http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila <div><br /></div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Umiriće se damari, ugasiće se strasti</div><div>Starost nam u susret trči krupnim koracima</div><div>Ma koliko bežali nećemo se spasti</div><div>Od inja i studeni &scaron;to pa&scaron;će po srcima.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Pogledaj me, skoro neprimetno lice mi se bora.&nbsp;</div><div>Nisam vi&scaron;e mlada kao kad smo se sreli.</div><div>Svaki novi dan, svaka nova zora,</div><div>Po malo nas od mladosti i života deli.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ruke moje nisu vi&scaron;e mladalački nežne</div><div>Manje je vatre u očima mojim.</div><div>Niko jo&scaron; pobegao nije od sudbe neizbežne</div><div>Kao zvezda umiruća sve slabije svetlim.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Jedino čežnja večna za zagrljajem tvojim</div><div>U meni će da plamti sve dok postojim.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div><br /></div> http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/moje-pesme/2019/12/28/vecna-ceznja , 28 2019 10:35:46 +0100 <div>Da vam pričam dokle ide ljudska bahatost i kako to nema veze ni sa nacijom ni sa obrazovanjem.&nbsp;</div><div>Elem, unuka bake koju negujem je rodjena austrijanka i u medecinskoj je struci. Kao neko takav trebala bi da zna koje su dužnosti i obaveze ali i prava negovateljice i garantovano zna, ali joj odgovara da bude bahata i da se pravi da ne zna. Dok je baka mrdala glavni izgovor je bio da baki u stvari i ne treba negovatelj već neko ko će da se nadje tu pri ruci ako ba&scaron; ustreba. A plata treba da se zaradi nekako jel&#39;te.&nbsp; Kao i većina na&scaron;ih žena koje odu u beli svet ne bi li zaradile za mesec dana onoliko koliko kući zarade za &scaron;est meseci i ja sam krenula ko tele bez ikakve veze i znanja &scaron;ta su moje dužnosti i obaveze i koja su moja prava. Radila sam ono &scaron;to su mi rekli i tek sada vidim kolika sam budala bila i koliko su ovi ovde bezobrazni. Ali dobro, idemo dalje. Navikla da radim ko konj, ovo ovde mi je bilo ko dečija igra, ili kako bi rekli neki, plaćeni godi&scaron;nji odmor. Moja radoznalost i potreba da sebe proizvedem, da se tako izrazim, u obučenu negovateljicu doveli su me do saznanja da nije moja ni dužnost ni obaveza ni jedan kućni ljubimac, a imam ih tri, a bilo ih je i vi&scaron;e, ni hranjenje istih, a kamoli či&scaron;ćenje njihovih izmeta kojekuda, da nije moja dužnost ni obaveza da peglam unukin ve&scaron;, da zatežem i menjam posteljinu na unukinom krevetu (koja je dve godine starija od mene) kao &scaron;to nije ni moja dužnost a ni obaveza da perem prozore na celoj kući ili kuvam ručkove za komplet porodicu plus gosti. To tada nisam znala. Sada znam. I sada kada je baka postala potpuno bespomoćna i nije u stanju ni da se sama umije i obri&scaron;e posle nužde ni&scaron;ta se nije promenilo. Nema veze &scaron;to baku moram nekoliko puta u toku dana da preme&scaron;tam iz kreveta u kolica i obratno i da je oblačim i kupam u krevetu (ko je imao susret sa nepokretnom osobom zna tačno o čemu pričam) &scaron;to joj spremam pet obroka dnevno&nbsp; i dalje imam sve ostale obaveze koje sam imala i dok je baka sve to radila sama. A kad unuka dodje kući ona ne može da se bakće sa svojom babom jer je umorna, ona je radila. Inače radi kao asistent u zubarskoj ordinaciji ponedeljkom od osam do dvanaest, utorkom i sredom od osam do četiri popodne i četvrtkom od jedan po podne pa do sedam uveče. Petak, subota i nedelja su joj slobodni ali i tada ja kuvam, usisavam, hranim životinje, čistim za njima itd. a ona čita knjigu, sadi cveće, dočekuje i ispraća goste, razgovara satima telefonom itd.</div><div>Plata je ista, i ne postoje ni najmanje naznake da istu povećaju obzirom da se obim posla povećao.&nbsp;</div><div>Moje pravo na pauzu u toku dana ili slobodan dan je poput mog sna da u dvori&scaron;te parkiram najnoviji model por&scaron;ea. Imam dva sata u toku dana slobodno, ali kuda ići u ovoj vukojebini i kako kad tih dva sata uvek padnu kada je unuka na poslu. Svako ko je bar malo savestan neće ostaviti staru i potpuno nemoćnu osobu koja ne može da dohvati ni ča&scaron;u s vodom da bi landrao po austrijskoj vukojebini. I tako dok ja radim dva posla po ceni jednog, unuka se provodi po Veneciji, kupuje mače od 300 evra, lap top od 1200 (takav nema ni moj sin koji je po struci programer), redovno ide na crtanje obrva, nadogradjuje nokte i trepavice itd. Naravno, u&scaron;parala na meni, jer moje zamene, provereno je, imaju i do 400 evra veću platu. Isto kao &scaron;to izvesni poslodavac u Srbiji ima &scaron;est sedam automobila u svom voznom parku, a svojim radnicima plaća minimalac ili manje.&nbsp;</div><div>Sja&scaron;e kurta da uzja&scaron;e murta. Tako nekako.&nbsp;</div><div>Jo&scaron; 20 dana pa eto mene kući mojoj.</div> http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2019/05/13/sjase-kurta-da-uzjasi-murta , 13 2019 08:09:55 +0200 Da.. Danas se navršavaju dve godine kako sam ovde na blog.rs. Šta bih mogla da kažem za ovu moju drugu godinu blogovanja? Pa prvo, nema tuge, patnje, suza..Prve godine sam patila, tugovala..ove druge sam volela. Ponekad neodlučna, puna strahova, sumnji..ali kako vreme prolazi neodlučnosti nestaju, strahovi se raspšuju, sumnje se gube, a ja, mogu slobodno da kažem, da svakim danom volim sve jače. Od simpatije, stvara se ljubav, polako, postepeno, sigurno.. U ovoj godini, bas ovde na blogu, čitajući redove žene koja se razvodi, čitajući redove u kojima sam sebe pronalazila, iste nedoumice, isti strahovi, iste želje.. Ta ista žena, što u sebi nosi nemerenu snagu me je sestrom nazvala, a ja sam sestrinstvo to oberučke prihvatila..Bilo je ove druge godine mog blogovanja i varnica, svadja, uvreda..ipak blog nije mirna reka, imamo mi i brzake.. Počela sam sa pesmama, možda će neko reći "šteta" ali sve redje i redje napišem stih. Tuga piše pesme; ljubav, sreća, radost i duša ispunjena nisu baš za stihove. Da budem iskrena malo šta je od mene ostalo od one vile bez krila s početka mog blogovanja od pre dve godine. Ne žalim se, čak naprotiv, ponosna sam na svoju promenu. Čovek kojem je posvećeno pola bloga, odavno nije deo mog života. Ponekad, još uvek, mu pustim poruku, dve..osim izveštaja o prispeću nema odgovora. Možda je tako bolje. Ljubav koja me obuzima i drži već godinu dana i još nešto više, čini da patnja, bol, tuga, nestaju. Sada kada čitam postove iz tog perioda, čini mi se kao da je neko drugi pisao. Kako god..i ova godina blogovanja je bila lepa i vredna, a nadam se da ću još dugo godina slaviti blogovske rodjuse. Pozdrav svim blogerima. Vaša vila bez krila. http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2011/06/03/drugi-b-l-ogovski-rodjus , 03 2011 18:53:53 +0200 Uskrs. Neću pisati šta je Uskrs, zašto ga slavimo, zbog čega je važan hrišćanima. To uglavnom svi znaju. Pisaću zašto je Uskrs meni važan, jer neki važni dogadjaji u mom životu desiše se baš na Uskrs. Davne, sad već, 1977god. par meseci posle pogibije mog oca, majka i ja smo se preselile u kuću u kojoj i sad živimo. Imala sam tri godine, i sećam se mirisa masne farbe kojom je bio premazan patos. Sve je bilo oker žuto..Detinjstvo mi je bilo obeleženo Uskršnjim poklonima sakrivenim po dvorištu. Izrasla sam u devojčurak, da bi žena postala baš na Uskrs. A onda su Uskrsi bili obeleženi darivanjem poklona svojoj deci. Za Uskrs pre devet godina, zazvonio mi je telefon, mislila sam da me zovu da čestitaju, ali..javiše mi da je teča umro. Od tada ne volim da podižem slušalicu na nepoznat broj. Dve godine kasnije negde iza ponoći, na Uskrs, javili mi da sam postala tetka jedne prelepe curice po imenu Kristina-Julia. To je bio najsrećniji Uskrs. Tetkino pile malo. Prošle godine na Uskrs se upustih u avanturu ljubavi sa čovekom zbog čije ljubavi sam uskrsnula i transformisala se u jednu drugu ženu, bolju, lepšu. Ljubav i jeste smisao Uskrsa. Bog je iz prevelike ljubavi prema čoveku sišao sa svog nebeskog trona medj ljude, obučen kao običan čovek, jeo je što ljudi jedu, hodio je stazama kojima ljudi hode, dozvolio je u svojoj nebeskoj svetlosti ljudima da ga ponize, da ga muče, pljuju, na krst razapnu, i sve to zbog bezgranične ljubavi prema čoveku, svojoj tvorevini. Dao je svoj zemaljski život u zamenu za oprost grehova nama, njegovoj deci. Ljubav je ključ života, pokretač svemira. Želim vam svima ljubavi. Hristos Voskrse. http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2011/04/24/uskrs , 24 2011 12:48:46 +0200 <p>Slivaju se niz prozor kapi kise.</p><p>Neka me ceznja muci i mori.</p><p>Da mi je da mi soba na te zamirise,</p><p>da poljupcima ugasis vatru sto gori.</p><p>&nbsp;</p><p>Kvasi kisa zemlju zednu da radja,</p><p>kapi se slivaju duz olistalog granja.</p><p>Tvoja mi usna od meda sladja,</p><p>ociju otvorenih tebe sanjam.</p><p>&nbsp;</p><p>Cekam te da mi iz daljine se vratis, dodjes.</p><p>Da me pozoves u svoj stan,</p><p>prstima nezno kroz kosu prodjes,</p><p>da ispratimo kisu i docekamo suncan dan.&nbsp;</p> http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2011/04/13/cekam-te , 13 2011 16:38:57 +0200 <p>&nbsp;</p><p>&nbsp;MESECEVA CAROLIJA</p><p>Hej Mesece zuti, sto se nebom skitas</p><p>nad ravnicom mojom pokrivenom snegom.</p><p>Dal&#39; se tamo gore nekada pitas</p><p>kako li je srcu mladom ,zaljubljenom.</p><p>Dal&#39; slutis sta ljubavi je vatra</p><p>ceznja ,sta je, sto telo lomi;</p><p>i onaj bol slatki sto se stvara,</p><p>kad ne dodje onaj&nbsp; ko se voli?</p><p>Il&#39; ne slutis, vec sve to znades</p><p>od davnina ,kad se prva ljubav rodi,</p><p>pa nam zato sebe nesebicno dajes</p><p>svetlis stazama kojim ljubav hodi.</p><p>Pod srebrnim zrakom tvojim</p><p>i ruza lepse zamirise</p><p>mirisom svojim da opcini,</p><p>pa da ljubav jos jednu pricu napise.</p><p>I nema coveka sto za ljubav znade</p><p>da pod zracima tvojim ljubio nije</p><p>ni devojke sto bi sve da dade</p><p>zbog srebrne meseceve carolije</p> http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2011/04/03/domaci-zadatak-koji-mi-je-zadala-tanjana , 03 2011 10:45:32 +0200 <p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/-CNswo7dtrk" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/-CNswo7dtrk" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p>&nbsp;</p>Od onol&#39;kih zetvi osta saka razi..<br /> Od onakve rapsodije... Samo sum...<br /> Od riznice iskrenosti kusur lazi...<br /> I nema srce sta da trazi tu...<br /> <br /> Prave rijeci, kao zvijezde, padnu same...<br /> Po svom nikne jogunasti bijeli krin...<br /> Nekad trazis poentu na kraju drame...<br /> A poentu krije prvi cin...<br /> <br /> Glavna lica: Nalicje i lice...<br /> Uspomene i sitnice... Jarko pero rajske ptice...<br /> <br /> Sacuvaj me, Boze, Njene ljubavi...<br /> Koja zive rane soli... <br /> Koja kaznjava i boli...<br /> Izbavi me vjecnih sumnji i ljubomore...<br /> Koje more dok ne pokore...<br /> Sacuvaj me, Boze, Njene ljubavi...<br /> Onog ludila i strasti... Sam se nikad necu spasti...<br /> Sacuvaj me od ljubavi kojoj kopni sjaj...<br /> Al&#39; mi u nju ne diraj...<br /> <br /> Kad na jednu kartu stavi sve sto imas...<br /> Kad su ti sve misli istoj slici ram...<br /> Kad ne brojis da li dajes ili primas...<br /> Znaci da ces ostariti sam...<br /> <br /> Kad se spusti zavjesa... Aplauz slijedi...<br /> Al&#39; u jednom trenu vlada mrkli mrak...<br /> U tom casu posumnjas da ista vrijedi...<br /> Zivot cio... Pepeo i prah?<br /> <br /> Zivot cio samo tudji dio...<br /> Kad pogrijesis, pa zavolis vise nego sto bi smio... http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2011/03/04/tanjani... , 04 2011 20:10:43 +0100 <p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/f8-lM0Qjx-0" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/f8-lM0Qjx-0" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p>Ovu pesmu , moja blog sestra Tanjana i moja malenkost posvecujemo blogeru koji je otisao sa bloga ali koji je ostao u nasim srcima...Samo za Marcaantonia </p> http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2011/02/27/dobro-moje , 27 2011 19:56:59 +0100 <p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/bzM4YOfuCuw" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/bzM4YOfuCuw" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>Sutra je 34 godine od kako nema mog tate , a ja imam 36 godina...skoro ga i ne pamtin ali i to jedno secanje je dovoljno...</p><p>Neku noc sam ga sanjala, zalila sam mu se kako me klinci nista ne slusaju , on se nasmejao pa mi rece: &quot; na brini , bice oni o.k....bice sve u redu&quot; </p><p>Cudan osecaj je ovladao mnome tog jutra, neko spokojstvo...</p><p>Gde god da si tata saljem ti veliki zagrljaj i poljuubac...i hvala</p><p>Tvoja cerka D.</p> http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2010/12/21/moje-suze-padaju-ka-gore , 21 2010 15:18:24 +0100 Zivot je lep. To napisah juce na fb. pa sam pomislila sta ako je to samo trenutno osecanje,sta ako izgovaranjem tih reci izbaksuzisem lepote trenutak i vratih se pa ubelezih jos i pu pu da ga ne ureknem,ali kasno. nauk za sledeci put. divljenje zadrzavam za sebe.najlepse su stvari koje srce skriva. a ovaj tekst dodajem sa mobilnog tel. koji lici na dzepni kompjuter. zivela tehnika http://vilabezkrila.blog.rs/blog/vilabezkrila/generalna/2010/11/19/zivot-je-lep-uz-mobilni-telefon , 19 2010 11:42:15 +0100