knjigovodstvo

Besplatna obuka iz knjigovodstva - registracija firme , knjige u prostom/dvojnom knjigovodstvu - 20.04.2009.

jelence — Mon, 20 Apr 2009 11:08:44 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Teme koje ce biti obradjivane (orijentaciono , sa azuriranjem prethodnog teksta novim

informacijama , kao i clancima o temama o kojima vi zelite vise da saznate ):

Ukratko o upotrebi zakona;Prijava firme tj. registracija privrednih subjekata;

Prosto knjigovodstvo - dvojno knjigovodstvo;Prikaz knjiga koje se vode u knjigovodstvu;

Osnovna objasnjenja kontnog plana;MP prodajna kalkulacija prodajne cene i knjizenja

kroz sve knjige (u prostom i dvojnom knjigovodstvu);Nivelacije;Povracaji dobavljacu/od

musterije;Prenosnice;Otpremnice;Fiskalne kase i fiskalizacija;Sta sve mora postojati u trgovinskom objektu;itd.

(tekstove pise diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom ,uz malu

pomoc prijatelja iz iste struke ,na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim

- pocev od 20.aprila, 2009. godine)

Clanak : 1 -Ukratko i laickim recnikom o zakonima:

Prvi po snazi je Ustav RS , zatim dolaze Zakoni , a za njima Podzakonska akta ( Odluke, Pravilnici , Uredbe ).

Podzakonska akta daju bliza tumacenja nekog zakona:ako je zakonom nesto uopsteno receno

to je posle blize i detaljnije razradjeno u podzakonskim aktima.

Znacenje:

ako neki zakon nije u saglasnosti sa Ustavom treba se rukovoditi odredbama Ustava;

ako neki od podzakonskih akata nije u saglasnosti sa zakonom treba se rukovoditi

odredbama zakona,itd.

Praksa:

obicno radite onako kako to od vas zahtevaju relevantna ministarstva i inspekcije

( po njihovim preporukama , ili , odete tamo , pitate sta da radite , i oni vam kazu).

Clanak 2 - Registracija firme :

NOVO ( 12/05/2009 ) :

Уручење првог решења о регистрацији фирме по скраћеној процедури - 12. мај 2009

Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић

уручио је данас, 12. маја, у Агенцији за привредне регистре прво решење о регистрацији

фирме по скраћеној процедури која је трајала само три дана, чиме је у Србији заживео

једношалтерски систем регистрације.

Динкић је истакао да је Србија увођењем једношалтерског система регистрације

скратила време и трошкове за отпочињање пословања, омогућивши грађанима да

региструју фирму на једном шалеру у АПР. Он је, такође, нагласио да суАПР, Пореска

управа, Републички завод за здравствено осигурање и Фонд за пензијско и инвалидско

осигурање од данас електронски повезани, што ослобађа грађане од обавезе да шетају

од шалтера до шалетра ове четири институције. Он је најавио даље активности

државе на отклањању административних баријера за функционисање привреде,

прецизиравши да наша земља тренутно има 8.800 закона и прописа, међу којима је

велики број непотребних и застарелих, који ће бити уклоњени у оквиру свеобухватне

реформе прописа.

Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић рекао је да се са применом

једношалтерског система регистрације привредних субјеката (One stop shop) четири пута

скраћује време за отпочињање пословања, и то на начин да грађани подношењем

јединствене регистрационе пријаве на шалтеру у АПР завршавају процедуре које су се

раније одвојено спроводиле у овој агенцији (АПР), Пореској управи (ПУ),

Републичком заводу за здравствено осигурање (РЗЗО) и Фонду пензијског и инвалидског

осигурања (ПИО). Спровођење ове четири процедуре убудуће неће трајати

дуже од 3 дана за привредна друштва и предузетнике. Кроз решење о регистрацији, АПР

ће грађанима уручивати и ПИБ, као и пријаву на РЗЗО и ПИО, прецизирао је Звонко

Обрадовић и додао да је ово прва фаза у реализацији једношалтерског система, док ће у

другој фази државне институције радити на томе да се годишњи финансијски извештаји

предају на једном месту.

Odete na sajt :www.apr.gov.rs , Agencije za privredne registre i procitate detaljno sve sto tamo pise.Preporucujem da obratite paznju na pitanja koja su postavljali drugi pre vas , odakle mozete sebi dosta toga razjasniti.

Obzirom da je sve tamo napisano mozda malo konfuzno za pocetnika ovde cu pisati o nekim stavkama u vezi kojih sam ja dobijala najvise pitanja:

1) razlika izmedju preduzetnika i privrednog drustva (definicije i jednog i drugog mozete naci na njihovom sajtu , pa da ne gubim vreme sa tim):

Preduzetnik :

    * je fizicko lice i on je (kao fizicko lice) osnivac svoje firme;
    * za sve obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom - sto je jedna od najbitnijih stavki - prakticno:ako vam uspe da se zaduzite kod dobavljaca za silnu robu , a ne platite je i ne vratite je , ako drzavi ne platite sve poreze i ostale dugove , itd, naplata se moze izvrsiti prodajom celokupne vase licne imovine(vas stan , kola , vikendica ...).Ne pomaze vam pokusaj da sve prepisete na dete , zenu/muza i sl.Medjutim do ovakvih situacija zaista retko dolazi - obicno vam drzava daje odredjeni rok da namirite svoja dugovanja , jer je njima u interesu da radite (zaradjujete za sebe , porodicu , zaposljavate radnike , placate poreze i doprinose).
    * preduzetnik ne uplacuje nikakav osnivacki ulog;

Privredno drustvo:

    * je pravno lice , ali osnivaci mogu biti i pravna i fizicka lica - najbitnija razlika je u tome da pravna lica odgovaraju za obaveze iz poslovanja do iznosa svog uloga u firmu , dok fizicko lice odgovara celokupnom svojom imovinom za dugove firme.

    * pri osnivanju privrednog drustva mora se uplatiti osnivacki ulog - koji se obicno iskazuje u evrima a uplacuje u dinarima i moze se uplatiti iz dva dela:prva polovina odmah pri osnivanju , a druga u roku od dve godine od dana osnivanja.Poslednji ukupan osnivacki ulog za DOO je bio 500 evra(uvek proverite cifre pre prijave).Ovaj iznos se uplacuje u banci na privremeni racun (posle registracije otvarate drugi racun - svoj poslovni racun.)

Potrebna dokumentacija za osnivanje privrednih subjekata je navedena na sajtu APR-a , pa je ja necu nabrajati;

Sto se tice placanja ostalih troskova registracije , ukratko:

Preduzetnik placa naknadu za registraciju od 540.00din ;

Privredna drustva :ortacko -2040.00din , DOO - 3600.00din , AD - 10200.00din ,ostali oblici - 3000din i naknadu za maticni broj 1750.00din. Ove cifre se menjaju povremeno(navise) pa ih treba proveriti pre prijavljivanja.

Kod privrednih drustava postoji obaveza naimenovanja lica koje ce zastupati firmu. Popunjava se OP obrazac (overeni potpis lica ovlascenih za zastupanje).Ova se overa placa.

Znaci to su troskovi koje imate samo da registrujete firmu.Ako hocete da to za vas obavi knjigovodja , tj lice kome ste dali punomocje da vas zastupa , to se punomocje mora overiti sto se takodje placa.

Posto ste uplatili osnivacki ulog i naknadu za registraciju i predali formular zahteva za registraciju sacekate da dobijete resenje o upisu u Registar kod APR-a .Zatim treba da :

1) napravite pecat firme(pecatorescu dostavljate resenje o registraciji na osnovu koga se pecat izradjuje).Voditi racuna o tome da naziv na pecatu mora biti identican nazivu iz vaseg resenja.Cena izrade pecata je od 1000.00din pa navise.

2) treba da otvorite tekuci racun kod poslovne banke (banku birate sami)

Za to vam je potrebno:

    * resenje o registraciji
    * zahtev za otvaranje racuna(dobija se u samoj banci)
    * karton deponovanih potpisa (dobija se u banci i na njemu se navode imena i stoje potpisi lica koja su ovlascena da podizu novac sa racuna )
    * izvod iz poreske evidencije sa poreskim brojem ( tj. dokaz da imate PIB )
    * OP obrazac

Originalna dokumenta se podnose na uvid ,a njima se predaju kopije.

Samo kopija OP obrasca mora biti overena,ostale ne.

Na zvanicnim sajtovima pojedinih banaka jos uvek stoji da vam je potrebno i obavestenje organa za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima.Ovo vam ne treba.Na salterima kod istih tih banaka to znaju , ali im sajtovi nisu azurirani.Doduse , kod nas se odredbe po ovim pitanjima cesto menjaju tako da - kada resite da prijavite firmu treba da iscitate na zvanicnom sajtu APR-a sta vam treba , pa da odete tamo i raspitate se sta vam jos preko toga treba i koliko to kosta ,pa da odete do banke i vidite sta njima treba ..., pa tek onda da resite sta cete dalje. Druga opcija vam je da pitate knjigovodju koji je u toku sa prijavama i odjavama , za informacije.

3)Podnosenje akontacione prijave poreza na dobit:

U vasoj poreskoj upravi podnosite prijavu kojom vam se unapred predvidja koliki su vam prihodi , rashodi i dobit za kalendarsku godinu u kojoj ste poceli poslovanje ( kasnije se iste prijave podnose za svaku narednu godinu).Drugim recima , po resenju na osnovu ove prijave vi placate poreze i doprinose za tekucu godinu .

4) Prijava komunalne takse (firmarina) i naknade za gradjevinsko zemljiste:

Koliki iznos treba da platite po ovom osnovu mozete naci na sajtu Uprave javnih prihoda:

www.finansijebgd.org

5) Prijava placanja PDV-a (poreza na dodatnu vrednost) :

Firme koje predvidjaju da ce im promet u narednih 12 meseci biti iznad 4 miliona dinara moraju biti u sistemu PDV-a;

Firme koje predvidjaju da ce im promet u narednih 12 meseci biti izmedju 2 i 4 miliona mogu i ne moraju biti u sistemu PDV-a;

Firme sa prometom manjim od 2 miliona ne mogu biti u sistemu PDV-a.

6) Nabavka fiskalne kase i fiskalizacija za one koji su u obavezi da posluju sa fiskalnom.

Clanak3 - Razlike izmedju prostog i dvojnog knjigovodstva i knjige koje se popunjavaju u prakticnom knjigovodstvu:

Prosto knjigovodstvo mogu voditi samo preduzetnici, tj. oni jedini mogu birati izmedju prostog i dvojnog.

Za sada - obzirom da se vec godinama prica o tome da ce prosto knjigovodstvo biti potpuno ukinuto.

Svi ostali privredni subjekti imaju obavezu vodjenja knjiga putem dvojnog knjigovodstva.

U cemu je razlika?

Osnovna razlika je u knjigama koje se vode , obrascima koji se popunjavaju , i donekle u nacinu obracuna poreza i doprinosa.

Prosto knjigovodstvo se vodi putem:

PK1 knjige- knjiga prihoda i rashoda;

PK2 knjige -knjige osnovnih sredstava i sitnog inventara.

Vode se i neke druge evidencije , kao:

PM - evidencija o kupovini , preradi , proizvodnji i prometu proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja ( sa kojim ide i PM1 - potvrda o kupovini i zameni plemenitih metala i dragog kamenja);

GP - evidencija o gotovim proizvodima ;

KR - prijemni - evidencioni list komisione robe ( uz koji ide obrazac KR1 - evidencija prodate , isplacene i vracene komisione robe );

Pausalci , kao posebna kategorija preduzetnika , vode prakticno samo KPO knjigu -poslovnu knjigu o ostvarenom prometu pausalno oporezovanih obveznika.

Dvojno knjigovodstvo se vodi popunjavanjem niza naloga za knjizenje , koji se (u zavisnosti od softverskog resenja )automatski knjize u Glavnu knjigu i Dnevnik.

Zajednicke knjige za prosto i za dvojno knjigovodstvo :

TK - trgovacka knjiga , koja je obavezna u trgovinskim objektima

KEPU - knjiga evidencije prometa i usluga - koja je obavezna kod komisione prodaje , u veletrgovini , itd.( o ovim knjigama i njihovoj upotrebi cemo vise kazati kasnije )

DPU - knjiga sanka koja se koristi kod ugostitelja

KUF - knjiga ulaznih faktura ( ova knjiga je opciona - zakon ne propisuje da je morate imati)

KPR - knjiga primljenih racuna (obavezna za sve privredne subjekte koji su u PDV-u )

KIR - knjiga izdatih racuna (obavezna za sve privredne subjekte koji su u PDV-u )

KIF - knjiga izlaznih faktura ( ova knjiga je opciona - zakon ne propisuje da je morate imati )

Pored ovih knjiga postoji jos i dnevnik blagajne i druga dokumentacija , ali ja bih se za sada zadrzala na ovome.

besplatna obuka iz knjigovodstva

jelence — Mon, 20 Apr 2009 14:03:15 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

besplatna obuka iz knjigovodstva - ulazna kalkulacija - 21.04.2009.

jelence — Tue, 21 Apr 2009 14:01:12 +0200

(tekstove pise diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste struke , na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim - pocev od 20.aprila, 2009. godine)

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Kada vam stigne faktura ( racun ) na knjizenje , prvo se radi ulazna kalkulacija.

Ona se radi na zakonom propisanom obrascu KL ; skup ovakvih obrazaca cini - moglo bi se kazati - knjigu KL . Naime i ostale knjige , gore pomenute , su zapravo skupovi obrazaca tj. stranica istovetnog izgleda. Dok se knjigovodstvo vodilo rucno , kupovale su se i popunjavale te knjige - one se i danas mogu kupiti u prodavnicama Savremene administracije.

Pogledajmo kako ovaj obrazac izgleda:

KLIKOM NA OBRAZAC MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

Znaci , kada dobijete racun da ga proknjizite prvo radite ovu kalkulaciju ( ovde pricam o maloprodaji , o kojoj dobijam najvise pitanja );

u gornjem desnom uglu vidite polje u kom popunjavate redni broj iz PK1 knjige , pod kojim knjizite ovu fakturu da bi obezbedili vezu ulazna kalkulacija - PK1 knjiga. Sada je to cesto malo drugacije reseno kada se radi putem kompjutera , ali zvanican obrazac mora sadrzati i ovu stavku.Napominjem da je slika koju vidite skinuta sa jednog od softvera u kojima sam radila jer nemam pri ruci kupovni obrazac , ali osim boje i male razlike u rasporedu u naslovnici - isti su.

PK1 knjiga - 22.04.2009.

jelence — Wed, 22 Apr 2009 01:20:49 +0200

(tekstove pise diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste struke , na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim - pocev od 20.aprila, 2009. godine)

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

O popunjavanju KL obrasca cu kazati nesto vise kada budem radila praktican primer.

Sada bih presla na PK1 knjigu , obzirom da je ona malo obimnija , te nije lose dati barem nekakav teorijski uvod pre prakticnog primera.

PK1 knjiga ima levu i desnu stranu:

KLIKOM NA OBRASCE MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ

besplatna obuka iz knjigovodstva - izvod iz pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva - 22.04.2009.

jelence — Wed, 22 Apr 2009 01:35:24 +0200

(tekstove pise diplomirani ekonomista - knjigovodja - sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste struke , na tacnoj adresi: www.jelence.blog.rs

-datumi postova na blogu su hronoloski poredjani - od starijih ka novijim - pocev od 20.aprila, 2009. godine)

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Pravila popunjavanja PK1 knjige

( uz napomenu da u praksi , sto cete videti na primerima , sve to nije toliko komplikovano kao sto deluje na prvi pogled ) :

U poslovnu knjigu PK - 1 - Poslovna knjiga prihoda i rashoda knjiže se prihodi od prodaje dobara i usluga, prihodi od finansiranja, vanredni prihodi, poslovni rashodi koji se odnose na ostvareni prihod i drugi podaci od značaja za praćenje prihoda i rashoda.
U obrazac poslovne knjige PK - 1, preduzetnici unose podatke na sledeći način:
1) u kolonu 1 - redni broj poslovne promene od početka godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti, ako je taj početak u tekućoj godini; ovaj redni broj upisuje se u gornjem desnom uglu knjigovodstvene isprave na osnovu koje je knjižena poslovna promena;
2) u kolonu 2 - datum knjiženja poslovne promene u poslovnoj knjizi;
3) u kolonu 3 - opis knjiženja poslovne promene, naziv, broj i datum knjigovodstvene isprave (pomoćna evidencija: račun, izveštaj banke o prometu na tekućem računu preduzetnika, fiskalni isečak, obračun amortizacije, popisna lista o promeni cena i dr.) na osnovu koje je knjižena poslovna promena;
4) u kol. 4, 5 i 6 - prihod od prometa dobara i usluga, i to:
(1) preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa dobara u maloprodaji, i u komisionima, na osnovu podataka (fiskalni isečak, račun i dr.) o prometu dobara, unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV, s tim što u kolonu 4a unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV za izvršen promet po opštoj stopi, a u kolonu 4b unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV za izvršen promet po posebnoj stopi; preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju promet dobara na veliko i proizvođači dobara koji svoje proizvode prodaju sa skladišta unose podatke razvrstane po stopama u kol. 4a i 4b sa obračunatim PDV, s tim što razvrstavanje vrše na osnovu podataka iz faktura, odnosno drugih isprava o prodaji dobara;
(2) preduzetnici koji nisu obveznici PDV unose podatke o prometu dobara u kolonu 5;
(3) preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju promet usluga i ugostiteljske radnje koje pružaju usluge konzumacije jela i pića na licu mesta u kolonu 6a unose vrednost izvršenih usluga na osnovu podataka iz fiskalnog isečka i fakture o izvršenim uslugama sa obračunatim i iskazanim PDV, a preduzetnici koji nisu obveznici PDV podatke o izvršenim uslugama unose u kolonu 6b; preduzetnici - obveznici PDV, u svakom obračunskom periodu (jednomesečno, tromesečno), u skladu sa zakonom
kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, svode prihode od delatnosti na iznos oporezivog prometa bez PDV, primenom preračunate stope (opšte i posebne) na ukupan promet iskazan u tom periodu i za dobijen iznos vrše knjiženje sa znakom "storno" - zaokruženjem iznosa i oduzimanjem od zbira iznosa u kolonama gde je izvršeno knjiženje (kol. 4a, 4b i 6a);
5) u kolonu 7 - ostali prihodi prema vrstama prihoda u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i podzakonskim propisima kojim se uređuje kontni okvir i sadržina prihoda u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike (grupe računa 63. - 69);
6) u kolonu 8. zbir prihoda iz kol. 4-7;
7) u kol. 9-11 koje popunjavaju preduzetnici - obveznici PDV, unose se podaci koji odgovaraju podacima iz evidencije PDV, i to:
(1) u kolonu 9 - iznos obračunatog PDV za isporučena dobra i usluge;
(2) u kolonu 10 - iznos prethodnog poreza iskazanog u fakturama za isporučena dobra i usluge;
(3) u kolonu 11 - podatak o iznosu uplaćenog PDV; ovaj podatak se unosi na osnovu naloga o izvršenoj uplati po podnetoj prijavi u skladu sa propisima koji uređuju PDV, za poreski period; ako je u poreskom periodu iskazan iznos prethodnog poreza veći od iznosa obračunatog poreza za isporučena dobra i usluge, u ovu kolonu unosi se iznos iz naloga za koji je izvršen povraćaj, s tim što se taj iznos knjiži crvenim stornom (-);
8) u kolonu 12, preduzetnici - obveznici PDV unose nabavnu vrednost robe (neto-fakturna vrednost i direktni troškovi nabavke - zbir iznosa iz kol. 6 i 7 iz evidencije KL), rezervnih delova namenjenih prodaji (servisiranje), nabavnu vrednost reprodukcionog materijala, nabavnu vrednost alkoholnih pića i namirnica u ugostiteljstvu (iz fakture dobavljača), nabavnu vrednost otkupljenog zlata i drugog materijala koji se koristi za izradu novog proizvoda (iznos iz kolone 5 - evidencije PM); obveznici PDV koji prodaju komisionu robu u kolonu 12 unose vrednost robe, odnosno proizvoda koji po ugovoru plaćaju komitentu (iznos iz kolone 7 iz evidencije KR); iskazan PDV u fakturama dobavljača unosi se u kolonu 10 - prethodni PDV; preduzetnici koji nisu obveznici PDV u kolonu 12 unose nabavnu vrednost sa iskazanim prethodnim PDV u fakturi dobavljača;
9) u kolonu 13, preduzetnici - obveznici PDV unose vrednost sopstvenih proizvoda bez PDV (osim ugostitelja), ako se ovi proizvodi prodaju krajnjim potrošačima; zlatarske radnje u kolonu 13. unose vrednost proizvedenih sopstvenih proizvoda (iznos kolone 7 iz evidencije PM pomnožen prodajnom cenom bez PDV); ugostiteljske radnje u kolonu 13 unose vrednost jela i pića po prodajnim cenama sa ukalkulisanim PDV za usluge konzumiranja jela i pića na licu mesta (iznos kolone 13 iz evidencije DPU); preduzetnici koji nisu obveznici PDV u kolonu 13 unose vrednost sopstvenih proizvoda bez PDV;
10) u kolonu 14, preduzetnici koji obavljaju trgovinsku i ugostiteljsku delatnost, nezavisno od toga da li su obveznici PDV, unose iznos razlike u ceni kolona 8 iz evidencije KL; prilikom vršenja nivelacije cena robe unosi se i iznos povećanja ili smanjenja prodajne cene robe na osnovu popisne liste, a u slučaju smanjenja cena, iznos tog smanjenja označava se znakom "storno" - zaokruživanjem iznosa i oduzima se od zbira iznosa u kolonama gde je knjižen; u kolonu 14 preduzetnici koji obavljaju komisionu delatnost unose iznos razlike u ceni kolona 8 iz evidencije KR;
11) u kolonu 15, preduzetnici - obveznici PDV koji obavljaju trgovinsku delatnost na malo, vrše komisionu prodaju ili sopstveno proizvedene proizvode stavljaju u promet krajnjim potrošačima, unose iznos obračunatog PDV iz kolone 11 evidencije KL ili iznos PDV, koji se dobija množenjem prodajne vrednosti (koju čini proizvod količine iz kolone 6 i iznosa prodajne cene iz kolone 8 iz evidencije GP) i propisane stope
PDV ili iznos iz kolone 9 iz evidencije KR; prilikom vršenja nivelacija cena unosi se i povećan, odnosno smanjen PDV po osnovu nivelacija cena, kao i po osnovu povećanja propisanih stopa PDV;
12) u kolonu 16 - zbir iznosa iz kol. 12, 14 i 15 ili zbir iznosa iz kol. 13 i 15; preduzetnici koji obavljaju ugostiteljsku delatnost u ovu kolonu prenose iznos iz kolone 13, a preduzetnici koji obavljaju zanatske i druge delatnosti i sopstvene proizvode prodaju krajnjim potrošačima na malo u ovu kolonu unose zbir prodajne vrednosti proizvoda iz kolone 13 i iznos obračunatog PDV iz kolone 15;
13) u kol. 17-19 - rashodi u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima kojim se uređuje kontni okvir i sadržina računa u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike, prema vrstama rashoda na način kako se iskazuju po grupama računa navedenim u tim kolonama; preduzetnici - obveznici PDV u ove kolone unose neto vrednost iz fakture dobavljača bez iskazanog PDV a iskazani PDV unose u kolonu 10 - prethodni PDV, a preduzetnici koji nisu obveznici PDV unose vrednost iz fakture dobavljača sa uključenim PDV;
14) u kolonu 20 - ukupni rashodi, kao zbir iznosa iz kol. 12, 17, 18 i 19;
15) u kolonu 21 - podaci o prometu na računu preduzetnika prema izvodu o promenama i stanju na računu kod banke, s tim što se posebno iskazuju iznosi izvršenih uplata na račun, a posebno iznosi izvršenih plaćanja.
Po isteku svakog obračunskog perioda, podaci iz kol. 4-8 iskazuju se kao kumulativni zbir ostvarenog prometa u periodu od 1. januara tekuće godine do kraja odgovarajućeg perioda.
Na kraju poslovne godine, radi iskazivanja finansijskog rezultata, vrši se sabiranje podataka iz svih kolona i njihov zbir se iskazuje u vidu međuzbira pre zaključivanja poslovnih godina, i to:
1) u kolonu 12, unosi se nabavna vrednost zaliha robe, reprodukcionog materijala i rezervnih delova, utvrđena popisom na kraju godine; ukupan zbir iznosa nabavne vrednosti iz kolone 12, umanjen za nabavnu vrednost utvrđenu popisom na kraju godine, predstavlja ukupan iznos nabavne vrednosti prodate robe, repromaterijala sadržanih u prodatim proizvodima i ugrađenih rezervnih delova, a popisno stanje iskazuje se kao početno stanje u poslovnim knjigama za narednu godinu; u kolonu 12 unosi se i srazmeran deo reprodukcionog materijala u zalihama proizvoda iz kolone 13 poslovne knjige PK - 1;
2) u kolonu 19 unosi se ispravka vrednosti na teret vanrednih rashoda kada se utvrdi da na kraju godine nije izvršena naplata prodatih proizvoda, robe i usluga, a od dana dospelosti za naplatu do kraja godine je proteklo više od 60 dana; kad se u toku naredne godine izvrši naplata tog potraživanja, ispravljen iznos knjiži se u korist prihoda u kolonu 7.
Preduzetnici koji obavljaju uslužne delatnosti na doradi materijala i popravci proizvoda, podatke o izvršenoj usluzi na doradi materijala odnosno popravci proizvoda iskazuju na obrascu PI - Potvrda o izvršenoj usluzi na doradi materijala i popravci proizvoda ; kopiju ovog obrasca u momentu prijema materijala ili proizvoda predaju korisniku usluge.

besplatna obuka iz knjigovodstva - obrasci - 23.04.2009

jelence — Thu, 23 Apr 2009 15:49:13 +0200

Ako vam objasnjenja o PK1 knjizi zvuce nesto kao : #$*&!@^%_+)=?... ne brinite - na dobrom ste putu!

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Uz prethodno dat tekst o PK1 knjizi (juce sam morala da ga podelim u 2 posta , jer nisam uspela da smestim tekst ispod obrasca PK1 knjige ) idu i sledeci obrasci :

KLIKOM NA OBRASCE MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

PK2 knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara:

GP knjiga , tj. obrazac:

Slede KR i KR1 knjige vezane za komisionu trgovinu:

Zatim PM i PM1 obrasci vezani za trgovinu plemenitim metalima:

Sledi PI potvrda:

Dodajem jos i obrasce KPO knjige - koju vode pausalci i DPU obrazac - cesto se naziva i knjiga sanka :

Toliko za danas.

besplatna obuka iz knjigovodstva - pretezna delatnost , ulazna faktura - 24.04.2009.

jelence — Fri, 24 Apr 2009 13:01:45 +0200

Dobila sam pitanje o preteznoj delatnosti koju je potrebno odrediti pri prijavljivanju kod APR-a.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Na sajtu Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs) mozete pronaci stavku: Zakoni , i sa spiska procitati Zakon o privrednim drustvima (pozeljno je da procitate sve zakone tamo navedene) i pogledati Zakon o klasifikaciji delatnosti.

Kako se bira pretezna delatnost? Za preteznu delatnost birate onu od koje ocekujete najvecu dobit ubuduce.

Npr. mozete izabrati delatnost pod sifrom 52450 -Trgovina na malo aparatima za domacinstvo , radio i TV uredjajima;pod uslovom da je to ono cime cete se uglavnom baviti ( proverite i sta ne spada pod ovu kategoriju - sto vam pise odmah ispod onoga sto tu spada ).

Vi se mozete baviti i samo trgovinom , npr, radio i TV uredjajima , ne morate ispuniti bas sve stavke vezane za delatnost pod tom sifrom.

Pored ovako izabrane delatnosti - koja vam se upisuje u zvanicna dokumenta kao delatnost vase firme - vi se mozete baviti i drugim delatnostima pod uslovom da one donose manje dobiti od pretezne.

Recimo vi kao knjigovodstvena agencija mozete zaradjivati i na konsaltingu , drzanju obuke iz knjigovodstva i sl. Ove dopunske delatnosti ne prijavljujete ,tj. one vam se nigde zvanicno ne pisu. U APR-u je bila praksa da vam traze spisak svih dopunskih delatnosti kojima planirate da se bavite , da bi ga tamo evidentirali - ali ne prijavljujete svaku delatnost posebno. Samo preteznu.

Sa da bih nastavila pricu o ulaznim fakturama.

Evo jedne:

KLIKOM NA DOKUMENTE MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

Sledeci put cu pisati o obaveznim elementima fakture.

Sada vam dajem jednu na uvid , kao i popunjenu ulaznu kalkulaciju za nju. Podatke o primaocu fakture sam morala da izbrisem , jer je to bio uslov da je objavim :

( klikom na dokument dobija se veca slika).

besplatna obuka iz knjigovodstva - obavezni elementi fakture - 27.04.2009.

jelence — Mon, 27 Apr 2009 09:02:31 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Obavezni elementi fakture ( racuna ) :

Ova oblast je regulisana sledecim zakonima i podzakonskim aktima:

Zakon o PDV-u;

Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe , vrsenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru;

Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga;

.

Prema prvom pomenutom zakonu obavezni elementi racuna su sledeci :

    * naziv, adresa i PIB izdavaoca i primaoca računa;

    * redni broj računa, mesto i datum izdavanja računa;
    * datum prometa dobara i usluga;
    * vrsta i kolicina isporucenih dobara tj. vrsta i obim usluge;
    * kolika je osnovica PDV-a , poreska stopa primenjena na tu osnovicu , sam iznos PDV-a na tu osnovicu;
    * napomenu o avansnom placanju , ako ga ima;
    * napomene o o poreskom oslobadjanju;

.

U skladu sa drugim pomenutim zakonom , mora se voditi racuna o sledecem :

ovim zakonom se predviđa da će inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora rešenjem oduzeti robu "kada se roba stavlja u promet, prevozi ili koristi za pružanje usluga, a lica u prostoriji, vozilu ili mestu gde se delatnost obavlja, u vreme vršenja inspekcijskog nadzora, ne poseduju propisane isprave o njenoj nabavci".

Ovim zakonom je predviđena i novčana kazna za ovakav prekršaj.

.

Konacno , u skladu sa pomenutim pravilnikom :

Faktura ( takodje i otpremnica , dostavnica, prijemnica ili druga odgovarajuća isprava za robu) obavezno sadrži:

    * naziv, sedište i žiro-račun isporučioca robe odnosno prodavca;
    * broj pod kojim je isprava evidentirana u propisanoj evidenciji i datum izdavanja isprave;
    * mesto i adresu objekta iz koga se roba otprema sa imenom i prezimenom i potpisom lica koje je izdalo robu;
    * količinu, cenu po jedinici mere, ukupnu vrednost robe;
    * naziv i adresu primaoca robe;
    * podatke o prevozniku robe;

Sve se ove odredbe moraju uzeti u obzir pri formiranju racuna ( prenosnice , otpremnice , i sl.)

U praksi , vecina racuna ne poseduje bas sve ove elemente ili se desava da je PDV iskazan na 3 - 4 mesta na racunu , sa svim pomenutim elementima , sto je potpuno bespotrebno.

Pored gore pomenutog , na racunu se , posle prikaza kompletnog obracuna upisuje i slovima iznos koji treba platiti dobavljacu , zbog sprecavanja razno-raznih malverzacija (pokusaj dodavanja cifara u racunu i sl. )

Racun je vazeci samo uz potpis i pecat.

Postoje racuni na kojima pise da su radjeni na kompjuteru i da potpis i pecat nisu potrebni , ali tada bi tu morao da stoji elektronski potpis.

besplatna obuka iz knjigovodstva - obracun PDV-a - 28.04.2009.

jelence — Tue, 28 Apr 2009 10:51:10 +0200

Kako se obracunava PDV ?

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Na nabavnu cenu , tj. nabavnu vrednost zaracunate 18 ili 8 %. Kako?

Ako pogledate racun ( koji sam vam dala u jednom od prethodnih predavanja ) videcete u desnom uglu obracunske tabele kolonu "iznos". U dnu kolone je "Poreska osnovica: " ciji je iznos zbir nabavnih vrednosti sve nabavljene robe tj.:

900+432+310.80+796.80=2439.60 i ta cifra je vasa ukupna nabavna vrednost , a istovremeno i poreska osnovica.

Na iznos od 2439.60 dinara se sada obracunava PDV:

2439.60 * 0.18 = 439.13 dinara

Konacno , vi dobavljacu dugujete ukupno osnovicu plus PDV :

2439.60 + 439.13 = 2878.73 dinara.

Za sada radim primere gde su i dobavljac i kupac u sistemu PDV-a. Kasnije cu pokazati specificnosti knjizenja kada jedno ili oboje nisu u PDV-u.

Kako sada obracunati prodajnu cenu ?

Sve zavisi od toga da li vam je ona unapred odredjena od strane dobavljaca ili nije .

U ovom primeru nije , vec smo je sami odredili : to su cifre rucno dopisane na fakturi ( 45 , 35 , 20 , 50 ).

Ako sada pogledate kalkulaciju prodajne cene na KL obrascu , koju sam vam takodje dala u jednom od prethodnih predavanja , videcete sledece :

U kolonu 14 su unete vrednosti prethodnog ( ulaznog ) PDV-a koji smo upravo izracunali. To je inace kolona za napomene , ali smo je mi ovako iskoristili.

U kolonu 13 unosimo nase prodajne cene.

Sada smo ovaj obrazac poceli popunjavati sa dve strane:

- od kolone 1 do kolone 6 unosimo ( prepisujemo ) podatke sa fakture;

- zatim krecemo od kolone 14 , popunimo nju pa kolonu 13;

- u kolonu 12 unosimo proizvod prodajne cene i kolicine;

- na iznos iz kolone 12 primenjujemo preracunatu stopu PDV-a i tu cifru upisujemo u kolonu 11;

- preracunata stopa za PDV od 18% iznosi : 0.15254237 ; pa je 1350 * 0.15254237 = 205.93 itd.

- prodajna vrednost bez PDV-a ( kolona 9 ) je iznos razlike kolona 12 i 11 ;

- konacno , kada od kolone 9 oduzmemo kolonu 6 dobijamo nasu razliku u ceni , RUC.

Zasto racunamo malo spreda , pa malo od kraja?

Zato sto vama ( knjigovodji ) , ili sefu radnje ,vlasnik obicno kaze kolika zeli da mu bude konacna prodajna cena , a na vama je da izracunate sve ostalo.

porez na dodatnu vrednost - obracun PDV-a - 29.04.2009.

jelence — Wed, 29 Apr 2009 18:20:49 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Danas cu dati dodatna objasnjenja za juce uradjen primer.

Ako pogledate kalkulaciju prodajne cene imamo sledece:

- od kolone 1 do 6 unosimo podatke koji su nam vec obracunati na fakturi;

- kolona 7 , zavisni troskovi , retko postoje u ovoj oblasti;

- kolona 8 , RUC , moze biti nasa odluka ili data od dobavljaca;

-kolona 9 je zbir kolona 6 i 8 : nabavna vrednost ( NV ) + razlika u ceni ( RUC );

- kolona 10 - u njoj je iskazana stopa poreza;

- kolona 11 se dobija kada se vrednost iz kolone 9 pomnozi sa 0.18 ( tj sa 0.08 , kada se radi o porezu od 8% );

- kolona 12 je zbir kolone 9 i 11 ;

- kolona 13 , prodajna cena , dobija se kada se kolona 12 podeli sa kolonom 4 ( kolicina );

- kolona 14 se moze popuniti cime hocete , mi smo izabrali prethodni PDV.

.

Ovo je primer popunjavanja KL obrasca , kada nam je data RUC , pa na osnovu toga izvedemo ( izracunamo ) PDV , kao i prodajnu vrednost , za razliku od prethodnog primera kada nam je bila data prodajna cena , pa smo kretali obracun od nje.

zakon o klasifikaciji delatnosti , pretezna delatnost , obracun PDV-a - 30.04.2009.

jelence — Thu, 30 Apr 2009 13:37:49 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

O svemu ovome sam vec govorila , ali ukratko :

Pri opredeljivanju za tacan naziv delatnosti kojom ce se neko baviti (bilo da se prijavljuje kao preduzetnik , bilo kao AD , DOO ,itd.) treba otici na sajt Agencije za privredne registre ( www.apr.gov.rs ) i pod stavkom "Zakoni" pronaci Zakon o klasifikaciji delatnosti.

O preteznoj delatnosti sam napisala clanak pod tim naslovom.

O PDV - u nastavljam pricu posle praznika , ali :

- na fakturi vam se nalazi nabavna vrednost robe (NV) u ukupnom iznosu od 2439.60 dinara;

- na nju obracunavate ulazni PDV koji iznosi 439.13 dinara;

- dobavljacu placate NV + PDV = 2878.73 din.;

- prodajna vrednost robe je : NV + RUC + izlazni PDV .

I sve to pod uslovom da su i dobavljac i kupac u sistemu PDV-a.

Popunjavanje PK1 knjige - 04.05.2009.

jelence — Mon, 04 May 2009 14:51:19 +0200

Kako se u praksi popunjava PK1 knjiga?

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Umesto da krenem od leve strane , koja je " prva na redu ", krenucu logickim redom tj. od desne strane.

Desna strana pocinje kolonom ( 12 ) : nabavna vrednost ( NV).

Mi ovde upisujemo iznos od 2439.60 dinara (kolona 6 iz kalkulacije prodajne cene );

(13) - ovu kolonu popunjavaju oni koji imaju samostalnu proizvodnju , kao zanatske radnje , recimo.

(14) - razlika u ceni (RUC) ; ovde upisujemo zbirni iznos razlika u ceni : 662.10 dinara ( kolona 8 iz kalkulacije prodajne cene ).

(15) - obracunati PDV je onaj PDV koji mi obracunavamo na zbir nabavne vrednosti i razlike u ceni ( izlazni PDV );

To je iznos iz kolone (11) u KL obrascu : 558.30 dinara;

Napomena : izraz obracunati PDV se , u praksi , koristi kako za prethodni PDV , tako i za izlazni PDV pa treba da poznajete materiju dovoljno da bi bili sigurni na sta se misli.

(16) - prodajna vrednost robe i proizvoda sa PDV -om : 3660.00 dinara ( kolona 12 iz KL kalkulacije );

17 18 i 19 su kolone koje se ovde ne popunjavaju i odnose se na razlicite vrste rashoda , o cemu ce kasnje biti reci.

( 20 ) - ukupni rashodi , koji ukljucuju i NV , pa tu upisujemo iznos iz kolone 12 PK1 knjige ( kolona 6 iz KL obrasca ) :

2439.60 dinara.

Ako pogledate levu stranu PK1 knjige , imamo sledece :

1 - redni broj knjizenja ( svako novo knjizenje - sledeci redni broj );

2 - datum knjizenja ;

3 - opis knjizenja , gde takodje postoji datum , ali datum dokumenta za knjizenje (na samom dokumentu stoji datum prometa , koji se moze razlikovati od datuma kada se vrsi knjizenje - bilo da je dokument stigao dan- dva kasnije od datuma prometa , ili da ga vi knjizite par dana kasnije od datuma prometa , ...);

4 - pod 4 , 5 i 6 se knjize prihodi ;

Ako pretpostavimo da smo odjednom prodali svu nabavljenu robu , tada bi u koloni ( 4a ) uknjizili iznos od 3660.00 dinara. Da smo imali robu po 8% PDV-a , tada bi tu robu knjizili u koloni ( 4b ).

Odnosno , deo robe koji nam je po 18% knjizimo u 4a , deo po 8% u koloni 4b.

5 - kao sto sama rec kaze , ovde se vrse knjizenja prihoda od robe za koju se ne obracunava PDV;

6 - izvrsene usluge se odvajaju od prodate robe i ovde imamo samo jednu kolonu za PDV jer usluge i nemaju dve stope vec samo jednu ( usluge se pretezno knjize kod SUR -ova , mada ih moze biti i u maloprodaji : npr. kod prodaje dopuna za mobilne i sl );

7 - o ostalim prihodima mozete procitati u jednom od prethodnih clanaka , gde postoji objasnjenje za sva knjizenja u PK1 knjigu;

8 - zbir svih prihoda od tog dana;

9 - obracunati PDV : ako opet pretpostavimo da smo prodali svu robu , odjedanput , ovde nam stoji iznos od 558.30 dinara;

10 - prethodni PDV za svu robu : 439.13 dinara ;

11 - uplaceni PDV je iznos koji je uplacen , a knjizi se na osnovu podnete poreske prijave.

O poreskim prijavama cu napisati poseban clanak.

besplatna obuka iz knjigovodstva - trgovacka knjiga ( TK )

jelence — Tue, 05 May 2009 16:42:28 +0200

Kako se vrse knjizenja u trgovackoj knjizi ?

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Evo nekoliko pravila popunjavanja TK :

Knjizenja nabavke i prodaje robe vrše se na sledeći način:

- kolona (1) - upisuje se redni broj svakog pojedinačnog knjiženja.Obicno se ovaj broj vezuje za broj kalkulacije kao i za broj u PK1 knjizi;

- kolona(2) - upisuje se datum knjiženja;

- kolona(3) - daje se opis knjiženja nabavke robe, prodaje robe i drugih promena.

Pri knjiženju nabavke robe, prodaje robe i drugih promena upisuju se naziv, broj i datum
dokumenta, a pri knjiženju nabavke robe - i naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište
dobavljača;

- kolona(4) - upisuje se ukupna vrednost nabavljene robe po maloprodajnim cenama sa
ukalkulisanim porezom na promet proizvoda.

U kolonu 4 upisuju se i podaci o promeni cena robe usled nivelacije ili promene stope
poreza na promet proizvoda , vraćanja robe, otpisa robe, rashoda robe (kalo, rastur, lom i
kvar) i dr.
Na osnovu sačinjenog popisa, odnosno odgovarajuće knjigovodstvene isprave, za iznos
kojim se uvećava vrednost robe vrši se knjiženje kao i pri nabavci robe, a u slučaju
smanjenja vrednosti robe vrši se storniranje crvenim stornom i taj se iznos posle oduzima od zbira kolone 4;

- kolona (5) -   iznos dnevnog prometa prodate robe :

    * za robu prodatu u gotovom - na osnovu iznosa evidentiranog na kontrolnoj traci registar
      kase, i drugom dokumentu o gotovinskoj naplati prodate robe;
    * za robu koja se naplaćuje preko žiro-računa - na osnovu iznosa fakture, čekova i drugih
      dokumenata o prodaji robe.

Razlika zbira između kolone 4 i kolone 5 predstavlja iznos vrednosti robe na zalihama u
prodajnom objektu ili drugom prodajnom mestu;

- kolona (6) - datum uplate gotovine na žiro-račun;
- kolona (7) - iznos uplaćene gotovine na žiro-račun.

U nasem konkretnom slucaju , na strani Zaduzenje knjizimo iznos od 3660.00 dinara.

Ako bi prodali svu robu odjedanput , na strani Razduzenje bi knjizili istih tih 3660.00 dinara.

Trgovac na malo dužan je da trgovačku knjigu i dokumentaciju na osnovu koje se
evidentira nabavka i prodaja robe drži u prodajnom objektu ili drugom prodajnom mestu.

Za uredno i ažurno vođenje trgovačke knjige i za obezbeđenje njene dostupnosti odgovorno je lice koje se zadužuje robom , kao sto je sef radnje , vlasnik radnje i sl.
Trgovac na malo overava povezanu trgovačku knjigu i numeriše stranice rednim brojevima
pre unošenja podataka.
Ako se trgovačka knjiga vodi preko računara, odštampani listovi moraju biti numerisani i
overeni.

U vezi ovoga se stalno postavlja pitanje - sta se radi u praksi ? U praksi nemate obavezu vodjenja TK i rucno i kompjuterski , vec birate jedno od ta dva. Medjutim , najsigurnije je otici do terenskih inspektora zaduzenih za vas trgovinski objekat i pitati ( ili pitate nekoga ko se bavi istom delatnoscu na istoj opstini ).

Knjiženje u trgovačkoj knjizi vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava kao sto su : fakture, dostavnice, prijemnice,itd.

Znaci , prvo se radi kalkulacija prodajne cene na osnovu verodostojne dokumentacije ( prvenstveno : dobijena faktura ) , a tek se posle toga popunjava TK.

Nabavljena roba ne može se staviti u prodaju pre evidentiranja u trgovačkoj knjizi.
Trgovac na malo u trgovačkoj knjizi posebno evidentira uplatu na žiro-račun gotovog novca ostvarenog dnevnim prometom po bilo kom osnovu.

U trgovačkoj knjizi vrši se sabiranje iznosa na svakoj strani knjige i tako dobijeni iznos prenosi na sledeću stranu kao donos sa prethodne strane.

Opomena

jelence — Wed, 06 May 2009 22:35:12 +0200

Pausalno oporezivanje - 07.05.2009.

jelence — Thu, 07 May 2009 17:54:34 +0200

Stalno dobijam pitanja vezana za pausalce - pa hajde da to resimo.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Sledi :

UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

Ovom Uredbom su propisani uslovi vodjenja pausalnog knjigovodstva , kao i nacini odredjivanja visine poreza i sl.

Ja cu kasnije dati primere iz prakse .

Sto se tice Zakona o porezu na dohodak gradjana on je dopunjavan 2002.,2004.,2006. i 2009. godine.

Pokusacu da pronadjem kompletan tekst sa izmenama i dopunama. Ili cu dati tekst zakona plus tekstove izmena i dopuna .
________________________________________
Glasilo:
Službeni glasnik RS, 31/2005 od 08-Apr-05
Vrsta propisa:
Uredbe
Nivo propisa:
Republike Srbije
Na snazi:
09-Apr-05 -
Natpropis:
ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002 i 135/2004,62/2006,65/2006, 2009.)

UREDBA
O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI
("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004 i 31/2005)

Član 1
Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi, kriterijumi i elementi za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (u daljem tekstu: preduzetnik) u skladu sa članom 41. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", broj 24/2001 - u daljem tekstu: Zakon).
I USLOVI ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE
Član 2
Preduzetnik koji ispunjava uslove za paušalno oporezivanje iz člana 40. Zakona, a koji smatra da s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, može da podnese zahtev za paušalno oporezivanje Republičkoj upravi javnih prihoda - odeljenju za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda u opštini na čijoj je teritoriji registrovan, odnosno obavlja delatnost (u daljem tekstu: nadležni poreski organ).
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige, odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;
2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti;
3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi; opremljenost radnje; broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice; tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja; površina lokala; starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.
II KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE VISINE PAUŠALNOG PRIHODA
Član 3
Radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda, kao osnovice poreza na prihode od samostalne delatnosti (u daljem tekstu: porez), preduzetnici se razvrstavaju po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti, u sedam grupa, i to:
1) u prvu grupu: nosači, čistači obuće, sakupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova i slično, prodaja pečenih, kuvanih i na drugi način pripremljenih poljoprivrednih i drugih proizvoda na ulici i drugim slobodnim prostorima, u sportskim, bioskopskim i drugim dvoranama i prostorijama i druge srodne delatnosti koje se obavljaju bez stalnog poslovnog mesta, štopovanje tkanina, presvlačenje dugmadi, popravka kišobrana, popravka ortopedskih pomagala, popravka naliv pera i patent olovki, herihteri, drvomodelari, duboresci, popravka muzičkih instrumenata, plisiranje, oštrači, bačvari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati i verski službenici;
2) u drugu grupu: frizeri za muškarce, časovničari, optičari, fotokopiranje, obućari, krojači, prerađivači sekundarnih sirovina, bravari, firmopisci, pečatoresci, uzgajivači cveća, proizvodnja loznovoćnih i drugih sadnica i kalemova, iskorišćavanje zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, inkubatorska proizvodnja živine, povremeno obavljanje poslova poljoprivrednim mašinama drugim licima, izvođači muzičkih i drugih programa koji nemaju status estradnih umetnika;
3) u treću grupu: automehaničari, autolimari, autoelektričari, vulkanizeri i slično (autograna), moleri, tapetari, frizeri za žene, TV i elektro-mehaničari, precizni mehaničari, električari, vodoinstalateri, podučavanje umetničkim i sportskim veštinama (muzika, balet, slikanje, pevanje, sport i drugo), grafička delatnost, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje i bojenje, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, fotografi sa stalnim poslovnim mestom, video klubovi, voskari, trgovinska delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama).
4) u četvrtu grupu: zlatari, kamenoresci, plastičari, metalostrugari, pekari, proizvođači testenina, poslastičari, građevinska delatnost i druge slične delatnosti, uslužno rezanje građe, stolari, stakloresci, radnje za zabavne igre, modni krojači, trgovinska i ugostiteljska delatnost koja se obavlja u kiosku ili prikolici i sličnom montažnom ili pokretnom objektu, auto perionice;
5) u petu grupu: lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, profesori, fizioterapeuti, zubni tehničari i druge slične profesionalne delatnosti;
6) u šestu grupu: advokati;
7) u sedmu grupu: autotaksi, šlep služba, prevoz posmrtnih ostataka, prevoz putnika autobusom, prevoz stvari i robe kamionom i druge autoprevozničke delatnosti.
Delatnosti, odnosno zanimanja koja nisu razvrstana u grupe iz stava 1. ovog člana, nadležni poreski organ razvrstava u odgovarajuću grupu, prema njihovoj srodnosti i obimu.
Član 4
Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda po grupama iz člana 3. ove uredbe određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez (u daljem tekstu: prosečna mesečna zarada).
Kada je prosečna mesečna zarada iz stava 1. ovog člana ostvarena u gradu, odnosno opštini gde je sedište radnje preduzetnika manja ili veća za više od 10% od prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi ostvarenoj u gradu, odnosno opštini.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda za preduzetnike sa sedištem radnje na užem području grada Beograda (opštine Voždovac, Vračar, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Novi Beograd, Zemun i Čukarica) određuje se prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama, a za preduzetnike sa sedištem radnje na širem području grada Beograda (opštine Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Barajevo, Grocka i Sopot) prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u tim opštinama.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, u cilju ravnomernijeg poreskog opterećenja preduzetnika koji obavljaju istu delatnost na teritoriji susednih opština u okviru istog okruga, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda može se odrediti i prema srednjoj vrednosti prosečnih mesečnih zarada ostvarenih u opštinama u okviru istog okruga.
Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda preduzetnika, koja se određuje u skladu sa st. 2. do 4. ovog člana ne može biti veća od dvostruke prosečne mesečne zarade iz stava 1. ovog člana.
Odredbe st. 2. do 5. ovog člana ne primenjuju se na delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe.
Član 5
Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu iz člana 4. ove uredbe, po grupama delatnosti iz člana 3. ove uredbe u sledećim procentima:
1) prva grupa   25%
2) druga grupa   50%
3) treća grupa   75%
4) četvrta grupa   150%
5) peta grupa    105%
6) šesta grupa    85%
7) sedma grupa:
a) autotaksi   55%
b) šlep služba   65%
v) prevoz posmrtnih ostataka   125%
g) prevoz putnika autobusom   165%
d) prevoz stvari i robe kamionom:
- do 3 tone nosivosti   55%
- preko 3 do 7 tona nosivosti   70%
- preko 7 do 12 tona nosivosti   80%
- preko 12 tona nosivosti   80%
plus 10% za svaku tonu nosivosti iznad 12 tona nosivosti, a najviše 130%.

III ELEMENTI ZA UTVRĐIVANJE VISINE PAUŠALNOG PRIHODA
Član 6
Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određena u skladu sa članom 5. ove uredbe, umanjuje se odnosno povećava primenom elemenata iz člana 41. stav 1. Zakona, i to:
1) Mesto na kome se radnja nalazi - od minus 20% do plus 50%, i to:
(1) gradsko područje:
- ekstra i prva zona - plus 50%
- bez obzira na zone (povoljna lokacija, tržni centar, blizina javnih ustanova - bolnica, škola, pijaca i sl.) - do plus 50%
- druga zona - do plus 30%
- treća zona - do plus 10%
(2) seosko područje:
- centar sela (blizina crkve, škole, mesne zajednice) - bez umanjenja i uvećanja,
- uža zona - do minus 10%
- šira zona - do minus 20%
(3) trgovinska delatnost izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) - do minus 20%

Razvrstavanje u zone se vrši u skladu sa odlukom lokalne samouprave o utvrđivanju zona za plaćanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

U slučaju kada odlukom lokalne samouprave nisu određene zone, kao i za seosko područje, razvrstavanje vrši nadležni poreski organ;

2) Opremljenost radnje - od minus 20% do plus 30%, i to:
(1) proizvodne delatnosti:
- oprema visoke tehnologije sa malim stepenom amortizacije - plus 30%
- oprema standardne tehnologije - do plus 20%
- polovna i zastarela oprema (visok stepen amortizacije) - do minus 10%
(2) uslužne delatnosti:
- ekskluzivni enterijer i nova oprema - plus 30%
- standardni enterijer i oprema - do plus 20%
- polovna oprema i uobičajeni enterijer - do minus 10%
(3) trgovinska delatnost izvan poslovnih prostorija (na tezgama i sličnim objektima koji se koriste na pijacama, ulicama, trgovima i drugim javnim površinama) - do minus 20%;
3) Broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice preduzetnika - plus 10% po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice.
Uvećanje po osnovu iz ove tačke po jednom zaposlenom radniku, odnosno angažovanom članu porodice ne može biti manje od 10% prosečne mesečne zarade iz člana 4. stav 1. ove uredbe;
4) Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja - od minus 50% do plus 100%, i to:
- odsustvo konkurencije, lokalne prilike, stanje tržišta (potražnja) i dr. - do plus 100%
- nedovoljna potražnja i visoke cene imputa (repromaterijal i dr.) - do minus 50%;
5) Površina lokala, za pojedine vrste delatnosti gde je površina bitna za njeno obavljanje uz sagledavanje mesnih prilika - od minus 10% do plus 50%;
6) Starost preduzetnika i njegova radna sposobnost - do minus 20%, i to:
- stariji od 50 godina (žene), odnosno od 55 godina (muškarci) - minus 5%
- stariji od 60 godina (žene), odnosno od 65 godina (muškarci) - minus 10%
- invalidi treće kategorije - minus 15%
- invalidi druge kategorije - minus 20%
- Invalidnost se dokazuje rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;
7) Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti - od minus 50% do plus 300%, i to:
- poslovna reputacija preduzetnika - do plus 300%
- vremenski period obavljanja delatnosti - od minus 50% do plus 100%
- vanredne okolnosti koje su od negativnog uticaja na promet (velike elementarne nepogode i sl.) - do minus 50%
- duža bolest preduzetnika koja utiče na efekte poslovanja - do minus 10%;
8) Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu ili sličnu delatnost.
Kod primene i vrednovanja elemenata iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana, nadležni poreski organ vodi računa da utvrđena visina paušalnog prihoda odgovara visini prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost.
Nadležni poreski organ, kod utvrđivanja paušalnog prihoda uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.
Član 6a
Izuzetno, paušalni prihod za 2002. godinu za delatnost iz člana 3. stav 1. tač. od 1) do 6) ove uredbe, utvrdiće se u visini paušalnog prihoda za 2001. godinu, uvećanog za rast cena na malo ostvaren u Republici u 2001. godini, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Za delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe, poreske obaveze utvrdiće se, i to:
1) za autotaksi delatnosti, za period jun - decembar 2002. godine u visini koja zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje iznosi 3.600 dinara mesečno, a za 2003. godinu u visini koja zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje iznosi 4.500 dinara mesečno;
2) za ostale autoprevozničke delatnosti - u visini obaveza za 2001. godinu zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje, a za 2003. godinu u visini obaveza za 2002. godinu uvećanih za 25% zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje.
Član 6b
Izuzetno, za delatnosti iz člana 3. stav 1. tačka 7) ove uredbe, poreske obaveze za 2004. godinu zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje utvrdiće se u visini obaveza za 2003. godinu, uvećanih za rast cena na malo ostvaren u Republici u 2003. godini, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Od iznosa ukupno utvrđene obaveze za 2004. godinu iz stava 1. ovog člana, pojedinačne obaveze namiruju se po sledećem redosledu: doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje; doprinos za zdravstveno osiguranje; doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti; porezi.
Član 7
Stupanjem na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 47/98).
Član 8
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Uredbe o izmeni Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti
("Sl. glasnik RS", br. 91/2002)
Član 2
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2003. godine.

Samostalni član Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti
("Sl. glasnik RS", br. 23/2003)
Član 3
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

pausalci - zakon o porezu na dohodak gradjana - 08.05.2009.

jelence — Fri, 08 May 2009 17:03:27 +0200

Ovde cu dati deo pomenutog zakona koji se odnosi na pausalce (preciscen tekst sa izmenama i dopunama ukljucujuci i 2009. godinu) , pocev od clana 40:

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Paušalno oporezivanje
Član 40
Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne
knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima
pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno
utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:
1) osnivaču ortačke radnje;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim održavanja i
opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s
nekretninama;
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji
je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 3.000.000 dinara;
5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza
na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili
ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom
objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.
Član 41
Ako su ispunjeni uslovi iz člana 40. ovog zakona, paušalni prihod se utvrđuje, u skladu sa
sledećim kriterijumima i elementima:
1) visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu i okrugu
ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod;
2) mesto na kome se radnja nalazi;
3) opremljenost radnje;
4) broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice;
5) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;
6) površina lokala;
7) starost obveznika i njegova radna sposobnost;
8) visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu
delatnost;

9) ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.
Kod utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze,
činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.
Vlada Republike Srbije uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno
oporezivanje.
Član 42
Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30.
novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u
registar nadležnog organa.
Nadležni poreski organ dužan je da po zahtevu preduzetnika donese rešenje u roku od 30
dana od dana podnošenja zahteva.
Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da
je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.
Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja
koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da
izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku
vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.
Preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2.
tačka 5) ovog zakona, dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane
obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na
dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.

besplatna obuka iz knjigovodstva - pausalci - rezime - 11.05.2009.

jelence — Mon, 11 May 2009 08:21:24 +0200

Kako se , konacno , pausalci prijavljuju , koje knjige vode i kolike poreze i doprinose placaju?

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Prvo proverite u skladu sa zakonom ( ciji sam vam odgovarajuci deo dala ) i datom uredbom da li mozete da budete pausalac ili ne.

Zatim pokusate da sami , na osnovu datog u istim tekstovima , procenite gde ste sa novcem - sto vam verovatno nece poci od ruke - pa je najbolje da odete do poreske na vasoj opstini i tamo vidite koliko bi vas to izaslo.

Ono sto bih napomenula je da postoji donja zakonska granica za poreze i doprinose - koja se obracunava na 35% od prosecne zarade u Republici za taj mesec i manje se od toga ne moze placati - imali vi zaradu ili ne.

Sto se knjiga tice - vodi se samo KPO knjiga - ciji prikaz imate u jednom od prethodnih tekstova.

Sto se tice ostalih pomocnih knjiga - sve zavisi od konkretne delatnosti kojom se bavite: uglavnom se trazi jos i KL obrazac , zatim , ako se radi o ugostiteljskoj delatnosti , DPU knjigu , itd. - mada , cesto - u praksi , cak ni to - ali , sto je sigurno...

Pausalci ne mogu biti u PDV-u .

Ako vam godisnji promet predje 3 miliona dinara ( misli se na ukupne prihode), vise ne mozete biti pausalac.

Za odredjene vrste delatnosti morate imati fiskalnu kasu , bez obzira na to da li ste pausalac ili ne.

To je uglavnom to.

Koliko placate poreza i doprinosa?

Najniza cifra (uopste moguca) se obracunava na 35% od republickog bruto proseka zarada (radi se o tromesecnim periodima). Sada je to iznos od : 14677.00din ( za maj mesec )

22% za PIO od 14677.00 din iznosi : 3228.94 dinara - pa je to najniza uopste moguca cifra za uplatu penzijskog i invalidskog osiguranja.

Za zdravstveno osiguranje treba izdvojiti 12.3% od 14677.00 dinara i to iznosi : 1805.27dinara.

Ukupno , to iznosi : 5034.21 dinara.

Pored toga placate i porez na procenjenu dobit za tekucu godinu , od 10% podeljeno na mesece.

Ako je npr. procena da ce vam dobit ( ukupni prihodi minus ukupni rashodi ) za ovu godinu biti 500.000,00 dinara , tada je 10% od toga: 50.000,00 dinara.

Ako ste prijavljeni od pocetka godine , tada taj iznos delite sa 12 meseci u godini , pa vam mesecno sleduje da platite :

50.000.00/12 = 4166.667dinara.

Sada saberete PIO , zdravstveno i porez i mesecno vam izadje da treba da platite oko : 9200.87 dinara.

Ocigledno je da ova cifra u velikoj meri zavisi od procenjenih prihoda i rashoda za tekucu godinu.

Primera radi , prosle godine , za igraonicu za decu koja tek pocinje da radi ( na opstini Zemun ) procenjena mesecna cifra u poreskoj je iznosila oko 10.000,00 dinara.

besplatna obuka iz knjigovodstva - knjiga ulaznih faktura ( KUF ) - 13.05.2009.

jelence — Wed, 13 May 2009 13:10:04 +0200

NOVO ( 12/05/2009 ) :

Уручење првог решења о регистрацији фирме по скраћеној процедури - 12. мај 2009 - opsirnije na kraju predavanja.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Vracam se na primer koji sam zapocela.

Treba popuniti knjigu ulaznih faktura - KUF ; zatim i KPR.

Ako pogledate datume na fakturi videcete da se kao datum prometa pojavljuje 12/04/2008 , a kao datum valute 01/05/2008 - sto predstavlja rok za placanje.

Ja sam namerno unela datume u KUF priblizne potrebnim za ovo knjizenje. Obicno su knjigovodstveni softveri napravljeni tako da mozete odabrati preglede OD - DO.

KLIKOM NA SLIKU MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ

Na poziciji PLACANJE - nacin placanja : treba uneti da li je placanje izvrseno putem racuna ili na neki drugi nacin.

Na ovom listu fali kolona 12 u koju se upisuje broj izvoda na osnovu koga je knjizenje izvrseno.

UKUPNO ZADUZENJE PREMA DOBAVLJACIMA : 2878.73 dinara.

UKUPNO PLACENO DOBAVLJACIMA : 2878.73 dinara.

SALDO ( na kraju ovog perioda ) : 0.00 dinara.

NOVO ( 12/05/2009 ) :

Уручење првог решења о регистрацији фирме по скраћеној процедури - 12. мај 2009

Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић уручио је данас, 12. маја, у Агенцији за привредне регистре прво решење о регистрацији фирме по скраћеној процедури која је трајала само три дана, чиме је у Србији заживео једношалтерски систем регистрације.Динкић је истакао да је Србија увођењем једношалтерског система регистрације скратила време и трошкове за отпочињање пословања, омогућивши грађанима да региструју фирму на једном шалеру у АПР. Он је, такође, нагласио да су АПР, Пореска управа, Републички завод за здравствено осигурање и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање од данас електронски повезани, што ослобађа грађане од обавезе да шетају од шалтера до шалетра ове четири институције. Он је најавио даље активности државе на отклањању административних баријера за функционисање привреде, прецизиравши да наша земља тренутно има 8.800 закона и прописа, међу којима је велики број непотребних и застарелих, који ће бити уклоњени у оквиру свеобухватне реформе прописа.
Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић рекао је да се са применом једношалтерског система регистрације привредних субјеката (One stop shop) четири пута скраћује време за отпочињање пословања, и то на начин да грађани подношењем јединствене регистрационе пријаве на шалтеру у АПР завршавају процедуре које су се раније одвојено спроводиле у овој агенцији (АПР), Пореској управи (ПУ), Републичком заводу за здравствено осигурање (РЗЗО) и Фонду пензијског и инвалидског осигурања (ПИО). Спровођење ове четири процедуре убудуће неће трајати дуже од 3 дана за привредна друштва и предузетнике. Кроз решење о регистрацији, АПР ће грађанима уручивати и ПИБ, као и пријаву на РЗЗО и ПИО, прецизирао је Звонко Обрадовић и додао да је ово прва фаза у реализацији једношалтерског система, док ће у другој фази државне институције радити на томе да се годишњи финансијски извештаји предају на једном месту.

Strepnja

jelence — Sun, 17 May 2009 01:01:29 +0200

besplatna obuka iz knjigovodstva - prenosnice - 18.07.2009.

jelence — Mon, 18 May 2009 09:22:44 +0200

Prenosnice sluze za prenos robe i proizvoda sa jednog mesta na drugo. Obicno se radi o prenosu iz skladista/magacina u drugo skladiste/magacin , iz skladista/magacina u maloprodaju , iz jednog maloprodajnog objekta u drugi , itd.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Koje ce elemente prenosnica sadrati zavisi od toga odakle i gde prenosimo robu/proizvode.

Uobicajeni podaci koji stoje na prenosnici su podaci o sifri artikla ( ili siframa , ako ih ima vise ) , naziv artikla , jedinica mere , kolicina , nabavna cena.

Takodje , podaci o tome odakle se i gde roba prenosi i datum.

Ostali elementi prenosnice zavise od toga koje sve podatke imamo o robi/proizvodu na jednom i drugom mestu.

Ovo ce naravno zavisiti i od toga da li smo u PDV-u ili nismo i da li moramo odmah obracunati PDV na nabavljenu robu.

Na primer , ako u jednom skladistu robu vodimo tako da imamo sledece podatke :

sifra , nabavna cena , razlika u ceni , porez , prodajna cena - tada ce se svi ti podaci naci na prenosnici. Obzirom da robu prebacujemo u drugo skladiste iste firme i tamo bi trebalo da se roba vodi po istim stavkama.

Kada je u pitanju popunjavanje knjiga , opet sve zavisi od toga odakle i gde saljemo robu i koje se knjige tu vode. Posto se radi o internom prenosu obicno imamo KEPU knjigu , TK knjigu i sl.

Poenta je u sledecem : vrsimo prenos sa jednog mesta na drugo i iz jedne "grupe" knjiga u drugu "grupu" knjiga.

besplatna obuka iz knjigovodstva - knjiga primljenih racuna ( KPR ) - 18.05.2009.

jelence — Mon, 18 May 2009 09:27:20 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Ostalo nam je da vidimo kako se popunjava KPR knjiga za nas primer :

KLIKOM NA SLIKU MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

(klikom na obrazac mozete dobiti vecu sliku)

Knjiga primljenih racuna izgleda kako je prikazano na slici ( nedostaje samo kolona 18

koja se odnosi na poljoprivrednike , o cemu ce kasnije biti vise receno ).

Za nas primer bitne su kolone 8 , 12 i 13 .

U kolonu 8 se unosi ukupan dug prema dobavljacu sa PDV-om;

U kolonu 12 samo prethodni PDV;

U kolonu 13 PDV koji se moze odbiti.

Sta je PDV koji se moze odbiti?

To je iznos prethodnog PDV-a koji smemo oduzeti od iznosa izlaznog PDV-a za proizvode koje smo prodali

- sto se obracunava na kraju odredjenog perioda - obicno tromesecno ili mesecno.

Popunjavamo PDV prijavu u kojoj je izvrsen ovaj obracun tako da mi zapravo placamo drzavi jos PDV na razliku u ceni.

Konkretno:

-nabavili smo robu ciji je ukupan ulazni PDV 439.13 dinara.

- za tu robu smo obracunali izlazni PDV u iznosu od 558.30 dinara.

- da smo prodali svu tu robu drzavi bi dugovali ( pored PDV-a placenog preko racuna dobavljaca ) jos :

558.30-439.13 = 119.17dinara PDV-a.

Ovo je primer kada su i dobavljac i kupac u PDV-u.

Kasnije cu pokazati kako se obracun vrsi kada nisu u PDV-u ili jedan jeste drugi nije.

Besplatna obuka iz knjigovodstva - nivelacija prodajne cene - 14.06.2009.

jelence — Wed, 20 May 2009 14:59:19 +0200

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Danas cu pokazati kako se radi nivelacija maloprodajne cene , na jednom od artikala iz fakture koja je prikazana u postu o ulaznoj fakturi i kalkulaciji prodajne cene :

KLIKOM NA SLIKU MOZETE DOBITI CEO , UVECAN PRIKAZ.

Kao sto se vidi , popunjavanje same nivlacije je prilicno jednostavno , imamo :

    * redni broj ;
    * sifru - obicno se radi o sifri sa fakture ili o nasoj internoj sifri ;
    * naziv ;
    * jedinica mere ;
    * kolicina - uradila sam nivelaciju na ukupnoj nabavljenoj kolicini da ne bi bilo zabune - ali u praksi se nivelacije cesto rade kada je jedan deo robe vec prodat , pa se nivelise cena samo onog dela robe koji je jos uvek na lageru;
    * staru cenu po jedinici mere ;
    * novu cenu po jedinici mere ;
    * stara cena po jedinici puta kolicina ;
    * nova cena puta kolicina ;
    * razlika izmedju stare i nove cene za ukupnu kolicinu .

Ovu nivelaciju je potrebno proknjiziti i kroz trgovacku knjigu ( upisujemo datum nivelacije , u opisu knjizenja stoji da se radi o nivelaciji , u koloni: Zaduzenje - upisujemo iznos razlike : +150,00 dinara ; da je cena smanjena upisali bi negativan iznos razlike ).

Knjizimo je i u PK1 knjizi :

Prvo obracunamo koliko se izlaznog PDV-a sadrzi u nasoj razlici cene :

150,00 * 0.15254237 = 22,88 dinara.

Zatim pronadjemo koliki je iznos same razlike u ceni bez tog PDV-a :

150,00 - 22.88 = 127.12 dinara.

Zatim knjizimo nivelaciju u PK1 :

kolona ( 14 ) RUC = + 127.12 dinara ;

kolona ( 15 ) IPDV = + 22.88 dinara ;

kolona ( 16 ) PV robe = + 150,00 dinara.

Autorski honorari - obracun - 08.08.2009.

jelence — Thu, 21 May 2009 09:17:26 +0200

O autorskom honorarima : sta sve spada pod ove honorare , klasifikaciji , normiranim troskovima i ostalim bitnim stavkama , mogu se pronaci detalji u Zakonu o porezu na dohodak gradjana(u clanku od 25/05/2009 , deo drugi). Ovaj tekst je napisan sa namerom da se razjasne neka pitanja vezana za nacine placanja i termine koji se pojavljuju u pomenutom zakonu.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Normirani troskovi - su troskovi koji se priznaju , u zavisnosti od delatnosti kojom se osoba bavi , bez dokazivanja da su napravljeni. Drugim recima , ovaj iznos troskova se zakonom podrazumeva ( ne trebaju vam racuni i sl. kojima cete ih pravdati ).

Npr, prema clanu 56 Zakona o porezu na dohodak gradjana :

Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи
нормирани трошкови:
1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику,
мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у
простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и
емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду
текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) - 50% од бруто прихода;

2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са
израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација,
радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање
простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над
извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања
простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за
сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење,
односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и
конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких
дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање
филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у
материјалу - 43% од бруто прихода;

3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и
народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу
емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која
нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана - 34% од бруто прихода.”

Ovo znaci da , ako ste sa nekim ugovorili da mu napravite bazu podataka ( stavka 3 ) ,

i ugovoreni iznos honorara je 50.000,00 dinara ( bruto ) , tada vam se na taj iznos priznaje 34% normiranih troskova , odnosno : 50.000,00 * 0.34 = 17.000,00 dinara.

Kada oduzmemo od 50.000,00 iznos normiranih troskova dobijamo

osnovicu za oporezivanje , tj 33.000,00 dinara.

Na ovu osnovicu se obracunavaju sledeci porezi i doprinosi ( njih bi trebalo da obracna i

uplati poslodavac ) :

1 ) za lica koja su zaposlena ( osigurana ) na drugom mestu obracunava se porez na

dohodak gradjana u iznosu od 20% osnovice i doprinosi za PIO u iznosu od 22%.

2 ) za nezaposlena lica ( koja nisu osigurana po drugom osnovu ) obracunavaju se

kompletni porezi i doprinosi :

20% za porez na dohodak gradjana
22% za PIO
12,3 za zdravstveno osiguranje

3 ) za nerezidente iz drugih zemalja sa kojima nije sklopljen ugovor o izbegavanju

dvostrukog oporezivanja obracunava se porez od 20%.

4 ) samostalnim umetnicima poslodavac uplacuje 20% za porez na dohodak

gradjana , dok oni sami uplacuju ostale poreze i doprinose u skladu sa resenjem

poreske uprave.

Ako je autor imao vece troskove od normiranih pri izradi autorskog dela , ti mu

se troskovi mogu priznati umesto normiranih , pod uslovom da ima dokaze da su

napravljeni , kao sto su : racuni , priznanice i sl.

besplatna obuka iz knjigovodstva - dobrovoljno penzijsko osiguranje - 21.05.2009.

jelence — Thu, 21 May 2009 16:38:43 +0200

U ovom clanku odgovaram na pitanja o dobrovoljnom penzijskom osiguranju - drzavnom , a ne privatnom.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Naime , ako se vodite kao nezaposleni - bilo da vam poslodavac ne uplacuje PIO i zdravstveno , ili iz bilo kog drugog razloga ,vi imate mogucnost da sami sebi uplacujete ove doprinose - prema clanu 15 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( pritiskom ovde mozete videti tekstove sledecih zakona i pravilnika :

# Закон о пензиjском и инвалидском осигурању
- Закон о измени и допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању
# Закон о општем управном поступку
# Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
# Закон о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за поједине категорије осигураника – запослених
# Правилник о образовању, организацији и начину рада органа вештачења

- Упутство о медицинскоj документациjи потребноj за вештачење
# Правилник о условима, поступку и начину повраћаја више плаћеног доприноса за обавезно социјално осигурање и престанку обавезе плаћања доприноса по основу уговорене накнаде у текућој години
# Правилник о радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем
# Правилник о решавању стамбених потреба корисника пензија
# Правилник о друштвеном стандарду корисника пензија РФПИО
# Правилник о изменама и допунама правилника о друштвеном стандарду корисника пензија РФ ПИО
# Упутство о поступку наплате трошкова вештачења по захтевима – предлозима за вештачење на којима не постоји сагласност лекарске комисије )

Radi se , preciznije receno , o dobrovoljnom pristupanju obaveznom osiguranju.

Mozete se odluciti za osnovicu na koju cete placati sebi doprinose , bez obzira na vasu strucnu spremu ili bilo sta drugo.

Najniza osnovica je 35% od bruto prosecne zarade u zemlji ( prosek za prethodna tri meseca koji se primenjuje na naredna tri meseca) koja iznosi : 41.934,29 din.

Za maj , jun i jul mesec 35% od osnovice je iznos od : 14677.00 dinara.

Za PIO se obracunava 22% od 14677,00 dinara , sto je : 3228.94 dinara.

Znaci , mozete se prijaviti samo na PIO i placati oko 3.228,94 dinara mesecno za penzijsko.To je najniza suma koja se placa po ovom osnovu.

Zdravstveno osiguranje je odvojeno od penzijskog i invalidskog osiguranja , a najnizi iznos zdravstvenog osiguranja je 12.3% na 35% od bruto proseka zarada u zemlji.

U nasem slucaju , to je 12.3% od 14677.00 dinara = 1805.27 dinara.

Podatke o osnovicama doprinosa mozete naci na sajtu republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranjnje www.pio.rs

pod stavkom : Aktuelno ( gornji meni ) pa zatim opcija : osnovice osiguranja.

Za prijavu na dobrovoljno PIO osiguranje potrebno vam je ( ovde navodim podatke za Beograd ) :

1- da popunite zahtev koji mozete skinuti sa istog sajta pod opcijom Obrasci ( gornji meni ) pa zatim : Republicki fond za PIO pa :

Стицање и престанак својства осигураника по члану 15:

* захтев за добровољно приступање обавезном осигурању;

Ovaj zahtev mozete preuzeti i u Nemanjinoj gde se i vrsi prijava.

2 - fotokopija licne karte ,

3 - fotokopija radne knjizice ,

4 - M1 obrazac koji morate kupiti a ne skidati sa sajta i njega vam oni popunjavaju.

5 - uverenje iz Nac. sluzbe za zaposljavanje da ne primate nadoknadu od njih i da niste vec korisnik osiguranja po nekom osnovu.

Pre filijale zavoda u Nemanjinoj nalazi se fotokopirnica ( kada se krene od Slavije ) gde tacno znaju sta treba kopirati i gde mozete kupiti ovaj obrazac.

Sto se tice overe dokumenata to se radi pri predaji u samom zavodu ( sve na istom salteru ).

Posle predaje dokumenata u roku od 5 do 15 tak dana vam stize resenje sa uplatnim racunom.

Elektronske dopune - 10.08.2009.

jelence — Fri, 22 May 2009 13:50:26 +0200

Ovaj tekst je baziran na nizu pitanja postavljenih raznim drzavnim sluzbama i na osnovu clanaka iz poznatih i priznatih casopisa koji se bave knjigovodstvom.

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Uobicajena praksa kod nas je da se dopune za mobilne telefone kupuju na kioscima , u prodavnicama i na sl. mestima , te se postavlja pitanje kako se ova prodaja knjizi u knjigovodstvu tih "posrednika" izmedju glavnih distributera i krajnjih korisnika.

Recimo da posrednike ovde nazovem prodavcima koji prodaju vrse na dva nacina : u tudje ime i za tudj racun ili u svoje ime i za tudj racun.

Prema Uredbi o odredjivanju delatnosti kod cijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase - ne postoji obaveza da se vrsi evidentiranje putem fiskalne kase usluge prodaje elektronskih dopuna putem uredjaja koji su povezani sa mobilnim operaterom.

Medjutim , nije ni zabranjeno ovaj promet evidentirati putem fiskalne kase , samo se preporucuje da se on odvoji od ostalog prometa.

Ako se evidencija vrsi putem fiskalne kase , postoji misljenje da se ne mora evidentirati kroz TK i KEPU jer se ne radi o robi.

Sa druge strane , prodaja dopuna na karticama ( vaucerima ) , treba da bude evidentirana preko fiskalne kase i tretira se kroz knjige potpuno isto kao sva ostala roba.

Kada su u pitanju pripejd i postpejd dopune , vezano za porez od 10% , situacija je sledeca :

- obveznik poreza na upotrebu je fizicko lice , kao i pravno lice - korisnik usluge;

- za pripejd usluge u ime i za racun davaoca usluge mobilne telefonije , porez obracunava i naplacuje lice kod koga se vrsi uplata ( prodavac );

Ovako naplacen porez prodavac treba da uplati ( do 15-tog u tekucem mesecu za prethodni mesec ) davaocu usluge mobilne telefonije , koji potom taj porez uplacuje na odgovarajuci racun javnih prihoda.

- za postpejd usluge porez obracunava i naplacuje davalac usluge mobilne telefonije.

Podnosenje poreske prijave po osnovu ovog poreza nije zakonom uredjeno.

Osnovica za porez na upotrebu mobilnih telefona je iznos naknade za usluge mobilne telefonije iskazan u racunu.

Kod pripejd uplate iznos koji se uplacuje za buduce koriscenje usluge mobilne telefonije iskazuje se bez PDV-a , tj osnovica je prodajna cena bez PDV-a , cak i onda kada prodavci nisu u sistemu PDV-a.

Osnovica za obracun PDV-a kao i poreza od 10% je ista.

Odnosno , u osnovicu za obracun PDV-a ne ulazi iznos poreza na upotrebu mobilnog telefona.

O ovoj tematici cu jos pisati u sledecim clancima.

besplatna obuka iz knjigovodstva - elektronske dopune - 12.08.2009.

jelence — Sat, 23 May 2009 14:12:19 +0200

- nastavak prethodnog izlaganja , od 10.08.2009. -

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Kada se radi o prodaji u svoje ime , a za tudj racun , prodavci ostvaruju proviziju u vidu rabata. U zavisnosti od distributera , provizija moze biti izrazena u procentu od ukupnog ostvarenog prometa sa PDV-om ili u procentu od ukupnog ostvarenog prometa bez PDV-a.
Distributeri obicno izdaju racune jedanput u nedelju dana , a prodavci imaju pravo odbitka PDV-a obracunatog od strane distributera po ovom osnovu.

Kada se radi o prodaji elektronskih dopuna u tudje ime i za tudj racun , prodavci uplacuju na svoj racun naplacene sume ( u ime distributera , tj. operatera ) , a zatim se vrsi prenos ovih sredstava licu u cije se ime vrsi naplata. Za svoju posrednicku ulogu , prodavac izdaje racun distributeru , a sam prodavac PDV obracunava na dobijenu proviziju.

Zakonom je propisana obaveza evidentiranja samo za postpejd usluge putem fiskalne kase.

Ako se vrsi i evidentiranje pripejd dopuna putem fiskalne kase , kucaju se dva artikla pri

prodaji : dopuna i porez od 10%.

Ako uzmemo za primer vaucer od 200,00 dinara , imacemo sledecu situaciju :

OSNOVICA = DOPUNA /1,28 ili DOPUNA * 0.78125

200,00*0.78125 = 156.25
Porez od 10% iznosi 15,62 dinara , a PDV : 156,25*0.18 = 28.125

U kasu se unos vrsi na sledeci nacin :

Osnovica + PDV = 184,38 din i ide u klasu “Ђ”.
Porez od 10% ide u klasu “Г”.

Kada se radi o prodavcima koji nisu obveznici PDV-a oni ne moraju odvojeno iskazivati porez na upotrebu mobilnog telefona.
Prodavci pripejd dopuna artiklu “dopuna” dodeljuju oznaku “A” , pri cemu se ne iskazuje posebno porez. Obracun poreza u ovim slucajevima vrse operateri.

Obaveza za PDV kod prodavaca moze se knjiziti svakodnevno , ali moze i po ispostavljanju racuna distributera.

Knjizenje elektronskih dopuna u prostom knjigovodstvu :

Kada se prodaja obavlja u svoje ime i za svoj racun ( po pristiglom racunu distributera ) , prihod od provizije knjizi se u koloni 6a , prethodni PDV u koloni 10 , obracunati PDV na punu prodajnu cenu knjizi se u koloni 9 ( svakodnevno ) , a prodaja se jos evidentira i u koloni 21 – na osnovu dnevnih izvestaja o prodaji , kao i na osnovu dokumenata o uplati na tekuci racun.
Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne knjizi posebno.

Kada se radi o dopunama koje se prodaju u tudje ime i za tudj racun , u kolonu 21 unosi se iznos naplacen od krajnjeg korisnika. Racun za proviziju knjizi se u koloni 6a , a obracunati PDV na proviziju u koloni 9.

besplatna obuka iz knjigovodstva - novi uplatni racuni za poreze i doprinose preduzetnika - 23.05.2009.

jelence — Sun, 24 May 2009 12:52:51 +0200

IZMENOM PRAVILNIKA O UPLATNIM RAČUNIMA
( Sl.glasnik RS br. 26/2009 – stupa na snagu 15.04.2009) -

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

Stari račun 840-1846-22 zamenjen je sa dva nova računa :

    * 840-711121843-25 – Porez na prihode od samostalnih delatnosti koji se plaća prema stvarno ostvarenom neto prihodu;
    * 840-711122843-32 – Porez na prihode od samostalnih delatnosti koji se plaća prema paušalno određenom neto prihodu (porez na dohodak paušalaca);

Stari racun 840-4846-43 ( i 840-5846-50 ) zamenjen je sa:

    * 840-721313843-74 – Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje lica koja u skladu sa Zakonom o preduzetnicima samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost;
    * 840-721325843-61 – Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno vlasnika preduzeća i radnji, na osnovu rešenja poreskog organa ;
    * 840-721331843-06 – Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti lica koja samostalno obavljaju delatnost;

Napomena : kod dosadašnjih plaćanja poreza na dohodak bilo je moguće uneti i trinaestocifreni JMBG što kod ovih novootvorenih računa nije moguće već se obavezno mora upisati PIB.

Opsirnije:

1. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-711121843-25 - Porez na prihode od samostalne delatnosti koji se plaća po stvarno
ostvarenom prihodu - KNJIGAŠI

Nivo uplate : 1

Obavezan podatak u pozivu na broj : PU

2. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-711122843-32 - Porez na prihode od samostalne delatnosti koji se plaća prema paušalno utvrdjenom prihodu - PAUŠALCI

Nivo uplate : 1

Obavezan podatak u pozivu na broj : PU

3. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-711143843-82 - Porez na prihode od nepokretnosti
1
PU
4. 840-1846-22 zamenjen sa: 840-711145843-96 - Porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari
1
PU
5. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-711184843-06 Samodoprinos iz prihoda lica koja se bave samostalnom delatnošću
1
LPA
6. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-712112843-75 - Porez na fond zarada ostalih zaposlenih
1
PU
7. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-714139843-05 - Porez na promet ostalih usluga
4
PU
8. 840-1846-22 zamenjen sa : 840-716111843-35 - Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru
1
LPA
9. 840-2846-29 zamenjen sa : 840-721312843-67 Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje lica koja se bave
poljoprivredom
1
PU
10. 840-2846-29 zamenjen sa : 840-721321843-33 - Doprinos za zdravstveno osiguranje zemljoradnika koji se bave
poljoprivredom ako nisu zaposleni ili ne obavljaju samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje
1
PU
11. 840-3846-36 zamenjen sa : 840-714138843-95 - Porez na promet usluga u godišnjem paušalnom iznosu
4
PU
12. 840-4846-43 zamenjen sa : 840-721313843-74 - Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje lica koja u skladu sa
Zakonom o preduzetnicima samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost
1
PU
13. 840-4846-43 zamenjen sa : 840-721325843-61 - Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno vlasnika preduzeća i radnji na osnovu rešenja poreskog org.
1
PU
14. 840-4846-43 zamenjen sa : 840-721331843-06 - Doprinos osiguranje za slučaj nezaposlenosti lica koja samostalno
obavljaju delatnost.
1
PU
15. 840-5846-43 zamenjen sa : 840-721313843-74 - Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje lica koja u skladu sa
Zakonom o preduzetnicima samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost
1
PU
16. 840-5846-43 zamenjen sa : 840-721325843-61 - Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno vlasnika preduzeća i radnji na osnovu rešenja poreskog org.
1
PU
17. 840-5846-43 zamenjen sa : 840-721331843-06 - Doprinos osiguranje za slučaj nezaposlenosti lica koja samostalno
obavljaju delatnost.
1
PU

18. 840-7846-64 zamenjen sa 840-721112843-25 - Doprinos za penzijsko I invalidsko osiguranje za nezaposlene kod fizičkih lica na teret zaposlenih
1
PU
19. 840-8846-71 zamenjen sa : 840-711146843-06 - Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva
1
PU
20. 840-8846-71 zamenjen sa : 840-721321843-33 - Doprinos za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika koji se bave poljopr. ako nisu zaposleni ili ne obavljaju samost. delat. kao osnovno zanimanje
1
PU

(Poreska uprava) ------- U poziv na broj odobrenja obavezno se unosi:
Kontrolni broj (dve cifre)
Šifra opštine, grada, odnosno teritorije
Identifikacija obveznika ( PIB )

LPA (lokalna poreska administracija) -------------- U poziv na broj odobrenja obavezno se unosi:
Kontrolni broj (dve cifre)
Šifra opštine, grada, odnosno teritorije
Obeležje za identifikaciju obveznika lokalnog javnog
prihoda (PIB, JMBG, broj rešenja, broj ugovora,….)

Ako nije upisana reč PU ili LPA :

Ako nadležni organ nije utvrdio obavezu unošenja obeležja za identifikaciju obveznika javnog prihoda
odnosno lokalnog javnog prihoda, u poziv na broj odobrenja obavezno se unosi kontrolni broj i šifra opštine.

Odredbom člana 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da jedinica
lokalne samouprave u celosti:
- utvrdjuje, naplaćuje i kontroliše lokalnu komunalnu taksu
- utvrdjuje, naplaćuje i kontroliše porez na imovinu
Obzirom da je od 01.01.2009. godine utvrdjivanje naplata i kontrola komunalne takse prešla u
nadležnost lokalne poreske administracije to se akontacije komunalne takse za isticanje firme za
preduzetnike i za pravna lica, uplaćuje na uplatni račun 840-716111843-35
Kako se u 2008 godini komunalna taksa koju su plaćali preduzetnici plaćana na uplatni račun
840-1846-22 prolazni račun poreza na dohodak gradjana, sa 01.01.2009 god. Ta obaveza je
prestala i nadalje uplata treba da se vrši na račun 840-716111843-35, a na osnovu rešenja koje će
donositi Lokalna poreska administracija.
Akontacija doprinosa po rešenju Poreske uprave prilikom uplate na nove račune uplaćuje se u srazmeri:
61,45 % PIO
34,36 % ZDRAVSTVO
4,19 % NEZAPOSLENOST

besplatna obuka iz knjigovodstva - zakon o porezu na dohodak gradjana sa izmenama i dopunama za 2009.godinu - 25.05.2009. ( deo prvi )

jelence — Mon, 25 May 2009 08:51:02 +0200

(«Службени гласник РС» бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон,
135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09 )

AZURNA ZAKONSKA REGULATIVA I PITANJA I ODGOVORI PREBACENI SU NA FORUM WWW.ASEKONOMIJA.COM

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона,
физичка лица која остварују доходак.
Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.
Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.
Доходак
Члан 2.
Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, сем оних
који су посебно изузети овим законом.
Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по
неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник
и трошкова које је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то
прописано овим законом.
Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана,
остварених у календарској години.
Приходи који подлежу опорезивању
Члан 3.
Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:
1) зараде;
2) приходи од пољопривреде и шумарства;
3) приходи од самосталне делатности;
4) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права
индустријске својине;
5) приходи од капитала;
6) приходи од непокретности;
7) капитални добици;
8) остали приходи.
Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у
новцу, у натури, чињењем или на други начин.
Опорезивање појединих врста прихода
Члан 4.
На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак
грађана плаћа се:
1) по одбитку од сваког појединачног прихода;
2) на основу решења надлежног пореског органа.
Годишњи порез на доходак грађана
Члан 5.
Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног
пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим
законом.
Порески обвезник
Члан 6.
Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона
дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).
Резидент
Члан 7.
Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у
даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије
(у даљем тексту: Република) и у другој држави.
Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:
1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и
животних интереса;
2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183
или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној
пореској години.
Резидент Републике је и физичко лице које је упућено у другу државу
ради обављања послова за физичко или правно лице - резидента Републике или
за међународну организацију.
Нерезидент
Члан 8.
Обвезник пореза на доходак грађана је и физичко лице које није резидент
(у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.
Изузимања из дохотка за опорезивање
Члан 9.
Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:
1) прописа о правима ратних инвалида;
2) родитељског и дечијег додатка;
3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;
4) накнада за време незапослености;
5) материјалног обезбеђења у складу са законом;
6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);
7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за
измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује
претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;
8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за
измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду
(плату);
9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или
пензионисаног радника - до 41.155 динара;
10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних
непогода или других ванредних догађаја;
11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;
12) стипендија и кредита ученика и студената - у месечном износу до
7.055 [1] динара;
13) накнаде за исхрану - хранарине коју спортистима аматерима
исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује
спорт - у месечном износу до 5.879 динара;
14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца
кривичних дела у казнено-поправним установама;
15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;
16) накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис
становништва;
17) пензија и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног
пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;
18) отпремнине код одласка у пензију - до износа који је као најнижи
утврђен законом којим се уређује рад;
19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује
запосленом за чијим је радом престала потреба, у складу са законом којим се
уређују радни односи - до износа који је утврђен тим законом;
20) новчане накнаде која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у
процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију у
складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка
запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за
приватизацију - до износа утврђеног тим програмом, а за лица старија од 50
година живота - без ограничења износа;
21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у
хранитељској породици;
22) накнада које, у складу са прописима који уређују Војску Србије, се
исплаћују војницима (на служењу војног рока у Војсци и у цивилној служби),
студентима војних академија, ученицима средњих војних школа и слушаоцима
школа за резервне војне официре;
23) накнада које се, у складу са прописима који уређују унутрашње
послове, исплаћују ученицима средње школе унутрашњих послова;
24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху
подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и
локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун
обвезницима пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, односно
пољопривредницима уписаним у регистар пољопривредних газдинстава, у
складу са посебним прописима;
25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату
вредност, која се исплаћује лицима која су обвезници пореза на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход, носиоци или чланови
пољопривредног газдинства;
26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате
током школовања и образовања, као и освојених на такмичењима у оквиру
образовног система.
Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач.
10) до 13) овог члана ближе уређује министар финансија.
Члан 9а
Брисан («Службени гласник РС» бр. 31/09)
Издржавани чланови породице
Члан 10.
Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се
следећа лица која обвезник издржава:
1) малолетна деца, односно усвојеници;
2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време
незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;
3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са
обвезником;
4) брачни друг;
5) родитељи, односно усвојиоци.
Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг,
родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.
Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота,
привређивања и трошења остварених прихода.
Порески кредит
Члан 11.
Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се
умањује обрачунати порез на доходак грађана.
Избегавање двоструког опорезивања
Члан 12.
Ако обвезник - резидент Републике оствари доходак у другој држави, на
који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног
према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на
доходак плаћеног у тој држави.
Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који
би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој
држави.
Усклађивање динарских износа
Члан 12а
Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2,
члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а , члана 83. став 5. тачка 1) и
члана 101а ст. 1, 3. и 4. овог закона усклађују се годишње стопом раста цена на
мало у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши,
према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.
Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од
првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Део други
ОПОРЕЗИВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ПРИХОДА
Глава прва
ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ
Предмет опорезивања
Члан 13.
Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по
основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и
друга примања запосленог.
Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга
примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на
основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора
закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до
навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег
и високог образовања.

Члан 14.
Зарадом у смислу овог закона сматрају се и примања у облику бонова,
новчаних потврда, акција, осим акција стечених у поступку својинске
трансформације, или робе, чињењем или пружањем погодности, опраштањем
дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или
непосредним плаћањем.
Основицу пореза на зараду из става 1. овог члана представља:
1) номинална вредност бонова, новчаних потврда и акција;
2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту;
3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност
која се чини обвезнику;
4) новчана вредност покривених расхода, увећане за обавезе јавних
прихода које из зараде плаћа запослени.
Висину цене, висину накнаде, односно новчану вредност из става 2. тач.
2) до 4) овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши.
Ако надлежни порески орган оцени да је утврђена цена, односно
накнада из става 2. тач. 2) до 4) овог члана нижа од оне која се може постићи на
тржишту, утврдиће ту цену, односно накнаду у висини која би се могла постићи
на тржишту.
Основица пореза на зараде утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана
умањује се за новчана плаћања која запослени врше послодавцу у вези са
оствареним примањем из става 1. овог члана.

Члан 14а
Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана
14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:
1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне
сврхе;
2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву
послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом
основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине, осим решавања
стамбених потреба запослених, изабраних, именованих и постављених лица у
складу са прописима који уређују становање и решавање стамбених потреба у
државним органима и организацијама, органима и организацијама јединица
територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним службама и код других
корисника буџетских средстава.
Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки
започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1%
тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства које се
користи у приватне сврхе, према подацима надлежне организације са стањем на
дан 31. децембра године која претходи години у којој се то возило користи у
приватне сврхе.
Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине
према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе.
Код утврђивања основице пореза по основу примања из овог члана
примењују се одредбе члана 14. ст. 2. до 5. овог закона.

Члан 14б
Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих
видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни
пензијски фонд, које послодавац плаћа, односно уплаћује за запослене -
осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене - чланове
добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно
осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.
Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог
закона не сматра се:
1) премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног
осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и
професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и
хируршких интервенција;
2) премија за добровољно додатно пензијско осигурање, односно
пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за
запослене - осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за
запослене - чланове добровољног пензијског фонда, до износа који је ослобођен
од плаћања доприноса сагласно закону који уређује обавезно социјално
осигурање.
Порески обвезник
Члан 15.
Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Пореска основица
Члан 15а
Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена,
односно остварена зарада.
Основицу пореза на зараде за запослене у смислу закона који уређује
рад, чини зарада из члана 13. став 1. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за
износ од 5.938 динара месечно.
Пореска стопа
Члан 16.
Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 12%.
Члан 17.
За физичка лица - резиденте Републике који су упућени у иностранство
ради обављања послова за правна лица - резиденте Републике, основицу пореза
на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и
уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.
Пореска ослобођења
Члан 18.
Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:
1) накнаде трошкова превоза у јавном саобраћају (за долазак на посао и
повратак са посла) - до висине цене месечне претплатне карте, односно до
висине стварних трошкова превоза ако не постоји могућност да се обезбеди
месечна претплатна карта, а највише до 2.352 динара;
2) дневнице за службено путовање у земљи до износа од 1.411 динара,
односно дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног
од стране надлежног државног органа;
3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према
приложеном рачуну;
4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним
рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим
прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање
или у друге службене сврхе - до износа 30% цене једног литра супер бензина, а
највише до 4.115 динара месечно;
5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или
инвалидности запосленог или члана његове породице - до 23.517 динара,
6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године
и Божића - до 5.879 динара годишње по једном детету;
7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад -
до 11.759 динара годишње.
Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка
5) овог члана ближе уређује министар финансија.
Члан 19.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 31/09)
Члан 20.
Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним
дипломатским и конзуларним представништвима или међународним
организацијама, односно код представника или службеника таквих
представништава или организација, ослобођени су:
1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији,
особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових
домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти
Републике;
2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери
овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових
домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти
Републике;
3) функционери Организације уједињених нација и њених
специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације
уједињених нација и њених специјализованих агенција;
3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних
организација ако нису држављани или резиденти Републике;
4) запослени у страним дипломатским или конзуларним
представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или
резиденти Републике;
5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе
која их је именовала за обављање конзуларних функција;
6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани
или резиденти Републике.
Члан 21.
Не плаћа се порез на зараде инвалидних лица запослених у предузећу за
радно оспособљавање и запошљавање инвалида.
Члан 21а
Не плаћа се порез на зараде на премију добровољног додатног
пензијског и инвалидског осигурања, коју послодавац обуставља и плаћа из
зараде запосленог - осигураника укљученог у добровољно пензијско и
инвалидско осигурање, у складу са законом који уређује добровољно пензијско
и инвалидско осигурање, укупно највише до 3.528 динара месечно.
Не плаћа се порез на зараде на пензијски допринос у добровољни
пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог - члана
добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне
пензијске фондове и пензијске планове, укупно највише до 3.528 динара
месечно.
Пореска олакшица за запошљавање нових
лица и лица са инвалидитетом
Члан 21б
Послодавац који запосли на неодређено време нове раднике у периоду
од 1. јануара до 31. децембра 2005. године, ослобађа се обавезе плаћања
обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог радника, за
период од годину дана од дана заснивања радног односа тог радника.
Новозапосленим радником у смислу става 1. овог члана сматра се лице
са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује
радне односе и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код
надлежних организација за обавезно социјално осигурање, с тим што је за лица
која радни однос не заснивају први пут обавезно да су била пријављена као
незапослена лица код Националне службе за запошљавање најмање три месеца
без прекида пре заснивања радног односа.
Новозапосленим лицем из става 1. овог члана неће се сматрати лице које
је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач
или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од
тога да ли је постојао прекид радног односа.
Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац
ако се заснивањем радног односа са новим радником повећава број радника код
послодавца у односу на број запослених на дан 1. јануара 2005. године.
Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослене раднике,
послодавац смањи број запослених у односу на број запослених на дан 1.
јануара 2005. године, увећан за новозапослене раднике за које остварује пореску
олакшицу, губи право на пореску олакшицу, при чему, у случају када је пореска
олакшица остварена за више новозапослених радника, прво губи олакшицу за
оног новозапосленог радника са којим је раније засновао радни однос.
Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није
користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало
према подацима републичког органа за статистику, у року од осам дана од дана
смањења броја запослених у смислу става 5. овог члана.
Ако новозапосленом раднику престане радни однос у току трајања
пореске олакшице, послодавац који уместо њега, истовремено или у временском
размаку од највише 15 дана, запосли другог новог радника, под условом да се не
смањује број запослених у смислу става 5. овог члана, наставља да користи
пореску олакшицу по основу запошљења другог новог радника, с тим што се у
укупан период коришћења олакшице од годину дана, урачунава и период
коришћења олакшице за новозапосленог радника коме је престао радни однос.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак остваривања пореске олакшице из овог члана ближе
уређује министар финансија.
Члан 21в
Послодавац који запосли лице које се, у смислу закона којим се уређује
рад, сматра приправником, које је на дан закључења уговора о раду млађе од 30
година и које је код Националне службе за запошљавање пријављено као
незапослено лице, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног
пореза из зараде новозапосленог лица, за период од три године од дана
заснивања радног односа тог лица.
Послодавац који запосли на неодређено време лице које је на дан
закључења уговора о раду млађе од 30 година и које је пријављено као
незапослено лице код Националне службе за запошљавање најмање три месеца
без прекида пре заснивања радног односа, ослобађа се обавезе плаћања
обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за период од
две године од дана заснивања радног односа тог лица.
Новозапосленим лицем, у смислу ст. 1. и 2. овог члана, сматра се лице са
којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује
рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних
организација за обавезно социјално осигурање.
Новозапосленим лицем из става 2. овог члана неће се сматрати лице које
је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач
или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од
тога да ли је постојао прекид радног односа.
Пореску олакшицу из ст. 1. и 2. овог члана може остварити послодавац
ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећава број
запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 1. септембра
2006. године.
Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослена лица, као и у
наредном периоду од три године за лица из става 1. овог члана, односно две
године за лица из става 2. овог члана, после истека олакшице, послодавац смањи
број запослених у односу на број запослених на дан 1. септембра 2006. године,
увећан за новозапослена лица за која остварује пореску олакшицу, губи право
на олакшицу, при чему, у случају када је олакшица остварена за више
новозапослених лица, прво губи олакшицу за оног новозапосленог са којим је
раније засновао радни однос.
Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није
користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало
према подацима републичког органа за послове статистике, у року од 30 дана од
дана смањења броја запослених у смислу става 6. овог члана.
Ако новозапосленом лицу престане радни однос у току трајања пореске
олакшице, као и у наредном периоду из става 6. овог члана, послодавац који
уместо њега, у року од највише 15 дана по престанку радног односа, запосли
друго лице, под условом да се не смањује број запослених у смислу става 6. овог
члана, наставља да користи пореску олакшицу по основу запослења другог
новозапосленог лица у обиму права утврђеног за претходно новозапослено
лице. Укупан период коришћења олакшице из овог става умањује се за време за
које је новозапослено лице, коме је престао радни однос, радило код
послодавца.
Ако приправнику из става 1. овог члана престане радни однос у току
трајања олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из
става 1. овог члана уколико запосли другог новог приправника.
Ако лицу из става 2. овог члана престане радни однос у току трајања
олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из тог
става, уколико запосли друго лице млађе од 30 година.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар
финансија.
Члан 21г
Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у
складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са
инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном
документацојом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог
и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана
заснивања радног односа.
Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра
се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који
уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних
организација за обавезно социјално осигурање.
Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се
сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код
послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива
радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар
финансија.
Члан 21д
Послодавац који запосли лице које је на дан закључивања уговора о раду
старије од 45 година и које код Националне службе за запошљавање има статус
корисника новчане накнаде за време незапослености или је код те службе
пријављено као незапослено лице најмање шест месеци без прекида, ослобађа се
обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог
новозапосленог лица.
Право пореског ослобођења у складу са ставом 1. овог члана послодавац
остварује у периоду од две године од дана заснивања радног односа запосленог.
Ако запосленом из става 1. овог члана престане радни однос у току
трајања олакшице, као и у наредном периоду од три године после истека
олакшице из става 2. овог члана, послодавац губи право на олакшицу и дужан је
да плати порез који би иначе платио да није користио пореско ослобођење,
валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког
органа надлежног за послове статистике, у року од 30 дана од престанка радног
односа запосленог.
Одредба става 3. овога члана не примењује се у случају престанка
радног односа смрћу запосленог или из других разлога независно од воље
запосленог и воље послодавца, у смислу одредаба закона који уређује рад.
Изузетно од одредбе става 3. овог члана, послодавац наставља да
користи олакшицу за преостало време коришћења олакшице, уколико
запосленом престане радни однос отказом уговора о раду од стране запосленог,
а послодавац уместо њега у року од највише 15 дана од дана престанка радног
односа запосли друго лице из става 1. овог члана.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана уређује министар
надлежан за послове финансија.

Глава друга
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА
Предмет опорезивања
Члан 22.
Приходом од пољопривреде и шумарства сматра се катастарски или
стварни приход од ових делатности.
Катастарски приход
Члан 23.
Катастарски приход представља приход који је у катастру земљишта,
односно непокретности, утврђен за сваку посебну јединицу земљишта које се
може користити за пољопривредну производњу, односно шумарство, без обзира
да ли се као такво користи.
Стварни приход
Члан 24.
Ако се обвезник пре почетка године определи за утврђивање стварног
прихода од пољопривреде и шумарства и о томе обавести надлежни порески
орган, приходом од ових делатности сматра се стварни приход утврђен на начин
прописан одредбама овог закона којима се уређује утврђивање прихода од
самосталне делатности.
Порески обвезник
Члан 25.
Обвезник пореза на приходе од пољопривреде и шумарства је физичко
лице које је као власник, ималац права коришћења или плодоуживалац
земљишта уписано у катастру земљишта, према стању на дан 31. децембра
године која претходи години за коју се утврђује порез.
Ако је обвезник из става 1. овог члана издао земљиште у дугорочни
закуп, обвезником се сматра закупац, почев од дана почетка закупа, ако уз
сагласност закуподавца достави пријаву надлежном пореском органу у року од
15 дана од дана закључења уговора о закупу.
Члан 26.
Ако два или више сувласника, суимаоца права коришћења или права
плодоуживања земљишта живе у једном домаћинству, а нису извршили деобу
имовине, обвезник је један од пунолетних сувласника, суимаоца права
коришћења или права плодоуживања.
Ако се лица из става 1. овог члана не споразумеју до почетка године за
коју се утврђује порез ко ће бити обвезник, и о томе не обавесте надлежни
порески орган, обвезника одређује порески орган.
Пореска основица
Члан 27.
Опорезиви приход од пољопривреде и шумарства је катастарски приход,
односно стварни приход, ако се обвезник определио за плаћање пореза према
стварном приходу.
Пореска стопа
Члан 28.
Стопа пореза на приходе од пољопривреде и шумарства износи 10%.
Пореска ослобођења и олакшице
Члан 29.
Порез на приходе од пољопривреде и шумарства не плаћа се на
катастарски приход:
1) земљишта на коме су подигнути насипи, канали и уставе, одбрамбени
врбаци и други слични засади, ровови и други објекти од земље намењени за
одбрану од поплава, за одводњавање, наводњавање или заштиту од ерозије;
2) земљишта чије је искоришћавање на основу закона забрањено;
3) земљишта под зградама страних држава и које служи зградама
дипломатских и конзуларних представништава, под условом реципроцитета, као
и земљиште под зградама међународних организација;
4) земљишта које чини заштићену околину око проглашених споменика
културе и заштићених објеката природе, као и земљишта у својини цркава,
храмова, манастира и џамија који су проглашени споменицима културе;
5) дворишта цркава, храмова, манастира и џамија;
6) земљишта која нису била обрадива, али су инвестицијама обвезника
постала обрадива - пет година од привођења намени земљишта;
7) земљишта на којима се подижу нови воћњаци и виногради - пет
година од почетка садње воћњака, односно винове лозе;
8) земљишта под зградама за становање, у својини грађана и земљишта
која служе за њихову редовну употребу - до 500 m²;
9) земљишта пореског обвезника ако су он и чланови његовог
домаћинства старији од 65 година - мушкарци, односно 60 година - жене, под
условом да обвезник, односно чланови његовог домаћинства не остварују
приходе по другом основу и немају чланове породице или друга лица која су по
закону или по другом основу дужна да их издржавају;
10) земљишта које обвезник без накнаде уступи на коришћење лицу
прогнаном после 1. августа 1995. године, под условом да прогнано лице не
остварује приходе по другом основу.
Ослобођења из става 1. тач. 1) до 5) овог члана престају у случају
промене намене тог земљишта.
Престанак разлога за ослобођење обвезник је дужан да пријави
надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка промене.
Право на ослобођење из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10) овог члана обвезник
остварује захтевом који подноси надлежном пореском органу најкасније до 31.
децембра године у којој су настали услови за ослобођење.
Ако захтев из става 4. овог члана није поднет благовремено, ослобођење
из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10) овог члана признаје се од 1. јануара наредне
године, с тим што се трајање ослобођења из тач. 6) и 7) скраћује за године које
су протекле.
Решење о ослобођењу из става 1. тач. 6) и 7) овог члана порески орган
доноси по претходно прибављеном мишљењу органа управе надлежног за
пољопривреду.
Члан 30.
За земљиште на коме је услед елементарних непогода, биљних болести и
штеточина или услед других ванредних догађаја које обвезник није могао да
спречи, принос смањен за више од 25% од просечног приноса за последње три
године у општини, умањиће се катастарски приход сразмерно смањењу
приноса.
Олакшицу из става 1. овог члана, обвезник може остварити подношењем
захтева надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка штете.
О захтеву одлучује порески орган на основу процењене штете.
Ако је штета причињена на територији више катастарских општина,
олакшица из става 1. овог члана се може утврдити на основу глобалне процене
штете министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства и без
подношења појединачног захтева.

Глава трећа
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ
Предмет опорезивања
Члан 31.
Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од
привредних делатности, пружањем професионалних и других интелектуалних
услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом
закону порез не плаћа по другом основу.
Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен
трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе
(вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и
сл.), инкубаторском производњом живине и другим сличним делатностима,
независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код
надлежног органа.
Порески обвезник
Члан 32.
Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице
које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, као и
физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства ако је по
том основу обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се
уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).
Пореска основица
Члан 33.
Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, ако
овим законом није друкчије одређено.
Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити
исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним
рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство и
ревизија ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са
прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство,
на начин утврђен овим законом.
Предузетнику - оснивачу ортачке радње, опорезива добит се утврђује у
сразмери са његовим учешћем у добити, према акту о оснивању ортачке радње.
Усклађивање прихода и расхода
Члан 34.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 35.
Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и
губитака, порески третман губитака из ранијих година и транс

besplatna obuka iz knjigovodstva - zakon o porezu na dohodak gradjana sa izmenama i dopunama za 2009.godinu - 25.05.2009.( deo drugi )

jelence — Mon, 25 May 2009 09:11:30 +0200

( Link ka prethodnom delu zakona )

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

PITANJA I ODGOVORI SU PREBACENI NA FORUM

Члан 36.
Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица
која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез
на добит предузећа, сматрају се и:
1) чланови породице обвезника;
2) браћа и сестре обвезника;
3) родитељи брачног друга и пасторци.
Члан 37.
Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који
обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата и припадајући
трошкови који се признају у расходе у пореском билансу не могу бити већи од
оних који би настали да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети
кредит у обрачунском периоду.
Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита
који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући
трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних
који би се остварили да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања,
односно одобрити кредит у обрачунском периоду.
Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између
повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.
Члан 37а
Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:
1) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално
осигурање по основу самосталне делатности;
2) трошкови службеног путовања до висине износа из члана 18. став 1.
тач. 2) до 4) овог закона.
Члан 37б
Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне
потребе има третман пословног прихода.
Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну
имовину, има третман пословног расхода предузетника.
Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у
новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу
са начелом сталности.
Пореска стопа
Члан 38.
Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.
Порески подстицаји
Члан 39.
Порески подстицаји по основу убрзане амортизације сталних средстава,
улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност, улагања у
складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду
Републике и по основу запошљавања нових радника на неодређено време
признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним
лицима по закону којим се уређује порез на добит предузећа.
Паушално опорезивање
Члан 40.
Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне
књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење
отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе
од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту:
паушално опорезивање).
Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:
1) оснивачу ортачке радње;
2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на
мало, осим одржавања и оправке моторних возила, хотела и ресторана,
финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и друга лица;
4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се
утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање
делатности - већи од 3.000.000 динара,
5) који је обвезник пореза на додату вредност, односно који се определи
за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност.
Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који
трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или
сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити
да порез плаћа на паушално утврђен приход.
Члан 41.
Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, паушални приход се
утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима:
1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини,
граду и округу остварене у години која претходи години за коју се утврђује
паушални приход;
2) место на коме се радња налази;
3) опремљеност радње;
4) број запослених радника и ангажованих чланова породице;
5) тржишни услови у којима се делатност обавља;
6) површина локала;
7) старост обвезника и његова радна способност;
8) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима
обавља исту или сличну делатност;
9) остале околности које утичу на остваривање добити.
Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у
обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на
други начин.
Влада Републике Србије уређује ближе услове, критеријуме и елементе
за паушално опорезивање.
Члан 42.
Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском
органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15
дана од дана уписа у регистар надлежног органа.
Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе
решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 2. овог
члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.
Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај
начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за
паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на
паушално опорезивање.
У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем
наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године
или од почетка наредне године.
Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу
из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге
најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са
законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе
вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.
Пословне књиге и књиговодствене исправе
Члан 43.
Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују
пословне промене на начин одређен овим законом.
Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у
складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са
законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.
Предузетници - оснивачи ортачке радње дужни су да воде пословне
књиге по систему двојног књиговодства.
Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су
да воде само пословну књигу о оствареном промету.
Члан 43а
Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у
складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство и
ревизија.
Члан 44.
У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се
подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са
калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и
прописом из члана 49. овог закона.
Члан 45.
Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води
ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења,
чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.
Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је
приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог
настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и
прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који
уређују рачуноводство и ревизија.
Члан 46.
Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и
трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених
исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже
одговарајуће податке за књижење.
Члан 47.
Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене
исправе држи у пословној просторији.
Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој
фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у
просторијама те фирме.
Члан 48.
Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година
од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије
одређено.
Члан 49.
Министар финансија ближе прописује врсте и садржину пословних
књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства,
начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.
Порески биланс
Члан 50.
Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног
књиговодства састављају годишњи порески биланс.
Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог
састављања доноси министар финансија.
Евидентирање прихода и расхода код банке
Члан 51.
Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва
плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том
рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом
којим се уређује платни промет.
Глава четврта
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА
СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ
Предмет опорезивања
Члан 52.
Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари
по основу:
1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга
дела, студије, рецензије и слично);
2) говорних дела;
3) драмских и драмско-музичких дела;
4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено
писмено или на неки други начин;
5) музичких дела са речима или без њих;
6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан
кинематографији;
7) дела ликовне уметности;
8) картографских дела;
9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на
архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или
уметности;
10) стрипова, укрштеница и слично;
11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе,
представљају самосталну духовну творевину;
12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде
ауторских дела;
13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и
осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као
и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није
друкчије одређено;
14) извођења музичких, књижевних и других дела;
15) коришћења изведених музичких материјала;
16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима
као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;
17) ликовних дела из области примењених уметности;
18) осталих ауторских дела.
Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17)
овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли
- у нацрту или у материјалу - у гранама примењених уметности, као што су:
1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво,
метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);
2) уметничка керамика;
3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре,
обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;
4) уметничка решења из области хортикултуре;
5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска,
графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.), као и интарзирани предмети и
предмети од емајла;
6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија,
опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти,
алманаси и сл.);
7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним
фотографији;
8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);
9) уметничка решења за сценографију и костимографију;
10) модно креаторство;
11) решења за индустријско обликовање;
12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и
уметности;
13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати
прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали
карактер оригинала.
Члан 52а
Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна
права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:
1) права интерпретатора;
2) права произвођача фонограма;
3) права произвођача видеограма;
4) права произвођача емисије;
5) права произвођача базе података.
Члан 53.
Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју
обвезник оствари по основу:
1) патената;
2) малих патената;
3) жигова;
4) модела и узорака;
5) техничких унапређења.
Порески обвезник
Члан 54.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине је физичко лице које као аутор, носилац сродних права,
односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу
ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и
права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду
по тим основама.
Пореска основица
Члан 55.
Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске
својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао
при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије
прописано.
Нормирани трошкови
Члан 56.
Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи
нормирани трошкови:
1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику,
мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у
простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и
емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду
текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) - 50% од бруто прихода;
2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са
израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација,
радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање
простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над
извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања
простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за
сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење,
односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и
конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких
дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање
филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у
материјалу - 43% од бруто прихода;
3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и
народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу
емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису
наведена у тач. 1) и 2) овог члана - 34% од бруто прихода.
Члан 56а
Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних
трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57.
став 1. овог закона.
Стварни трошкови
Члан 57.
Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном
износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији,
организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим
правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.
Обвезнику - аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев уместо
нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и
очувању прихода, ако за то поднесе доказе.
Обвезнику - власнику права индустријске својине, признају се као
трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:
1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената,
жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног
органа за њихову заштиту;
2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената,
жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део
пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди
стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о
реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација
проналазача;
3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали
патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да
су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу,
односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је
прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни
трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа
струковна организација проналазача.
Пореска стопа
Члан 58.
Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине износи 20%.
Временско разграничење прихода
Члан 59.
Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине
које је обвезник - аутор, носилац сродних права или власник права индустријске
својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом
утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова
колико је година дело стварано, а не дуже од пет.
У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни
део прихода.
Процена пореске основице
Члан 60.
Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго
ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или
другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са
организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од
уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом
који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без
признавање нормираних, односно стварних трошкова.
Глава пета
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА
Предмет опорезивања
Члан 61.
Приходом од капитала сматрају се:
1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по
виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;
2) дивиденде и удели у добити;
3) примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу
учешћа у добити - у новцу или путем доделе или опцијске куповине сопствених
акција;
4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од
стране власника привредног друштва за њихове приватне потребе, извршене у
складу са законом (у даљем тексту: узимање из имовине привредног друштва);
5) примање члана отвореног инвестиционог фонда по основу права на
сразмерни део прихода од инвестиционе јединице тог фонда.
Каматом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се и део прихода
остварен код отуђења или откупа дисконтне дужничке хартије од вредности
који представља разлику између набавне и продајне цене, односно између
набавне и откупне цене дисконтне дужничке хартије од вредности.
За дисконтну дужничку хартију од вредности из става 2. овог члана
сматра се и безкупонска дужничка хартија од вредности.
Каматом по купонској дужничкој хартији од вредности не сматра се онај
део разлике у цени који представља капитални добитак.
Министар финансија ближе уређује начин утврђивања камате и
капиталног добитка из става 4. овог члана.
Члан 61а
Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за
износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног
капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се
уређују услови и поступак промене власништва друштвеног односно државног
капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене
дивиденде.
Порески обвезник
Члан 62.
Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује
те приходе.
Пореска основица
Члан 63.
Опорезиви приход од капитала чини остварена камата из члана 61. став
1. тачка 1) овог закона, као и позитивна разлика остварена отуђењем или
откупом дисконтне дужничке хартије од вредности из члана 61. ст. 2. и 3. овог
закона, за период од дана стицања до дана отуђења или откупа те хартије.
Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тач. 2) до 5) овог
закона чини приход исплаћен (расподељен) обвезнику, односно остварен
узимањем из имовине привредног друштва , као и примање по основу права
члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од
инвестиционе јединице. Ако је примање остварено у неновчаном облику,
вредност тог примања се процењује према упоредивој тржишној вредности.
Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од капитала по
основу дивиденди и удела у добити, односно по основу права на сразмеран део
прихода инвестиционе јединице, из члана 61. став 1. тач. 2) и 5) овог закона, за
резидента Републике чини 80% бруто дивиденди или удела у добити
исплаћених (расподељених) обвезнику, односно прихода од инвестиционе
јединице по основу сразмерног дела.
Пореска стопа
Члан 64.
Стопа пореза на приходе од капитала износи 20%.
Пореска ослобођења
Члан 65.
Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:
1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених
или по виђењу);
2) по основу дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима
је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената,
чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе или Народна банка Србије.
Глава шеста
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
Предмет опорезивања
Члан 66.
Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари
издавањем у закуп или подзакуп непокретности, а нарочито: земљишта,
стамбених и пословних зграда, делова тих зграда, станова, делова станова,
пословних просторија и гаража.
Приходе од непокретности из става 1. овог члана чине остварена
закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао
закупац, односно подзакупац.
Порески обвезник
Члан 67.
Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које
издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.
Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који
непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване
самосталне делатности.
Пореска основица
Члан 68.
Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 66.
став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.
Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од
непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља
путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани
трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.
Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо
нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при
остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.
Стварним трошковима сматра се и износ једногодишње амортизације,
обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре
средстава за амортизацију.
Ако је обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, од
закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.
Пореска стопа
Члан 69.
Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.
Паушално опорезивање
Члан 70.
Ако је пријављени приход од непокретности мањи од оног који би се
могао постићи на тржишту, надлежни порески орган ће приход од
непокретности утврдити у висини прихода који се могу постићи на тржишту.
Као приход из става 1. овог члана узима се закупнина која се може
постићи према месним приликама, упоређивањем са закупнином за сличне
објекте који се издају у закуп под приближно сличним условима.
Временско разграничење прихода
Члан 71.
Приходи од непокретности у виду закупнине која је примљена за више
година одједном, приликом утврђивања прихода, деле се на захтев обвезника на
онолико једнаких делова колики је број година за коју је закупнина плаћена, а
не дуже од пет.
У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни
део прихода.
Глава седма
ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ
Појам капиталног добитка и капиталног губитка
Члан 72.
Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари
продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):
1) стварних права на непокретностима;
2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском
земљишту;
3) ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске
својине;
4) удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности,
осим дужничких хартија од вредности;
5) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог
фонда, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове;
6) инвестиционе јединице добровољног пензијског фонда;
7) акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна
члана добровољног пензијског фонда.
Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по
основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у
цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.
Капиталним добитком сматра се онај приход који обвезник, као члан
отвореног, затвореног, односно приватног инвестиционог фонда, оствари као
разлику између куповне и откупне цене инвестиционе јединице, акција, односно
удела, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.
Капиталним добитком сматра се онај део разлике између акумулираних
средстава повучених једнократном исплатом, програмираном исплатом или
куповином ануитета из добровољног пензијског фонда и висине уплаћеног
пензијског доприноса.
Капитални добитак представља разлику између продајне цене права,
удела, односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према
одредбама овог закона.
Кад је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални
губитак.
Обвезник који је право, удео или хартију од вредности пре продаје
држао у свом портфељу пре 24. јануара 1994. године не остварује капитални
добитак њиховом продајом.
Члан 72а
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује код преноса права,
удела или хартија од вредности у следећим случајевима:
1) брисана («Службени гласник РС», бр. 31/09)
2) ако се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у
правој линији;
3) ако се пренос врши између разведених брачних другова, а у
непосредној је вези са разводом брака.
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује на приход остварен по
основу преноса дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је
уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената,
чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе или Народна банка Србије.
Члан 72б
Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који
изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у
складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске
планове, не сматра се капиталним добитком.
Одређивање капиталног добитка
Члан 73.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона,
продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју
утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од
тржишне.
Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се
цена без пореза на пренос апсолутних права.
Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се
сматра тржишна цена права које се даје у размену.
Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена
инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног
друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за
откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је
друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе
фондове.
Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског
фонда, продајном ценом се сматра износ исплаћених акумулираних средстава
члану пензијског фонда на име његовог удела у нето имовини пензијског фонда,
сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске
планове.
Члан 74.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона,
набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео, или
хартију од вредности, односно цена коју је утврдио порески орган у складу са
овим законом.
Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности
имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за
накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно
закону који уређује инвестиционе фондове.
Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског
фонда, набавном ценом се сматра износ новчаних средстава по основу
пензијских доприноса уплаћених у добровољни пензијски фонд, односно износ
новчаних средстава уплаћених у добровољни пензијски фонд који одговара
проценту средстава повучених програмираном исплатом.
Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену
из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже
износ трошкова изградње, тржишна цена непокретности која је узета или могла
бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по
основу пореза на имовину.
Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог
члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана продаје.
Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом из
става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно
плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се
трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности.
Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавном ценом
из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно
плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност.
Набавна цена из става 1. овог члана увећава се индексом раста цена на
мало од дана стицања до дана продаје, према подацима републичког органа
надлежног за послове статистике, а у случају непокретности и умањује по
основу амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из
номенклатуре средстава за амортизацију.
Члан 75.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном
или наслеђем после 24. јануара 1994. године, набавном ценом из члана 74. став
1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац
стекао то право, удео или хартију од вредности, ако се не може утврдити та цена
онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије
од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца.
Ако је обвезник из става 1. овог члана, право, удео или хартију од
вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео
или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавна цена
утврдиће се према тржишној вредности тог права, удела или хартије од
вредности на дан 24. јануара 1994. године.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о
доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона
сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или
могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту
њиховог стицања од стране обвезника.
Пореска основица
Члан 76.
Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини
капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.
Пореска стопа
Члан 77.
Стопа пореза на капитални добитак износи 20%.
Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака
Члан 78.
Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од
вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом
другог права, удела или хартије од вредности у истој години.
Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални
губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година на рачун
будућих капиталних добитака.
Пореско ослобођење
Члан 79.
Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90
дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног
питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на
остварени капитални добитак.
Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности,
средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог
члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.
Министар финансија ближе уређује критеријуме за остваривање права
на пореско ослобођење из става 1. овог члана.
Члан 79а
Повлачење акумулираних средстава по основу удела члана у нето
имовини добровољног пензијског фонда која се, по налогу и за рачун члана
фонда улаже у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који
уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, ослобађа се пореза
на капитални добитак.
Порески кредит
Члан 80.
Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог
закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска
обавеза му се сразмерно умањује.
Глава осма
ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ
Предмет опорезивања
Члан 81.
Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем
у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од
игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских
стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.
Приходи од давања у закуп покретних ствари
Члан 82.
Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних
средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у
закуп.
Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и
других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих
реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.
Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се
одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.
Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо
нормираних трошкова признати трошкове амортизације, финансирања,
инвестиционог и текућег одржавања имовине и друге стварне трошкове које је
имао у вези са стварима које је дао у закуп.
Ако је пријављени приход од давања у закуп покретних ствари мањи од
оног који би уобичајено могао да се постигне на тржишту, надлежни порески
орган ће овај приход утврдити у висини прихода који би се могао постићи на
тржишту, у складу са чланом 70. овог закона.

( L

Zakon o porezu na dohodak gradjana - deo IV - 25.05.2009.

jelence — Mon, 25 May 2009 10:29:30 +0200

- deo IV -

( U CELOKUPNU ZAKONSKU REGULATIVU IZ OBLASTI KNJIGOVODSTVA SE ULAZI PUTEM MENIJA "ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA" )

PITANJA I OGOVORI SU PREBACENI NA FORUM

Глава пета
ЈЕМСТВО, ПОВРАЋАЈ ПОРЕЗА И ЗАСТАРЕЛОСТ
Јемство
Члан 157.
За исплату пореза по одбитку јемчи солидарно исплатилац прихода.
Члан 158.
За исплату пореза на приходе од пољопривреде и шумарства и на
приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви
пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе
чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.
У случају кад евиденција власника, имаоца права коришћења или
плодоуживаоца земљишта у катастру земљишта не одговара стварном стању, за
исплату пореза на приходе од пољопривреде и шумарства супсидијарно јемчи
лице које користи земљиште, а које утврди надлежни порески орган.
Члан 159.
Ако је порески дужник, да би избегао обавезу плаћања пореза, отуђио
имовину правним послом у корист лица која нису чланови његовог
домаћинства, надлежни порески орган може такав посао побијати пред судом,
ако је купац знао за такву намеру пореског обвезника.
Члан 160.
Порески дужник који отуђује опрему или инвентар који му служи за
обављање делатности или отуђи радњу у целини, дужан је претходно да
подмири своје пореске обавезе.
Ако нови власник преузме имовину из става 1. овог члана, а порез није
плаћен, за наплату доспелог пореза јемчи солидарно са пореским дужником до
висине вредности преузете имовине.
Члан 161.
Лице које власнику путујуће забавне радње, односно приређивачу
забавних приредби уступа уз наплату или бесплатно свој стамбени или
пословни простор, одговара солидарно са пореским дужником за све обавезе на
приходе који су у вези са одржаном приредбом.
Члан 162.
Ако порески дужник умре пре него што се утврди висина обавезе,
утврђивање обавезе извршиће се наследницима.
Наплата утврђене обавезе извршиће се од наследника највише до висине
вредности наслеђене имовине.
Повраћај пореза и право на камату
Члан 163.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Застарелост
Члан 164.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 165.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Део пети
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 166.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
правно лице ако:
1) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез
по одбитку ( члан 21б став 6, члан 21в став 7, члан 21д став 3, чл. 101 , 103. и
107а );
2) обвезнику не изда обрачун са подацима о исплаћеним приходима на
које се порез плаћа по одбитку ( члан 106 );
3) не достави Пореској управи у прописаном року пријаву за упис у
Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима, а организује извођење
естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма (
члан 108а ст. 3, 4. и 5);
4) са интерпретатором, менаџером или другим ангажованим лицем на
извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног
програма не закључи уговор или ако Пореској управи у прописаном року не
достави писмено обавештење о закљученим уговорима ( члан 108а став 8);
4а) Пореској управи, према месту свог седишта, не поднесе пријаву за
упис у Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација,
органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе
и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате, у
року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа
( члан 108б став 2).
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 100.000 динара, казниће се за прекршај правно лице код кога је
прекршајном радњом из става 1. овог члана избегнуто плаћање пореза.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном
лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном
органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000
динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном
од 50.000 до 500.000 динара.
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 50.000 динара, казниће се за прекршај предузетник који прекршајном
радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
Члан 167.
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај
предузетник ако:
1) пословне књиге не води у складу са чл. 43. до 48. овог закона;
2) пореском органу не достави све податке од значаја за утврђивање
капиталних добитака ( члан 35 );
3) у пореском билансу не искаже посебно вредност трансакција са
повезаним лицима у складу са принципом "ван дохвата руке" ( члан 35 );
4) у прописаном року не пријави пореском органу отуђење основних
средстава, за која је остварио порески подстицај ( члан 39 );
5) не састави порески биланс, односно не састави га у прописаном року и
на прописани начин ( члан 50. );
6) ако не врши плаћања преко текућег рачуна код банке или не води
средства на текућем рачуну или ако примљени готов новац не уплати на текући
рачун ( члан 51 );
7) у прописаном року не поднесе пореску пријаву, односно порески
биланс или у пријави, односно пореском билансу да нетачне податке што је за
последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано
остваривање права на пореске подстицаје или уз пореску пријаву не достави
остала прописана документа и податке или пореску пријаву поднесе
ненадлежном органу (чл. 91 , 93 , 94 , 95. и 98 );
8) по отпочињању обављања делатности у прописаном року не поднесе
пореску пријаву или неда процену прихода за прву пословну годину ( члан 94.
став 1);
9) по трајној или привременој одјави обављања самосталне делатности у
прописаном року не поднесе пореску пријаву за коначно утврђивање пореза,
односно за утврђивање пореза до дана привремене одјаве ( члан 94. став 2);
10) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез
по одбитку на приходе које оствари нерезидентно правно лице ( члан 104 );
11) не изврши уплату месечне аконтације пореза или не изврши уплату у
прописаном року ( члан 112. и члан 118 );
12) у прописаном року не изврши уплату пореза на основу пореског
биланса или разлику између уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем о
коначној обавези ( члан 114 ).
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 50.000 динара, казниће се за прекршај предузетник који прекршајном
радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
Члан 168.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара, казниће се за прекршај
обвезник физичко лице ако:
1) не поднесе пореску пријаву у прописаном року, или је не поднесе
надлежном пореском органу или у пријави не наведе тачне податке од којих
зависи висина пореза (чл. 91 , 92 , 95 , 96. и 98 );
2) не обрачуна и не уплати порез по одбитку у прописаном року или не
поднесе надлежном пореском органу пореску пријаву о обрачунатом и
плаћеном порезу у прописаном року ( члан 107 );
3) не изврши уплату пореза или не изврши уплату у прописаном року (
члан 112. и члан 118 ).
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 5.000 динара, казниће се за прекршај обвезник физичко лице које
прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
Члан 169.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 170.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 171.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 172.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 173.
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на
доходак грађана («Службени гласник РС», бр. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96,
24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 25/99, 27/99,
33/99, 48/99 и 54/99).
До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се
прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.
Члан 174.
Поступак утврђивања аконтације пореза за 2001. годину на приходе од
пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности који је
започет по одредбама закона из члана 173. став 1. овог закона, окончаће се у
складу са тим законом.
Члан 175.
Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није
правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по
одредбама овог закона.
Члан 176.
Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године,
саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене
овог закона.
Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском
органу до 15. јула 2001.године.
Члан 177.
Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на
пореско ослобођење по основу новоосноване радње или право на пореску
олакшицу по основу улагања страног капитала, у складу са законом из члана
173. став 1. овог закона, има право да користи то ослобођење, односно
олакшицу до истека рока до кога је утврђена.
Члан 178.
Годишњи порез на доходак грађана за 2001. годину утврђује се и плаћа
по одредбама овог закона, с тим што ће се прописани износи из члана 87. ст. 1. и
2, члана 88. став 1. и члана 89. став 1. овог закона ускладити са процентом раста,
односно смањења зарада за период од ступања на снагу овог закона до 31.
децембра 2001. године.
Члан 179.
За период од 1. јануара 1999. године до дана почетка примене овог
закона, на камату по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача,
у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у
складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње
грађана, не плаћа се порез на приходе од капитала.
Члан 180.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном
гласнику Републике Србије», а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим
одредаба о порезу на зараде и друге приходе које се примењују од 1. јуна 2001.
године и члана 123. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.
ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 80/02)
Члан 16.
Одредбе члана 13. став 1. и члана 14. овог закона примењују се код
утврђивања годишњег пореза на доходак грађана за 2002. годину.
Члан 17.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном
гласнику Републике Србије», а примењиваће се од 1. јануара 2003. године, осим
чл. 3. и 9. који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 135/04)
Члан 70.
За 2004. и 2005. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход.
Члан 71.
Обавеза пореза по коначном обрачуну за 2004. годину за обвезнике на
приходе од самосталне делатности и на приходе од пољопривреде и шумарства
који порез плаћају на опорезиву добит, утврђује се у складу са прописима који
су важили до дана почетка примене овог закона.
Порески биланс за 2004. годину, обвезници из става 1. овог члана
саставиће у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог
закона.
Члан 72.
На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен
у 2004. години примењују се одредбе овог закона.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 62/06 и 65/06)
Члан 33.
Послодавац који на дан ступања на снагу овог закона исплаћује зараду,
односно плату, дужан је да Пореској управи према месту свог седишта, на
обрасцу из члана 29. овог закона, поднесе пријаву за упис у регистар из тог
члана, најкасније до 30. новембра 2006. године.
Члан 34.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
послодавац - правно лице ако у року из члана 33. овог закона не поднесе пријаву
за упис у регистар из тог члана.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном
лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном
органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000
динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном
од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 35.
Порез на зараде које су остварене закључно за месец новембар 2006.
године, обрачунава се и плаћа у складу са прописима који су важили до дана
почетка примене овог закона.
Послодавци који су до дана почетка примене овог закона извршили
исплату дела зараде за месец децембар 2006. године и платили порез на зараде,
а после почетка примене овог закона врше исплату другог дела или коначну
исплату зараде за тај месец, обрачун и плаћање пореза на зараде код коначне
исплате врше у складу са овим законом.
Члан 36.
Повластицу из чл. 9. и 10. овог закона може да оствари послодавац који
на дан 1. септембра 2006. године има најмање исти број запослених као и на дан
ступања на снагу овог закона.
Члан 37.
За 2006. и 2007. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход.
Члан 38.
На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен
у 2006. години примењују се одредбе овог закона.
Члан 39.
Прво усклађивање динарских износа, сагласно члану 3. овог закона,
извршиће се у јануару 2008. године.
Изузетно од става 1. овог члана, прво усклађивање динарских износа из
члана 5. и члана 26. овог закона, извршиће се у јануару 2007. године, за период
од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 31.
децембра 2006. године.
Усклађени динарски износи из става 2. овог члана примењују се од
првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.
Члан 40.
Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније до 31. децембра
2006. године.
Члан 41.
Овај закон примењиваће се од 1. јануара 2007. године, осим члана 1 , став
9. у делу који се односи на ПДВ надокнаду, као и одредаба чл. 4. и 8 , који ће се
примењивати од дана ступања на снагу овог закона и чл. 2 , 9. и 10 , који ће се
примењивати од 1. септембра 2006. године.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 31/09)
Члан 16.
За 2010. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход.
Члан 17.
Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица
или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, која су исплаћена до дана
ступања на снагу овог закона, ослобођена су од пореза на зараду у складу са
прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.
Примања физичког лица - странца резидента из става 1. овог члана, која
су исплаћена после ступања на снагу овог закона, рачунаће се у доходак из
члана 87. став 7. Закона о порезу на доходак грађана («Службени гласник РС»,
бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 - исправка) за
утврђивање годишњег пореза на доходак грађана.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 44/09)
Члан 2.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у
«Службеном гласнику Републике Србије».