Вељков Блог

Вељков Блог http://veljko.blog.rs/blog/veljko veljko 2026-05-14T13:44:55Z GNS3 http://veljko.blog.rs/blog/veljko/mreze/2008/12/17/gns3 Пре нешто више од годину дана, хвалио сам <a href="http://veljko.blog.rs/blog/veljko/mreze/2007/10/07/dyna" target="_blank" title="Dynamips + Dynagen">Dynamips + Dynagen</a>.Што се тиче рутер емулације, да ли је могуће пожелети (добити) нешто више ? Јесте, и те како!  <a href="http://www.gns3.net/" target="_blank" title="gns3">GNS3</a> је графички интерфејс који омогућава да се топологија буквално нацрта, баш као у Visio, то јест <a href="http://veljko.blog.rs/blog/veljko/gnulinux/2006/11/22/dia-vektorski-dijagrami-pod-linuksom-i-vise" target="_blank" title="Dia">Dia</a> програмима. Пре дан је изашла нова верзија и то са спрским преводом (скромни допринос моје маленкости). Љубитељи Циско мрежа, проверите овај незаобилазни софтвер!  Мреже 2008-12-17T00:22:03Z veljko Dynamips + Dynagen http://veljko.blog.rs/blog/veljko/mreze/2007/10/07/dyna Овај пар прогорама (ГНУ/ГПЛ) је најлепши поклон инжењерима мрежа. Уз њега је могуће емулирати мреже вредне више стотина хиљада евра на нашим малим рачунарима!<a href="http://www.ipflow.utc.fr/index.php/Cisco_7200_Simulator" target="_blank" title="Dynamips">Dynamips</a> је хардвер-емулатор Cisco Systems рутера. Софтвер претвара обичан PC у моћни хардвер који данас чини кичму Интернета и свих великих мрежа. Емулатор покрива практично комплетан дијапазон Cisco рутера и покреће све верзије IOS-а. Поред тога што емулирани уређаји могу да трче на више паралелних процеса, исти се процеси могу лако дистрибуирати и на више везаних личних рачунара. <a href="http://dynagen.org/" target="_blank" title="Dynagen">Dynagen</a> омогућава лаку конфигурацију, везивање и покретање рутера. Уз помоћ овог програма, исконструисати и повезати комплексну мрежу постала је дечја игра.Кликните на сличицу испод за приказ како то изгледа на Линукс платформи.  <a id="res_6023" href="http://veljko.blog.rs/gallery/62/dyna.png"><img src="http://veljko.blog.rs/gallery/62/previews/dyna.png" border="0" /></a>Dynamips & Dynagen  Свака част и хвала ауторима Dynamips-а и Dynagen-а. Моје усхићење није спласло после већ дугог коришћења овог феноменалног софтвера. GNU/Linux Мреже 2007-10-07T15:58:37Z veljko Београд децембра две хиљаде пете http://veljko.blog.rs/blog/veljko/fotografija/2006/12/10/beograd-decembra-dve-hiljade-pete Пре тачно годину дана, Београд, касно. <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=bg_dec-2005.jpg" border="0" /></div>     Фотографија 2006-12-10T14:38:39Z veljko Фантастично стабло историје UNIX система http://veljko.blog.rs/blog/veljko/gnulinux/2006/12/05/fantasticno-stablo-istorije-unix-sistema Импресивно, зар не?Ово стабло долази са <a href="http://www.levenez.com/" target="_blank" title="http://www.levenez.com/">личне веб стране</a> француског гуруа, Ерика Левенеза (Éric LÉVÉNEZ).  Ако вас занима дефиниција израза гуру. Можете је прочитати <a href="http://www.levenez.com/unix/guru.html" target="_blank" title="дефиниција гуруа (у оперативним системима)">овде</a>, са истог сајта овог врло занимљивог господина, изврсног програмера и зналца оперативних система.  <div align="center"> <iframe height="950" src="http://www.levenez.com/unix/history.html#09" width="650"> &amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;A href=&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;quot;http://www.levenez.com/unix/history.html#09&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;quot; mce_href=&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;quot;http://www.levenez.com/unix/history.html#09&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;quot;&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;link&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/A&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt; </iframe> </div> GNU/Linux 2006-12-05T13:34:40Z veljko Артифакт на води http://veljko.blog.rs/blog/veljko/fotografija/2006/11/25/artifakt-na-vodi У потпису ове слике стоји "Овде је био Човек".  <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=industry.jpg" border="0" /></div>     Генерална Фотографија 2006-11-25T02:53:25Z veljko Пут пакета - силни фрејм хедери http://veljko.blog.rs/blog/veljko/mreze/2006/11/22/put-paketa-silni-frejm-hederi Свака технологија и протокол имају свој хедер. Па како их онда све спакујемо и колики је њихов пут? <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=Osi_model_trad.jpg" border="0" /></div>  <div align="center">Диајграм 1-1 Репрезентација OSI модела </div><div align="center">(слика је у друштвеној својини)</div><div align="center"> </div><div align="left">И на српском: </div> <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /> <style> </style> <table border="1" cellspacing="0" frame="box" rules="groups"> <colgroup><col width="127"></col></colgroup> <colgroup><col width="187"></col></colgroup> <tbody> <tr> <td align="left" bgcolor="#b3b3b3" height="23" width="127">Ниво</td> <td align="left" bgcolor="#b3b3b3" width="187">Подаци-Датаграм</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Апликација</td> <td align="left">Подаци</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Презентација</td> <td align="left">Подаци</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Сесија</td> <td align="left">Подаци</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Транспорт</td> <td align="left">Сегмент (TCP, UDP)</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Мрежа</td> <td align="left">Пакет (IP)</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Веза</td> <td align="left">Фрејм (ethernet, framerelay)</td> </tr> <tr> <td align="left" height="18">Физички ниво</td> <td align="left">Бит</td> </tr> </tbody> </table>                                 Табела 1 Када се подаци "енкапсулирају" у нивоу транспорта, тај датаграм постаје "сегмент". Када сегменту додамо IP хедер, он постаје пакет. Пакету се додају различити хедери за одговарајући линк: Етернет, Серијски (PPP), Frame Relay, Token Ring...   <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=enkaps.jpeg" border="0" /></div>  <div align="center">Дијаграм 2-1</div> Следећи дијаграм резимира процес промене хедера у функцији линка.  <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=frame_headers.jpeg" border="0" /></div>  Дијаграм 2-2  Хедер нивoа 2 (линк) могу да мењају само рутери, то јест уређаји нивоа 3 (мрежа). Дакле хедер фрејма је увек нови при сваком скоку (прелазу из једне ИП мреже у другу, преко рутера) - за потсетник о функцији рутера прочитајте мој чланак <a href="http://veljko.blog.rs/index.php?op=ViewArticle&articleId=555" target="_blank" title="о рутерима и рутирању">овде</a>.Шта се то мења? Из једног boradcast домена у други (промена ИП мреже) увек се мењају MAC адресе у новонасталом фрејму и ако је то потребно, наравно сама форма фрејма (на пр. из Етернета у серијски фрејм за PPP).У дијграму 2-2, кораци преласка фрејма су следећи: <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /> <style> </style>  <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title> <meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /> <style> </style> <table border="1" cellspacing="0" frame="box" rules="groups"> <colgroup><col width="55"></col></colgroup> <colgroup><col width="129"></col></colgroup> <colgroup><col width="81"></col></colgroup> <colgroup><col width="94"></col></colgroup> <tbody> <tr> <td align="center" height="24" width="55">Корак</td> <td align="left" width="129">Акција</td> <td align="left" width="81">MAC Изв.</td> <td align="left" width="94">MAC Дест.</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="center" height="24">1)</td> <td align="left">Хуб само копира</td> <td align="left">Извор</td> <td align="left">Роутер1</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="center" height="24">2)</td> <td align="left">Свич шаље даље</td> <td align="left">Извор</td> <td align="left">Роутер1</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="center" height="24">3)</td> <td align="left">Промена фрејма</td> <td align="left">Рутер1</td> <td align="left">Рутер2</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="center" height="24">4)</td> <td align="left">Промена фрејма</td> <td align="left">Рутер2</td> <td align="left">Дестинација</td> </tr> </tbody> </table> Ово је логично, али треба подвући да ниједан уређај не дира ИП адресе у хедеру пакета. Мреже 2006-11-22T22:59:20Z veljko Dia - векторски дијаграми под Линуксом (и више) http://veljko.blog.rs/blog/veljko/gnulinux/2006/11/22/dia-vektorski-dijagrami-pod-linuksom-i-vise Како наслов каже, овај програм служи превасходно за векторске дијаграме. Клон Мајкрософтовог Visio, Dia је, по мени, један од малих бисера слободног софтвера без кога је у процесу концепције пројекта све много теже. <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /> <style> </style> <table border="1" cellspacing="0" frame="void" rules="groups"> <colgroup><col width="288"></col><col width="288"></col></colgroup> <tbody> <tr> <td align="left" height="371" width="288"><div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=dia.jpg" border="0" /></div></td> <td align="left" width="288"> Поред ординарног "цртања" шема, вредност овог програма такође је значајна за оне програмере који користе UML  у олакшавању креације процеса, актора, класа... Дуги низ година сам се питао како то да нико не направи "порт" одличних Cisco стенцила (векторски нацртани симболи) за овај програм. Исти су ме служили за црање мрежних дијаграма, али сам за то био приморан да користим MS Visio.  Тај порт је могуће урађен сад већ давно, али сам ја тек данас имао по први пут прилику да то откријем и тестирам у креирању пар дијаграма за <a href="http://veljko.blog.rs/index.php?op=Default&postCategoryId=274" target="_blank" title="моји артикли у категорији Мреже">моје текстове</a>.  Обрадовала ме је чињеница да је велика већина симбола које сам користио у Visiu присутна и у Dia, а и само прављење шема је врло лако (у оба програма).  За моје потребе, не могу више тражити. Срце ми је пуно и дајем једно одличан 5. Субјективно? Да. Прецењено? Можда, али ствар завршава посао. Оцените сами.  </td> </tr> </tbody> </table>   GNU/Linux 2006-11-22T00:05:39Z veljko Врсте рутирања и протоколи http://veljko.blog.rs/blog/veljko/mreze/2006/11/21/vrste-rutiranja-i-protokoli <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /><meta content="20061121;16475400" name="CREATED" /><meta content="16010101;0" name="CHANGED" /> <style> </style> У почетку, рутери су се ослањали искључиво на статичку конфигурацију администратора. Свака мрежа се уносила ручно и било која промена у тополошкој структури мреже изискивала је накнадне операције од стране администратора. Данас један BGP рутер може имати и преко 100 000 Интернет мрежа (путања) у својој бази. Више него очигледна потреба да се аутоматизује процес конфигурације рутера уродила је ставарањем немалог броја протокола за динамичко рутирање. Како би исти били јаснији, погледајмо у пар речи статичко рутирање. Статичко рутирање Заиста, са данашњим мрежама се не може без динамичких протокола, притом никако не треба потценити статичко рутирање које је још увек присутно и користи се у многе сврхе. Један од примера употребе јесте конфигурација везе која излази из домена наше одговорности. Често је то линија која везује мрежу једне фирме са Интернет провајдером. На дијаграму 1-1, интерни рутер има три познате мреже статички исконфигурисане, као и руту (рутер) по дифолту за све дестинације (мреже) којима су пакети упућени, а за које он не зна.   <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=stat_router01.jpeg" border="0" /></div>   Дијаграм 1-1 Дакле, у овом примеру, рутер RTR D би имао у својој табели: <ol><li>Локалну мрежу 1, </li><li>Локалну мрежу 2, </li><li>Мрежу преко које је везан за ивични рутер, и </li><li>Путању по дифолту, чиме ивични рутер RTR GW постаје default gateway предузећа. </li></ol> Динамичко рутирање Оног момента када се рутер исконфигурише, протол рутирања аутоматски контролише све информације везане за стање мреже и околне рутере. Заправо, исти протокол рутурања омогућава скупу рутера да дели међу собом информације о мрежи и да нај тај начин, за администратора транспаренто, сви одржавју стање табеле за рутирање увек у току. Врсте протокола за рутирање Постоје две велике врсте протокола за рутирање: Интерни и Екстерни. Оно што их разликује, јесте поље њихове употребе. Једни се користе унутар “Аутономних Система”, а други између “Аутономних Система”. Аутономни систем је скуп мрежа под надлежношћу једног административног тела. На пример скуп мрежа једног Интернет сервис провајдера сачињавају један аутономни систем. Велика предузећа, организације или оператори (фиксне и мобилне телефоније) такође имају своје аутономне системе. На дијаграму 2-1, представљен је један аутономни систем. Један облачић представља скуп мрежних уређаја у чије детаље не улазимо (и не показујемо). <div style="text-align: center"> </div>  <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=251-as.jpeg" border="0" /></div>   Дијаграм 2-1 Пример једног аутономног система На дијаграму 2-2, представљена су поља акције “интерних” IGP (Interior Gateway Protol) и “екстерних” EGP (Exterior Gateway Protocol) протокола рутирања.  <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=igp_egp.jpeg" border="0" /></div><div align="center">Дијаграм 2-2 </div>  IGP – Interior Gateway Protocol Из последње схеме је јасно је да интерни протоколи заузимају место мањих мрежа. Ови протоколи су такође подељени у подврсте у функцији њихових алгоритама. <ul><li> RIP и Cisco IGRP су протоколи вектора дистанце (vector distance) </li><li> OSPF и IS-IS су протоколи стања везе (link state) </li><li> Cisco EIGRP je хибридни протокол (вектор дистанце + стање везе) </li></ul> EGP – Exterior Gateway Protocol <ul><li> BGPv4 je протокол Интернета. Све велике организације које су везане са више линкова за Интернет имају на “ивицама” BGP рутере.</li></ul> Толико о подели пороткола. Свако питање је добро питање. Уколико их имате, без устручавања молим. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Osmeh" title="Osmeh" /> Мреже 2006-11-21T18:47:57Z veljko Основи рутирања http://veljko.blog.rs/blog/veljko/mreze/2006/11/21/osnovi-rutiranja <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /><meta content="20061121;12444100" name="CREATED" /><meta content="16010101;0" name="CHANGED" /> <style> </style> У овом тексту, говорим у најкраћим цртама о рутерима и рутирању. Неколико речи и дијаграма о уређају рутер. Стуб (чвор) носилац Интернета, елемент који спаја IP мреже ( <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/OSI_model" target="_blank" title="OSI модел">3. нивоа у OSI моделу</a>), има две основне функције: <ul><li>Пронаћи оптималну путању за дати IP пакет </li></ul> <ul><li>Комутирати пакет с једног интерфејса на други и отпремити га ка његовој дестинацији </li></ul> У дијаграму 1-1, приказана је фиктивна мрежа која нам служи као пример. Овде видимо само два крајња уређаја, рачунара који шаљу и примају пакете с информацијама корисника (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/OSI_model" target="_blank" title="ниво апликације у OSI моделу">ниво апликације</a>).  <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=Nod_dijagram.jpeg" border="0" /></div><div align="center">Дијаграм 1-1</div>  <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /><meta content="20061121;12444100" name="CREATED" /><meta content="16010101;0" name="CHANGED" /> <style> </style> Пакет емитован са уређаја X, упућен је уређају Y. Зауставимо се на рутеру R.  <div style="text-align: center"><img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=nod-diag01.jpeg" border="0" /></div> <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /><meta content="20061121;12444100" name="CREATED" /><meta content="16010101;0" name="CHANGED" /> <style> </style> Дијаграм 1-2 IP Пакет у свом зачељу (header) носи адресу пошиљаоца и адресу дестинације, у овом примеру 15.0.0.1 и 160.22.0.1, респективно. Сваки прелаз од мреже до мреже је скок (hop) преко рутера. Рутер мора пронаћи у својој табели  мрежу дестинације и интерфејс (мрежну карту) на који ће проследити примљени пакет. На табели 2-1 је пример упрошћене табеле за рутирање. <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /> <style> </style>  <div style="text-align: center"> <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="CONTENT-TYPE" /><title></title><meta content="OpenOffice.org 2.0 (Linux)" name="GENERATOR" /> <style> </style> <table border="1" cellspacing="0" frame="box" rules="groups" style="width: 220px; height: 158px"> <colgroup><col width="127"></col></colgroup> <colgroup><col width="86"></col></colgroup> <tbody> <tr> <td bgcolor="#b3b3b3" height="17" style="text-align: left" width="127">Мрежа</td> <td align="left" bgcolor="#b3b3b3" width="86">Интерфејс</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">150.60.40.0</td> <td align="left" bgcolor="#e6e6e6">Serial S0</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">180.40.20.0</td> <td align="left">Serial S1</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">152.33.0.0</td> <td align="left" bgcolor="#e6e6e6">Serial S2</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">16.0.0.0</td> <td align="left" bgcolor="#e6e6e6">Serial S2</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">15.0.0.0</td> <td align="left" bgcolor="#e6e6e6">Serial S2</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">160.22.0.0</td> <td align="left">Serial S3</td> </tr> </tbody> <tbody> <tr> <td align="left" height="17">160.44.0.0</td> <td align="left">Serial S3</td> </tr> </tbody> </table></div><div style="text-align: left">                Табела 2-1  </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Мрежа којој дестинација припада је 160.22.0.0. У табели за рутирање ова мрежа је асоцирана са интерфејсом Serial S3. Први корак рутирања је завршен!</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">У другом кораку рутер прави нови "кадар" (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Data_frame" target="_blank" title="data link frame">data link frame</a>) са новом  <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/MAC_address" target="_blank" title="Чланак Википедије (ен.) о MAC адреси">MAC адреса</a> дестинације (MAC мрежне карте рутера М са заједничког сегмента). Овако упакован пакет је потом послат физички на линију (преко интерфејса Serial S3). То је други и последњи корак рутирања пакета.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">У следећем чланку, више о типовима рутирања и о протоколима рутирања. </div> Мреже 2006-11-21T15:25:20Z veljko Пингвин у земљи великих мрежа http://veljko.blog.rs/blog/veljko/gnulinux/2006/11/21/pingvin-u-zemlji-velikih-mreza <img src="http://www.blog.rs/resserver.php?blogId=62&resource=RouteTux.jpeg" border="0" width="116" height="111" /> Када се помену озбиљне мреже, мисли се на Cisco Systems, Juniper, Nortel...Наведене фирме имају велики број својих уређаја уско специјализованих за мреже. Сваки од уређаја има свој оперативни систем, попут Cisco IOS-a или JUNOS-a. Истина је да поменути лидери нису без разлога најбољи у ономе што производе и Cisco с правом каже да нема пакета који путује по Интернету, а да није прошао кроз Cisco уређај. Велики број стандарда и протокола у светској мрежи долази управо из креативног рада инжењера ове куће. Нажалост, све софтверске имплементације наведених фирми је у затвореној, неслободној форми.Што се рутирања тиче, слободан софтвер, на срећу, има свог тркача! Ради се о пакету демона (процес сервера) који су уједињени под именом <a href="http://www.quagga.net/" target="_blank" title="quagga-0.98.6">quagga-0.98.6</a> и трчe на БСД и Линукс платформама.  Oвај пројекат је незванични наставак познатког zebra пакета, који је стао у еволуцији пре пар година. Главни програмер, тј. шеф пројекта је Куниширо Ишигуро.Уједињени су сви најбитнији протоколи за динамичко рутирање, отвореног стандарда: <ul><li>RIP (верзије 1 и 2)</li><li>OSPF (вер. 3)</li><li>IS-IS</li><li>BGP (вер.4)</li></ul> Сви протоколи подржавају IPv6, или имају верзију која има ту подршку (RIPng).Кроз следеће текстове поделићу са вама моје утиске и оцене из коришћења и поређења слободног софтвера са решењнима "Великих". GNU/Linux 2006-11-21T01:55:37Z veljko