Areth
http://lepotiupohode.blog.rs/blog/lepotiupohode
lepotiupohode2026-06-18T00:47:52ZNešto lično o Riu
http://lepotiupohode.blog.rs/blog/lepotiupohode/putopisi/2009/06/13/nesto-licno-o-riu
<p>Evo još nekih mojih putopisa. Možda su duži ali dugo sam i putovao (ali i puno uživao). Uz fotke neko će putovati bez para, o vizama da i ne govorim.<br />Rio de Janeiro<br />Postoje gradovi koje svi poznaju, a koliko god puta da odete uvek su drugačiji. Jedan od tih je Rio. Smešten je u spletu poluostrva, između brda i plaža, krajnje razuđen, a opet ostavljajući utisak da je sve tu, da je centar grada tamo gde se upravo nalazite. Ova geografska posebnost je uzrokovala i njegovo ime jer kada je januara 1502g, na dan nove godine, prvi evropljanin Andre Gonsalves uplovio u ovaj zaliv pomislilo je da se radi o ušću dve reke - Rio de janeiro, Januarska reka. Grad je sačuvao ime i kad je osnovan 1 marta 1564g. Sada je to megapolis sa preko 11 miliona stanovnika, proizvod istorijske mešavine naroda (Afrikanaca, Evropljana i Indijanaca), koji su svako sa svoje strane doprineli čudesnoj mešavini rasa, kulture, religije i posebno igre koja sada često predstavlja prvu asocijaciju kad kažemo Rio.<br />Čuvene plaže Kopakabana i Ipanema – duge i do 4km, oivičene su visokim zgradama pretežno hotelima i u svako doba godine pružaju utisak u stilu „a sada nešto sasvim drugačije“. Dolazak na plažu je u stvari društveni događaj. Tu se ljudi sreću, razgovaraju, igraju (naravno fudbal ili odbojku na pesku), surfuju, džogiraju ili relaksiraju u brojnim minibarovima na otvorenom uz kokosovo mleko ili čuvenu kaipirinju i ponajmanje se kupaju. Tu možete videti lokalne lepotice i mačo tipove, ali ako nosite aparat ili kakvu torbu i lokalne lopove koji ne prezaju da vas ogole do gole kože. Često će Vam prići neko sa ljubaznim upozorenjem da se na plažu dolazi samo u kupaćem kostimu. Naime kontakt i prijatan razgovor sa nepoznatim je ovde potpuno normalna pojava. Na svakom koraku su i napadni trgovci koji će pokušati da Vam prodaju sve i svašta.<br />Na ulazu u zaliv Guanabara dominira glava šećera (pogrešan prevod idijanske reći), granitna stena visoka 396m do čijeg vrha ide žićara. Samo par koraka ispod i u šumi ćete sresti porodicu majmuna. Uživanje predstavlja prelepa i prosto neopisiva panorama grada smeštenog na brojnim poluostrvima i sa 37 plaža. Još jedan prelepi panoramski pogled na Kopakabanu, Ipanemu i Leblon je sa Korkovada (grbavko na portugalskom), susednog brda visokog 709m na kome je podignuta džinovska figura Hrista. Do njega se može doći i vozićem, visok je 38m i šireći ruke zaštitnički nadkriljuje grad. Tu se obavezno slikate za uspomenu okruženi ostalim turistima. Biti sam na slici, praktično je nemoguća misija.<br />U starom jezgru, (grad je star 445 godina!), pored katedrala starog i novijeg datuma (nova je 80m visoka konusna konstrukcija), usred zgrada iz kolonijalnog vremena moguće je opuštanje u brojnim kafanicama i muziku Bosa Nove. U 600m pokrivenoj ulici Marcusa de Sapokaia na tribinama ima mesta za 60 000 posetilaca koji uživaju u zvucima sambe i neopisivog kolorita tokom čuvenog karnevala. Ako ste raspoloženi za malo umetnosti tu su brojne galerije. Muzej sa tragovima iz života starosedeoca sa predivnim rukotvorinama (ukrasi, oruđa i oružje) indijanskih zajednica, kao i artefakti koje karakterišu život u kolonijalnom dobu i predstavljaju bolno podsećanje na nekadašnji “paralelni” život robova i gospodara. Most dug 13.5km i visok 60m vodi vas do Niteroia, nekad grad sada predgrađe, gde je muzej moderne umetnosti – čudo moderne arhitekture, filigranska konstrukcija u vidu lebdeće ploče na cilindričnoj osnovi. Svakako treba obići malo poznato a prelepo stepenište koje već 10 godina stvara nama malo poznati slikar Selaron. Umetnik ga oblaže keramičkim pločicama koje je sam oslikao, pri čemu dominira većna tema trudne žene, a ukomponovao je i pločice koje dobija sa svih strana sveta.<br />Rio obiluje zelenilom, od drvoreda koji nadkriljuju kako avenije tako i obalu, do parkova i brojnih šumovitih brda usred grada.. Ističe se najveći nacionalni park Tijuka koji se pruža duboko u grad (u okviru koga je i Korkovado), ukupne površine 120km² sa specifičnim vrstama koje nastanjuju kišne šume Amazona. Za turiste najsigurniji park, (a po meni i najlepši) je ogromna botanička bašta sa egzotičnim drvećem i cvećem. Posetili smo ga u toku prodajne izložbe orhideja pri čemu ne samo da smo se divili primercima nego i žalili što neke ne možemo da ponesemo kući. Pijace su takođe izvor egzotike i boja, a nedeljom i mali otvoreni tržni centri rukotvorina.<br />Naravno prva asocijacija na Brazil je fudbal, a to je ovde više od igre. Prisustvovali smo finalu kupa Brazila na Marakani između Flamenga i Botafoga koji je prvi dobio sa 2 :1. Bilo je pravo zadovoljstvo videti utakmicu koja je više nego hepening, navijanje koje bodri i gde protivnika ne treba uništiti, već nadigrati (jer s kim će se igrati sledeći put?), gde su žene i deca dobar deo publike, gde su smeh i veselje iznad navijačke strasti.<br />Da ... šoping. Dame nemojte zaobići Štern ili brojne draguljarnice, ipak je Brazil najveći proizvođać poludragog kamenja i divnog nakita!<br />Na kraju šta reći o gradu sa toliko suprotnosti sem, opet ću doći.<br />Slika<br /><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/RioDSC_009612WinCE.jpg" border="0" /></p><p><br /><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/erupanjebiciklanaKopakabaniDSC_0222.jpg" border="0" /></p><p><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/DSC_0656fImagen0691224WinCE.jpg" border="0" /></p><p><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/DSC_024712WinCE.jpg" border="0" /></p><p><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/DSC_080025_0439Tanjirici1F2023CFTbb.jpg" border="0" /></p><p><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/DSC_042612WinCE.jpg" border="0" /></p><p><img src="http://i572.photobucket.com/albums/ss169/lepotiupohode/DSC_05380106RionocuDSCF3687123WinCE.jpg" border="0" /> </p><p>Ako Vam se svidi ima još slika (bar još oko 1000) </p>putopisi2009-06-13T19:26:53ZlepotiupohodeHajdelberg
http://lepotiupohode.blog.rs/blog/lepotiupohode/putopisi/2009/06/06/hajdelberg
Na 20 km od Manhajma usred gusto naseljenog područja "rajnsko-nekarskog trougla", duž leve obale reke Nekar nalazi se središte nemačke nauke – Heidelberg. Ušli smo jednog prolećnog dana, praćeni kišom i susnežicom kao da se zima još nije predala. Interesantno da su ovde leta duplo kišovitija nego zime! Stari deo grada istovremeno i srce današnjeg nalazi se na mestu gde reka izlazi iz uske i strme doline, idealnom za odbranu, ali i naplatu takse za prolaz trgovačkih karavana (što je bila osnova njegovog bogatstva u srednjem veku). Zahavaljujući svom položaju oduvek je bio svedok neprestanog toka istorije. Vilica ,,Hajdelberškog’’ čoveka, pronađena 1907g u blizini Heidelberga, stara je oko oko 600 000 godina! Pripadala je Homu erektusu i najraniji je dokaz postojanja ljudske vrste u Evropi.<br />Na ovom mestu u 5 veku p.n.e. Kelti grade tvrđavu koju, iz neobjašnjenih razloga, napuštaju dvesta godina kasnije. Tokom 40- tih godina nove ere Rimljani tu grade svoje uporište i prvi drveni most. Od tada datiraju i prva civilna naselja koja su se razvijala pod zaštitom kampa. Rimljani ovdje ostaju do 260 godine, kada utvrđenje zauzimaju germanska plemena. U 5 veku nove ere počinje era današnjeg Hajdelberga. Tadašnje seoce Berghaim (doslovno Kuća na brdu) prvi put pomenuto 769g, sada je centar modernog grada. Ogroman podsticaj je i gradnja manastira, St. Mishel 863g. na brdu Heiligenberg unutar dvostrukih zidina keltske tvrđave, i Nojberga 1130g. Prvo spominjanje grada Heidelberga u pisanoj formi otkriveno je u dokumentima opatije Schönau, koja datiraju iz 1196g., što se i danas smatra godinom osnivanja grada, iako arheološki nalazi idu dublje u prošlost. <br /> Stari grad, veoma dug i tesan sa najdužom pešačkom zonom u Evropi, odiše istorijom. Pažnju prvo privuku radnje i robne kuće sa tek po kojom starom fasadom. Onda poželite da sednete u neku kafanicu čiji grb ili naziv podseća da nije od juće. Sa strane se račvaju krivudave ulićice koje izbijaju na reku Nekar i tek tu shvatate da zgrade nisu nove već stara zdanja adaptirana od konjušnica, starih mlinova ili magacina u kojima su trgovci u stara vremena čuvali ili prepakivali robu na daljem putu prema istoku ili zapadu. Takozvani Marstall, građevina u neoklasičnom stilu iz 19. veka, bio je skladište oružja za odbranu hajdelberškog dvorca, kasnije magacin, a od 1971 se koristi kao univerzitetski auditorijum. Lutajući dalje odjednom se nađete ispred stare katedrale gde su i danas kao stotinama godina ranije, na spoljnim zidovima poređani dućani. Jedina razlika je što sada prodaju suvenire. Ispred je trg, sa fontanom i kipom Herkula, koji se vikendom pretvori u pijacu. Preko puta je kuća viteza sv. Georga (Zum Ritter Sankt Georg), izgrađena u stilu kasne renesanse, a ime je dobila po kipu na krovu. To je jedna od malobrojnih građevina koja je preživela rat za nasledstvo i jedan je od najstarijih hotela koji neprekidno radi već 300 godina. <br /> Nad starim gradom, oko 80m iznad reke na strmom brdu obraslom šumom zvanom Kraljevski presto (Königstuhl), dominiraju ruševine Hajdelberške palate. Stari veličanstveni plemićki dvorac još uvek delimično u ruševinama nekada je oduševljavao barokne pesnike. Gradjen je, rušen i doziđivan preko 1000 godina!, pa ne čudi sadašnji barokni stil na gotskoj osnovi sa elementima renesanse. Oko 1000 stepenica pored starih zdanja i palata odvešće Vas do zamka. Kad malo dođete do daha pred vama je park. Onda duboki rovovi, stare ruševne zidine i očuvana citadela u kojoj je sada muzej farmacije, kao i jedna od nastarijih ali sigurno najvećih bačvi za vino od 195 000 litara! <br /><br /><br /> Zgrada je prvobitno bila podijeljena na prizemlje zidano od kamena i gornje spratove od drveta. Čuvena je bila kraljevska dvorana sa fontanom. Postoje predanja koja kažu da je izborni princ Filip (1476-1508) naredio da se pri gradnji dvorane ugrade stubovi koji su navodno bili iz srušene palate Karla Velikog. U dokumentima iz 1303 spomenuta su dva dvorca: jedan negde više u brdima (uništen eksplozijom baruta 1537 godine) i drugi, niži, na čijem je mjestu današnja palata. Donja palata i njeni vrtovi uništavani su nekoliko puta (za vrijeme tridesetogodišnjeg rata i rata za nasledstvo Pfalza). Kada je palatu pokušao da rekonstruiše izborni princ Karl Teodor, tokom rekonstrukcije 1764 naišla je snažna oluja i od udara groma zapalila se i izgorela gotovo cela konstrukcija. Rekonstrukcija je propala, a palata prepuštena propadanju ostavši kao najčuvenija ruševina doba romantizma. Kasnije se koristila kao izvor kamena za gradnju; od njenog kamena napravljene su mnoge kuće u Heidelbergu. Ovo je zaustavio grof Karlo de Graimberga 1800 godine koji je po svaku cenu nastojao da sačuva hajdelberšku palatu. <br /> Od tada pa do danas palata je stalno u fazi rekonstrukcije. Kraljevska dvorana izgrađena 1934g danas se koristi za razne festivale, prijeme, balove i pozorišne predstave. Leti tokom festivala, u dvorištu dvorca održavaju se koncerti, opere i mjuzikli. Iznad dvorca prolazi brdska žičara koja ide sa trga Kornmarkt ka vrhu brda Königstuhl. Delimično u upotrebi, delimično u fazi konzervacije i delom kao veličanstvena ruševina zamak pruža uživanje svačijem oku. Odavde je prelepi panoramski pogled na crvene krovove starog grada, reku Neker i impresivni stari most. Do njega smo stigli silazeći šumskim putem kroz park do reke. Na stari kameni most izgrađen između 1786 - 88 po nalogu princa Karl Teodora izlazi se kroz još stariju ogromnu kapiju u vidu dva tornja. Barokni krov dodat je tokom izgradnje mosta. Postoji i stari srednjovjekovni most sa ustavom na bočnoj strani starog grada, prvobitno deo gradskih zidina. <br /> Preko mosta na severnoj obali Neckara je šumovito brdo Heiligenberg ili Brdo svetaca sa čuvenom šetačkom stazom "Aleja filozofa". Ova aleja je dobila ime zahvaljujući filozofima i profesorima koji su često ovuda šetali i razgovarali. Sa nje se pruža divan pogled na stari grad i dvorac, a na vrhu brda i danas postoje ostaci iz vremena Kelta (tvrđave i hrama za molitvu). <br /> Grad je dugo bio centar svetskih zbivanja, ovde je 1620 počeo tridesetogodišnji rat kada su Habzburzi oteli krunu princu Frederiku V-om od Pfalza u istoriji je poznat kao zimski kralj jer je vladao samo jednu zimu. Nakon opsade koja je trajala dva mjeseca, 1622g. vojske katoličke lige zauzimaju Heidelberg, te pljačkaju čuvenu Biblioteku Palatina i sve knjige i dokumente poklanjaju papi Grguru XV. Na kraju rata 1648-g, titulu i vlast vratio je njegov sin Luj Karlo I. Istovremeno, da bi učvrstio svoju dinastičku moć on udaje svoju kćerku Elizabetu Šarlotu za Filipa I, vojvodu od Orleansa, brata francuskog kralja Luja XIV ali time nesvesno je uzrokovao kasniji rat oko nasledstva. (Nakon smrti izbornog princa Luja Karla II, sina Luja Karla I, francuski kralj Luj XIV zahteva da preuzme krunu i nasledstvo svoje snahe. Njegovi zahtevi su odbijeni te otpočinje rat.) Francuske trupe ga okupiraju 1688 i 1693g. potpuno ga pustošeći. U eri Napoleona 1815 tu se osniva sveta alijansa između Ruskog cara, Austrijskog imeratora i Pruskog kralja koja je Napoleonu zadala odlučujući udarac. Posle revolucije 1848g, ovde je 5 marta te godine održana nemačka nacionalna skupština. Tokom falačko-badenske pobune 1849g, Heidelberg je bio sedište revolucionarne vojske koju je pruska armija porazila, i zatim okupirala grad sve do 1850g.<br /><br /><br /> Hajdelberg je bio i ostao centar i izvorište društvenih nauka još od osnivanja univerziteta 1386g. kao prve visokoškolske ustanove današnje Nemačke, sa svim usponima i padovima zapadnoevropske naučne misli.U to vreme bio je treći univerzitet na području Svetog rimskog carstva (posle Beča i Praga). U eri humanizma i reformacije (XV-XVI vek) ovde su se vodile najžešće rasprave između Luterana i Kalvinista. Tu je 1518g. Martin Luter bio pozvan da obrazloži i brani svoje poglede i učenje. Moderni univerzitet u današnjem smislu potiče iz 1712g. Veliki vojvoda Karlo Frederik od Badena 1803 ponovo ga otvara posle zastoja, pod imenom Ruperto-Carola, po njegovim osnivačima. Tu su stvarali neki od najpoznatijih filozofa i naučnika koji su doprineli da univerzitet dobije reputaciju "kraljevske rezidencije intelekta". Kroz Univerzitet su prošli brojni nobelovci: Robert Wilhelm Bunsen, Otto Meyerhof, Wolfgang Ketterle, Georg Wittig i Carl Bosch. Tu su hemičari Posselt i Reiman otkrili da je nikotin glavni farmakološki aktivni sastojak duvana. Jedan od njegovih studenata, Karl von Dreis je 1817 patentirao bicikl. Univerzitet je dostigao svoj vrhunac u XIX veku i doživljava najniži pad 1933g. u doba nacizma kada je preko trećine nastavnika smenjeno i odstranjeno. I pored značajnih dostignuća i visoke reputacije profesora, kada su nacisti došli na vlast univerzitet je bio prva obrazovna institucija koja je izbacila sve studente i profesore jevrejskog porekla. Čuvena kristalna noć odigrala se na ulicama Hajdelberga.<br /> <br /> Na ovu bogatu prošlost podseća nas jedna od najstarijih intaktnih biblioteka na svetu osnovana daleke 1421g. koja je i danas potpuno nedirnuta, zatim, univerzitetski muzej ali i studentski zatvor koji je uglavnom služio za trežnjenje pijanih i malo bučnijih studenata. Uzgred, teško da ćete naći nekoga na ulici posle 23h iako je Hajdelberg i danas grad mladih. Od 135 000 stanovnika, 28 000 su studenti - skoro 25% stanovništva!<br /> Industrijska revolucija XIX veka nije ostavila mnogo tragova. Danas je 81,8% svih stanovnika zaposleno u tercijarnom sektoru ukljujući i turizam. Kao ostatak iz perioda romantizma, Hajdelberg je širom sveta promovisan kao grad romantike, što privlači više od 3,5 miliona turista svake godine. U proleće održava se festival klasične muzike "Hajdelberško proleće" kao i međunarodni sajam uskršnjih jaja. U julu i augustu održava se festival u dvorcu Heidelberg. Prve subote u junu i septembru kao i druge subote u julu, dvorac i stari most su osvetleni svetlima i vatrometom. Jesenji festival u starom gradu u septembru uključuje i srednjovjekovni sajam gdje se mogu naći umetnički radovi i rukotvorine, kao i suveniri. Pre božića, organizuju se brojni božični sajmovi širom starog dela grada.<br /> Na kraju pitate se gde su ovde ljudi? Pa nema ih. Studenti su na predavanjima ili uče u svojim sobama. Profesori predaju ili rade u svojim kabinetima. Domaće stanovništvo radi, a ostalo su turisti.putopisi2009-06-06T20:07:05ZlepotiupohodeČestitamo!
http://lepotiupohode.blog.rs/blog/lepotiupohode/generalna/2009/06/06/cestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.Generalna2009-06-06T20:03:28Zlepotiupohode