filozofija.blog.co.yu2007-02-24T18:56:23+0100<p>Dnevnički zapisi o stvarnosti i mašti, ljudima i vremenu. Sve teme i komentari, delo su trenutnih doživljaja i razmišljanja i nemaju pretenziju ka konačnoj istini. Sve je podložno promeni i toj promeni se nećemo suprotstavljati nego ćemo u nju uranjati, da bi uz nju osetili ritam kojim treperi stvarnost. Kada razmišljam o blogeru dodeljujem mu ulogu hroničara. Time mu dodeljujem i ime i lice i ličnost. Filozofija, kako je ja ovde određujem, teži da bude hronika, razlog nalazim u njenoj sposobnosti, talentu da stvari natopi svojim sokovima, da ih razlaži i otvori.</p>
LifeTypeCopyright (c) filozofijatag:www.blog.rs,2007-02-24:3081BLOG2007-02-24T18:56:23+01002007-02-24T18:56:23+01002007-02-24T18:56:23+0100 DOBRODOŠLI, Neko ko bi hteo da prepriča vreme i mesto kojih je bio gost, ne bi imao drugog do da priča o ljudima na koje je naišao. Ljudi usmereni jedni na ...filozofijahttp://filozofija.blog.rs/blog/filozofija
Generalna
<p><strong><font face="times new roman,times" size="5" color="#99cc00" style="background-color: #ffff00">DOBRODOŠLI,</font></strong></p><p><strong><font face="Times New Roman" size="3" color="#ffff00" style="background-color: #99cc00">Neko ko bi hteo da prepriča vreme i mesto kojih je bio gost, ne bi imao drugog do da priča o ljudima na koje je naišao. </font></strong></p><p><font face="Times New Roman" size="3" color="#000000" style="background-color: #ffffff"><strong>Ljudi </strong>usmereni jedni na druge, smešteni u krilu između samoće sopstvenog življenja i jedinstvene veze sa drugima.
Mi</strong> smo tema jedni drugima, tema koja se već u samom začetku ukrupnjava jer nije tek tako jednostavno odvojiti prost opis nečijeg dela, sudbine ili lika od sopstvenog načina gledanja na stvarnost, na ljude i sebe samog. Nije jasna ni sama granica između značajnog i beznačajnog, a njeno nepoznavanje imalo je epohalan značaj u vremenu koje je prethodilo našem i delovala je presudno na ljude koji su živeli u tom vremenu. Ljudi su tek u drugoj polovini XX veka počeli da posmatraju beznačajne stvari kao sastavne delove stvarnosti, danas je za istoriju beznačajno upravo konstitutivni element stvarnosti, vremena. Da li je ta granica danas jasna/jasnija ili smo se samo navikli na nju, pripojili je iznenada stvorenom jezgru jedinstvene ličnosti, jedinstvenom životu kojeg postaje svestan svaki pojedinac/pojedinka, pa je samim tim postala i važnija, nekako bih rekao, po prirodi stvari (svaki je život njegovom vlasniku najmiliji i o njemu, priznavao to ili ne, najviše i razmišlja).Mi</strong> smo tema jedni drugima, tema koja se već u samom začetku ukrupnjava jer nije tek tako jednostavno odvojiti prost opis nečijeg dela, sudbine ili lika od sopstvenog načina gledanja na stvarnost, na ljude i sebe samog.
Svaka je sitnica važna jer ukršta želje i reakcije, jedinstvene sklonosti i energiju, ponekad ona najbenignija, najmanja i neupadljiva priča, ugao posmatranja ima najveću širinu. </font></p><p><font face="Times New Roman" size="2"></font></p>Kao ugao iz kojeg je snimljena neka fotografija koja ne prikazue ništa posebno, praznu ulicu po kojoj se muva poneki prolaznik, neke reklame iznikle iz zidova, izloge, prozore, uši i oči ulica. Ali iza svega stoji konkretna celina, oko posmatrača, objektiv aparata, oko koje gleda sliku. Probajte da uvećate sliku, krećite se po njoj, dobijate film. U slici stoje detalji koji se aktiviraju ukoliko ih dodirnete, tih i poverljiv razgovor dvojice znanaca, otvoren prozor, iza njega neko sprema svoj domaći zadatak...Zar ne?!