Ljubav,brak i ostale katastrofe

Korak do idealnog posla

, 05 2013 20:41:12 +0100

Ako vam je dosta da se svakog jutra budite vrlo rano i odlazite u drugi grad da bi zaradili minimalac..

Ako vam je dosta nadrndanih šefova i kolega koji samo smišljaju kako da vam podmetnu nogu jer ste konkurencija i smetnja njihovom napretku..

Ako sanjate da sedite u udobnosti doma svoga ne napustajuci svoje najdraže i da tako zarađujete i više nego dovoljno...

Onda budite tu veceras u 20h i 55min. i kliknite na link koji se nalazi na kraju teksta i poslušajte vrhunske stručnjake u vezi rada na internetu. Ako oni mogu to, šta Vas sprečava?

Možda baš večeras i Vi počnete sa unosnim internet poslom koji Vam promeni život na bolje, a sa Vama i Vašim najbližima.

Budite tu, nemojte propustiti šansu

http://www.webinar.tips2follow.com/?id=13278828

Posao na internetu

, 31 2013 19:20:43 +0100

Sta je Tripleclicks?

Tripleclicks je on line prodavnica na kojoj mozete kupiti sta god da pozelite, a mozete na njoj da reklamirate I neke svoje proizvode. Zasto je to dobro? Dobro je zato sto je Triplclick ima preko 50.000 artikala na ponudi, isporuka je moguća u preko 90 zemalja, podržava preko 50 načina plaćanja. Na Tripleclick-u mozete postaviti proizvode koje sami pravite ili ako imate neku prodavnicu necega u fizickom smislu, isto tako mozete napraviti prodavnicu na netu I da ponudite svoj proizvod u 90 zemalja sirom sveta. To je mnogo vise potencijalnih kupaca nego sto ih mozete imati u svom gradu. Ako svoj proizvod ponudite vecem broju potecionalnih kupaca veca je mogucnost da isti prodate, to je prosta logika. Vise kupaca, veca prodaja I samim tim veca zarada.

E sada ako se pitate otkud ja sada sa ovom reklamom, pa eto naletela sam na poslovnu ponudu od firme koja se skraceno zove SFI ili Strong Future International. Bavi se on line poslovanjem, ima veliki ugled medju marketarima I od svog osnivanja, 1998 godine radi samo sa dobitkom I nikada nije poslovala sa gubitkom. SFI ima svoje clanove u preko 190 zemalja. Ako ne verujete meni na rec a vi izguglajte. Evo da se ne mucite, kliknite na donji link pa citajte

http://www.sfi.comoj.com/

Kazem naletela sam na poslovnu ponudu, ili je ponuda naletela na mene, nebitno, jer sam reklamu nasal na FB I kliknula sam na nju iz ciste radoznalosti. Da se razumemo odmah, ne verujem ja puno u te internet zarade, ali kako mi niko nije trazio da ulozim ni dinara, a ponudili mi kurs o marketingu koji vredi 300 $ za dz, pomislih zasto ne bih probala. I eto me tu vec skoro mesec dana. Citam I ucim svakog dana nesto novo. Tu je moj sponsor koja me je uputila u prve korake na SFI a zatim su tu I drugi clanovi tima koji pomazu nesebicno. Svake srede imamo webinare za goste, gde je omoguceno da onima koji nisu clanovi SFI bude objasnjeno na jedan strucan nacin (a ne kao ja ovde sto to pokusavam da uradim) sta je to SFI I kako funkcionise. Cetvrtkom je Webinar samo za clanove.

Ako se pitate kakva je veza izmedju Tripleclicks-a I SFI moj odgovor bi bio da izmedju ostalog clanovi SFI-a reklamiraju proizvode sa Tripleclicsa, I od svakog proizvoda koji oni reklamiraju a koji neko kupi dobijaju procenat. Takodje ja kao clan SFI-a mogu I veoma je pozeljno da uclanjujem nove clanove SFI-a I tako stavram svoj tim. Ko je upoznat sa MLM znace o cemu govorim, ko nije nek izgugla sam jer ako ja sad pocnem da objasnjavam I to ima da uspavam auditorijum

Ako se pitate koliko tu moze da se zaradi moj odgovor bi bio da nemam pojma jer prvo jako sam kratko u SFI-u a drugo zabranjeno je govoriti o zaradi. Mislim da je dovoljno reci da je jedan moj upline ostavio svoj posao I sada se bavi samo SFI-om, a kako on kaze imao je dobar posao.

Ono, po meni najbitnije, nije problem ako ne znate engleski, mnogi od uclanjenih ne znaju bas engleski ali postizu dobre rezultate jer na vrhu SFI stranice postoji google translator, jeste da je prevod malo nakaradan, ali moze se izvuci poenta. Ako vam to ne odgovara ima forum na kojem mozete pronaci skoro sve ono najbitnije ili da pitate ono sto vam nije jasno.

Ko zeli da pogleda o cemu je rec, kako se radi, moze da klikne na link ispod. Nista nije obavezno, znaci mozete da se uclanite I ako vam se ne svidja niko vas ne obavezuje da nastavite dalje. Mozete da deaktivirate svoj nalog ili ce to SFI uraditi za vas posle sest meseci vase neaktivnosti. Meni se svidja. Postoje razne nagrade, igre koje organizuje SFI a I team leaderi, aukcije..poput neke igrice skupljamo bodove, reklamiramo, prodajemo , kupujemo itd, a sve u udobnosti doma svoga, nema sefova da zezaju, nema kolega da ogovaraju I prave spletke…sve u svemu kad citam tamo kako je ovaj postigao uspeh, kako je onaj postigao uspeh, pozelim da I ja jednom napisem nesto slicno. Zaboravih da dodam da je forum na srpskom jeziku ali ma opciju za makedonski I slovenacki I da je iskljucivo za clanove koji su sa ex Yu prostora. Postoji I fb stranica ali ce nju ugasiti za koji dan jer kazu da je forum bolje resenje.

Hvala Vam sto ste odvojili od svog vremena da procitate ovaj post.

Link za ulaz u SFI.

http://www.sfi1.biz/13278828

Dvadeset godina

, 30 2012 08:05:42 +0100

Dvadeset godina.

Sto bi neko rekao puno i da se broji.

Pre dvadeset godina na danasnji dan, ujutru u 6h i 05 min svet je ugledalo jedno malo stvorenje , pomodrelo od nedostatka kiseonika usled teskog porodjaja i citavih mesec dana ranije nego sto su to doktori predskazali.

Na sv. Savu uvece, njegova mladjana majka je osetila neki lagani bol, vise umor oko donjeg dela ledja ili ti krstiju i otisla ranije da legne. Sutra dan je osetila blage bolove u stomaku na svakih sat vremena. Vec je bila u bolnici i vracena kuci zbog laznih bolova, mislila je da su i ovo laznjaci. Kako je vreme prolazilo vremenski period izmedju dva bola je postajao sve kraci i kraci da bi u noci 29 januara rekla muzu da je vodi u bolnicu jer se ne oseca dobro. Osim bolova koji i nisu bili tako jaki i neizdrzivi, osetila je veliku slabost u celom organizmu. Oko pola jedan po ponoci primljena je na odelenje akuserstva ili popularno receno porodilista. Doktor je pregledao , probili su joj vodenjak i pocelo je cekanje. Lezala je na ledjima i to je strasno umaralo, pa je pitala babicu dal moze da legne na stranu. Kada se okrenula na desni bok, izmorena je zaspala. Probudilo je drmusanje babice koja je zajedno sa doktorom stajala pored i gledala je u cudu. Pogled joj je kliznuo na sat. Bilo je dvadesetak minuta do sest ujutru. Doktor je pitao da li je boli i njen odgovor je bio negativan. Zatim je doktor naslonio neku metalnu trubicu na njen stomak, slusao par sekundi i rekao vrlo ozbiljan sestri da daju mladoj porodilji neku inekciju, tableticu...Kada je igla bila zabodena u venu a sadrzaj sprica poceo polako da istice u venu pocela je borba da se dete rodi. Bez bolova, bez kontrakcija bez iceg sto prati normalan porodjaj. Dosao je jos jedan doktor, jos jedna babica, pa jos jedan doktor, a njoj je sve to delovalo kao san. Kao da se to drugom desava. Malog andjela su bukvalno izbacili iz majcine utrobe, svom silinom nalegavsi na jen stomak doktor ga je bukvalno izgurao napolje, dok je babica pokusavala da ga natera da zaplace ona je primetila kroz prozor prve pahulje te godine kako promicu. U tom trenutku se cuo i plac malog decacica. Sestra je prisla sa bebom i rekla: mama ovo je tvoja beba! i odnela bebu negde. Doktor je vrteo glavom. Dajte joj anesteziju, nemoj te da je sijete na zivo i ovako se namucila a tako mlada. Na krevetu do nje jedna druga zena samo uz pomoc babice rodila je devojcicu. A onda su joj dali opet inekciju. Osetila je kako lagano tone u nesto. Taj osecaj nikada nece da zaboravi. Sanjala je. Gomilu nekih mumija oko sebe. Nije se bojala. Samo je pokusavala da im kaze da je puste na miru, ali nije mogla da izusti ni rec. Samo je ispustala neke skoro neartikulisane krike. Zatim se sve smracilo. Osetila je kako je neko drmusa i doziva: majka, probudite se, majka...Pokusala je da otvori oci, videla je visestruko. Doktor je davao sestri uputsva da je razbude iz anestezije i odvedu u sobu da se odmara. Tako je i bilo. Polako je uz pomoc sestre odsetala do sobe.Zene su je gledale sa nekom zaloscu u ocima. Spustila se u krevet i zaspala. Probudili su je da ruca, zatim je opet zaspala, opet su je budili da vecera, opet je zaspala.Ne zna ni kada je vizita bila jer je spavala. Posle su joj rekli da je doktor dolazio na svakih pola sata da je vidi. Dodirnu bi joj rukom celo, zatim opipao puls i otisao. Rekli su joj i da je bolnica jecala od njenih vrisaka kada su je zasivali.

Ujutru sledeceg dana doktor je rekao sestri da joj izvade krv i da joj pomognu da ustane iz kreveta i proseta malo. Nije mogla ni par koraka da napravi. Sve je bolelo. Mislila je da su joj rebra polomljena. U devet ujutru su sestre donosile bebe na podoj. Njene ruke su ostale prazne. Pitala je setru gde je njena beba i tada je saznala da je andjelcic u inkubatoru pod kiseonikom. Posle rucka je sama ustala i napravila dva kruga oko kreveta. A onda su joj u jedan sat po podne doneli i njen zamotuljak. Bio je skroz umotan u pelenu i licio je na veknicu hleba. Lepsu bebu do tada nije videla. Osmeh joj se nacrtao na licu. Mislila je: Boze, ovo sam ja rodila! A onda ga je malo bolje zagledala, i pomislila: kad ce ovaj Malisa da stigne do dvadeset godina?!

Malisa je dobio ime Gabrijel. Po andjelu koji je javio Bogomajci da je noseca.

Godine su se redjale jedna za drugom i ocas je proslo celih dvadeset godina.

Majka nije bila uplasena svojim teskim porodjajem, dve godine kasnije je svom prvencu podarila brata a zatim jos jednog.

Danas je taj Malisa, Velisa. Prerastao je svoju majku odavno. Ima svojih mana, svojih vrlina kao i svako drugo ljudsko bice, ali je on i dalje njena prva radost, prva briga, prva tuga. Imala je velike planove za njega, ali je zivot smislio nesto drugo. Ipak rodjendan je rodjendan i ona se uvek seti onog trenutka kada ga je uzela u ruke prvi put. U tom trenutku se u njoj probudio onaj pravi majcinski instikt. I bez obzira na sve sto joj se dogadjalo u zivotu da postoji neki vremeplov da je vrati u proslost i da joj daju sansu da svoj zivot drugacije proziv,i ona bi opet istim putem prosla samo zbog tih par ociju koje je ugledala tog dana. Jer to je ono istinsko vredno u zivotu zene.

Ta majka sam ja. A malisa je moj sin prvenac. Moja radost i moj ponos.

Dvadeset godina je proslo tako brzo a tada se cinilo kao da nikad nece. Najbolje od svega sto se ja ne osecam starijom za dvadeset godina. Nekako sam zrelija ali se ne osecam ko neko ko ima dete koje ima dvadeset godina. Kako god....

E pa sine srecan nam 20-ti rodjendan! Budi mi ziv i zdrav pa makar me i nervirao. Ipak ti svoju majku vise nasmejes nego sto mi celo naboras od brige i ljutnje.

IZGUBLJENO-NAĐENO

, 12 2011 09:27:46 +0200

Trideset godina, ako ne i više, je prošlo.. Kada mi je otac poginuo, vrlo brzo su se sve veze sa njegovima prekinule. Majka se preudala, i stričevi, tetke, kao i baka i deka nisu se puno interesovali za mene, a ni majka se nije trudila da me spoji sa familijom koja mi pripada. Ne bi da grešim dušu, ali čini mi se, da me je namerno odvojila od njih, i ne samo od njih već i od njene familije. Bile smo nas dve samo u našem malom svetu, u kojem nije bilo mesta za tetke stričeve, za nikog, sem za ponekog izabranika njenog srca. Dal me je odvojila od familije zbog straha da će me oni na neki način pridobiti a ona ostati sama, ili iz sebičluka, ne znam, nije ni važno sada.. Važno je da su se davno pokidane veze spojile opet. Pre dve nedelje, tumarala sam po fb. htela sam da vidim koliko nas je, i odmah na početku vidim nju. Mislila sam zbog imena da mi je tetka, slike mi ništa ne znače. Ispostavilo se da mi je snajka. Njen muž mi je brat od strica. Razmenile smo brojeve telefona, i dogovorile da se vidimo. Na sastanku koji je usledio došao je i moj brat. Pomalo glupa situacija..- ja sam ti brat..reče on.. Pričali smo o tome koga se sećam, kakav mi je bio život, o deci, mojoj, njegovoj. Dovezao me je do kuće. Pomalo zbunjeni oboje. A meni duša i srce puni kao košnica. Puni sreće neke neobjašnjive. Dogovorili smo se da dodjem u avgustu kad smo oboje na godišnjem odmoru, da se bolje upoznamo, da upoznam i ostale sestre i braću. Familija je ogromna. Majka ćuti, ne govori ništa, mada guta knedle. Valjda je strah da će biti otkrivene tajne koje odavno za mene nisu tajne. Mojoj blog sestri sam napisala poruku: da znaš kako mi je brat lep i jak.. Zahvalila sam se i virtuelnom, jer od njega je potekla ideja da se približim očevoj familiji. Nije odgovorio ništa, otac mu je umro, možda zato. A ja sam našla izgubljeno..

OVO ZA ONO

, 07 2011 15:27:26 +0200

6.Maj. Djurdjevdan.

Nekome slava, nekome obican dan.

Da sam ostala u braku juce bih slavila 20 godina bracnog zivota.

Da, udala sam se na Djurdjevdan.

Juce, 20 godina starija razmisljam i secam se koliko sam onda bila vesela, puna poleta, puna snova od kojih neki nemaju veze sa stvarnoscu. Koliko sam verovala ljudima, koliko sam verovala u ljubav.

Udajom sam prihvatila muzevljevu familiju kao rodjenu. Dever mi je postao brat, svekar otac koji mi je trebao i koji mi je nedostajao..njegova baka je bila i moja baka..sva ona familija koju nisam imala odjednom je pocela da postoji u muzevljevoj, i ja sam je iskreno volela i pokusavala da im ugodim.

Ali oni nisu mene prihvatili kao sestru, cerku, unuku...

Pre 20 godina bila sam na pocetku jedne price, na pocetku moje price...

U toku prve godine rodila sam prvog sina, zatim dve godine kasnije, drugog i jos sest godina kasnije i treceg sina. Bilo je predivnih dana, bilo je i losih, bilo je problema, ruznih reci, podsmeha, nerazumevanja, uvreda, ali ja sam sve oprastala, kao straija sestra, cerka, unuka...a oni su tovarili i tovarili.. Gurali me, nisu me hteli..

A onda je poceo i muz da me gura od sebe. Vrata mog utocista su se zatvarala. Nisam imala vise u ciji zagrljaj da se sakrijem posle svekrovih uvreda i deverovih podbadanja.
Ne kazem ja da su oni losi ljudi, niti da sam ja savrsena, ali moglo je i bolje, drugacije..

I brak se raspao.

Ne znam zasto je muz potpao pod uticaj alkohola i svog oca, ne znam gde ode ljubav, pozrtvovanje, ali kad su mi deca ostala gladna i u prekratkoj odeci i pocepanoj obuci, kad mi je kuca ostala bez ogreva, kad od zime nisam mogla da se okupam mesec dana...stavila sam tacku i otisla...ostavila sve.

Kucu od 90kvm zamenila sam za kucom od 35kvm.

Kuhinju sa sudoperom, radnim delom zamenila sam za jednu plasticnu vanglicu i obican sto.

Sporet sa cetiri ringle i rernom zamenila sam za reso sa samo jednom ringlom.

Frizider, zamrzivac, friteza, toster, mikrotalasna, mikser...zaboravila sam na njihovo znacenje.

Trpezarijski sto sam zmenila za mali stocic, onaj sto sto se stavlja u dnevnom boravku..stolice...ma sta ce mi..sednem na patos pa jedem...

Tv, dvd, kasetofon, cd plejer, usisivac i to sam zaboravila za sta sluzi...

Kupatilo od 15kvm zamenila sam za jednu plasticnu kacu koju unesem u sobu i u kojoj nalijem vodu koju sam predhodno zagrejala u ves loncu..

Veliki bracni krevet sam zamenila za obican kauc u kojem sa prvo spavala sa najstarijim sinom, dok je najmladji spavao u foteljama, da bi nesto kasnije koleginica jedna mi dala ugaonu garnituru koja ima dva kreveta pa sad na jednom spavam ja sa najmladjim sinom, a na drugom spava moj najstariji sin.

Dvoriste puno cveca zamenih za dvoriste puno korova, cickova i koprive, koje s mukom unistavam evo vec trecu godinu...koprivu ne, od nje deci spremam ukusna jela.

Komsiluk zamenih sa beskrajnim prostranstvom banatske ravnice, do prvog komsije moram da pesacim oko 500 metara po bedemu, ili kako ga mi ovde zovemo begej...u stvari radi se o nasipu koji je podignut uz recno korito da bi se sprecila izlivanja reke koja zna neki put da nabuja i napravi lom. Moj pok. otac je bio bedenar, kad je poginuo firma u kojoj je radio je dala majci kucu , cuvarnicu, koja nije vise bila u upotrebi a koja se srusila 1994 godine od podzemnih voda. Bese ta kuca velika i prostrana.. Kad se kuca srusila, majka je s mukom i na jedvite jade nagovorila direktora tadasnjeg da joj adaptiraju supu i stalu u stambeni prostor..

Muza zamenih za majku...koja ne pije, ali koja ume da bude naporna i teska kao Trepca.

Ne dozvoljava mi da kuvam..kad ne kuvam, onda zvoca zasto ne kuvam, ili jos gore kuka na sav glas kako ona sve sama radi a mi smo joj se navalili na kicmu. Tj. kukala je do letos..onda je otisla da radi i kada je videla da ipak i ja mogu nesto da uradim i nisam bas toliko nesposobna od tada ne zvoca...

Naucila sam da pronalazim zadovoljstvo u malim, malecnim stvarima i da uzivam u onome sto vecina ljudi i ne opaza.

Nije meni zao sto sam brak rasturila, deci porodicu otela...zao mi je zivota koji sam imala u toj kuci, ljubavi sa kojom sam namestala svaki detalj, sadila svaki cvet..Zao mi je sebe sto sam izgubila veru, sto me je strah toliko da ni ne razmisljam o tome da mozda jednom opet imam svoju kucu..Hm...svoju...na zalost i to je bio samo privid i obmana kao i sam brak, ogromna ljubav muzevljeva...sve bese iluzija na kojoj bi pozavideo i sam Dejvid Koperfild.

I mozda sam sebicna, los roditelj, ali sam decu spasla od pakla koji mogu da razumeju samo oni koji su imali bilo kakav kontakt sa alkoholicarem.

U medjuvremenu sam kupila sporetic sa dve ringle i rernom, kupila zamrzivac, ves masinu sam uspela da iskukam od bivseg muza...Vodu u kuci nemam, pa istu koristim tako sto vodu natocim sa bunara u kanister i onda ulijem u ves masinu kroz fiokicu za prasak... Za prosecno pranje masina potrosi oko 80 litara vode...cak i one stedljive. Koleginica jedna druga mi je dala neki crno beli tv, kompjuter mi dala tetka...i dalje sednem na patos kad rucam...

Ne zalim se...samo me nosalgija potkaci ponekad pa mi bude tesko na dusi...

Kazu ljudi da je tesko kad sa konja padnes na magarca...ja sam sa konja ljosnula direkt na zemlju..i sada hodam po toj zemlji, obema nogama sam na njoj...

MIRIS PROLEĆA

, 19 2011 20:35:28 +0100

Zaustavlja se auto na staro mesto. Poljubac pozdrava, nežan i topao. Prolećna kiša kvasi tiho zemlju. Čuje se kreket žaba. Izlazim iz kola opijena mirisom proleća, ili je to miris tvoj? Miluje me vetrić što se hodanjem mojim stvara, lak kao dodir tvoj. Opijena, kao dete s vrteške kad sidje. Na usnama mi još ukus tvoj medeni. Krila mi od te kiše prolećne rastu, ili je to možda od ljubavi tvoje? Po prvi put osećam tvoju ljubav. Ne strast. Ne želju. Ljubav osećam kao što osećam miris proleća. Osećam kako pupi u tebi, u meni.. Lebdim. Neću da mislim šta će sutra biti, uživam u ljubavi tvojoj sada, kao zemlja što upija blagorodnu kišu proleća. Duša mi sreće puna kao suncokret semena svog. Srce u grudima raste od ljubavi tvoje.. Krila mi raširena. Čekam vetar ljubavi tvoje da poletim opet. Ljubim te ljubavi moja.

DAJTE SIROTINJI HLEBA I KROMPIRA

, 14 2011 19:31:05 +0100

Prvi radni dan u nedelji. Dovoljno loš sam po sebi, ali kad se od ranog jutra krene sa ozbiljnim temama tada takav dan preraste u katastrofu. Kaže mi koleginica jutros, tj. pitam me: "jel si čula da će od aprila hleb skočiti na 70 din?" "jesam, čula sam. A jesi li ti čula da je krompir 120 din/kg?" pitam ja nju. "Da! Sirotinjska hrana i nije više sirotinjska." Zaključuje ona. A ja se mislim: tri sata radću za tri vekne hleba i od dnevnice koju zaradim ostaće mi čitavih 350 dinara od kojih treba da skuvam ručak, kupim doručak, platim račune..odeću i obuću neću da kupujem, to je luksuz. Idu topli dani, šta će mi krpice. Šminku, sredstva za ličnu higijenu, kućnu hemiju, prašak za veš..ma šta će mi to?! Ne kontam baš kuda ide ovaj brod. Što više razmišljam sve mi se više čini da ide u božiju mater. Stiglo mi i rešenje iz suda, zbog tužbe sa kojom teretim bivšeg muža a zbog neplaćanja alimentacije. Kuća u kojoj smo živeli a na koju su me potpuno obespravili, treba da se proceni, a procenu vrši veštak, a veštaka treba da platim 30000 dinara. Pre dve godine dadoh 10000 dinara za istu stvar, ali dotični veštak nije izašao da veštači, ovog novog treba da platim tri puta više, a pitam se odakle? I odakle, našem uvaženom pravosudju ideja da tolike novce traže od samohrane majke troje dece? Ovaj zakon kao da štiti nebrižne očeve. A novčanik mi prazan bukvalno. I ko pita dal imam za hleb deci sutra? Bitno da se traži. Uzeti i ono malo od sirotinje, pa nek pocrkaju od gladi, štrokavi i bez dostojanstva.Uzeli su nam sva prava, sada nam otimaju hleb iz usta.Dovode nas do prosijačkog štapa.I svi ćute.Sprdaju se sa sopstvenom bedom i nesrećom.To što ja,i pitaj Boga koliko majki, sutra neće imati svojoj deci da priušte ručak, nikoga ne interesuje.Pogledaj dom svoj Andjele, Slepi tumaraju u gomili, svima su kičmu polomili.

PRIJATELJI SU ANDJELI

, 27 2011 08:27:04 +0100

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju
cerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo
malo.
Bio je Božic. Sledeceg jutra je devojcica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je
za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema nicega, jako
se naljutio. Cerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, ocekuje se da se u kutiji nešto
nade!!”
Devojcica ga je žalosno pogledala i s suznim ocima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha
sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred cerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do
kraja života cuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osecao izgubljeno i ocajno,
uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je cerka spremila
unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni,
prijatelji, deca, Bog… Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su
andeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteškoce i podsete nas na to, kako se leti.

---------------------------------------------------------------------------------

Ovaj tekst postovah davno...avgusta 2009 godine. Posvecujem ga svima onima koji su mene podsetili da mi krila nisu slomljena zauvek i koji su mi pokazali da mogu da letim. Posvecujem ga mojoj ljubavi jer je let pored njega miran i lak, neobavezujuci, caroban i cudan u isto vreme. Ponekad mi se cini da ne letim uopste, ponekad mi se cini da padam u ambis, ponekad me vijaju strahovi i sumnje, ali bio to let u visine ili pad u ambis, ili bezanija tamo vamo od raznih mojih strahova, ipak je let i ja se iskreno nadam i svim srcem prizeljkujem da ce taj let potrajati jos dugo dugo.

Njemu , svim mojim prijateljima i svima onima koji me smatraju za prijatelja

Hvala.

MOLITVA

, 17 2010 21:55:10 +0200

Uvek kada isplaniram nesto, desi se nesto i pokvari mi planove. Lepo kazu "pravi planove da zasmejes Boga" . I vala bas...

Ovaj zivot definitivno nije fer...

Meni neko drag i blizak ima zdrastvenih problema...Mislim ovi sa Neba su mogli i mene da pogode tom boljkom..

Valjda ce sve biti dobro na kraju...

Molim se veceras Tebi Svevisnji

za zdravlje mojih najblizih.

za osmeh i miran san

za jos jedan prozivljen dan.

Zahvaljujem Tebi Svevisnji

za sve darove koje si mi dao

sto si me od svih zala cuvao

Molim te ove noci Gospode

sacuvaj mi u zdravlju sve poznate

i one koje manje znam,

cuvaj i one koje ne poznajem

sve one koji me vole

i one koji su me voleli

cuvaj Gospode i one koji me mrze

Pokazi nam put

osvetli nam staze

pomozi nam da otvorimo srca

i ljubav beskrajnu u njih pustimo.

Daj nam snage da putem

koji si nam Ti odredio

hodimo uspravno s Tvojim imenom na usnama

i ne dozvoli da se ogresimo o najmilije,

ili o nepoznate..

I oprosti nam sve grehe i greske...

Amin

Sutra je novi dan...

NJEMU...

, 09 2010 17:15:28 +0200

Nestaju sve moje barijere, svi moji bedemi se sada ruse. Ti imas moc da jednim osmehom i pogledom me razoruzas. I dobrovoljno ostavljam koplja i stitove. Pustas me da letim, i srecan si samo sa mrvicom sebe sto ti dajem. Ti...Ti sto si me zasipao pogledima toplim zadnjih dve godine i recima me kitio ko zvezdama..Sada sam u rukama tvojim ko cvet sto se rasvetava po prvi put.

Rekao si "svaka tvoja zelja je za mene zapovest" znas li da to govori samo dobri duh iz boce..jesi li ti moj dobri duh? He, pa cak po malo i licis na jednog..onako veliki..moj dobrocudni meda..

Ti si izgleda ono sta sam trazila svuda.Isla sam tako daleko da nadjem i nisam nalazila, nalazila sam samo laz i prevare...a ti si bio tu..na dohvat ruke, ali te ja , kako ti rece , nisam videla jer mi je nosic u oblacima.."Spusti nosic curice" , rece mi , "ali samo malo...i gledni okolo..onako sa visine..da ne propustis vazne stvari.."

Ucicu od tebe, treba mi to..ti dobro poznajes ljude, zivot te je naucio..dosta si nanizao godina..uspesnih, koje na tebi traga nisu ostavile pa sam ja mislila da smo skoro vrsnjaci..ali nismo..i to me muci pomalo...ali rekoh..rusis ti sve moje barijere i bedeme...

Tvoji poljubac je sladak..kao med i budi u meni nesto sto nisam osetila jos..a ti cekas..ne diras me..cekas da ja tebe potrazim..i ja te trazim, a nikoga nisam trazila do sada, uvek sam ja cekala da me potraze..

Ti...

Neka traje koliko traje..ja cu uzivati do poslednjeg daha, poljupca..do kraja...