Političke reakcije
http://politickereakc.blog.rs/blog/politickereakc
politickereakc2026-06-17T14:54:18ZVojvođanskih 7%
http://politickereakc.blog.rs/blog/politickereakc/generalna/2009/08/13/vojvodjanskih-7
25.04.2009.<br /><br /> Ne mogu da verujem! Prvo vlada Vojvodini ne da Ustavom zagarantovanih 7% sredstava iz budžeta Srbije, objašnjavajući da smatraju da ta odluka nije protivustavna, a sad kad su ucenjeni pretnjom Vojvođanskih stranaka da neće glasati za rebalans tog budžeta, daju im i više nego što im je Ustavom zagarantovano. Ko je ovde lud? Da li je ovo još jedan vladin marketinški potez? Kakav je to «dil» napravljen između Vojvođanskih stranaka i vlade i na čiju štetu? To ćemo saznati verovatno kasnije, a možda i nikad. Naš javni servis nam često daje informacije «na kašiku», a najčešće su to polovične informacije, tako da ne znam da li ćemo ikad saznati zašto vlada daje Vojvodini više nego što je Ustav obavezuje, koliko je to više, čime ima nameru da taj potez opravda u ovoj krizi i koga je od budžetskih korisnika zbog te «lake ruke» zakinula? To bi verovatno bila pitanja mnogih koji su danas čuli tu informaciju, ali mene najviše zanima zašto je vlada dozvolila sebi da uopšte pomisli da sme da prekrši Ustav. Ako Vojvodini po Ustavu sleduje 7% sredstava iz budžeta Srbije, to bi za vladu trebalo da bude «sveto pismo». Tako bi se vreme utrošeno u te bespotrebne pregovore iskoristilo za nužno rešavanje mnogih problema koje je ova kriza, bilo naša ili svetska, izbacila na površinu. Zašto gubiti vreme na nešto što je samim Ustavom zagarantovano? Ove vlade svi treba da se dobro pazimo. Danas je pokušala da Vojvodini zakine njeno Ustavno pravo, a sutra bi mogla da zavuče ruku u džep i građanima cele Srbije. Nedavno je nešto slično pokušala da učini kad je isprobavala puls građana, stidljivo puštajući u etar informaciju o svojoj nameri da udari porez na sirotinjske plate. Za sada nije u tome uspela, jer je bilo više nego očigledno da se puls građana veoma ubrzao, ali oprez nije na odmet, jer mogla bi to pokušati ponovo. <br /><br /> <br /><br /> 27.04.2009.<br /><br /> Nije prošlo ni dva dana, a vojvođanskih “više od 7%» postaje tačno 7% budžetskih sredstava. Vlada je, majčinskim rečima, pokušala da oraspoloži vojvođanske stranke, misleći da će oni na ono «više» nasesti i na takvu velikodušnost odgovoriti bezuslovnom podrškom rebalansu budžeta koji vlada predstavlja kao slamku spasa za funkcionisanje države u ovoj «svetskoj» krizi. Možda je očekivala i zahvalnost u stilu: »Hvala, hvala, hvala, vrlo ste ljubazni, ma nije trebalo...» Ministarka finansija je konačno uspela da pročita Ustav Srbije i odlučila da ga ispoštuje. Blago nama kad Ustavom zagarantovano pravo zavisi od volje vladinih ministara! <br /><br /> Taman pomislite da je naša ministarka konačno odlučila da ispoštuje Ustav, kad ono - šipak. Ispostavilo se da je, u stvari, samo premijer smatrao da Ustav ne sme da se prekrši i obećao, u pregovorima koje je vodio sa vojvođanskim strankama, da će Vojvodina dobiti savojih 7%. Ma, šta ima on da se meša? Ministarka odlučuje i tačka! Naravno da je ona bila suptilnija od mene. Ja sam samo sve ovo tako doživela. Ona je finim, nežnim rečima izjavila da su vođeni pregovori sa vojvođanskim strankama i da će oni sigurno dobiti tačno 7%, ali ne odmah, nego tek kad izglasaju rebalans budžeta (za svaki slučaj), a to će biti vrlo brzo, na što su svi pristali, tako da će novac za funkcionisanje Vojvodine dobiti u junu umesto u maju, što je isto. Pa baš teško da je isto! Najinteresantnije je to što su se ti razgovori vodili nekim nemuštim jezikom. Kako se čini, niko nikoga nije razumeo ili nije ni slušao. LSV je razumela da će novac u Vojvodinu stići odmah i da su se to dogovorili sa premijerom i ne znaju o čemu gospođa Ministarka priča, a stranka Mađarske manjine se još ne izjašnjava. Premijer bi verovatno sutra trebalo nešto da progovori u vezi sa svim tim, ali ako se to i ne dogodi, nikom ništa, ta on je samo premijer, predsednik mu još nije štiklirao govor! Ako Vojvodina odmah ne dobije svojih 7%, LSV neće podržati rebalans budžeta. Dobro sam čula, verujte! E, baš da vidim i to čudo! Sutra će vlada gospodo izvući iz rukava neki novi «omnibus» predlog i ništa od premijerovog obećanja, a znamo kako se završi sve kad se LSV-u pomene omnibus! Premijer je obećanje dao samo u načelu, a sutra ćemo čuti pojedinosti na koje «nisu» pristale vojvođanske stranke, a na 7% neće ni pristati ako novac Vojvodina ne dobije odmah, zar ne?! Ljudi, šta bi sa Ustavom? Pa vi ste ga pravili! Hoće li neko nešto da radi? Nije valjda da vlada nema posla? Ameriku će da iz krize izvuče svinjski grip iz Meksika koji se, naravno, pojavio baš u susedstvu, a kako se brzinom zvuka teleportuje u Evropu, i ona će uspeti da se iščupa, Rusija će debelo profitirati od Evrovizije, pogotovo ako pobedi pesma iz Velike Britanije koja je, naravno, pobednička, a Srbiju, kako se sada čini, iz krize izvlači vojvođanskih 7% u budžetu. Ako to ne bude dovoljno, još uvek je tu «sitna boranija» koja bi, radi solidarnosti, sigurno pristala platiti porez od 6%. Zašto da ne? Ako vojvođanske stranke toliko vole Srbiju i daju čak 7% za spas od krize, narod je sigurno voli više pa će konačno dati 6%, naravno, u obliku poreza, ne zajma! Ako vam se nešto učinilo poznato, to je sigurno slučajno. Šta ono bi sa Ustavom? Pa kriza je!<br /><br />29.04.2009.<br /><br />Sve se završilo baš kako sam i očekivala. Neko bi rekao: “Tresla se gora, rodio se miš”. Međutim, nisam primetila da se nešto treslo niti da se nešto rodilo. To je samo trebalo tako da izgleda- režirani spocijalni efekti zarad stranačke reklame. Vojvođanske stranke su završile kratku obuku pripremljenu od strane vlade, specijalno za njih, a i malo su se izreklamirale, tek toliko da održe imidž stranaka koje brinu o vojvođanima. Baš je dobro ispalo! Sad smo sigurni da Vojvodina nema nameru nigde da ide. Svi ti strahovi o vojvođanskom separatizmu su samo marketinškog karaktera i vojvođanskim strankama su potrebni samo radi održavanja tenzije. Svi se oni, uostalom, jako dobro razumeju. Nisam se plašila da vlada neće moći da izglasa rebalans budžeta jer takva opcija nije dolatila u obzir. Trebalo je da se dogodi baš ovo što se i dogodilo jer su vuci pokazali tragove, a sve ovo gubljenje vremena sa mlaćenjem prazne slame je moglo biti izbegnuto da su naši političari upoznati šta piše u Ustavu koji su, inače, sami pisali.Politika2009-08-13T18:16:06ZpolitickereakcROMSKA DRŽAVA
http://politickereakc.blog.rs/blog/politickereakc/generalna/2009/04/28/romska-drzava
<hr /><div align="justify"> Već duže vreme je u toku kampanja nevladinih organizacija na teritoriji Srbije da međunarodnoj zajednici pokažu i dokažu da su Srbi rasisti. Prvo su u tu svrhu koristili Albance, a sad sve više koriste Rome. Počeli su od naziva kojim Srbi zovu Rome. Naziv Cigani se koristio toliko dugo da se u narodu ustalio. Mnogi nisu ni znali za naziv Romi. Nisam primetila da to Romima smeta dok to nisu izjavile nevladine organizacije. Ali ako je za Rome to uvredljivo, to je najlakše ispraviti. Iskreno, meni je lepši naziv Cigani. Koristi se u najlepšim pesmama koje pevaju i Romi i Srbi. Do dolaska nevladinih organizacija to nije bio nikakav problem, a sada su i te pesme izgleda postale rasističke. Mislim da bi trebalo da se sami Romi, radi rešavanja nedoumica, konačno obrate Srbima direktno, preko svih sredstava javnog informisanja i izjasne kako žele da ih oslovljavamo. Ja, lično, želela bih da znam da li im zaista smetaju pesme kao što su “Ciganka sam mala”, “Gatala mi Ciganka na travi” i mnoge druge ili pak filmovi u kojima se nazivaju ciganima, pa ćemo se zajednički potruditi da nekako ispravimo te tekstove, a filmove bi smo mogli preraditi ne bi li svima udovoljili. Bojim se da ćemo tako oskrnaviti najlepše pesme sa ovih prostora, ali ako je za viši cilj, kad se mora nije teško. Ako je to želja Roma Srbije, sumnjam da bi bilo kom normalnom Srbinu smetalo da im je ispuni. Naravno, kao što u svakom žitu ima kukolja, tako ima i kod nas. Pored nekih nevladinih organizacija ova tranzicija nam je uvezla i mlade naciste. Ako Nemci uspevaju da se izbore sa svojim mladim, a i sa starim nacistima iako mnogi u svojim domovima čuvaju slike svojih predaka, Hitlerovih saboraca, što ne bismo i mi. Mi tu borbu možemo lakše vojevati jer mi nemamo opterečujuću nacističku prošlost. Ovi novokomponovani nacisti na našim prostorima nemaju nikakva znanja o nacizmu, što je u mnogome krivo školstvo i nebriga društva. Romi i mi smo vekovima živeli zajedno i nikada nismo imali međusobnih problema. Mi se nismo mešali u njihov način života, niti oni u naš, čak smo im ponekad i zavideli na slobodi koju personifikuju. Da li su oni zavideli nama na robovanju civilizaciji i svim njenim pisanim i nepisanim normama? Sumnjam! Pod fašističkom kamom naši i njihovi preci su gubili svoje živote na isti način, pa mi nije jasno zašto bi neki mladi Srbin nosio nacističke simbole i sa ponosom sebe nazivao fašistom, nacistom ili neonacistom, pogotovo ako mu je možda pradeda spaljen u pećima nekog nacističkog logora širom Evrope kao što su Aušvic, Mathauzen ili bliže Jasenovac u Hrvatskoj, a bilo ih je i kod nas kao, recimo, Banjica ili Sajmište. Zašto bi toj usijanoj glavi smetali Romi, kad su i njihovi preci prolazili isti pakao. Međutim, ti mladi fašisti, nažalost i na svu našu sramotu, postoje i sve su krvoločniji. Možda bi čiščenje Srbije trebalo početi upravo od njih. Vlada bi morala da porazmisli o tome i da reaguje brzo kao što do sada nikad nije, ne bi li tako zaštitila ne samo Rome ili druge nacije u Srbiji već i samo srpstvo. <br /> Međunarodna zajednica izgleda da voli da povremeno stvara nove državice na koje može imati uticaj. Ako je sada rešila da pomogne Romima, umesto što ih koristi zarad sopstvenih interesa, što ne proba da Rusiji, koja na svojoj teritoriji ima mnogo Roma, oduzme samo malo teritorije i tako Romima napravi prvu romsku državu? Problem je jedino što bi ta država nužno bila siromašna jer ni ruskim građanima nije lako, mada sumnjam da međunarodna zajednica ima baš toliko smelosti. Ne klonite duhom, gospodo! Predlog ima alternativu! Mislim da niko na svetu, izuzimajući Englesku, naravno, ne bi imao ništa protiv da Amerika dobije još jednu zvezdicu na svojoj zastavi. Baš bi bilo interesantno i vrlo humano da Amerika dobije romsku zvezdicu. Možda bi joj ta zvezdica pomogla da opere ljagu sa svog imena, a i da lakše zadrži Teksas u svom sastavu. Kako sada izgleda, Teksašanima je toliko lepo da su poželeli da se odvoje od matice, a dodeljivanje samo nekoliko procenata teksaške teritorije Romima, sa svom silom koju je Amerika svojim Teksašanima već pokazala, sigurno bi sprečilo separatizam, ulepšalo zastavu, a i pokazalo svetu svu američku humanist i čovekoljublje, jer Romi nemaju svoju državu. Zamislite koliko bi problema bilo rešeno jednim potezom! Kad uveliko pomažu Albancima da dođu do svoje druge države, a čini se i treće, zašto ne bi pomogli Romima da dođu do svoje prve države. Pomogli su Jevrejskom narodu, zar ne!? To znači da odlično znaju kako se to radi, jer već imaju razrađen sistem. Znam da oni to mogu, pa oni sve mogu! Apelujem na Evropsku Uniju da podrži ovaj predlog i da uposli svoje stručnjake kako bi se bez nasilnih radnji i raznih akcija u stilu “Milosrdnog Anđela” obavio posao za dobrobit svih Roma sveta, a da Teksašanima ne zafali ni dlaka s glave. Apelujem i na Ujedinjene nacije jer bi Amerika za takav humanitarni potez međunarodne zajednice bila idealna. Ako nemaju dovoljno stručnjaka, rado čemo im poslati naše eksperte, ako ni zbog čega drugog, makar da nauče kako se pravi nova država, jer mi nemamo pisanih tragova u našoj baštini, suviše su nas često spaljivali, a ko zna za šta bi nam to moglo zatrebati. Treba stalno učiti i raditi na svom usavršavanju. <br /> Tako svi Romi mogu da se dosele u svoju novu državu ako im je loše u ovim u kojima se sada nalaze. Lepo je kad imaš domovinu i možeš uvek da se osloniš na nju kad ti zatreba. Nisam baš sigurna da bi naši Romi, Romi koji žive u Srbiji, odmah pohrlili u tu novu državu. Između naša dva naroda nema mržnje, pa mi se čini da bi oni još dugo, dugo ostali sa nama i zajedno sa nama živeli ovde u Srbiji, pa kako nama, tako i njima. Za rešavanje zajedničkih problema treba strpljenje, a najviše volja i sigurna sam da je ima i kod njih i kod nas. Ako im se obezbedi domovina, oni nestrpljivi Romi bi imali alternativu, mada sam sigurna da bi se vrlo brzo vratili. Romska država treba da se stvori za one Rome koji je žele, kao što se i jevrejska država stvarala za one Jevreje koji su je želeli i nazivali je “obećana zemlja”. Pored toga što postoji Izrael, Jevreji žive i u drugim državama širom sveta, pa zašto ne bi mogli i Romi!? Bilo bi idealno ako bi imali domovinu koja, bar po definiciji, brine o njima! S obzirom na to da i ptice na grani znaju kako je nastala Amerika, mislim da Amerikanci neće imati ništa protiv ovog predloga, a vi!?</div><hr /><div align="right"><strong>Aleksandra D.</strong><br /><br /><br /></div>Politika2009-04-28T02:24:48ZpolitickereakcIDIOTIZAM
http://politickereakc.blog.rs/blog/politickereakc/generalna/2009/04/25/idiotizam
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 10" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 10" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CDragana%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /> <style>/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";}
</style>
<hr width="100%" size="2" /><p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Pre izvesnog vremena jedan
fakultetski obrazovan idiot, govoreći o maloletničkoj delikvenciji na
televiziji, rekao je da je osnovno vaspitanje dece ključno za oblikovanje njihove
ličnosti, a ono uvek izlazi iz kuće. Dakle, za ponašanje svoje dece, najviše su
krivi roditelji. Niko od nas ne može da tvrdi da su roditelji loši ljudi, pa da
su im zato daca loša, pogotovo kad vidite da su maloletni delikventi većinom
deca dobrih roditelja i obrnuto. Mislim da sam otprilike tačno prenela izlaganje
tog idiota. U suprotnom, parafraziranjem sam potrefila suštinu.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span> </span>Baš me zanima na čijem je
istraživanju zasnovano takvo tumačenje, a posebno me zanima ko su bili
zamorčići. Ako su to bili ljudi, nisam sigurna da je za tu svrhu uzeta odgovarajuće
ciljna grupa. Ljudi nisu podobni za istraživanje jer su previše pristrasni, a
za pare su danas u stanju da rade i govore sve što u trenutku pomisle da se od
njih očekuje. Svaki pojedinac ima svoj neprincipijelan stav, naročito ako
pomisle da taj stav ima adekvatnu cenu. To istraživanje je izgleda imalo za
cilj da vlast opravda svoju nemoć ili najverovatnije svoj nemar, ako je
istraživanja uopšte bilo, u šta sumnjam. Ovo bi pre mogla nazvati jednom vrlo
neodgovornom i tendencioznom izjavom pojedinca kome je data šansa da predstavi
sebe i odbrani nemoćnu i neodgovornu vlast. E, lepo je to obavio.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span> </span>Zamislite da su zaista istraživali i
to na pacovima. Prate tako jednu vrlo siromašnu pacovsku porodicu i primete da
tata pacov mlati mladog pacovčića jer je ubio i pojeo svinju koja je, uzgred,
pojela trabant. Da li je tata pacov dobar ili loš roditelj? Zašto mlati malog delikventa?
Bije ga zato što je ubio svinju? Dakle, postao je ubica? Zato što ju je pojeo
sam, a u kući su svi gladni!? Zbog sebičnosti? Zato što ništa nikom nije rekao
o pomenutom događaju, te se dolazi do zaključka da je znao da čini nedozvoljenu
stvar!? Da li se uz sebičnost može dodati i kukavičluk? Zato što je nije ubio
pre nego što je pojela trabant, jer sad nemaju ni kola koja su mogli prodati i
kupiti hranu!? Zbog gluposti? Ne znamo! Ali znamo da je tata pacov zlostavljač
jer zlostavlja dete. Da tata pacov ne zlostavlja svog malog pacovčića, on ne bi
bio delikvent, ne bi ubio svinju niti bi je pojeo, a u najmanju ruku, kad bi to
i uradio, ne bi bio kukavica vać bi je doneo kući i podelio sa svojim gladnim
ukućanima, a samim tim bi pokazao da nije sebičan. Za ubistvo će mu se u tom
slučaju naći olakšavajuće okolnosti jer dobro dete to nije htelo da uradi.
Omaklo mu se ili ga je neko nagovorio, kad je, onako dobar, a izgleda i mnogo
naivan, to uradio. Kaje se, a kaje se i tata pacov što ga nikada nije dobro
izmakljao, jer da jeste možda bi svinja sad bila živa. Ali možda i ne bi, jer
izgleda da i dobri i loši pacovčići ubijaju svinje. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span> </span>Priču o tata svinji i o svinjčetu
delikventu što je pojeo trabant ću za sada izostaviti. Muka mi je i od ove
pacovske priče, a još više od one idiotove o maloletničkoj delikvenciji, kome
su za sve roditelji krivi. Moje je mišljenje da je celo društvo krivo što
svojim zakonima i samim društvenim uređenjem ne omogućavaju roditeljima da budu
češće sa svojom decom i time ih sprečavaju da intenzivno uče decu dostojanstvu,
pravednosti, toleranciji, ljubavi, ali i borbi za opstanak, kad škola to već ne
radi ili radi očigledno pogrešno, već puštaju da se sami snalaze i tako
obavezno prave greške koje ih ponekad mogu koštati slobode, a često i života.
Pošto je porodica stub društva, ono, tj. država treba da stimuliše formiranje
velikih porodica, jer za jednu porodicu opstanak je najvažniji, tako da se
svaki član bori za njen opstanak u zavisnosti od svojih mogučnosti, a one su
ogromne kad je opstanak porodice u pitanju. Roditeljima treba omogučiti često
druženje sa svojom decom kojih treba da bude više od četvoro. Time treba da se
pozabave naši “eksperti”, pa ovakve idiote, nadam se, više nećemo morati
slušati.</p><hr width="100%" size="2" />
<p align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right"><span> </span><strong>Aleksandra D.</strong></p>Politika2009-04-25T22:13:01ZpolitickereakcDA LI I ZA KOGA GLASATI?
http://politickereakc.blog.rs/blog/politickereakc/generalna/2009/04/25/glasanje
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 10" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 10" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CDragana%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /> <hr width="100%" size="2" /><object classid="clsid:38481807-CA0E-42D2-BF39-B33AF135CC4D" id="ieooui"></object>
<style>
st1:*{behavior:url(#ieooui) }
</style>
<style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";}
</style>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Da bih mogla
glasati na budućim izborima, od kojih danas neki od srpskih političara strepe, a
neki ih priželjkuju, moram imati uvid u «ličnu kartu»
svake stranke pojedinačno, odnosno, kratak osvrt na utisak koji su ostavili na
mene od svog nastanka do danas. Posmatrajući srpsku političku scenu u globalu, dobijam
utisak da su sve stranke iste, samo im se nazivi razlikuju. Svi su za ulazak
Srbije u Evropsku Uniju (problematičan je samo način), za saradnju sa Haškim
tribunalom, za borbu protiv kriminala i korupcije… Ipak, treba sagledati svaku
stranku pojedinačno jer utisci mogu da prevare. </p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Da krenem od Demokratske
stranke koja je sad na vlasti iz čijih je redova i predsednik države. Nemam baš
neko lepo mišljenje o toj stranci. Nekako mi deluje dvolično i vrlo
prevarantski. Svakim danom mi sve više liči na KPJ, jedinu partiju bivše Juge.
Imam utisak da joj je baš ta KPJ uzor. Demokratska stranka o svemu donosi
odluke sama, ali kad se pokaže da te odluke nisu dobre ili kad su uhvaćeni u
nekoj malverzaciji kao što su plate u upravnim odborima, bonusi kao nova, za
naše građanstvo, do juče nepoznata demokratska kategorija zarada, uz te iste
plate ili kao što je zapošljavanje “rođaka” na važnim radnim mestima, onda uvek
nađe krivca u nekoj od bivših vlasti, na koje nisu imali zanemarljiv uticaj.
Naravno, po sistemu zatečenog stanja. Oni nikada ni za šta nisu krivi. Međutim,
nisu mnogo učinili da se sanira to zatečeno stanje koje su i oni kritikovali, davno,
kad nisu bili na vlasti, već to isto beskrajno stanje i te kako koriste.
Članovi Demokratske stranke nemaju svoje lično mišljenje. Prosto ne mogu da
verujem da svi oni listom misle isto, od reči do reči, kao po nekom šablonu. Vrlo su poslušni. Troše
mnogo novca za savetnike, što jedino može da znači da o poslovima za koje su
izabrani da obavljaju, nemaju mnogo znanja, pa mi nije jasno, zašto je obavezno
da u Srbiji profesionalni političar bude fakultetski obrazovan?! Pored svih
onih savetnika i pomoćnika sa fakultetskim diplomama, mislim da funkcionerima
Demokratske stranke fakultet uopšte nije potreban. Ovo se ne bi moglo reći samo
za Demokratsku stranku već i za političare iz svih stranaka čija je jedina
svrha postojanja da se dokopaju vlasti, a onda će, naravno, za sve biti krivo
zatečeno stanje. Sada je Demokratska stranka na vlasti i sve su oči uprte u
nju. U odnosu na sve što je nekada predstavljala i kako se nekada reklamirala, od
nje sam očekivala mnogo više odgovornosti, tolerancije, transparentnosti i
poštenja. Sećam se one njihove parole: ”Pošteno Đinđić”. Nažalost, neko se
potrudio da njega više nema, tako da nikada nećemo saznati da li bi sada bilo
isto ovako da je on živ. U nedostatku argumenata se u Srbiji uvek koristilo
oružje. Možda će se to promeniti ulaskom Srbije u EU. Kažem možda, jer su i oni
pokazali da im nije strano korišćenje oružja u nedostatku argumenata. Izgleda
da na ovom svetu ne može baš ništa biti idealno. Ne sviđa mi se ni način na
koji demokrate vode dijalog sa svojim neistomišljenicima. Suviše su napadni i
netolerantni, upadaju sagovorniku u reč i na taj način ne dozvoljavaju da se
čuje drugo mišljenje kojem bi oni mogli argumentovano parirati. Ne žele čak ni
da se čuje odgovor na pitanje koje su nekom sami postavili. Pred svake izbore
obećavaju mnogo, a ispunjavaju malo, gotovo ništa. Verujem da oni tokom cele
kampanje i te kako znaju šta se od obećanog može, a šta ne može ispuniti, tako
da se takav način kampanje i odnos stranke prema glasačima može nazvati prevarantskim.
Znam da bi se oni opravdali na njima svojstven način, recimo, da nisu oni za to
krivi već da su okolnosti bile drugačije prilikom davanja obećanja, a sasvim
drugačije posle. Uvek sam verovala da je odgovorna vlast, između ostalog i ona
koja ume da vidi malo unapred. “Ko na brdu ak` i malo stoji, više vidi neg`
onaj pod brdom!” Očigledno se slažem sa Njegošem! Ne znam koliko je dobro što
je Demokratska stranka na vlasti, jer s obzirom na ono što je do sada pokazala,
od nje ne očekujem mnogo. Da zna ili da hoće mogla bi mnogo više. Možda sam joj nesvesno svalila teret koji ona nije u
stanju da ponese, da bude primer demokratije u Srbiji. Izgleda da ona to nije u
stanju. Ali ko jeste? Da li je to ono što je danas važno? Ne znam! Znam samo da
je ova stranka na vlasti i da joj je upravo zbog toga danas potrebna pomoć i to
najviše zato što je ta pomoć potrebna Srbiji. Međutim, zbog svoje sujete i
prepotencije ne zna da je zatraži. Ne mogu da je u potpunosti krivim zbog toga,
jer kakva nam je politička scena nema ni od koga među kolegama da zatraži pomoć,
čak i kad bi znala kako se to radi, a kako se čini, građani Srbije bi i takav
uzaludan pokušaj morali debelo da plate. Zatražiti pomoć od stranački
neopredeljenih građana, koji mogu biti vrlo veliki stručnjaci, izgleda da nije
na liniji Demokratske stranke, a pomoć od stručnjaka iz redova opozicije je
očigledno ravna izdaji stranačkih interesa. Ta stranka ima jednu frakciju koja
se registrovala kao posebna stranka pod imenom Liberalno Demokratska Partija - LDP.
DS i LDP nisu u koaliciji, jer se u tom slučaju ne bi mogla formirati vlada.
Koalicioni partneri DS-a nisu
hteli da formiraju koaliciju sa DS-om ako u toj koaliciji bude LDP. To je
stranka koja smatra da realno gleda na situaciju u kojoj se Srbija nalazi i
jedna je od retkih stranaka koja zagovara priznanje državnosti Kosova, pa nije
ni čudo što je mnoge stranke ne žele u koaliciji. Vrlo je slična Demokratskoj
stranci, što je i logično, jer je potekla iz nje. Meni se čini da je njima žao
što nisu u sastavu velike DS, pa joj stalno daju podršku i pomažu joj da
opstane na vlasti čak i kad se neki koalicioni partneri DS-a ne slažu sa
odlukama koje ta stranka donosi. Vrlo dvolično zvuče kritike LDP-a na odluke DS-a
kad posle tih kritika i neslaganja ipak daju svoj glas za sprovođenje svih
odluka DS-a. Mnoge stavove koje ta stranka zagovara, mogla bih da prihvatim, neke
i ne bih, ali kad zgaze svaki svoj stav podrškom koja taj stav negira, vidim
neprincipijelnost, licemerje i dodvoravanje vladajućoj stranci, tj. njihovoj
voljenoj DS. Ponekad se zapitam, da li su oni posebna stranka ili frakcija u
DS-u. Njihovo ponašanje na političkoj sceni Srbije pokazuje da su oni u tajnoj
koaliciji sa DS-om i ne verujem da ostali koalicioni partneri DS-a to ne vide.
Važno je biti na vlasti! Ta tajna koalicija nekim partnerima ne smeta dok je
tajna, a oni će se praviti da to ne primećuju, jer je tako bolje za njihov
rejting koji bi vidno oslabio kad bi se saznalo da su u koaliciji i sa LDP-om koja
nije ni malo omiljena stranka u redovima njihovih glasača. Ne mogu ni za ovu
stranku da glasam. Mislim da bih, glasajući za LDP prekršila Ustav Srbije, ma
šta ja mislila o njemu. Taj Ustav je ipak važeći i dok je takav, ne mogu sebi
dozvoliti da ga kršim i u tome su moji principi dijametralno suprotni stavovima
LDP-a.
</p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Koalicioni
partneri u vlasti sa DS-om su G17+, SPO i SPS sa JS-om i Penzionerskom strankom,
kao i stranke manjina o kojima neću ništa komentarisati, jer nisam pripadnik nijedne
manjine. Smatram da svaka manjina treba da bude zastupljena u političkom životu
Srbije. Manjine takođe treba da daju svoj doprinos boljem životu građana u
Srbiji. Ovo je ipak i njihova zemlja, zemlja u kojoj žive, rade, rađaju se i
umiru, kao i svi mi. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Penzionerska stranka je, po mom mišljenju,
jedna prava pravcata smejurija. Svaka stranka ima među svojim članovima
penzionere, a ovi su nešto posebno ili vrlo posebni penzioneri koji su osnovali
posebnu stranku i tako se suprotstavili svojim kolegama. Jedni penzioneri rade
protiv penzionera, a drugi u interesu penzionera. Nije - nego. Neću glasati za
njih ni kad budem u penziji, ako uopšte uz ovakve političare i njihove
stranačke programe dočekam penziju. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> SPS ili Socijalistička Partija Srbije je
Miloševićeva stranka koja nas je svojom nesposobnošću i odsustvom diplomatije i
svake logike uvukla u građanski rat i dovela u situaciju da se decenijama
diplomatskim putem moramo boriti za očuvanje celovitosti teritorije, što iz
perspektive građanina izgleda kao Sizifov posao, i tako olakšala teroristima da
formiraju kvazi-državu na našoj teritoriji. Lepo društvo za srpske demokrate.
Kažu da se SPS promenio. Ja pamtim onu narodnu poslovicu: ”Vuk dlaku menja, ali
ćud nikada”. Svaku rečenicu koju o njima napišem obavezno prati gorčina. Da bih
neutralisala ovaj gorak ukus, biću kratka. Ne moram ni da govorim da za njih
neću glasati. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> SPO je stranka koja se smatra
legendom demokratskog otpora Miloševićevom režimu. Međutim, zbog svog ne
angažovanja i poklanjanja bezuslovne podrške DS-u, teško da su sada u stanju da
samostalno izađu na izbore ne bojeći se cenzusa. Bez konsultacija sa
simpatizerima, bez osluškivanja tih istih građana koji su sa tom strankom, rame
uz rame, vojevali sve demokratske bitke na ulicama srpskih gradova, stvorili su
od sebe marginalnu stranku, a svoje simpatizere zanemarili. Njih je bilo toliko
da bi sada, da su ostali dosledni svojoj borbi, bili najveća stranka na srpskoj
političkoj sceni. Svi se danas pitaju: Šta se to dogodilo?! Ali u borbi za prestiž unutar već skoro
zaboravljene koalicije “Zajedno” (DS, SPO, GSS), Demokratska stranka je bila vuk
koji je pojeo dva jagnjeta ili jedno jagnje i jednog vuka, kako hoćete.
Uglavnom, borba je bila, kao i svaka koju vodi DS, neprincipijelna, netolerantna,
nepoštena i nepoštedna. Našli su se na putu ljutoj mašini. Da li je mašina još
ljuta? Malo je čini se, popustila. Sad je brižna. Ono malo SPO-a što se
naknadno sakupilo i rešilo da pokuša da makar opstane, da bude prisutno na
političkoj sceni, DS uzima u svoje okrilje kao partnera u koaliciji da vodi
majčinsku brigu o legendi koju treba čuvati od zaborava. Ako se SPO uskoro ne
trgne iz tog transa, zaista bi joj se to moglo i dogoditi. Međutim, s obzirom
na tradiciju kratkog pamćenja, sumnjam da će ih njihov odlazak u legendu
sačuvati od zaborava, pogotovo ako DS odluči da to ne odgovara njenim
stranačkim interesima. SPO se sada ponaša kao da joj do glasova birača ni malo
nije stalo, pa zašto bih se, u tom slučaju i ja uopšte trudila. Za sada je
svaki moj pokušaj da razumem ovu stranku završio bez uspeha.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Još jedan koalicioni partner DS-a je
G17+. Ova stranka se ne da gutati, možda zbog onog +, što verovatno označava ’tvrd
orah’ ili kao što piše na nekim kapijama “Čuvaj se psa!”. G17+ može lako
progutati celu DS i to samo otvarajući usta, ali neće. Eksperti su to! Takvog protivnika
ne treba gutati, on onda za osvetu, jede iznutra i nestao bi prvo plus, a onda
i cela stranka. Tako nešto se ovoj stranci ne može dogoditi, jer oni jako dobro
znaju da se protivnik mora držati uza se. G17+ je najkontraverznija stranka u
Srbiji. Koju god resornu fotelju dobiju, oni se proglašavaju ekspertima. Srpska
“devojka za sve”. Najviše vole one resore koji su u direktnoj vezi sa
finansijama, tj. parama. Bije ih glas da su korumpirani, da su lopovi, da su
potrošili mnogo novca za osnivanje raznih nepotrebnih agencija, da su krivi za
malverzacije u privatizaciji kao i za uništenje srpskog bankarstva, da oni
odugovlače zakon o restituciji, jer još nisu dovoljno pokrali i prodali, da
vole da rasprodaju tuđe i da taj posao još nisu završili. Međutim, iako nikada
nisu bili nosioci demokratske vlasti, u svakoj su bili važan odlučujući faktor.
Ne znam kako bi to mogli biti, ako im nosioci same vlasti to nisu dozvolili i
slagali se sa njihovim odlukama? Ne znam šta je tu istina. Opet narodna
poslovica: ”Gde ima dima, ima i vatre”. Prema narodnim poslovicama, imamo veoma
pametan narod. Možda moramo naše političare češće podsećati da su i oni deo tog
naroda, kojeg se većinom sete samo pred izbore. Ako sve te glasine o G17+ nisu
istinite, onda ovoj vlasti fali jedna dobra revizija, pa ako se utvrdi da je
sve urađeno pošteno, G17+ bi mogla biti jedina stranka koja zaslužuje poverenje.
Mada, sve mi se čini da bi se teško našao pošten i profesionalan revizor.
Koliki tek on ekspert treba da bude i kako odoleti tolikim parama, pogotovo ako
bi mu se dogodilo da jureći lisicu istera medveda. Tvrd orah, voćka čudnovata ostade
u Njegoševom “Gorskom Vjencu”. Orasi kod nas, izgleda, slabo rađaju. Tvrdi
orasi danas dolaze u Srbiju iz inostranstva. Toliko su tvrdi da ih niko od
naših diplomata ne može smekšati, ali ih zato moraju u svemu slušati. Tako da
mi sada nemamo bog zna kakvu privredu ni bankarstvo, a o industriji da i ne
govorimo. Umesto da obnovi uništeno, da nam pomogne da se dignemo kao feniks iz
pepela, naša demokratska vlast je sve prodala što se prodati može, potrošila
pare ko zna gde i uvela nas je u svetsku krizu pravdajući se, opet, da za tu
krizu nije kriva Srbija. Raskošno živeći od inostranih kredita i od novca od
prodate državne, tj. bivše društvene imovine, naša demokratska vlast je krila
od svojih građana da je zemlja u svojoj sopstvenoj krizi i da kao takva ulazi u
svetsku krizu, što je loše da gore ne može biti. Ako nam vlada sprema prejake
mere za oporavak od ovakve krize, bojim se da nas ne predozira, jer mi se čini
da ni naši eksperti ne znaju šta da rade. Kako da glasam za eksperte, ako im ne
verujem? Ova stranka zaslužuje detaljniju analizu, za slučaj da se ne potkrade
neka greška i zato bi joj trebalo posvetiti više vremena, ali ja nisam ekspert
i teško da bih sama mogla razmrsiti to vrzino kolo prijateljskih ekspertskih
veza i vezica, tako da sad jedino mogu odabrati da ne glasam za njih, da ne bih
nehotice glasala za nekog ekspertskog tajkuna. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Koalicioni partner DS-a je i Jedinstvena
Srbija, koja je u tu koaliciju ušla preko SPS-a, sa kojim je učestvovala na
predhodnim izborima u predizbornoj koaliciji. Mala, vrlo konzervativna jagodinska
stranka, ali vrlo glasna, pogotovo kad je patriotizam u pitanju ili kad njen
predsednik reklamira ekonomski procvat grada Jagodine, kao primer kako treba
pošteno voditi jedan grad sa malim sredstvima i velikim srcem. Nisam sigurna u
visoko obrazovanje predsednika te stranke, ali mu se mora priznati hrabrost da
opstane u tom političkom mulju u kome on pliva kao riba u vodi i inteligencija
da oko sebe skupi dovoljno obrazovanih ljudi, istomišljenika, sa kojima uspeva
njegovu malu stranku predstaviti kao važan politički faktor u Srbiji na svakim
izborima do sada. Imam utisak da bi ta stranka poslala Evropu najradije
dođavola, ali, s obzirom na izuzetnu pragmatičnost njenih članova, to ne čini
već, naprotiv, insistira na sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, tvrdeći
da su oni stranka Evropske orjentacije, u šta ja ne verujem, a vrlo je verovatno da u to ne veruje ni EU, što je
meni potpuno nevažno. Važan mi je njihov izbor koalicionih partnera koji
pokazuje veliku dozu konfuzije, ali i prilagodljivosti svakoj velikoj stranci.
Svojim konzervativnim patriotskim stavom odbijaju EU, a svojom podrškom
Evropskim ciljevima vlade ubeđuju EU da su oni ipak stranka Evropske
orijentacije. Previše konzervativna stranka za moj ukus, ali stranka koja ume
da probudi simpatije, ali i oprez. To je stranka lokalnog tipa i nije mnogo
bitan njen uticaj na srpsku politiku, tako da ne vidim razloga da glasam za
nju. Da ima veći uticaj ili da ja živim u Jagodini, ne bih mogla da joj
poklonim glas iz čistog opreza. Nisam sigurna da su toj stranci tolerancija i
kompromis jača strana, niti sam sigurna da je operisana od korupcije. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Očigledno je da vlada funkcioniše po
sistemu ”ja tebi, ti meni”, jer ovakva ikebana stranaka čiji su stavovi
dijametralno suprotni ne može ni na koji drugi način da sastavi celu jednu
godinu vladavine. Takav način vladavine ja vidim kao legalizovanu korupciju, ali
to je izgleda danas uobičajeno u politici ako neka stranka želi sebe da održi
na vlasti. “Cilj opravdava sredstvo!” Vrlo makijavelistički! Takav stav se nekada,
makar na rečima, smatrao vrlo nečovečnim i nepravednim, ali danas se mnogi
hvale poznavanjem i usvajanjem, ali i uvođenjem u praksu tih makijavelističkih
stavova. Svako vreme ima svog teoretičara. Ovo je vreme u kome je neko odlučio
da u Srbiju, pored svega što nam treba i ne treba uveze i Makijavelija. Srpska
pamet je ponovo degradirana ili deluje kao da je nema. Do sada se nije baš
mnogo pokazala, bar ne u pozitivnom svetlu. Čim malo izmili na površinu, odmah
se uklopi u novonastalu srpsku društvenu elitu ili čak svetsku (zavisi ko da
više) i nestane. A pameti ima, u to sam sigurna, samo ta prava, kvalitetna, nepotkupljiva
srpska pamet nije politički angažovana i to joj smeta da deluje u ovom našem
društvu u kome se ni zaposlenje ne može naći bez članstva u nekoj od vladajućih
stranaka. Nekad bilo, sad bi trebalo da se pripoveda, ali s obzirom na to da je
“sve isto, samo Njega nema”, malo ćemo sačekati na ta pripovedanja. Ako ova
vlada padne, ko da je zameni!? Narodu je najteže. Na izborima, nažalost, treba
da odluči, između mnogo loših, ko je manje loš. Kao da od dve ili više trudnih
žena može da se odluči koja je manje trudna. Manje ili više loš, loš je, zar
ne!?</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Alternativa ovoj vladajućoj koaliciji su
dve opcije stranaka na srpskoj sceni. Jedna opcija je demokratska, a druga
radikalna, a svima su, kao i vladajućoj koaliciji, puna usta demokratije. To je
opozicija sadašnjoj vlasti. Demokratska opcija je u bliskoj prošlosti bila na
vlasti sa dobrim delom vladajućih stranaka. Demokratsku opoziciju sadašnjoj
vlasti čine njeni bivši saveznici DSS sa svojim večnim satelitom Novom Srbijom
i Liga Socijaldemokrata Vojvodine, čiji članovi sa prethodno pomenute dve opozicione
stranke demokratske orjentacije ne mogu da sede zajedno u istoj prostoriji, a
kamoli da vode neki konstruktivni demokratski dijalog. Dobija se utisak da u
Srbiji niko ne ume da vodi konstruktivan dijalog, a on je nama itekako
potreban. Kad bih čula neki bar pristojan razgovor između različitih stranaka,
ali bez onog “ko je kriv” već “šta dalje”, možda bih mogla doneti neku odluku,
a da ipak sačuvam savest. Zavisi od onog “šta dalje”. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Demokratska Stranka Srbije, čiji je
predsednik svojim imenom i prezimenom poslužio svrsi skidanja sa vlasti
Miloševića na izborima 2000. godine, nikako nije u stanju da osvoji dovoljan
broj glasova birača u Srbiji kako bi formirala svoju vladu, pa nećemo moći
proveriti njenu sposobnost. Ako se uzme u obzir da su ipak jedno vreme vladali
Srbijom, iako ne sami, a da se od tada život građana nije mnogo promenio, sam
što je novac promenio vlasnika i sem što se izvršila mala personalna rokada na
samom vrhu vlasti, mogla bih reči opet jednu narodnu poslovicu: ”Sjaši Kurta, da
uzjaši Murta”. U svemu što se u ovoj zemlji dešava od 2000. godine učestvovali
su i oni. Sve što su činili i sve što nisu činili govori najviše o njihovoj
slabosti, bez obzira na opravdanja, jer kad učestvuješ u nečemu lošem ili
posmatraš druge u toj lošoj raboti, a ne činiš ništa da se suprotstaviš tom
lošem trendu, a još si i na vlasti, u najmanju ruku si saučesnik. Da li su DSS
i NS bili učesnici ili saučesnici, trebalo bi da pokaže istorija, još samo da
vidimo ko će je pisati. Svakim danom sve više bledi sećanje na prezentaciju
programa DSS-a koju sam gledala na televiziji, davno, još pre građanskog rata.
Danas ne mogu da ponovim nijednu reč iz tog programa, ostao je samo pozitivan
osećaj i nada da ću ga ponovo čuti ili prepoznati u delovanju DSS-a na politički
život u Srbiji. Do sada ništa od toga. Možda su se prilagodili ovom srpskom
političkom haosu pa su promenili program. Kako dati glas stranci koja bi nešto
dobro mogla učiniti, a ona sama još uvek nije pokazala da to može i hoće, koja
bi trebalo da ima i znanja i snage, i što je za Srbiju uvek bilo najvažnije, mudrosti!?
S obzirom na to da su već jedan moj glas prokockali, zbog čega, između ostalog,
više i ne izlazim na izbore, sad će se načekati za drugi, možda i uzalud. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> O NS-u ne moram ni da govorim. Oni su
mala čačanska stranka i na srpskoj političkoj sceni uvek idu kao prilepak DSS-u,
jer sami ne bi prešli cenzus, a vlast je vlast! Ulaskom u Parlament se postaje
parlamentarna stranka, nema veze na čijim leđima. Otprilike isto bih mogla reći
kao i za JS samo sa drugim idejnim vodičem. Razlikuju se samo u doslednosti i
vernosti. NS je doslednija i vernija svom idejnom vodiču, a čini se da njen uticaj na vodiča nije
zanemarljiv. Sumnjam da je to dobro za DSS, ali je sigurno jako dobro za NS.
Gde je u svemu tome dobrobit Srbije i njenih građana?</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> LSV je još jedna od retkih stranaka na
srpskoj političkoj sceni koja prihvata nezavisnost Kosova kao, kako sami kažu, činjenično
stanje. Međutim, to nije jedini razlog neomiljenosti te stranke među glasačima.
Najveći razlog je njeno tiho zalaganje za nezavisnost Vojvodine. To je mala
regionalna stranka i na izborima ne bi sama prešla cenzus, tako da se uvek, i
pored svog blago-separatističkog stava, nekom prišrafi. Do sada se šlepala uz
DS, a na poslednje izbore je izašla u koaliciji sa LDP-om, ali se ta koalicija
raspala odmah posle izbora. Izgleda da trgovina unosnim položajima u Vojvodini
nije uspela jer LDP nije napravio postizbornu koaliciju sa DS-om. Tajna
koalicija ne donosi vidljivo deljive prihode, a unosni položaji su ipak vrlo
vidljivi, tako da je raspad koalicije, iako vrlo idejno srodnih stranaka, bio
očekivan. Ne znam zašto bi neko ko želi dobro ovoj Srbiji bacio svoj glas u
tako malu stranku koja nema previše ambicija da učestvuje u srpskom političkom
životu, već joj je cilj da sebi stvori prostor da vlada sama na jednom delu
srpske teritorije, težeći da ga otcepi. LSV se ponaša u stilu: ”Bolje biti prvi
u selu, nego zadnji u gradu”, pa tako poistovećujući grad sa Srbijom, nije im
naročito bitan položaj u srpskom političkom životu, ako nema nikakve personalne
koristi. Mislim da svoje učešće u srpskoj politici ta stranka prihvata samo kao
period nužnosti. Poistovečujući selo sa Vojvodinom, vrlo im je bitan položaj u
sadašnjoj pokrajini koju oni smatraju budućom državom i taj cilj im je
prioritetan, te nije čudan razlaz sa LDP-om, kojeg oni krive za gubitak važnih
položaja na Vojvođanskoj političkoj sceni. Razumem da je ta stranka vrlo važna
za Vojvodinu, ali obe stranke su za sada “sitnice” srpskog političkog života i
na njih još uvek ne treba trošiti mnogo reči, sem ako nekoj od “velikih”
stranaka ne zatreba kamen u cipeli. Njihov uticaj na srpsku politiku je vrlo mali,
ali nije zanemarljiv. Ne znači da se to vremenom ne može promeniti, a nisam ni
sigurno koliko je to loše za Srbiju, ovakvu kakva je danas. Vreme će pokazati.
Možda se i Srbija promeni. Možda pronađe mudrost, a možda se dogodi i čudo, pa
te dve stranke postanu pravo osveženje srpske političke scene. Naravno,
kompromis je u takvom scenariju vrlo bitan. Ako taj kompromis izostane, o ove
dve stranke bi treblo dobro razmisliti. Sve će zavisiti od njih, hteli mi to
ili ne. Sada još uvek nije tako,a ko zna zašto je to dobro!?</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Radikalna alternativa vladajućoj koaliciji
je do sada bila jedinstvena i brojno jaka, ali sada se sve iskomplikovalo zbog
svađe u rukovodstvu Srpske Radikalne Stranke što je dovelo do cepanja stranke
na dva dela. Jedan deo je tradicionalna SRS čiji je predsednik još uvek
optuženik Haškog tribunala, a druga, nova, Napredna Stranka, sastavljena od
pobunjenih radikala, čiji je predsednik bivši potpredsednik SRS-a i bivši vd. predsednik
te iste stranke, koji se razišao sa svojim voljenim predsednikom zbog različitih
stavova o načinu dolaska na vlast i kad je pravo vreme za to. Ni u čemu drugom
se te dve stranke ne razlikuju, ali njihov razlaz je drastično poremetio rad
Parlamenta Skupštine Srbije i pokazao koliko je vladajućoj koaliciji stalo do
pravičnosti. Napredna stranka je kao stranka postala parlamentalna u momentu
svog nastanka, tj. mesto njenog nastanka je Parlament. To je jedina parlamentarna
stranka koja nije dobila ni jedan glas na izborima, jer u vreme izbora nije ni
postojala, pa se postavlja pitanje da li je uopšte parlamentarna!? Sama se proglasila
parlamentarnom strankom, što očigledno vladajućoj koaliciji odgovara, pa to
nepravično stanje u Parlamentu toleriše i čak mi se čini da i podržava, jer ili
ne ume da reši problem ili joj on baš odgovara, a s obzirom na stil DS-a, moguće
da je u toj režiji i sama učestvovala i još uvek učestvuje, jer problem je još
aktuelan. Mislim da je na sceni degradacija Parlamenta, njegovo slabljenje, a jačanje
institucije Predsednika države. Razumela bih učešće velikih stranaka u takvoj
režiji, ali ne razumem šta su u svemu tome za sebe pronašle male stranke koje
svojom podrškom DS-u održavaju vlast za sada stabilnom. Srbija nije Amerika i
već smo jedva preživeli period u kome je Predsednik imao najveću vlast, i svako
pametan je mogao videti da to ne valja. Ne verujem da bi naš predsednik želeo još jedan mandat da bi promenio Ustav i postao doživitni predsednik.
On je ipak demokrata. Ali zašto ne bi napravio i u Srbiji, rusko-crnogorski
scenario (šetanja od vlade do predsednika i obrnuto), taman do penzije. To se
pokazalo, bar na crnogorskom primeru, vrlo demokratski organizovano i možemo
primetiti da zaista funkcioniše. U Rusiji je takav scenario još na početku, pa
će se rezultati malo sačekati. Našem predsedniku nije dovoljan uticaj na vladu
koja figurira, ako je jak Parlament. Zato Parlament treba oslabiti i pretvoriti
ga u glasačku mašinu koja pritiska dugmiće po demokratskom naređenju. Niti on
niti njegova stranka DS ne računaju na mogući gubitak predsedničkih izbora, što
bi moglo značiti da se priprema promena načina izbora Predsednika ili neka
malverzacija kojom bi DS dobio tapiju na tu najvišu funkciju u državi. S
obzirom na to da razni tajkuni danas finansiraju mnoge ili gotovo sve srpske
stranke, što je izgleda legitimno, da li je nekome makar samo palo na pamet, šta
bi se moglo desiti ako neki od tih tajkuna proceni da je dovoljno jak da poželi
da se kandiduje za predsednika Srbije koji ima veliku moć u zemlji, veću od
Parlamenta ili možda poželi da kupi tu “fotelju” svome sinu kao svedbrni poklon
ili poklon uz već kupljenu diplomu nekog fakulteta, recimo pravnog? “Novac vrti
gde burgija neće!” Taj scenario bi zaista bio moguć, pogotovo ako taj zaslužni
građanin, procenjujući sopstveni interes, postane član DS-a, kao što je sada
trend među nekim građanima radi lakšeg pronalaženja zaposlenja. Posle
nameravane (kako se sada čini) “predsedničke demokratije”, dobili bi smo pravu
pravcatu “porodičnu demokratiju”. Nepoznat pojam, ali ako smo pola veka živeli
u “komunističkoj demokratiji”, što je za svet apsurdno, zašto ne bi pojam
“porodična demokratija” bio adekvatan trenutku. Kad bi neko znao da objasni
čelnicima EU da smo mi i u komunizmu živeli u demokratiji, možda bi nas lakše
pridružili sebi. Još samo kad bi mu svi u EU poverovali. U tako nešto se moglo
ubediti samo nas. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Srpska Radikalna Stranka nije stranka po
mom ukusu ni sada kao što nije bila ni pre dok je održavala miloševićev SPS na
vlasti i najmanje time dovela ovu državu u vrlo nezavidan položaj, a narod u
beznađe. To isto mogu reći i za novoformiranu Naprednu stranku čiji su članovi
uveliko učestvovali u toj vlasti dok su se još nazivali radikalima. Međutim, ne
mogu zanemariti činjenicu da im veliki broj glasača veruje i glasa za njih.
Oni su potrebni u Parlamentu, makar za kontrolu demokratske vlasti. Bez njih bi
politički život u Srbiji bio dosadan, a bahatost i korumpiranost demokratskih
funkcionera se ne bi ni primetila. Nisam sigurna da je za Srbiju dobro da
vladaju, zbog najblaže rečeno, sopstvene bahatosti i netolerantnosti, ali u
opoziciji su više nego neophodni sve dok imamo demokratiju samo u nazivu
stranaka, a nemamo je na delu. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> Za mene je demokratija vladavina naroda državom preko svojih odabranih predstavnika na neposrednim
izborima, dok jedan demokrata na televiziji izjavljuje da je demokratija kad
narod na izborima bira vlast koja će vladati nad njim. Učila sam da se čovek rađa slobodan i da se ceo
život trudi da sačuva tu rođenjem stečenu slobodu. Otuda i tolike svađe i
toliki ratovi. Nije mi jasno kako neko može ratovati u ime slobode i onda je
tek tako predati nekom drugom na korišćenje. Ako ona čoveku toliko malo vredi,
zašto uopšte ratuje za nju. Meni je malo nelogično i čak mazohistički da narod
između sebe bira svoje predstavnike na izborima i time im daje mandat da
određeno vreme vladaju u državi nad njim. Neverovatno! Čovek izađe na
demokratske izbore i zaokruži ime ili stranku koja pretpostavlja skup ljudi
okupljenih oko jedne ideje i kaže: »Vi ćete sada, četiri godine vladati
nadamnom!» Žao mi je! Neka je i demokratski, mnogo je! Ja ne pristajem! Nisam
mazohista! Dok ima takve demokrate, Srbija
će još dugo padati na ispitu iz demokratije, pa za koga ja onda da glasam?!
Možda bih mogla da izmiksam pojedince iz raznih stranaka i tako sama napravim
jednu virtuelnu, kao što ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu prave
svoj virtuelni nacionalni tim jer ne znam kako naterati «nedodirljive» da
sarađuju i uvažavaju se međusobno, a što je najvažnije da podjednako uvažavaju
sve nas, koje svi oni vole da diraju kad upadnu u čabar. Svi oni žele da u
čabru budemo zajedno. Polako, gospodo, ovde ima i dece, misli li iko o
njima!? U ovom tekstu sam namerno izostavljala imena učesnika sa srpske
stranačke scene, ne bih li kojim slučajem izbegla moguću repliku. Ovde sam samo
iznela kakav utisak su pojedine stranke ostavile na mene koja u ovom društvu figuriram
samo kao građanka i posmatrač, što izgleda, jedino znači "poreski obveznik", te nikakva replika ne bi mogla promeniti
taj utisak. Potrebna su dela i to “transparentna”, što srpskim demokratama
treba da bude prepoznatljivo još iz 2000. godine. Sve ostade samo na reči. Ja
sam samo jedan od potencijalnih glasača sa jednim glasom i ogromnim uticajem na
još najmanje četiri i nemam za koga da glasam, a da se kasnije ne pokajem. Još
nemam nameru da izađem na izbore dok se stvari na srpskoj političkoj sceni ne
promene. Možda mi se i posreći. Ako se posreći meni, posrećiće se i Srbiji. Za
sada me teši činjenica da ovako “uređena” zemlja ima mnogo potencijalnih birača
koji ne izlaze na izbore. To je znak da za Srbiju ima nade, a trebalo bi da
bude signal svim strankama da u njihovim stavovima, ponašanju, radu i neradu
nešto ne štima i da nešto treba menjati, naravno, uzimjući u obzir i razne
kritike javnosti na adresu svih učesnika u srpskom političkom životu, bilo da
su iz redova vlasti ili opozicije. Da nema tolikih kritika, zabrinuo bi me ne izlazak
velikog broja birača na izbore. Ovako, pošto pripadam toj populaciji građana
Srbije, znam da će kritika uvek biti, ali kad prepotenciju, sujetu i pohlepu
zameni savest i dobročinstvo, a naročito poštenje, broj birača neće ni biti
važan. Danas bi me zabrinula velika izlaznost, jer bi se tako sve samo činilo
da je u redu i da se rešenje svih srpskih problema nalazi u jednoj ili više
postojećih političkih stranaka, još samo mi građani treba da potrefimo u kojoj.
Kao u ruletu. Plašim se da nam neko uporno daje da igramo ruski rulet na
demokratski način, a da to ne primećujemo. Kako nisam baš vična toj igri, koristim
svoje demokratsko prvo da je ne igram, a kako vidim, nisam jedina. Što se
građanske dužnosti tiče, smatram da mi nije omogućeno da je sada ispunim. Ja
sam odgovorna osoba i ne mogu dozvoliti da moj glas bude pogrešno usmeren. Ako
je taj glas važan, kako prilikom svake kampanje govore svi učesnici, kao i sam
predsednik države, onda sam nedovoljno informisana (iako redovno plaćam TV pretplatu za javni servis) da bih mogla da
dozvolim da moj glas utiče na tuđe živote. Trba učiniti mnogo više od urlanja u
mikrofon ili postavljanja glasačke kutije na određano mesto, ako se već donela
odluka o političkoj angažovanosti. Svaka informacija mora biti dostupna. Nije
važno koja će stranka to prva da shvati. Možda će se na srpskoj političkoj
sceni pojaviti neka nova stranka, adekvatnija za rešavanje svih “ušteđenih” problema
i onih koji će se još uštedeti. Za Srbiju i njene građane je važno da se to
kad-tad dogodi. Mnogima smo videli leđa. Možda će i neka od postojećih
političkih stranaka konačno doći do zaključka da nije dovoljno davati
predizborna obećanja i braniti se na razne načine kada svima postane jasno da
se ta obećanja ne mogu ispuniti. Potrebni su rokovi za obavljanje svih poslova
iz predizbornih obećanja i kazne za neispunjavanje obećanog. Sada svi rade šta
hoće i izgleda kao da eksperimentišu i naravno, obavezno preuzimaju odgovornost.
Možda bi trebalo doneti zakon o tome, pa neće smeti nijedan političar, ni u
svoje ni u ime svoje stranke, olako davati obećanja niti preuzimati odgovornost
ako se bude morao suočiti sa kaznom. Lako je preuzeti odgovornost kad se ni za
šta ne odgovara. Ja ću čekati i nadati se, jer nada zadnja umire, a vi? Još par
narodnih za kraj: “Ničija ne gori do zore”, a radi optimizma: ”Strpljen spašen”
i “Ko čeka, dočeka”. </p>
<hr width="100%" size="2" />01.04.2009. Aleksandra D.<p align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right"> </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-family: book antiqua,palatino"><span>
</span><span> </span></span></p>Politika2009-04-25T20:54:17Zpolitickereakc