srnena

jel to jasno?

, 28 2007 11:01:38 +0100

Sva sreća što ne znam šta ću da napišem.

Ustajem sama. Po sobi tragova o njemu ko posle uvidjaja. Fale crne mrlje otisaka i ljudi sa aparatima. Da bih se osećala kao na mestu zločina. Nisam sigurna ko je bio žrtva. On ili ja.

Osećam se slobodnom. Jasnijom samoj sebi. Jasne su mi stvari iz prošlosti. Jasne ove sada. I budućnost mi je - jasna. Glava bistrija. Misli povezanije. Srce mirnije. Spokojnije. A Savest čista kao suza.
Jebem sebi majku što sam se sumnjala. Što sam opet pomislila da sam ja nešto kriva. Čista ko rosa planinska. Ko potok. Ko sneg Kilimandžara. Ko račun u banci.

do kraja

, 27 2007 12:11:14 +0100

briga ma kad ne'ko mi sudi
netko uvijek mrzi,a ne'ko ljubi

briga ma kad ne'ko mi sudi
netko uvijek mrzi, a ne'ko ljubi
i nije neka zagonetka,
da svi smo samo mali obični lljudi,
jedan dan sam kiša, drugi dan sam kap,
jedan dan sam rijeka, drugi dan slap,
takva sam kakva sam, ali idem do kraja

i da kunem i da molim, to ne bi bila ja
da glumim neke drame, ne nikada,
ja grizem, ja se borim do zadnjeg koraka,
kad gori neka onda gori do kraja.

ne gledam u crte sa dlana,
ne'ko živi život, a netko ga sanja,
i nije neka zagonetka,
da svi smo dio čudnih ironija
jedan dan je dosta, drugi dan bi još
jedan dan je dobar, a drugi je loš,
takva sam kakva sam, ali idem do kraja...

i da kunem i da molim, to ne bila ja,
da glumim neke drame, ne nikada,
ja grizem, ja se borim do zadnjeg koraka,
kad gori neka onda gori do kraja....

svadba

, 25 2007 22:38:07 +0100

7 sati svadbe.
Dosta od mene. Za ovu godinu.

"Kako to izgledaš?" Pogledam ga u ogledalu. Mrzim da me neko gleda dok se šminkam. Ne ulazi u Hram dok se spremam. Sleganje tla. To je naša veza. Početne faze koje mrzim. Maco-kuco. Milion pitanja. Uporedjivanja. Sa sobom. Sa bivšom. Bivšima. Mamom. Sestrom. Snajom. Svastikom. Komšikom. Koleginicom.
"Šta mi fali?"
"Izgledaš kao moja komšinica kad krene na posao..."
"Pa?" Posmatram tup pogled iz ogledala.
"Pa ništa... kad ćeš da budeš gotova?" Zatvorim vrata kupatila. "Kad!?"
"Kad budem gotova!!!!"

Ne volim svadbe. Guraje. Oblake parfema. Sedenje od 4 sata. Usiljeno smeškanje. Uske bruhaltere. Sise na sve strane. Supu i sarmu na meniju u sred leta. Fotografisanje sa sve flašom i escajgom. Prejaku muziku. Na milion upaljenih cigareta u isto vreme. Odmeravanje sa snajkama u wc-u. Poglede nji'ovih čo'eka. Opuštanje kravata. Spuštanje šminke. Ispuštanje IJU, IJU, IJUJU! glasova s'početka uštogljenih snajki. Sprem'te se sprem'te. Otimanje oko muzike. Maltretiranje mlade. Pijanstvo mladoženje. Seču torte kad već pregladnim iščekivajući istu.

Sve to ne volim. Al' volim svoju ruku u njegovoj. I rečenicu "Da vas upoznam, ovo je moja devojka..."

Žena Koja Je Znala

, 25 2007 09:34:58 +0100

U podrumu jedne kuće dve žene. Nameštale stolove. Pričale. Običnim ženskim jezikom. Tu negde, muvao se jedan čovek.

A onda se umešala Sudbina.

U njihovim glavama, isti čovek. Jedna je to znala. Jedna ne. Žena Koja Je Znala je volela. Želela. Nadala se. Da to što vidi u očima druge žene nije ono što se dešava. Da je nije zaveo. Da je nije već zaludeo. Da će mrva u njoj, tek začeta imati Njega. Da će imati Oca.

Ipak, svaki atom njene duše vrištao je da je kasno.
-Ja nosim njegovo dete...- rekla je tužno Žena Koja Je Znala. Druga Žena se ukočila u pokretu. Odmahnula glavom, kao da kaže - to nije istina.
-Pitaj ga....- reče Žena Koja Je Znala. I otpoče Priču Sa Srećnim Početkom I Tragičnim Krajem. Druga Žena je slušala. Videlo se da su se njeni planovi sa Njim pomutili. Potamneli. Poružneli. Shvatila je da je slagana. Prevarena. Da je upala u nešto veliko i važno. Nešto gde joj nije mesto. Nešto od čega treba da se udalji. Ljudski. Da dozvoli sreću za Dete. Kada je završila, Žena Koja je Znala je zamolila Drugu Ženu da mu ne kaže šta je čula. Druga Žena se zaklela da neće reći. Tužne, i jedna i druga.

Međutim... Druga Žena nije izdržala. Pitala je. Izdala je. Bez trunke osećaja. Bez trunke savesti. Uništila još jednu šansu za Sreću. Bahato. Sebično. Žena Koja Je Znala ubrzo je platila tu izdaju. Gubljenjem tla pod nogama. Crvenim kartonom. Odbacivanjem. Onim konačnim Krajem.

Druga Žena je postala Prva. Žena Koja Je Znala je postala majka. Dete je ipak Srećno. Voljeno. Maženo i paženo. Nikada neće upoznati Drugu Ženu. Nikada neće znati Onu Koja Je Uništila Jedan San. Jednu šansu. Jednu mogućnost.

"A neko to od gore vidi sve... povlači te konce, igra se... postavi na svoje mesto svako dobro, a zlo još pre... sve vide oči Sudbine..."