Tisina.
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93
od sećanja nema bežanja.<p>slusam 'oh yoko' koja nije nimalo melanholicna niti setna pesma.naprotiv,vesela je i romanticna,ipak mene strasno asocira na prosle dane,<strong>na srecne dane,da,</strong>ali ih se,nazalost,secam u 'tuzi',whatever...</p><p>ne mogu,ne zelim,necu da zaboravim!</p><p>proslo je vise od godinu dana </p><p>kazu mi 'bilo je lepo,bilo je to divno,bezbrizno doba,da,ali sada smo ovde i moramo da se potrudimo da nam bude lepo'</p><p>o,kako bih to volela!</p><p>ali ne mogu,ne znam sta je to sa mnom,ne znam drugacije,ne mogu nikako da se promenim.</p><p> nisam ni pokusala,jer nemam snage,nemam volje i ne zelim.</p><p>zelim,zelim,zelim natrag to doba,zelim nazad moje srecne,bezbrizne dane!</p><p>zelim osnovnu!mrzim srednju skolu!</p><p> </p><p>ne,nisam 'luzer' bez prijatelja ; imam 3 najbolje drugarice,</p><p>ali se jos secam bivsih najboljih drugarica.</p><p> </p><p>i to je to.</p><p>imam 3 najbolje drugarice u srednjoj.i nista vise.da,one mnogo vrede,ali...nije to bilo tako prirodno,<strong>nije to tako prirodno prijateljstvo kao sto je bilo u osnovnoj sa bivsim drugaricama.</strong>ranije je bilo 'e,dodji veceras kod mene da zajedno ucimo'. a znate da cete samo ogovarati momke i pricati o svemu i svacemu.</p><p>nemam one srecne dane koje sam imala ranije,</p><p>ono setanje oko skole posle casova,Elidin smeh,nastavnicu Slavku i cas istorije na kom smo se zadirkivali i gadjali papiricima. nedostaje mi, </p><p>onaj smeh kada nas nastavnici puste ranije sa casa i</p><p>kada dodju kisni dani,i svi se zbijemo u veeeeeeeeeeeliki hodnik u skoli,svi sa kisobranima i nekom svojom pricom.svi sa licima tako bezbriznim</p><p>i ni na sta nismo mislili osim na momke,'zurke' i igru.</p><p> </p><p>oh,ljudi/deca,ti veliki mali ljudi,</p><p>bila su tako neiskvarena i postena u osnovnoj skoli.sve su ti rekli u lice-bilo pozitivno ili negativno.da,slusali su narodnjake,ogovarali su stalno,voleli da se smeju kada neko padne,</p><p>ali NIKADA NISU POVREDJIVALI DRUGO LJUDSKO BICE RECIMA ili fizicki,kako god.</p><p>UVEK SU BILI TU ZA TEBE. </p><p>ali nije bitno da li te ogovaraju ili otvoreno kazu,bitno je da te povrede svojim recima.</p><p>i da to nisu dobri ljudi.</p><p> </p><p> </p><p>e sad,</p><p>zelim natrag te dane,a znam da ih necu dobiti.</p><p> tesko mi je da se odvojim, </p><p>tako mi je tesko da sve to jednostavno i brzo zaboravim! </p><p>necu,ne zelim,necu! </p><p> </p><p> </p><p> </p>
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93/generalna/2009/11/13/od-secanja-nema-bezanja.
, 13 2009 16:03:26 +0100a ja bih sve to ponovo :O<p>znam da ne moze biti...</p><p> </p><p>ali,zasto da ne?</p><p>zasto se ne bismo ponovo vratili i sve ispocetka radili?</p><p>zasto ne bismo taj ringispil ponovo pokrenuli? </p><p> ponovo...</p><p>uspomene mi prijaju..smejem se sa njima,sama sa njima..</p><p>volim da se secam.</p><p>...</p><p> kako bismo se rado vratili u vreme srece...</p><p>ja nisam ni znala tada da sam srecna! </p><p>koliko sam omalavazavajuce gledala na sve to,koliko malo misli njima posvecivala! </p><p>koliko sam sada sva u njima</p><p> </p>
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93/generalna/2009/10/23/a-ja-bih-sve-to-ponovo-o
, 23 2009 17:28:14 +0200Sometimes<p>Ponekad pozelim da odem negde daleko...</p><p>Nije bitno kada,cime,gde.......................................</p><p>Samo da ima dovoljno prostora,samo da bude kilometrima dugacko</p><p>Gde mogu da placem i trcim dovoljno daleko da se suze same suse</p><p> Negde gde mogu da vicem iz sve snage,gde se mogu sama smejati i plakati,plakati,plakati</p><p>Gde mogu biti prirodna i gde mogu da radim sve ono sto u tom trenutku pozelim!</p><p> Ponekad pozelim da se samo on i ja vinemo u visine,onim velikim balonom,nije bitno gde samo on i ja i da se nikada vise ne vratim,da se zauvek ljubimo i nikada poljubac ne prekidamo.</p><p>Ponekad pozelim da je sve drugacije i da ga ne volim,da mogu da zivim bez njega,da mi njegova slika ne treba da prezivim jos jedan dan,ali to traje kratko i onda vise na to ne pomisljam jer znam da je to zaista nemoguce. </p><p> U tom 'ponekad' nikada nisam ja,to 'ponekad' samo su pokusaji da se sastavim,bezuspesni pokusaji da bez njega nastavim zivot srecno.</p><p>U tom 'ponekad' nikada nisam ja.</p><p>Ja sam u svim ostalim danima,gde mi sati prolete u sanjarenju,prisecanju srecnih dana sa NJIM,svih uspomena sa NJIM.</p><p>Nikada ne bih menjala 'ponekad' sa ostalim danima,nikada,to je sve sto mi je od tebe ostalo,moja slamka spasa,moja poslednja nada.Moja nada.</p><p> </p><p> </p>
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93/generalna/2009/07/05/sometimes
, 05 2009 21:42:51 +0200Nedostajes mi.<p>Nedostajes mi.</p><p> <strong>Svaki dan,svakog sata,svakog minuta,svake sekunde. </strong></p><p> Nije zdravo za mene da se ovako cesto prisecam nas,nasih uspomena,ali za to me nije briga.</p><p>Mnogo je vaznije da ponovo vidim tvoj lik,makar u mislima,mnogo je vaznije da probudim onaj osecaj koji me prozima svaki put kada me dodirnes,makar to bilo nemoguce.</p><p> Jos jedna nedelja prolazi.Isto.</p><p>Rekao si da cu te preboleti,cak si i ti to rekao,o kako si bio glup,kako si mogao to da kazes a tako me dobro poznajes! </p><p>Kako glupo od tebe-ocekivati da ce sve biti ponovo kao pre nas.</p><p>Da ce sve biti ponovo kao pre mog novog zivota.</p><p>Ali to je nemoguce.Ti si me promenio,ja nisam vise ista i ne mislim vise isto.</p><p>Ne pitaju me za tebe-misle da je to bolna tema i da cu te brze zaboraviti ako o tebi ne mislim,ne govorim.</p><p>Kako glupo.</p><p>Ja samo na tebe mislim.To nije bolna tema,to su moje najsrecnije uspomene,najlepsi period u mom kratkom zivotu! </p><p>Zaklopim oci i - trenutno secanje zamenjuje drugo,brzo se smenjuju i ne stizem da se potpuno udubim u sanjarenje,prisecanje jedne uspomene,kada mi prvu druga zameni.</p><p>To nije 2 godine.To je milijarda uspomena.</p><p> </p><p>Nedostajes mi.Jako,jako mi nedostajes. :( </p><p> </p>
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93/generalna/2009/06/28/nedostajes-mi.
, 28 2009 17:52:53 +0200Niko nije rekao da ce biti lako.Niko nije rekao da ce biti ovako tesko.<p>Znate onaj osecaj kao da vam je neko izbio vazduh iz pluca?<br />Kad razocaranje previse boli?<br />Jer je delo ucinila osoba za koju [B]zaista[/B] nikada ne biste pomislili da bi bila sposobna za takav cin.<br />Znate taj osecaj kao da se ceo svet rusi vama pred nogama i da se sve promenilo,da nikada vise nece biti isto.<br />I onda biste se najradije zavukli pod jorgan i jecali,vristali,cutali,plakali,nemo lezali u krevetu.<br />Svesni ste da nikada vise nece biti isto.<br />[B]Nikada vise.[/B]<br />I onda tu osobu tada ne zazelite nikada vise da vidite,ali vam sledeceg jutra toliko nedostaje da se cini kao da ce sve puci u vama,svi organi,cini se da ce srce prestati da kuca. </p><p>Znate da ce ovako da traje jos dugo,mozda ceo zivot,ali slusate druge dok govore da ne obracate paznju,to je samo on,to ce sve proci,to je sve <em>samo </em>ljubav.</p><p>Slusate da prodje vreme.Da necim ispunite vreme bez njega.</p><p>Lakse je ne misliti,da.</p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p>
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93/generalna/2009/06/21/niko-nije-rekao-da-ce-biti-lako.
, 21 2009 21:18:43 +0200Честитамо!Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.
http://sanjolina93.blog.rs/blog/sanjolina93/generalna/2009/06/13/cestitamo
, 13 2009 17:57:34 +0200