
divne nove igre. Izgleda da je prvi impuls razvoja njihovog mozga bio
podstaknut zadivljujućim novotarijama u kokanju nekoga po glavi. Baš
kada su ženke zabrinuto promatrale poslednju grupicu koja se zdušno i
veselo mlatila ispod Drveta, pojaviše se Zubi i Kandže. Jedan od
pretendenata na poslednje Ko nije ovo primetio i puštao je pobednički
poklič za braćom koja su petama vetra izvetrila u sigurnost krošnje.
Negde na pola svog pobedničkog plesa, mahnito mlatarajući kvrgavom
batinom preseče ga osećaj da nešto nije u redu. Da li se refleksno
okrenuo i zamahnuo misleći da jedan od njegovih čnii to isto tik iza
njegovih ledja ili se jednostavno sapleo nikada nećemo saznati. Kako
god, cica-maca je dobila po njokalici i zastala u čudu. I on je zastao
u čudu. Svi su zanemeli u čudu. Gle čuda, nije uspeo da zamahne drugi
put.<br /><br />Kao po komandi vesele igre su prekinute u narednim danima i
glavna preokupacija postade mržnja prema cica-maci koja izazva
artikulisani bes što ih opet podstaknu da zajedno rade na ideji. Imali
su cilj. Medjutim, negde u trenutku kada je Zver ispuštala poslednji
dah, nadjačana samo brojem i organizacijom (*u smislu udrimo zajedno pa
šta bude), neko pomisli kako sve Zveri treba potamaniti jer nikad se ne
zna! Da su tad imali sveca i kobilu sigurno bi joj pukao kolan. Ovako,
pucale su samo koske, njhove i tudje.<br />A Svet je polako postajao opasno mesto....</div><div align="center" class="post_message"> </div><div align="center" class="post_message"> </div><p>Prolazile godine, vekovi, milenijumi. Vaistinu, niko gi nije brojao ali
da jeste upravo bi tako rekao. Zemlja se okretala oko same sebe i ove
jadne zvezde koja je silom prilika prisustvovala svemu sto sledi
(naime, Sunce se dva puta zaletalo u Crnu Rupu, Zemlja ima hronicnu
vrtoglavicu a ostatak Sunčevog Sistema uporno odbija ponude za razvoj).
Tako je zakon Batine i Zuba lagano poprimao interStelarne razmere.
Pleme je raslo, mnozilo se, delilo...plemena su rasla, množila se,
delila...Ode svako što je dalje mogao, posle silnih sukoba i
dokazivanja ko je bio Prvi. Neki su pobeleli, drugi su posiveli, treći
su otkrili točak a četvrti su naleteli na polje čudnog rastinja( i
dalje se vodi polemika treba li ih proglasiti za prve svemirske
putnike). Lagano ali neminovno Tera se terala ka tu gde jeste danas i
sad, što bi rekli Ovi što su izmislili Vreme...</p><p> </p><p>Sve ovo je moglo da se završi mnogo drugačije da Pleme nije zaključilo
kako mu je dosta potucanja po okolini, spavanja po drveću i jož
koječega.To je bilo to-stadoše da ostanu. Neke mudre glave današnjice
podržavaju mišljenje da je zaustavljanje i utvrdjivanje u tamo nekoj
dolini (koja je obilovala vodom, suncem, drvećem sa slatkim plodovima i
pokoje nervozne zivuljke dugih ocnjaka) predstavljalo odlucujuci korak
u evoluciji danasnjih Zemljana(s druge strane, neke mudre glave zbore
da je silazak sa Drveta bio djavolski losa ideja a ima i onih koji
misle da uopste nije trebalo izlaziti iz okeana). Na stranu sve to,
Pleme je konacno bilo sigurno;divljaci u izobilju, bistra voda,
prijatna klima. Podigli su sebi zaklone od kise i hladnoce i udobno se
smestili. Kako vise nisu bili prinudjeni da posmatraju vrhove travki ne
bi li otkrili potencijalnu opasnost, setili su se da spuste pogled te
otkrili kako trava raste iz tla i da se moze naterati da raste tamo gde
oni hoce i samo one koje im se svidjaju. Zaista, mnogo su napredovali i
prosto je neverovatno do kakvih su sve genijalnih zakljucaka dosli
posmatrajuci svet oko sebe. Imali su vise slobodnog vremena pa ih je,
logicno, bilo sve vise i vise i vise[~o~o~o]...Odgoj stoke i kojekakvih
jestivih travki brzo je usao u sklop sistema prehrane i sve je billo
sjajno, ama bash bash sjajno...<br />Pa ko je onda zajebo stvar?!?</p><p> </p><p> </p><p><span>Treba uzeti u obzir da vode poreklo od grupice malih cupavih
loptica koje obuzete strahom pilje preko visoke trave. Da nisu bili
toliko namcorasti i nenormalni verovatno bi otkrice batine upotrebili
za nesto vise od "sa'cu-te-pocepam-iiikkkk!</span></p><div class="post_message"><span class="word_break"></span>!!"...naravno,
da su znali za GenEtiku i da su imali uvid samo u delic ovoga sto je
proizislo iz onoga verovatno bi coporativno preduhitrili lemingE...<br /><br />Bilo
kako bilo, gajili su, klali, jeli, spavali, razmnozavali se, s vremena
na vreme vrsili redukciju populacije na vise puta opisan nacin i
trajalo je neko vreme. A onda su se pojavili susedi. Bilo je to mracno
doba, uglavnom zato sto su jedni drugima namicali mrak na oci, ali
ubrzo i to postade samo razonoda. Pojavise se prvi znaci osecaja
pripadnosti; sada su vrsili iskljucivo redukciju populacije onih
drugih. i nastade Harmonija. I pade noc i dodje dan drugi i neko
pogleda u nebo i zamisli se...</div><p> </p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/quo-vadis/2009/05/22/evo-lucije...
, 22 2009 19:44:24 +0200Izmedju obala i bregova<p>Gospodar sam svojih koraka</p><p>gost puta kojim ostavljam tragove</p><p>ne razmišljam o večnosti dok osvajam daljine</p><p>pevam svakoj krošnji pod kojom počinem</p><p> </p><p>Zaboravljam sve češće kuda sam krenuo</p><p>ne bole me više ni odlasci ni vraćanja</p><p>samo tuga ima onaj ukus vina</p><p>koje se pije uz violine i prijatelje</p><p> </p><p>Davno su nas proklele Vile </p><p>da ostanemo zavejani izmedju obala i bregova</p><p>nedorečeni, nadglasani ehom sopstvenog glasa</p><p>što putuje i kada nam kosti izbele</p><p>postanu prah</p><p>izmedju obala i bregova </p><p> </p><p> </p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/quo-vadis/2009/05/22/izmedju-obala-i-bregova
, 22 2009 19:16:47 +0200DvadesetPeti Sat<p>Ima dana kada ne pisem, ne citam, ne vidim, ne znam...pojavi se neka geometrijska sara, nije crna, vise je kao odsustvo svih boja...mozda bih je mogao uporediti sa cuvenim crnim rupama;ne vidimo je ali znamo da je tu zato sto jede i guta i prozdire...opet, cirkulacija vremena, zakon odrzanja materije i energije...tako da se ne forsiram bespotrebno, van nekog efektivnog okvira. Ustvari, ne zelim biti usiljen, to se nekako odmah oseti. Nego, bas mi sad navire nesto sto bih hteo podeliti...</p><p> </p><p>Jutros sam docekao zoru rasirenih ruku</p><p>prelio se sjaj preko ivice sveta</p><p>beskraj je pevao zaboravu</p><p>a ja sam gledao sklopljenih ociju</p><p>nag, slobodan, srecan...</p><p> </p><p>Ne mogu sakriti nista od Vas setnih dusa...kao i uvek, ljubav je ta koja pokrece planine(sad ocekujem Stepskog Vuka i neku Njegovu TekToniku), izmesta rokove u neke nove tokove i tako...bez ijedne mrvice Sumnje mogu reci, pohvaliti se, zapevati da me ceo Kosmos cuje...srecan sam! Zelim Vam svima izmamiti osmehe tako da cu pisati i pisati i opet-pisati. Ziveli!!! </p><p> </p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/quo-vadis/2009/05/20/dvadesetpeti-sat
, 20 2009 00:42:38 +0200ShapeShiftersilence was uncomfortable...omnious...<br />
hurrying rivers in their liquid attention<br />
the spell of deathless dream was upon them<br />
like a tender grace of smiling incarnation<br />
<br />
there was no menace in the night's silver calmness<br />
shadows rested quietly in the charm of the woods<br />
thrilled with a sense of strange adventure<br />
I'm capturing horizons blinded by fog<br />
overawed by a strange, yet delicious, shyness....<br />
<br />
she brought the night<br />
and by the night was brought....<p> </p><p> </p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/quo-vadis/2009/05/19/shapeshifter
, 19 2009 00:52:20 +0200..vozZzZzZzZz.......<p>Ima dana kada se sve kockice slože</p><p>istrčim iz kože, kao psovka sa jezika sletim </p><p>digne se prašina, vetar zaore oblake</p><p>svako čudo za tri dana </p>a bilo je dana...
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/generalna/2009/05/14/..vozzzzzzzzz.......
, 14 2009 01:12:11 +0200...ljubavno pismo...<p>...nemiran kao prolećni lahor noćas zaobilazim prostor i vreme. U jednom dahu prevario sam sve zakone fizike i jedina stvarnost, jedino ovde i sada jeste ritam tvog disanja dok zakopčana u san privijaš ledja uz moje grudi. Znaš li da ti je vrat dug tačno tri poljupca i dva kratka uzdaha izmedju njih? Nisam još uspeo da izbrojim koliko imaš osmeha jer svakim prekineš nit stvarnosti i uciniš ovaj svet sjajnijim. Evo me tu, na granici svetlosti i senke, stojim i čekam da me uvučeš u san kroz odškrinuta vrata, baš kao sto si ušla u moj život.... </p><p> Pojavila se iz hladne zime, nenadano, kao što uglavnom i biva. Virila je ispod kaputa crvene boje kao iz nekog drugog sveta, širom otvorenih očiju ispisivala note u hladnom vazduhu. Pisala je priču a ja sam čuo muziku. Razumeli smo se.</p><p> Ostala je tu u proleće, sa rukom zavučenom u moju, prepletenih prstiju poput ukrštenice. Oprezno, poput srne, spremna za beg na prvi pucanj, takla je neke stare ožiljke i rekla kako želi da postanu njeni. Sevne ponekad ona stara gorčina, ne da se tako lako. Ali, sve redje. Sve manje mi smeta. Ne prodire više toliko duboko i bolno. Svet dobija boje radjanja i klija, klasa, mrmori kao planinski potok ušuškan u stenu, pronalazi put kroz kamene oštrice ka nekoj novoj dolini, da postane sila i ostavi trag. Nečujnim korakom hodi uz mene, tako svoja a opet pomalo i moja, dovoljno da budem sit i čio i nikada više ne poželim da ostanem sam...</p><p>...nestvarna poput vremena i prostora noćas si odjedrila u neki lep san koji te kao magični ćilim doneo meni, da otvoriš oči u moje oči i spustiš usne na moje usne. Diši sa mnom.... </p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/generalna/2009/03/31/...ljubavno-pismo...
, 31 2009 23:58:39 +0200II<p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">Šator od zvezda-Dom</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">smeh i žubor reke</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">flert vodoskoka i mesečine</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">u senkama ševara</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">opevaće noćne ptice</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino"><br /><br />
Sedim u svojoj duši</span>
</p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">kao veslač u čamcu</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">oplivaću svet dubokim udahom</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">premoriti mora ili im se dati</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">udaviti se u vrču vina</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">slatkog kao tajna</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">gorkog kao izdaja </span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino"><br /><br />
Ogrej se na mojoj vatri</span>
</p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">odsanjaj san na jastuku od Nesna</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">širem od Svemira zajedno sa mnom</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">otpij sa izvora moje duše</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">tek toliko da utolis zedj!</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">Ostavi za žedne što stazom dolaze</span></p><div align="center">
</div><p align="center">
<span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino"><br />
Ja cu te zauzvrat pustiti da odeš.</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">Ispraticu te u zoru<br /></span> </p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">
osmehom od svih onih reči</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">koje izdajnicki zastanu u grlu</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino"><br /><br />
Idi bez osvrtanja</span>
</p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">znaš da imaš gde da se vratiš</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">
ako ikada ponovo poželiš da me nadješ</span></p><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">da otpiješ još jednom sa izvora moje duše</span> <span style="font-family: verdana,geneva"><br /></span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">dosanjaš san na jastuku od Nesna</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">širem od Svemira</span></p><div align="center">
</div><p align="center"><span style="font-size: medium; font-family: book antiqua,palatino">zajedno sa mnom... <br /></span></p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/generalna/2009/03/26/...bez-ocekivanja...
, 26 2009 15:28:22 +0100hvala<p align="justify"> Želim da se zahvalim Čoveku koji me je uputio na ovo mesto, da podelim što imam sa onima koji hoće da čuju. Posle izvesnog vremena, padovi, odlasci i vraćanja učiniše me ne toliko zatvorenim koliko opreznim. Da mogu živeti hiljadu godina iskoristio bih vreme da naučim sve što sam ikada želeo, lagano, temeljno, u ritmu svoje duše. No, kako se to neće desiti iskoristiću ovo vreme koje mi je dato da uzvratim, dam ono najlepše iz sebe. To neće biti usmeren proces za koji sam već empirijski ustanovio da nije delotvoran a u nekim situacijama nosi obeležja zle kobi. Jednostavno, raširio sam ruke i zakoračio, bez straha, želja i očekivanja. Nosim tugu kao podsetnik, osmeh kao pozdrav, pesmu kao znak raspoznavanja i vreću punu sitnih darova za svu veselu decu koju srećem na ovom putu. Hvala još jednom Stepski Vuče, za ovaj divan i nesebičan dar! </p><p> </p><p align="center">Drugujemo, Vetar i ja</p><p align="center">stari poznanici, večni saputnici</p><p align="center">ispijamo vino iz vrča sudbine</p><p align="center">upredeni u šapat na krovu sveta</p><p align="center"> </p><p align="center">Omadjijani harmonijom reke i obale</p><p align="center">spašavamo Mesec iz mreže ribara </p><p align="center">Daruje nas biserima majka svih zaborava </p><p align="center">raspredena u Zvezdane struje</p><p align="center"> </p><p align="center">Kad zasja plamen na nekoj strani sveta</p><p align="center">sva slova u kalendaru</p><p align="center">od stida, sreće ili možda samo vina</p><p align="center">dobiše crvenu boju </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/generalna/2009/03/25/hvala
, 25 2009 14:53:16 +0100I<p> </p><p> </p><div align="center">Kada prodju dani<br />
ispresecani kišom<br />
otečeni od kaiša besanih noći<br />
otvoriću vrata<br />
sebično i zauvek<br />
<br />
Zaveden daljinom<br />
prevaricu jedne oči poslednji put<br />
da me više ne vide<br />
<br />
Zatečen u pokretu<br />
poput drevnih crteža<br />
iščupaću strelu iz bedra<br />
pokupiti sve svoje pesme <br />
i otići bez pozdrava</div>
http://harmakhis.blog.rs/blog/harmakhis/generalna/2009/03/24/i
, 24 2009 00:21:04 +0100