Jezici
http://jezici.blog.rs/blog/jezici
<p>Mali doprinos učenju stranih jezika...</p>
Izgovor i članoviNešto o izgovoru u španskom jeziku... nije komplikovan, makar po našim merilima.<br /><br />b : kao naše b na početku riječi i kad se nalazi posle m i n. Kad je ispred vokala u sredini reči izgovara se kao glas između bi v <br /> c : pred e,i odgovara engleskom izgovoru th, dakle međuzupčani spirant sličan s, a pred a,o,u izgovara se kao naše k<br />ch : kao umekšano č<br />g : ispred e,i kao naše h, a pred a,o,u kao naše g<br />h : nikad se ne izgovara<br />ll : kao naše lj<br />ñ : kao naše nj<br />q : kao naše k, dolazi pred ui, ue i u tim grupama se u ne izgovara<br />v : na početku reči i iza n izgovara se kao b. U drugim slučajevima se izgovara kao naše v<br />x : u svakodnevnom govoru se izgovara kao s, mada da je tačnije ks<br />y: kao naše j<br />z: kao naše s otprilike<br /><br />Ostala slova se izgovaraju kao kod nas.<br /><br />I nešto o članovima...španski jezik ima određeni i neodređeni član . U rečenici stoje ispred imenica.<br /><br />Odredjeni:<br />muški rod el - jednina<br />muški rod los - množina<br />ženski rod la - jednina<br />ženski rod las - množina<br /><br />Neodređeni:<br />muški rod un - jednina<br />ženski rod una - jednina<br /> Predlozi koji zamenjuju padežne nastavke se u muškom rodu stapaju sa članovima.<br />a + el = al<br />de + el =del<br /><br />U sledećem postu ćemo reći nešto o imenicama.<br /><br /><br />
http://jezici.blog.rs/blog/jezici/spanski-jezik/2007/03/18/izgovor-i-clanovi
, 18 2007 22:40:35 +0100Vokali - KlinkersU Holandskom jeziku su samoglasnici predstavljeni grafemama: a, e, i, u , ie, oe, eu . Zavisno od dužine izgovora a, e, o, i, u mogu se pisati i udvojeno. U tom slučaju važi sledeće pravilo: Poludugi dugi vokali se u otvorenom slogu pišu jednostruko, a u zatvorenom slogu dvostruko. <br /><br />Izuzeci :<br /><br />poludugo “e” se na kraju reči uvek piše dvostruko<br />poludugo “ u” se ispred “w “ piše jednostruko<br /><br /><br /> Grafem IPA Opis Primer <br /><br />A [a ] kratko a bal(lopta) tak (zadatak) <br /><br />A , aa [a·] poludugo a vader(otac), maken(napraviti ) <br /><br />A , aa [ a: ] dugo a jaren (godine), haren (kosa) , jaar (godina) <br /><br />E kratko pen (olovka), hek (ograda) , pennen(olovke)<br /> otvoreno e hekken (ograde)<br /><br />E, ee [ e·] poludugo, neem (uzmi) ,nemen (uzeti) <br /> blago e <br /><br />E, ee [ e:] dugo e meer(više),meren (jezera)<br /><br />I [i ] kratko i dik (debeo) pit (kospica) pitten (košpice) <br /><br />Ie [i·] poludugo i tien(deset), knie (koljeno) <br /><br />Ie [i:] dugo i bier (pivo) mier(mrav)<br /><br />O [o] kratko <br /> otvoreno o klok(sat), pot (posuda) potten<br /><br />O, oo [o·] polu dugo boter(margarine), boot (čamac) <br /> blago o <br /><br />O, o [o:] dugo žatvo- boren(bušiti), oren(uši) oor(uho) <br /> reno o<br /><br />Oe [u·] poludugo u schoen(cipela), doen (raditi)<br /><br />Oe [u:] dugo u boer(seljak), vloer(pod) <br /><br />U kratak polu- stuk(komad) <br /> glas <br /><br /> Eu poludugo,blago ö steun(podržavati)<br /><br /> Eu dugo ö deur(vrata), kleur (boja)<br /><br /> U, uu [y·] poludugo Ü minuten(minute) , u (vi) , minuut(minuta) <br /><br /> U, uu [y:] dugo Ü muren(zidovi), muur (zid) <br /><br /><br /><br /><br /> Ovo su bili vokali,a u sledećem postu ćemo da se zabavimo malo i sa diftonzima <br /><br /> Do sledećeg puta.
http://jezici.blog.rs/blog/jezici/holandski-jezik/2007/02/26/vokali-klinkers
, 26 2007 11:18:25 +0100Uvod u holandski jezik<p>Holandski jezik pripada grupi germanskih jezika. Holandski ne govori samo 16 miliona holandjana nego i 6 miliona belgijanaca koji žive u severnom delu Belgije(Flandrija). Jezik ima dosta sličnosti sa engleskim i nemačkim jezikom. Možda može da se kaže i da je jedna mala mešavina tih jezika. Holandski jezik se dosta brzo uči, ako postoji neka dobra podloga od nemačkog ili engleskog jezika.Izgovor je težak, dok je holandska gramatika, naročito ako se uporedi sa susednom nemačkom gramatikom, znatno jednostavnija. Holandski alfabet je isti kao i u nemačkom i engleskom jeziku i broji 26 znakova. U holandskom jeziku ne postoji slovo „G“ i ono se izgovara kao grubo slovo „H“. <br /><br /><br />Toliko sada o uvodu o holandskom jeziku, a u sledećem postu ćemo da se pozabavimo o vokalima (Klinkers) … <br /><br /> </p>
http://jezici.blog.rs/blog/jezici/holandski-jezik/2007/02/26/uvod-u-holandski-jezik
, 26 2007 11:10:04 +0100Uvod u španski jezik<p>Španski jezik spada u grupu romanskih jezika, a trenutne statistike govore da ga govori oko 400 miliona ljudi, što ga svrstava na treće mjesto u svijetu poslije mandarinskog kineskog i engleskog. Službeni je jezik u 22 zemlje svijeta, a ubraja se i u grupu šest službenih jezika UN-a. Izmedju varijanti španskog koje se govore u različitim zemljama, postoje odredjene uglavnom sitnije razlike. Mada korišćenje određenih glagola može izazvati nesporazume <img src="http://jezici.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Osmeh" title="Osmeh" /> .<br />Španski alfabet broji 29 znakova koji se izgovaraju na slijedeći način:<br /><br />A: a B: be C: ce CH: che D: de E: e F: efe G: ge H: hache I: i <br />J: jota K: ka L: ele LL: elle M: eme N: ene Ñ: eñe O: o P: pe Q: cu <br />R: ere S: ese T: te U: u V: ve W: doble u X: equis Y: i griega Z: zeta</p><p> Toliko za početak, u sledećem postu krećemo sa izgovorom i članovima...</p>
http://jezici.blog.rs/blog/jezici/spanski-jezik/2007/02/24/uvod-u-spanski-jezik
, 24 2007 11:08:36 +0100Kao uvod<p>Ovaj blog predstavlja mali doprinos, od strane <strong>Igora </strong>i <strong>Inge</strong> učenju stranih jezika, koji nisu dovoljno pokriveni materijalom u "našem" cyber space-u. Trudićemo se da blog bude redovno ažuriran, koliko to vrijeme bude dozvoljavalo i naravno da vam bude od koristi. Inače u kategoriji generalna biće objavljivani postovi o jezicima,<br />koji nisu navedeni u posebnim kategorijama...</p><p>Toliko za sad...puno pozdrava </p>
http://jezici.blog.rs/blog/jezici/generalna/2007/02/24/kao-uvod
, 24 2007 10:52:31 +0100