http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina unajedina 2026-05-14T12:38:45Z http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/realnost/2012/02/12/nepoznata <p>&nbsp;</p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Dobra noć Dame i Gospodo.</strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">Želite li malo vatre da zgrejete promrzle prste?</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">Srce možda?</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">U ovoj snežnoj noći kada se svi mr&scaron;tite na sneg, majka mora da vas je rađala u vreloj Australiji, pa je ovo za vas smak sveta? Niste navikli na&nbsp;bele zime, na &scaron;kripanje snega pod nogama, promrzle prste? Mnogo vam je od majke prirode, a toliko ste joj dobra doneli, čini vam se surova u&nbsp;ovoj svojoj beloj lepoti?</span></strong></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Zabaviće vas bljuvačica vatre, iza čijih &scaron;atri ne ostaje spaljena trava.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Za tragove na du&scaron;i ne garantujem.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Pokupiću svoje klikere rasute po podu. &Scaron;arene. Da se ne okliznete posle igre.</strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">Igračka i plačka.</span></strong></p><p><span style="font-size: small"><strong><span style="font-family: comic sans ms, sand">&Scaron;ta dobije&scaron; kada skine&scaron; osmeh pajacu</span><span style="font-family: comic sans ms, sand">?</span></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Kad mu noktima zguli&scaron; slojeve obmane sa lica?</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Kad zatvori&scaron; lava u kavez, želeći da ga pripitomi&scaron;?</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Da li on ikada prestane da sanja slobodu?</strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">I da li se ikada&nbsp;ohladi uzavrela krv?</span></strong></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Da li želite da osetite med koji se topi na jeziku, i pelin koji truje?</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Blagi povetarac koji miluje travu stepa, </strong></span><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>pa joj donese požare koji je spale?</strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">Želite li da re&scaron;avate nepoznate?</span></strong></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Ja se ne sabiram, nikada ne dajem tačno re&scaron;enje.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Ne može&scaron; me oduzeti, jer sama sebe oduzimam najvi&scaron;e.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Ne može&scaron; me pomnožiti, jer se&nbsp;uvek iznova menjam u korenu.&nbsp;</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Nisam deljiva sa nulama.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Nikada neću dati&nbsp; prost broj.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Moje jednačine će uvek ostati nepoznate.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Re&scaron;enje je svaki put isto.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Pobeći sa časa.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong>Kukavice tako rade.</strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">Zabavljala bih vas jo&scaron; malo...ali i ovo je previ&scaron;e za cenu ulaznice koju ste platili. </span></strong><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS">Slikanje sa Magaricom dodatno se plaća. </span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"></span></strong></p><p><a id="res_64413" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/Ed&eacute;n%20Ochoa%20Iniesta3.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/Ed&eacute;n%20Ochoa%20Iniesta3.jpg" border="0" width="389" height="515" /></a></p><p><strong><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"></span></strong></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong>...Razočarenje.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong><span style="color: #000000">Duga,&nbsp;bolna i&nbsp;podmukla bolest...</span></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong><span style="color: #000000">Koja me polako ali sigurno...</span></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong><span style="color: #000000">Belim zorama i dugim noćima...&nbsp;</span></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong><span style="color: #000000">Ružnim snovima i&nbsp;nečistom save&scaron;ću&nbsp;</span></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong><span style="color: #000000">Stalnom strepnjom...</span></strong></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: Comic Sans MS"><strong><span style="color: #000000">Ubija</span></strong>.</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms, sand"><strong></strong></span></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/0w4D5qa2kXM" allowfullscreen="true" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/0w4D5qa2kXM" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p> Zivot 2012-02-12T20:45:24Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/realnost/2012/02/04/trazi-se... <p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p align="left"><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><strong>&quot;Traži se jedna reč. </strong><br /></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"></span></span></span></span></p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"></span></span></span></span><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><p><a id="res_77214" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/403675_311439862241343_252085421510121_940701_666893971_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/403675_311439862241343_252085421510121_940701_666893971_n.jpg" border="0" /></a></p></span></span></span></span><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"></span></strong></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"></span></strong></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small">Traži se ona reč &scaron;to mi je već danima navrh jezika, a <br /><br />nikako da je izgovorim, i, možda, napi&scaron;em</span><em>.</em></strong></span></span></span></span></p><p><strong><em></em></strong></p><p><strong><em></em></strong></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span></span></span></span></span></p><p><a id="res_77216" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/403687_310627202322609_252085421510121_939162_1213406520_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/403687_310627202322609_252085421510121_939162_1213406520_n.jpg" border="0" width="298" height="185" /></a></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><em></em></strong></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"></span></strong></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small">Tražim&nbsp;godinama tu stra&scaron;no važnu reč koja bi me spasila...</span></strong></span></span></span></span></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><a id="res_77230" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/426213_311437622241567_252085421510121_940690_1240007425_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/426213_311437622241567_252085421510121_940690_1240007425_n.jpg" border="0" /></a></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small">...&nbsp;a ne mogu nikako da je nađem, </span></strong></span></span></span></span></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small">pa izlazim da je tražim po ulicama.</span></strong></span></span></span></span></p><p><a id="res_61746" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/pony.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/pony.jpg" border="0" /></a></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><a id="res_77238" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/77238-426255_310632248988771_252085421510121_939204_1232081494_n.jpg"><p align="left" style="text-align: center">&nbsp;</p></a><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><strong>Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je <br /><br />neko poslao po&scaron;tom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i <br /><br />opomene. </strong></span></span></span></span></span></span></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><a id="res_77234" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/336186_310629725655690_252085421510121_939178_1758642995_o%20(588x800).jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/336186_310629725655690_252085421510121_939178_1758642995_o%20(588x800).jpg" border="0" width="272" height="455" /></a></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><strong></strong></span></span></span></span></span></span></p><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"></span></span></span></span></span></span><span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana', 'sans-serif'; font-size: 9pt"><span><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><p><strong>Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred <br /><br />Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama. </strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><a id="res_77209" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/331363_312140462171283_252085421510121_943170_2082798100_o.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/331363_312140462171283_252085421510121_943170_2082798100_o.jpg" border="0" /></a><a id="res_77231" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/326050_312142755504387_252085421510121_943188_1265360923_o.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/326050_312142755504387_252085421510121_943188_1265360923_o.jpg" border="0" /></a><a id="res_77232" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/405812_312159845502678_252085421510121_943304_980025503_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/405812_312159845502678_252085421510121_943304_980025503_n.jpg" border="0" /></a><a id="res_77233" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/416048_312149065503756_252085421510121_943244_1901650171_o.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/416048_312149065503756_252085421510121_943244_1901650171_o.jpg" border="0" /></a></p><p><strong>&ldquo;&Scaron;ta radi&scaron;?&rdquo; &ndash; pitaju me poznanici. <br /></strong><span><br /><strong>&Scaron;ta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je <br /><br />nađem? </strong></span></p><p><strong></strong></p><p><span><strong></strong></span></p><p><span><a id="res_77221" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/421809_312242228827773_252085421510121_943507_1871462309_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/421809_312242228827773_252085421510121_943507_1871462309_n.jpg" border="0" width="426" height="369" /></a></span></p><p><span></span></p><p><span><strong></strong></span></p><p><span><strong>Sve &scaron;to su tražili, to su i na&scaron;li, zato &scaron;to i nisu hteli ni&scaron;ta <br /><br />naročito.</strong></span></p><p><strong></strong></p><p><span><strong></strong></span></p><p><span><a id="res_77210" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/393864_312000465518616_252085421510121_942390_1049024673_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/393864_312000465518616_252085421510121_942390_1049024673_n.jpg" border="0" width="405" height="312" /></a></span></p><p><span></span></p><p><span><strong></strong></span></p><p><span><strong>Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali <br /><br />samo brojevi i op&scaron;ta mesta.... </strong></span></p><p><strong></strong></p><p><span><strong></strong></span></p><p><span><a id="res_77212" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/396376_307232445995418_252085421510121_930889_222284583_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/396376_307232445995418_252085421510121_930889_222284583_n.jpg" border="0" /></a></span></p><p><span><strong></strong></span></p><p><span><span><strong>Traži se jedan svet, prekjuče i&scaron;čezao.... </strong></span><br /><span>&nbsp;</span></span></p><span><span><a id="res_77211" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/394115_312017185516944_252085421510121_942583_396562087_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/394115_312017185516944_252085421510121_942583_396562087_n.jpg" border="0" width="352" height="263" /></a><br /></span></span><span><span></span><p>&nbsp;</p><p><strong>Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u <br /><br />vreme koje dolazi.</strong></p><p>&nbsp;</p><p><a id="res_77219" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/417699_310643478987648_252085421510121_939292_448890564_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/417699_310643478987648_252085421510121_939292_448890564_n.jpg" border="0" /></a></p><p>&nbsp;</p><p><strong>Traže se svi oni &scaron;to su nas raznosili komad po komad, deo <br /><br />po deo: delove na&scaron;eg vremena, na&scaron;e ljubavi, traže se da <br /><br />vrate ljubav... </strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><a id="res_77225" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/423994_311467702238559_252085421510121_940858_313729843_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/423994_311467702238559_252085421510121_940858_313729843_n.jpg" border="0" /></a></p><p><br /><span>&nbsp;</span></p><p><span><strong>Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo <br /><br />čekali, onaj sat &scaron;to jo&scaron; uvek otkucava u na&scaron;em pamćenju. <br /><br />On se traži</strong><br /></span></p><p>&nbsp;</p><p><a id="res_77213" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/400501_307233602661969_252085421510121_930899_508712850_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/400501_307233602661969_252085421510121_930899_508712850_n.jpg" border="0" /></a></p><p>&nbsp;</p><p><strong>...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka <br /><br />stoji na &scaron;est a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni <br /><br />okrenuli...</strong></p><p><strong></strong></p><p>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; <a id="res_77207" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/77207-324773_311468195571843_252085421510121_940861_1237911928_o.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/77207-324773_311468195571843_252085421510121_940861_1237911928_o.jpg" border="0" /></a>&nbsp;<a id="res_61748" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/snoopy.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/snoopy.jpg" border="0" /></a><a id="res_61760" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/Pioniri.gif"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/Pioniri.gif" border="0" /></a></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong>...a kazaljk</strong><strong>e su ponovo stajale na &scaron;est i na </strong><br /><br /><strong>dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo <br /><br />život. </strong></p><p>&nbsp;</p><p><a id="res_77217" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/405640_307234682661861_252085421510121_930907_596845137_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/405640_307234682661861_252085421510121_930907_596845137_n.jpg" border="0" /></a></p><p>&nbsp;</p><p><strong>&nbsp;I on se traži &ndash; taj život &scaron;to promiče od danas do <br /><br />sutra...</strong></p><p><strong></strong></p><p><a id="res_77218" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/407336_311461985572464_1320701157_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/407336_311461985572464_1320701157_n.jpg" border="0" width="394" height="175" /></a></p><p><strong></strong></p><p><strong><em>&nbsp;</em>...onaj život &scaron;to je kolao, ključao, puzio, preklinjao...</strong></p><p><strong><em></em></strong></p><p><strong><em><a id="res_77220" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/419976_310631988988797_252085421510121_939202_1803102664_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/419976_310631988988797_252085421510121_939202_1803102664_n.jpg" border="0" width="578" height="560" /></a></em></strong><strong><em></em></strong></p></span><p><br /><span><br /></span></p><p><strong>...voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao <em>...</em></strong></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p><strong>...i ponovo padao ...</strong></p><p><strong></strong></p><p><a id="res_77206" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/77206-1.JPG"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/77206-1.JPG" border="0" /></a></p><p>&nbsp;</p><p><strong><em>&nbsp;</em>...i opet se dizao... </strong></p><p><strong></strong></p><p><a id="res_77205" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/77205-0.JPG"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/77205-0.JPG" border="0" /></a></p><p><strong></strong></p><p><strong><em>&nbsp;</em>...ispod onog uličnog <br /><br />časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.&quot; </strong></p><p><strong>Momo Kapor<br /></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong><a id="res_77223" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/431109_310634012321928_252085421510121_939222_192021925_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/431109_310634012321928_252085421510121_939222_192021925_n.jpg" border="0" width="513" height="175" /></a></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong>Lepu zimsku, zavejanu noć generacijama koje su žigosane istim uspomenama.</strong></p><p><strong>Ludim vrapcima&nbsp;koji udaraju u zidove stvarnosti, poku&scaron;avajući da izlete van.</strong></p><p><strong>Vukovima koji zavijaju na mesec tražeći komad otkinute du&scaron;e.</strong></p><p><strong>Don Kihotima i Malim Prinčevima.</strong></p><p><strong>Buntovnicima i osobenjacima.</strong></p><p><strong>Pozdravlja vas Una Jedina, koja je jo&scaron; u detinjstvu plakala zbog Deda Mrazova, koliko god joj lepe poklone donosili.</strong></p><p><strong>Cirkusantkinja koja se prkosno smejala kroteći lavove i ja&scaron;ući slonove.</strong></p><p><strong></strong></p><p><strong>Uvek mimosvijeta.</strong></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p><a id="res_77226" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/395699_311469185571744_252085421510121_940868_1275501091_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/395699_311469185571744_252085421510121_940868_1275501091_n.jpg" border="0" /></a></p><p><strong></strong></p><p><strong><em></em></strong></p><p><br /><span><br /></span><br /><span><br /></span></p></span></span></span></span></span></span> Zivot 2012-02-04T23:48:57Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/generalna/2012/01/15/u-mackovim-cizmama <p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong></strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong>-&quot;Ti si moja mera, zbog koje mi niko neće uspeti prići dovoljno blizu, za njih ću zauvek ostati daleka, divlja i nepristupačna. Tuđa.&quot;</strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><strong><span style="font-family: Times New Roman; font-size: small"></span></strong></p><p class="ecxMsoNormal"><strong><span style="font-family: Times New Roman; font-size: small">Jeste li se nekada zapitali gde odlaze Mačori sa prvim sumrakom...</span></strong></p><p class="ecxMsoNormal"><a id="res_67673" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/devojka%20i%20more.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/devojka%20i%20more.jpg" border="0" /></a></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong></strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong>Nisam oti&scaron;ao nigde.<br />Samo sam čekao da zaključa&scaron; vrata i izvadi&scaron; ključ,<br />da prođe neko vreme dok ne osetim da si</strong></span></span><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong> zaspala ( zna&scaron; da mogu da te osetim ),<br />a zatim tiho i u mraku otključavam i ulazim, kao kakav iskusni razbojnik, skidam lagano jaknu i cipele, a ključeve od auta, sa brdom privezaka, među kojima je i jedam minijaturni toranj -&nbsp;Ajfelov, meni najdrazi, polako da te ne probudim, odlažem na tvoju komodu gde drži&scaron; svoju skupu kozmetiku</strong></span>.</span></p><span style="font-family: Times New Roman; font-size: small"></span><br /><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong>Sedam bez imalo buke u indijanski položaj kraj tvog kreveta, i čekam da ako te probije znoj od temperature, da ovla&scaron; usnama pokupim gra&scaron;ke znoja sa tvog čela, a kad osetim da su ti usne popucale, da uzmem onaj tvoj labelo, sa komode, sa ukusom čokolade, i da nežnim i laganim pokretom usnama nanesem na tvoje ispucale usne, da i ne oseti&scaron;... da bdim nad tobom celu noć, da samo na svaki sat izađem na terasu da zapalim cigaretu... a i tada, dok gledam u dim koji nestaje u mraku, mislim o tebi, o tvom postojanju, i odmah bacam tek upaljenu cigaretu i vraćam se hitro da budem kraj tebe, da te osetim, da osetim tvoj dah, dah bez koga bih bio tako prazan...</strong></span></span></p><br /><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-size: small"><span style="font-family: times new roman,times"><strong>Ujutru bih se lagano izvukao iz tvoje sobe, istu&scaron;irao bih se i ponovo u&scaron;ao, ali sad, malo glasnije... skinuo ti pidžamu, koja je mokra od temperature koja te je dobar deo noći opsedala, i obukao onu tvoju, suvu, toplu, koja miri&scaron;e na sigurnost i na puding od vanile. Pustio te da misli&scaron; da mislm da spavas, i legao kraj tebe: deleći polovinu tvog jastuka od heljde i tvog ćebenceta, na kojima se tako snažno oseti sav tvoj miris od koga sam sad tako naivno postao zavistan, <span>&nbsp;</span>ljubeći najnežnije oka dva, nosić i usne sa ukusom čokolade - Moje sve, i sve tako dok me san ne savlada...<span>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </span></strong></span></span></span></p><br /><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong>Nikad te ne bih ostavio samu kad si nežna i upla&scaron;ena - upamti - N I K A D !</strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><br /><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong>Eto, to ti je za MERU.</strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal"><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong>Tvoju -&nbsp;pa ko uspe... nek nosi.</strong></span></span></p><p><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong></strong></span></span></p><p><span style="line-height: 115%; font-family: 'Verdana','sans-serif'; color: black; font-size: 9.5pt"><span style="font-family: times new roman,times; font-size: small"><strong></strong></span></span></p><p class="ecxMsoNormal">&nbsp;</p> Ljubav 2012-01-15T06:10:02Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/generalna/2012/01/13/macor <p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><br /><strong>Uvlači&scaron; se kroz prozor, kao pokisao olinjali mačor.<br />Miri&scaron;e&scaron; na ki&scaron;u, duvanski dim i skida&scaron; jaknu na kojoj se oseti neki jeftin ženski parfem, pa mi nežno&nbsp;skida&scaron;&nbsp;oznojenu mokru pidžamu, jer sam celu noć buncala pod temperaturom. Misli&scaron; da spavam. Ne želi&scaron; da me otima&scaron; od sna. </strong></span><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Iskusno. Umeo bi to da uradi&scaron; a da me ne probudi&scaron;, i zatvorenih očiju, oseti&scaron; moje pokrete, čak i dok sanjam. Znam tvoje prste.<br />Čovek bi pomislio da si&nbsp;pažljiv, i da ti čula nisu utrnula posle&nbsp; burne noći iz koje izlazi&scaron; tek u sitne sate.<br />Ali nema veze, pretvaraću se da spavam, jer me mrzi da presvlačim pidžamu,<br />a prija mi neka nova, suva,&nbsp;i topla koja miri&scaron;e na sigurnost i puding od vanile.<br />Pa ću da se ra&scaron;irim&nbsp;po celom krevetu, kao u snu, a samo ću se praviti da spavam.<br />Nema&nbsp;ni malo mesta za tebe, pa neće&scaron; imati srca da me budi&scaron; i pomera&scaron;,<br />a &scaron;anse nema da legne&scaron; kraj mene sa tim mirisima koje si doneo iz bludnog spoljnog sveta, nego će&scaron; kao svaki mačor otići u kuhinju da popu&scaron;i&scaron; jo&scaron; jednu cigaretu,&nbsp;pa da se istu&scaron;ira&scaron;.<br />Kad sve to zavr&scaron;i&scaron;, i poželi&scaron; da legne&scaron; kraj mene, da me uzme&scaron; u naručje i da spavamo tako da nam se nosevi dodiruju, kako bi osetili dah onog drugog,&nbsp;videće&scaron; da sam se neprimentno izvukla i oti&scaron;la na posao. Kao mačka.<br />Sad ima&scaron; krevet samo za sebe i može&scaron; da spava&scaron; do mile volje.<br />Dajem ti čak i svoj jastuk od heljde i svoje ćebence koje miri&scaron;e na mene,&nbsp;da se u&scaron;u&scaron;ka&scaron; u njega i spava&scaron; kao beba. Snom pravednika.</strong></span></p><p><span style="font-size: small"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><strong>Sigurna sam, kad se vratim&nbsp;kući, neće te vi&scaron;e biti tamo, ili ćemo se mimoići u prolazu, ali uhvatiću tvoju senku, tvoj poslednji odraz u ogledalu, dok izlazi&scaron;,&nbsp;&nbsp;osmeh&nbsp;talentovanog djubreta, koje name&scaron;ta kragnu, i uzima ključeve od auta dok izlazi u svet koji mu pruža tako mnogo&nbsp;mogućnosti.&nbsp;U kojem korača&scaron; koracima gladnog i žednog da </strong></span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand">zagrebe&scaron;, otme&scaron;, zagrize&scaron; zubima do krvi. Kao ponovo rođen.<br /></span><span style="font-family: comic sans ms,sand">I ja ću se nasmejati tvom odrazu u ogledalu, krajičkom usana, neće&scaron; ga ni primetiti</span></strong><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: x-small">.&nbsp;<br />&nbsp;</span>Namestiću ti kragnu,&nbsp;popraviti ti frizuru, trajaće samo sekund jedan, cmoknuti te u obraz i poželeti ti lepo veče.<br />Izvući ću ključ ovaj put...<br /></span><span style="font-family: comic sans ms,sand">...da ne ulazi&scaron; kroz prozor,&nbsp;kao mačor, kad</span> <span style="font-family: comic sans ms,sand">te noć vrati&nbsp;pred svitanje.</span></strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"><strong></strong></span></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><strong></strong></p><p><a id="res_76138" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/76138-409504_303988272973946_148017755237666_854474_91432513_n.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/76138-409504_303988272973946_148017755237666_854474_91432513_n.jpg" border="0" width="348" height="584" /></a></p><p>&nbsp;</p> Ljubav 2012-01-13T19:35:20Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/generalna/2011/12/25/snezana-kojoj-su-dojadili-patuljci... <div dir="ltr"><strong></strong></div><div dir="ltr"><strong></strong></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div dir="ltr"><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small"><strong>&quot;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Jedne Nove godine, ne sećam se vi&scaron;e koje, izađoh pred jutro na ulicu.</strong><br /><strong>Bilo je to u ono daleko vreme dok je jo&scaron; padao sneg i jelke bile prave, a ne plastične.</strong><br /><strong>&nbsp;</strong><br /></span></span><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small">Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim &scaron;arenim kapama od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu. </span><p dir="ltr"><br /><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small">Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka? &nbsp;<br />Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sa&scaron;ivena od magle i paučine. Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva jedva vidljiva zlatna kai&scaron;ića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.<br />Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridržavala je okovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama. &nbsp;<br />Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita? &nbsp;<br />Pro&scaron;la je pokraj mene ne primetiv&scaron;i me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran. &nbsp;<br />Za&scaron;to je napustila pre vremena novogodi&scaron;nje slavlje? Da li je neko ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost? &nbsp;<br />Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih &scaron;etača koji je imao sreću da je vidi lično? &nbsp;<br />Ili je to bila Snežana kojoj su dojadili pijani patuljci? &nbsp;<br />Ali, za&scaron;to je plakala? &nbsp;<br />Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom? &nbsp;<br />Već vi&scaron;e od petnaest godina razmi&scaron;ljam o tome za&scaron;to je plakala one noći.&quot;<br /></span><br /><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: small">&nbsp;<br />&nbsp;<br /><strong>MOMO KAPOR</strong></span></span></p></strong></div><strong></strong><div dir="ltr"><p><a id="res_74891" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/bb.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/bb.jpg" border="0" width="408" height="311" /></a></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p></div> Ljubav 2011-12-25T20:23:47Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/generalna/2011/10/23/salome <p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ponekad se pitam koliko života živimo, i kroz koliko njih nosimo istu sudbinu, i da li uvek moramo da žigosani nekim davnim prokletstvom, budemo kažnjeni kad se drznemo da pružimo ruku i da poželimo ne&scaron;to i nekoga?</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Koliko jo&scaron; pogre&scaron;nih puteva, koliko jo&scaron; isku&scaron;enja, koliko jo&scaron; života?</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ovo je priča o ženi, koju mi je poslao neko jako poseban u mom životu. Priča koja me je dodirnula, na način samo meni znan. Jedna žena, koja je ostavila trag na najznačajnijim mu&scaron;karcima koji su svojim delima nepovratno promenili ovaj svet.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Priča žene koja mi je bolno poznata, priča&nbsp;koju može osetiti samo neko ko prepoznaje trnovite strane srca.</strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small">Da li je moguće voleti nekoliko mu&scaron;karaca svom silinom,&nbsp; svakog na poseban način, drugačijom stranom srca, i biti svoja i ne biti ničija? </span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small">Biti obožavana i voljena, a biti sama? </span></strong></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Lu Andreas-Salome.</strong></span></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p><a id="res_70949" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/Salome.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/Salome.jpg" border="0" /></a></p><p>&nbsp;<span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><em><strong>Na hiljade redova napisano je o Lu Andreas-Salome. Rođena 12. februara 1861. godine u Sankt Petersburgu kao ćerka generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke, koja je bila Dankinja. Mala Lu kako su je zvali ni po čemu nije mogla da pretenduje na slavu. Premda je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena, uprkos dosta obimnom delu na nemačkom jeziku po kome je, u svoje vreme, bila poznata ipak, ono &scaron;to ju je obeležilo jeste činjenica da je Lu Andreas-Salome bila fascinacija za najveće mislioce mu&scaron;kog pola njenog vremena.<br />Ostavila je vidan trag u životu tri danas izuzetna čoveka: Ničea, Rajnera Marije Rilkea i Sigmunda Frojda. Bila je to dobitna kombinacija koja joj je na neki način omogućila da se vine ka zvezdama. Po&scaron;to je ustanovljeno da je to izuzetno stvorenje moglo da parira trojici velikana na intelektualnom nivou, ljudi su počeli da se zanimaju za nju. Biografije i eseji preplavili su police i jo&scaron; i danas ih preplavljuju. Ova žena, najzagonetnija među ženama i dan danas pobuđuje pažnju i u vezi sa njom uvek se postavlja isto pitanje: kako je uspela da bude do te mere facinantna, magično opčinjujuća, erotski i duhovno neodoljiva za najveće mu&scaron;ke umove toga vremena.<br /><br />Svi mi saznajemo o Lu iz istih izvora: njenog &#39;&#39;Dnevnika&#39;&#39;, njene autobiografije, njenih pisama, preko junakinja njenih romana i iz njenih eseja. Međutim, Lu je silovito prekrajala svoje tekstove, naslućujući da će posle njene smrti biti plen radoznalaca. Povrh svega, umela je i veoma dobro da laže, ili drugačije rečeno - bila je ma&scaron;tovita i inventivna. Čak se i njeni biografi, navodno dobro obave&scaron;teni, po svoj prilici nisu usuđivalili da otvoreno govore o misterioznoj, intrigantnoj, Lu Andreas-Salome.<br />No, da krenemo od početka.</strong></em></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong><br />Najpre, otkud joj to ime dive ili kurtizane?<br />Salomeovi, prilično brojni u Francuskoj u 15. i 16. veku, bili su iberski Jevreji koje je Inkvizicija proterala iz &Scaron;panije i Portugalije. Neki od tih iberskih Jevreja stigli su do Holandije, kao recimo Spinozina porodica, ali ih je najvi&scaron;e bilo na mediteranskom primorju sve do Otomanskog carstva, koje ih je rado prihvatalo.<br />Stigav&scaron;i u Francusku, jedan deo tih Jevreja se nastanio u Avinjonu, gde su živeli ne preterano lagodno, ali ipak bolje nego u &scaron;paniji. Izvesni Andre Salome bio je beležnik u Bou oko 1500. godine. Imao je mnogo dece i porodica se razgranala.<br />Ne zna se kako je odlučio da se preobrati u protestantsku veru u vreme kada je hri&scaron;ćanska reformacija hvatala puni zamah. To je bilo otprilike u isto vreme kada je jedan drugi poznati Jevrejin, Nostradamus, odlučio da postane hri&scaron;ćanin.<br />Avaj! To je samo značilo zameniti jedno progonstvo drugim; protestanti će ubrzo postati meta svih mogućih napada. Dvorac u Bou, u Provansi, sravnjen je sa zemljom. Moglo se ili izginuti ili otići.<br />Salomeovi su oti&scaron;li u Nemačku, koju su trupe Luja XIV, potpuno opusto&scaron;ile, i pridružili se palatinskoj koloniji u kojoj su Francuzi i dalje govorili svojim jezikom.<br />I ovaj put su se pokazali kao vredni i preduzimljivi radnici. Pradeda Lu Salome je postao imućni grđanin Talina. Zatim, videv&scaron;i izvanredan ekonomski razvoj Rusije pod caricom Katarinom, odlučuje da se nastani kao trgovac u Sankt Petersburgu. Zdrava pradedova logika i logika svih ostalih Salomea nagrađena je blagostanjem. </strong></span></p><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>I tako stižemo do Lu. Rođena je u veličanstvenom službenom stanu u zgradi general&scaron;taba u Sankt Peterburgu. Njen otac je već u poodmaklim godinama, ali očigledno nema visok položaj. Budući da je kao kapetan imao izvesnih zasluga za vreme pobune u Var&scaron;avi, bio je u carevoj milosti. Međutim, usled zdravstvenih problema morao je da odustane od aktivne vojne službe; ostao je da radi pri administraciji i od tada nije uznapredovao dalje od pukovnika, &scaron;to, uostalom, i nije bilo tako lo&scaron;e.S određenim brojem godina, Gustav Salome je zatražio i dobio najskromniju ali naslednu plemićku titulu koja je davana vernim podanicima Carstva. Toliko o aristokratskom poreklu koje mu Lu pripisuje: u pitanju je samo administrativna formalnost. Mnogi govore da Lu nije snob: ona sanjari, i uvek će ostati sklona ma&scaron;tanju. Uostalom, tu njenu sklonost ka neznatnom ulep&scaron;avanju stvarnosti moguće je objasniti činjenicom da je za nju njen otac bio general Fon Salome, carev savetnik, majku su joj zvali &#39;generalicom&#39;, a i u paso&scaron;u same Lu je, uz odobrenje vlasti, stajala identifikaciona naznaka - general! Administracija je predusretljivija i lak&scaron;e daje neke povlastice nego vojna hijerarhija.Iako Gustav fon Salome nije ba&scaron; toliko veličanstven koliko njegova ćerka tvrdi, ipak je to lep čovek, elegantan i dostojanstven: su&scaron;to oličenje romantičarske generacije kojoj pripada. Njegov dom u Sankt Petersburgu je sastajali&scaron;te intelektualaca, a on obožava svoju ćerkicu, rođenu nakon pet sinova, za koju je on slika samog Boga Oca.Dete će na rođenju dobiti ime Lujza, po majci, ali će je u porodici uvek zvati Ljolja, &scaron;to je ruska varijanta imena Lujza. Ime Lu se pojavljuje tek kasnije I pod drugim okolnostima.Gospođa Salome, majka male Lu, je lepa i &scaron;armantna, odlična domaćica, savr&scaron;ena supruga, ali očigledno nesposobna da se suprotstavi svojeglavoj ćerci koja radi i uvek će raditi samo kako njoj odgovara, ne iz obesti, nego zato &scaron;to je takva po prirodi. Jednog dana je po&scaron;la s majkom na plažu. Gledajući majku kako pliva obratila joj se rečima:</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>&#39;&#39;Molim te, udavi se!&#39;&#39;&#39;</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>&#39;Ali onda bih umrla!&#39;&#39; odgovorila je majka gutajući knedlu.&#39;</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>&#39;Pa &scaron;ta? &#39; odgovorila je devojčica.</strong></span></div><div align="justify"><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></div><div align="justify"><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Kasnije će gospođa Salome organizovati razne čajanke i prijeme kako bi Lu mogla da se druži s devojčicama dobrog porekla, među kojima ima i njenih &scaron;kolskih drugarica, ali ona beži iz &scaron;kole uz, kako kaže &#39;&#39;očevu saglasnost&#39;&#39; jer se dosađuje se s tim brbljivim i povr&scaron;nim stvorenjima koja samo znaju da pričaju o odeći i budućim brakovima, &scaron;to je njoj sme&scaron;no. Kako neko može da se uda? I oko ovog će pitanja dosta dugo ostati kategorična, da bi onda pristala da stupi u jedan veoma čudan brak. Ali o tome ćemo kasnije.Petorica braće je obožavaju; veseli su i dragi, oni su joj drugari u igri i vi&scaron;e od toga.</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Čitavog života će sačuvati sliku o mu&scaron;karcima koju su joj oni ostavili: nikada nijedna žena koja je kasnije smatrana &#39;feministkinjom&#39; nije ispoljavala veću nežnost prema mu&scaron;karcima, kao &scaron;to je ona, gledajući ih kao nekada svoju braću, pod uslovom da je ne dodiruju.Jedan bitan, su&scaron;tinski bitan događaj obeležio je njenu mladost: izgubila je poverenje u Boga, u njegovo postojanje.Odrasla je u veoma pobožnoj porodici i veruje da Bog liči na njenog oca, kome je istinski privržena; veruje da je Bog dobar, milostiv, da nas razume, i da slu&scaron;a nju, Lu, kada mu uveče pre nego &scaron;to zaspi, priča &scaron;ta je radila preko dana.</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Njena prva ljubav, prema čoveku koji se zvao <span style="color: #3366ff">Henrih Gilo</span>, bila je jaka i perverzna. Kao holandski pastor, bio je vaspitač careve dece i sve&scaron;tenik luteranske crkve u Sankt Petersburgu. Plav, lep kao lutka, očaravajućeg glasa, bio je predmet divljenja žena iz visokog dru&scaron;tva, koje su se utrkivale da dođu na njegovu nedeljnu propoved. Imao je trideset jednu godinu i bio je oženjen.Lu je sa &scaron;esnaest-sedamnaest godina trebalo da se pripremi za konfirmaciju. Pripreme je počela s jednim drugim pastorom, prečasnim Daltonom, koga je silovito odbacila prebacujući mu da je dogmatičan. Uostalom, &scaron;ta ona uop&scaron;te tu traži kad Bog ne postoji? Dalton joj je ponavljao da je odrasla hri&scaron;ćanka; ona mu je na to odgovarala: &#39;&#39;Niti sam odrasla, niti sam hri&scaron;ćanka!&#39;&#39; Dalton nikad dotad nije video toliku tvrdoglavost.Jedna rođaka pove&scaron;će je na Giloovu nedeljnu propoved. Njenom odu&scaron;evljenju nema kraja. Nalazi njegovu adresu i nosi mu pismo u kome mu traži da je primi, ali dodaje: &#39;&#39;ne zbog religioznih nedoumica&#39;&#39; Gilo je ushićen: Prihvata da je sretne i obavija je svojim rukama kao pla&scaron;tom. U tom trenutku Gilo je njen otac, njen Bog, to je čovek.Njihova veza trajaće dve godine. Ona će biti ta koja će raskinuti. Uvek je ona ta koja raskida. Ali, o kakvoj vezi je tačno reč? Naravno, o tajnoj vezi, mada se viđaju svaki dan u Giloovoj radnoj sobi, u neposrednoj blizini kuće Salomeovih. Lu dolazi i odlazi kad joj je volja. Ko bi se uop&scaron;te usudio da je u tome spreči.Gilo je vrlo brzo shvatio da je Lu ne&scaron;to posebno i da joj mora prići s duhovne strane kako bi je zadržao.Teoretski, ona je tu da bi se pripremila za ulazak u Nemačku protestantsku crkvu, gde bi u isto vreme postala član nemačke zajednice. Međutim, sve se u njoj protivi tome. Takva asimilacija značila bi prekidanje intimnih veza s Rusijom; i &scaron;ta biva s nama kada se zakunemo u ne&scaron;to u &scaron;ta ne verujemo, kada izneverimo svoj sopstveni integritet?Gilo ne navaljuje; religiozne pripreme je zamislio tako da je opija znanjima. I on sam ima bogatu kulturu. Zahvaljujući plavim sveskama u kojima je hvatala bele&scaron;ke, vidi se da je on podučava istoriji religije, obja&scaron;njava joj filozofiju, metafiziku, logiku, Stari zavet, Dekarta, Paskala, Por-Roajal... Daje joj da znanje o Kantu, Lajbnicu, Rusou i Volteru. Lu usvaja sve to, i jo&scaron; vi&scaron;e nego &scaron;to on traži.Zbog te besomučne pripreme i činjenice da je usvojila sva ta znanja kasnije će biti smatrana izuzetno retkim slučajem među ženama svoje generacije.&nbsp; Na Giloovu nesreću Lu ne oseća nikakvo fizičko uzbuđenje. Izgleda da će do svojih zrelih godina biti u tom smislu neosetljiva, i da se time može objasniti prilično iznenađujuće pona&scaron;anje za jednu mladu ženu.Lu voli mu&scaron;karce, ali je oni u najmanju ruku ne uzbuđuju, ukoliko joj nisu odbojni. Veoma je inteligentna, ali se pona&scaron;a kao da nema telo. Ne želi da ga ima.Jednog dana ju je Gilo u transu privukao u zagrljaj, poljubio je i upitao hoće li da se uda za njega. Lu saznaje da je on počeo i s pripremama za venčanje. Potpuno je zbunjena. Ponovo se slika Boga, njenog Boga, ru&scaron;i, i to nepovratno. Ona mu to tužno saop&scaron;tava: &#39;&#39;Uvek ću biti va&scaron;e dete&#39;&#39;; ali neće vi&scaron;e dolaziti da ga vidi. Lu mora da napusti Sankt Peterburg.Gilo je ostao bez reči kada mu je saop&scaron;tila svoju nameru da se upi&scaron;e na univerzitet u Cirihu, jedan od prvih na kome je ženama bilo dozvoljeno da studiraju.Cirih je zborno mesto za mlade Ruskinje odu&scaron;evljene revolucionarnim idejama i seksualnom slobodom. Ali to nije ono &scaron;to zanima Lu: ona želi da radi s Aloisom Bidermanom, velikim protestantskim teologom toga doba.&Scaron;ta drugo preostaje Gilou osim da se povinuje? Zato se njena majka svim snagama suprotstavlja odlasku u Cirih. Braća se trude da izmire majku i ćerku, ali, kao i uvek, Lu ostaje pri svome i majka mora da popusti. Uostalom, možda je i bolje udaljiti Lu od Giloa, za koga se ispostavilo da može biti opasan?Ovde se odigrala priča o paso&scaron;u. Da bi Lu mogla da dobije paso&scaron;, mora da proći konfirmaciju: Čudne li saradnje između policije i religije. Ponovo se okreće Gilou. Pastor predlaže da odvede majku u Holandiju, gde će izvesti ceremoniju konfirmacije u crkvi jednog prijatelja.Tako se jednog jutra Lu, klečeći pred oltarom, zaklela da će biti verna hri&scaron;ćanskoj crkvi, &scaron;to je oduvek odbijala. Ali vi&scaron;e nema izbora. U stvari, ona se vi&scaron;e zaklinje na vernost Gilou nego crkvi. Uostalom, to sve liči na ceremoniju venčanja, obavljenu na holandskom, tako da gospođa Salome, njena majka, ne razume ni jednu jedinu reč.&Scaron;ta u stvari govori pastor Gilo? &#39;&#39;Ne boj se jer sam iskupio tvoje grehe. Oslovio sam te tvojim imenom. Ti si moja...&#39;&#39; I blagosilja je.Nikada nije uspeo da izgovori njeno ime Ljolja, te će je prozvati Lu. Ona će se služiti tim imenom do kraja života. Time će na neki način zauvek ostati vezana za Giloa, &scaron;to ba&scaron; i ne liči na nju. Kada će se ponovo zaljubiti, ako uop&scaron;te može da se govori o ljubavi kada se ima u vidu koliko ona iz godine u godinu deluje nezainteresovano za sve telesno?Na jednoj slici je vidimo u Cirihu, gde se nastanila s majkom. Upisuje se na fakultet. Njen čudnovati &scaron;arm osvaja profesora Bidermana. Nosi crnu haljinu, bez ikakvih modnih detalja, zakopčanu do grla; ima veoma visoko čelo, strogu frizuru, plave oči su joj duboko usađene, a usta nežna. Lice u najmanju ruku markantno, ako ne i lepo.<span style="color: #3366ff">Biderman</span> pi&scaron;e gospođi Salome: &#39;&#39;Va&scaron;a ćerka je zaista ne&scaron;to posebno; krase je detinja čistota i neporočnost, a u isto vreme, njeni stavovi i njena samostalnost ne samo da nisu tipični za jedno dete, nego skoro da nisu ni tipično ženski. Ona je dijamant.&#39;&#39;Dijamant će se razboleti. Ni po čemu se ne može znati od ičega boluje, ali po&scaron;to pljuje krv, reklo bi se da je reč o plućnoj bolesti. Primorska mesta, dijete, odmor, sve je mr&scaron;avija. Po preporuci odlučuju da igraju na poslednju kartu: potpunu promenu klime. Dakle, januara 1882. godine gospođa Salome odlazi sa ćerkom u Italiju. Lu samo &scaron;to nije napunila dvadeset jednu godinu.U Rimu majka i ćerka iznajmljuju sobu u hotelu. U toj novoj sredini Lu će se vremenom naći u krajnje neobičnoj situaciji, o kojoj treba reći nekoliko reči pre nego &scaron;to počne da se govori o Ničeu.Jedan profesor Lu Salome, raznežen sudbinom te devojke osuđen na smrt, napisaće toplo pismo preporuke gospođi poznatoj u krugovima nemačkih intelektualaca toga vremena i &scaron;ire, heroini feminizma, idealisti i aktivnom učesniku u revolucionarnom pokretu 1848. godine uprkos protivljenju sopstvene porodice: Malvidi fon Majzenbug, koja u to vreme ima &scaron;ezdesetak godina. Malvida će uzeti Lu u za&scaron;titu, bar ona tako misli, i zaista, Lu postaje &scaron;egrt gost u njenoj kući.Malvida se pak druži s Ničeom, koji nije nepoznat, ali jo&scaron; nije slavan. Za života nikada neće imati vi&scaron;e od tri hiljade čitalaca. Zbog veoma lo&scaron;eg zdravlja bio je primoran da odustane od predavačke karijere. Glavobolje ga satiru. Čitavu jednu zimu proveo je kao Malvidin gost u lepoj vili u Sorentu. Do&scaron;ao je u dru&scaron;tvu mladog filozofa Pola Rea i jo&scaron; jednog studenta. Boravak je bio idiličan.Da bi slika bila potpuna, dodajmo da je prilično ružni, ali briljantni filozof <span style="color: #3366ff">Pol Re</span> sin bogatih zemljoposednika Jevreja, bio sklon patetici i boluje od skoro patolo&scaron;ke mržnje prema samom sebi, no u isto vreme zna da bude izuzetno duhovit. Takođe i okoreli kockar.Jedne večeri kada je Re, stigav&scaron;i iz Monte Karla, neplanirano upao kod Malvide za vreme večere, morao je od nje da pozajmi novac za taksi jer je bio izgubio na kocki. I pored toga je lepo primljen. Uprkos Ničeovim i Reovim &scaron;alama na račun Malvidine teorije o intelektualnoj jednakosti mu&scaron;karaca i žena, Malvida se prema tridesetdvogodi&scaron;njem Reu pona&scaron;a kao prema sinu.Re se prijatno iznenadio kada je među zvanicama ugledao devojku krupnih plavih očiju; zatražio je od nje dozvolu da je otprati do hotela gde je majka čeka. Ona pristaje, uprkos Malvidinim nagove&scaron;tajima da je velika drskost &scaron;etati se noću gradom u mu&scaron;koj pratnji. Srećom te je put od Via dele Polveriere do hotela kratak. Ali oni toliko toga imaju da kažu jedno drugom da produžavaju &scaron;etnju u nedogled. O čemu pričaju? O ljubavi? Nipo&scaron;to! Oboje su filozofi, razgovaraju dakle o filozofiji, metafizičkim problemima, o misteriji života i o Bogu, tom pitanju koje je i dalje muči.Bez obzira na to &scaron;to se Malvida i njena majka protive, Lu i Pol se svako veče &scaron;etaju i Pol se silno zaljubljuje u nju; nemoguće joj je da to ne primeti. Tada mu jasno stavlja do znanja da je za nju ljubav pro&scaron;lost i priča mu o Gilou, njenoj jedinoj velikoj ljubavi, ljubavi s Bogom. U njenom životu nema mesta za druge.Re je na mukama i postaje veoma nervozan. Vidi samo jedan izlaz - beg, jedini način da čovek pobedi u ljubavi, kao &scaron;to je to op&scaron;tepoznato jo&scaron; od Napoleona. Ali Re je po prirodi dosta otvoren. Oseća potrebu da se nekome poveri, naročito Malvidi, koja ga voli kao sina i koju ne može tek tako da ostavi, bez ikakvog obja&scaron;njenja!Odlazi dakle Malvidi i ispoveda joj se, prepričavajući joj razgovore s Lu koja se smeje na njegove priče o braku...Nakon toga se oseća bolje. Sad se Malvida oseća lo&scaron;e, veoma je besna jer je Lu izneverila sva njena očekivanja. Uspeva da zadrži Pola da ne ode, smiruje ga i grdi Lu. &#39;&#39;Ama &scaron;ta je tim mu&scaron;karcima? Zar su nesposobni za prijateljstvo, da, za obično prijateljstvo?&#39;&#39; odgovara joj Lu. Uz osmeh na licu uspeva za tili čas ponovo da pridobije Rea, koji samo to i čeka da bi ostao. Pričaće mu da je nedavno sanjala da živi u trosobnom stanu s dvojicom mu&scaron;karaca i da su svi zadovoljni. Eto, to bi ona želela.Re potpuno shvata koliko je ta zamisao nerealna, ali je spreman sve da učni da bi je zadržao.Po njegovim rečima, potreban im je neko treći ko bi bio svedok da se uzorno pona&scaron;aju.Ko bi mogao da igra tu ulogu? Poku&scaron;avaju da ubede Malvidu da to bude ona, ali nju ta ideja užasava. &Scaron;to se tiče majke, samo &scaron;to nije pala u nesvest kad je čula.Re se tada dosetio da bi njegov stari prijatelj, filozof Fridrih Niče mogao da bude idealna osoba za to. &Scaron;alje mu pismo u kome mu priča o lepoj, mladoj Ruskinji koja gori od želje da ga upozna. Budući da je bio Ničeov verni prijatelj, čak i u trenucima kada mu se činilo da će ovaj izgubiti razum, znao je da filozof veoma te&scaron;ko podnosi samoću i potpuno odsustvo žene iz svog života.Tako je 21. godini srela je Fridriha Ničea koji tada ima 38 godina i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu pravu ljubav - upravu nju, malu Lu. Isto odu&scaron;evljenje sve vreme i dalje je delio i Pol Re, koji joj je predlagao i brak.Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono &scaron;to je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmi&scaron;ljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Salome je vremenom postala pasionirana i hinduizmom a sa Ničeom provodi tri intenzivne sedmice u diskusiji o filozofiji.Niče u Lu vidi jedno dete, neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodno&scaron;ljivo. Naposletku, Elizabet Niče, sestra proslavljenog filozofa uspeva da udalji Lu iz njegovog života, zabrinuta za psihičko stanje svoga brata. On joj to nikada ne opra&scaron;ta, upada u te&scaron;ku depresiju i u to vreme stvara jedno od svojih najboljih dela - Tako je govorio Zaratustra. Niče u isto vreme pi&scaron;e mnogo pisama upućenih na adresu mlade Lu Salome i u njima se vidi sav njegov očaj zbog nemogućnosti da kontroli&scaron;e situaciju sa njom. Evo jednog od pisama koja je <span style="color: #3366ff">Fridrih Niče</span> uputio Lu Salome decembra 1882.</strong></span></div><div align="justify"><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #800080; font-size: small"><strong>Draga moja Lu,</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #800080; font-size: small"><strong>U meni ima&scaron; najboljeg branioca, ali i najnemilosrdnijeg sudiju! Zahtevam da sudi&scaron; samoj sebi i odredi&scaron; sopstvenu kaznu. Ja sam tamo u Orti odlučio da ti otkrijem čitavu svoju filozofiju. Ah, nema&scaron; pojma kakva je to bila odluka: verovao sam da nikome ne bih mogao da poklonim ne&scaron;to bolje.Težio sam tada da te shvatim kao viziju i manifestaciju mog zemaljskog ideala. Obrati pažnju - imam slab vid! Mislim da o tebi niko ne može misliti bolje, ali ni gore. Da sam te ja stvarao, dao bih ti bolje zdravlje i jo&scaron; mnogo toga, &scaron;to vi&scaron;e vredi. i možda malo vi&scaron;e ljubavi za mene (mada je to apsolutno najmanje važno), a isto važi i za prijatelja Rea. Ni sa tobom ni sa njim ne mogu da progovorim čak ni jednu reč o stvarima svoga srca. Pretpostavljam da ti uop&scaron;te ne zna&scaron; &scaron;ta želim? - ali ova nametnuta ti&scaron;ina me skoro davi, jer dragi ste mi oboje.</strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #800080; font-size: small"><strong>F.N. </strong></span></div><div align="justify"><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; color: #800080; font-size: small"></span></strong></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>1887. godine kada je imala 26, udala se za <span style="color: #3366ff">Karla Fridriha Andreasa</span>, zbog njegove pretnje da će izvr&scaron;iti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog ionteresa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime.Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena.1897. kada ima 36 godina, sreće <span style="color: #3366ff">Rajner Mariju Rilkea</span> koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija.Lu Andreas Salome je susrela najveće umove svoga vremena I to je verovatno bio jedan od razloga bogatstva njenih dela. Napisala je romane: Rut (1895); Dete ljudi (1899); Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autor svoje autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti I čiji je naslov Moj život (1951)1911. upoznala se sa <span style="color: #3366ff">Sigmundom Frojdom</span> tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom Anom Frojd. Održavaće vezu, dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja. Umire 1937. u 76. godini života u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. </strong></span></div><div align="justify"><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></div><div align="justify"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></div><div align="justify"><span style="font-size: 85%"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>U jednoj od knjiga koja se bavila uzbudljivim i potresnim sudbinama slavnih ruskih psihoanalitičarki, gotovo celo prvo poglavlje čini opsežna i pikantna povest o fatalnoj, inteligentnoj i zavodljivoj Lu Andreas-Salome (1867-1937), koja je bila u bliskim erotskim i/ili duhovnim vezama sa nekim od najvećih umova svoga doba, sa Ničeom, Rilkeom, Viktorom Tauskom i Sigmundom Frojdom! O njoj je jedan njen ljubavnik rekao: </strong></span><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>&quot;U njenim zagrljajima bilo je nečeg čudnog, primitivnog, anarhičnog. Pogled njenih blistavih plavih očiju kao da vam je govorio: &#39;&#39;Za mene će biti vrhunac blaženstva da primim tvoje seme&#39;&#39;. Imala je ogroman apetit za te stvari. </strong></span></span></div><div align="justify"><span style="font-size: 85%"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></span></div><div align="justify"><span style="font-size: 85%"><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>U ljubavi je bila nemilosrdna... Bila je potpuno amoralna i istovremeno veoma pobožna - vampir i dete.&quot; Pol Bjer, &scaron;vedski psihoanalitičar i jedan od njenih ljubavnika, daje psiholo&scaron;ki produbljeniju sliku njene ličnosti: &quot;Posedovala je dar da potpuno zaroni u mu&scaron;karca koga voli. Ta izuzetna usredsređenost raspaljivala bi u njenom partneru nekakav duhovni oganj. U svom dugom životu nikad nisam sreo nekoga ko bi me tako brzo i tako dobro shvatio kao Lu... Mogla je da bude veoma strasna, ali samo na tren, i to je bila nekakva čudna, hladna strast. Mislim da je Niče bio u pravu kada je rekao da je Lu - ovaploćeno savr&scaron;eno Zlo. Partner je mogao da je upija intelektualno, ali u tome nema ljudskog samopredavanja. Možda je u tome i bila tragedija njenog života. Ona se trudila da se oslobodi svoje snažne ličnosti, ali to joj nije polazilo za rukom.&quot;<br /><br /></strong></span></span></div><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><em><strong></strong></em></span></p> Ljubav 2011-10-23T13:13:05Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/generalna/2011/10/08/suma <p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong></strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Koračamo tako nas dvoje. On i ja. Jo&scaron; samo jedno raskr&scaron;će, samo jedan osećaj, samo jo&scaron; jedan dan. Do sledeće kapije, a onda podižemo mostove, ojačavamo brane, jo&scaron; samo malo pu&scaron;tamo vojske da borave na teritoriji onog drugog. Moje bele &scaron;atore u kojima vojnici pijani mahnitaju, donoseći nemire u njegove&nbsp;ravnice.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Moje urlike.&nbsp;I moje ti&scaron;ine.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Devojčicu moju, i Magaricu, Gre&scaron;nicu, Ženu, Luđakinju, onu Mimosvijeta.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong><span style="font-size: medium">V</span>arljivo leto dobi tople boje Miholjskog leta, a onda hladni vetrovi severa doneso&scaron;e ki&scaron;e, hladnoću koja nam se zavuče u kosti, u du&scaron;e, bez najave.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>A mi ostajemo.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Onaj koji bi zbog mene voleo moju Mačku. Crnu. Debelu.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Koji bi ukrao, samo da me odvede na vrh piramide. Keopsove.&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Za koga su moje reči ovde, sa ukusom hrane koja nam se topila na jeziku i klizila niz nepca, izbačene kao prožvakana i pljunuta hrana sa nadom da će neko moći da oseti taj isti ukus. Uzalud.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </strong></span><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Zakoračih u duboku mračnu &scaron;umu. Bez i jedne zvezde da mi obasja put. Bacajući mrvice za sobom za koje sam tako naivno verovala&nbsp;da će mi pokazati put da se vratim. Svi oni mu&scaron;karci koji krenu&scaron;e za mnom, jedući te iste bačene mrvice. Ne znaju da ih nahraniti neću nikada. Da se tek sada neću umeti vratiti. Njima. Sebi. Nikad vi&scaron;e. Odustaju. Zastaju. Tako predvidivi.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Nas dvoje u mračnoj &scaron;umi bez i jedne zvezde ostajemo. Verujem u njega da poznaje zakone &scaron;ume, da će pronaći neki put. Jer nije on bilo ko. Ovaj i Ovakav On!</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Ostaviti me ne može, tek tako, divljim zverima. Nada se nekom svetlu u toplom kućerku gde će me ostaviti na sigurnom. Onu za koju kaže da će imati pet muževa koje će urnisati do poslednjeg atoma snage i poslednje pare u džepu i odbaciti kao stare krpe, a oni će biti srećni posle svega za momente i mrvice koje dobi&scaron;e. Kao milostinju.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Nemoj da me prodaje&scaron; tek tako. Da me ogla&scaron;ava&scaron; na oglasnim tablama nudeći mi ne&scaron;to bolje. Zna&scaron; da tek sada za inat neću. I ne može&scaron; mi ba&scaron; ni&scaron;ta.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Nadam se da zna&scaron; pravi put, ja sam krenula u &scaron;umu za tobom, mrvica nema vi&scaron;e da se vratim natrag, nejaka da se izborim sa zverima, isuvi&scaron;e jaka da bih odustala...koračam tik iza tebe ...&nbsp;pa ti vidi &scaron;ta će&scaron; sa mnom.</strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p>&nbsp;</p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><a id="res_70284" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/70284-maca.jpg"><div style="text-align: center"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/70284-maca.jpg" border="0" width="445" height="282" /></div></a></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p>&nbsp;</p> Ljubav 2011-10-08T01:15:25Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/generalna/2011/10/05/da-i-kad-bih-pala... <p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>&quot;Neka mi bude zabranjeno da te volim,<br />Hoću da ispa&scaron;tam, hoću da pokažem &scaron;ta mogu da učinim za tebe.<br />Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu,<br />Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću!<br />Neka po&scaron;tari odbiju da ti uruče moja pisma,<br />Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.<br />Sve &scaron;to je rečeno o budućnosti,<br />Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.<br />Da je uzidano u tebe ono &scaron;to je uzidano u hramove,<br />Sve to ne bi bilo besmisleno.<br />Ono &scaron;to se govori tuđim ženama ja sam govorio tebi.<br />Iz punih pluća pod &scaron;lemom i pod punom ratnom spremom.<br />Jer ni&scaron;ta ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.<br /></strong></span><span style="font-size: small"><span style="font-family: courier new,courier"><strong><span style="color: #000000">Zato &scaron;to me voli&scaron; ja volim sve ostalo.<br />I nikome ne želim zlo.<br />Moja ljubavi, digla si me toliko visoko<br /><span>Da i kad bih pao - do zemlje bi se naživeo!&quot;</span></span></strong></span></span></p><p><span style="color: #4f81bd"><span style="font-size: small"><span style="font-family: courier new,courier"><strong><span><span style="color: #000000">Matija Bećković</span></span></strong></span></span></span></p><p><span style="color: #4f81bd"><span style="font-size: small"><span style="font-family: courier new,courier"><strong><span><span style="color: #000000"></span></span></strong></span></span></span></p><span style="color: #4f81bd"><span style="font-size: small"><span style="font-family: courier new,courier"><strong><span><a id="res_69019" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/69019-Girl.jpg"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews/69019-Girl.jpg" border="0" /></a></span></strong></span></span></span><span style="color: #4f81bd"><span style="font-size: small"><span style="font-family: courier new,courier"><strong> <p>&nbsp;</p></strong></span></span></span> Ljubav 2011-10-05T23:35:00Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/realnost/2011/09/24/preziveti-sa-vukovima <p align="center"><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>&quot; Prolaznici me ne prepoznaju. Oni ne vide da sam ja vuk, zalutao u grad. Jedan sivi vuk, mužjak ili ženka, bez imena, bez godina starosti, vuk kojeg ne primećuju svi ti ravnodu&scaron;ni ljudi.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Pla&scaron;im se gužve, i dok mi nozdrve drhte od gađenja, nespretno se mimoilazim sa ljudima koje srećem. Mrzim ljudsku kožu, i njen miris smrti.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Bila sam sasvim mala devojčica kada sam pobegla iz njihovog sveta. Zvali su me Mi&scaron;ke...</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Ti ljudi vide samo moju spolja&scaron;njost. Videla sam smrt svuda, upoznala hladnoću i glad vi&scaron;e nego &scaron;to bi oni mogli i da zamisle. Živela sam među vukovima, postala sam i sama vuk, telom i duhom.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Zbog toga oni ne razumeju ovu ogromnu snagu kojom sam obdarena, tu neodoljivu potrebu da ujedam, ako me neko napadne, ovu glad koju ne uspevam da zadovoljim, i ovu divlju slobodu koju svuda tražim od kada su me zatvorili, a nikako da je pronađem. &quot;</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Preživeti sa vukovima - Mi&scaron;a Defoneska</strong></span></p><p>&nbsp;</p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong><span style="font-size: medium">U</span> ovom nepostojećem&nbsp;svetu ja sam Una.</strong></span><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong> </strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Nosim ime reke koja divlje teče i plavi sve kuda podivljala prođe.&nbsp;Ona koja nikada nije druga.&nbsp;Ni prva. Uvek i samo Jedna Jedina.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Život mi je pro&scaron;ao u čekanju. Čekanju života. </strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Čekajući da zavr&scaron;im &scaron;kolu, čekajući da položim ispit, čekajući da zavr&scaron;im fakultet, čekajući prazan autobus u kojem ću moći da sednem, čekajući uređenje doma, čekajući da se svaki mu&scaron;karac koji je bio pokraj mene promeni, da se odbije od majčine sise, i stane uspravno pokraj mene. Čekajući da se zaposlim, da se osamostalim, čekajući da se oporavim od poraza, čekajući pravi trenutak da napustim svakog vinogradarskog puža, da ga za&scaron;titim, ne povredim...</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Čekajući da mi roditelji ozdrave, čekajući da mi prijatelji odboluju dečije bolesti, čekajući letovanja i mora koji su mi obećavali nove početke, čekajući jesen koja mi je donosila samo poraz.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>To poražavajuće saznanje da sam, čekajući da počnem živeti život, pro&scaron;la kroz taj isti život kao slepac, ne ku&scaron;ajući ga, ne živeći ga.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Dobra svima osim samoj sebi.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>A onda se rodila Vučica. </strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ne znam u koje je svitanje do&scaron;la, kako je zaposela moje vene i moje misli, da li u trenutku dok sam nema od jecanja ležala na hladnim pločicama kupatila, ili dok sam puzala po podu, dok sam gutala knedle primajući noževe u leđa ljudi koje sam zvala svojim prijateljima, ili dok sam se suočavala sa slabićima koji su želeli da poseduju moje vreme, moje misli, i moje telo. </strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p>&nbsp;</p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong><span style="font-size: medium">U</span> ovom svetu ja sam Vučica. Surova i hladna.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Nedodirljiva.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Vučica sam i telom i duhom.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Lju&scaron;ture bednih pojava koje susrećem vide samo moju spolja&scaron;njost. Ne dozvoljavam im da priđu.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ponekad me zavara privid mogućeg Vuka, koji bi razumeo ono vučije u meni, koji bi se drznuo da zavija na mesec, da prkosi, da se bori sa zverima danju, a noću da mi liže rane, ne pla&scaron;eći se da mu priđem blizu, toliko blizu da se usudi da utone u san, osećajući moj dah na usnama, koji će udisati, dok me drži u rukama.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Privid traje kratko. U svitanje osetim slabost, ono ljudsko i bedno u njima. Zarijem im zube u vrat, i ostavim da iskrvare kraj puta, ni ne osvrćući će za njima.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Vukovi su dostojanstveni, njihov princip je da ubijaju samo da bi se nahranili, i da se odbrane. Naučila sam da se čuvam, zbog toga sam postala surova.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>U ovom svetu, ja sam ona koju prezirete. O kojoj pričate, kojoj potajno zavidite. Umem da se podvučem pod kožu. Kad mi se hoće.&nbsp;Odbacujem slabe&nbsp;bez trunke sažaljenja, bez kajanja. Kao &scaron;to u prirodi majke odbace slabe mladunce za koje znaju da neće opstati u ovom i ovakvom svetu, ne dajući im&nbsp;&scaron;ansu.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>U&scaron;u&scaron;kana u va&scaron;em svetu, samo vas posmatram. Okrećem glavu, ne želim ni da vidim, ni da čujem. Stare izlizane priče. Mrzi me da razgovaram. Ne ulazim u razgovore, okrećem glavu, ne zanimaju me njihove priče niti poku&scaron;aji da me osvoje.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Dosadni su. Prazni. Svi tako isti, tako bolno podsećaju jedan na drugoga. Sme&scaron;ni su mi, tako mali i tako predvidivi. Mogu da predvidim, bez gre&scaron;ke, svaki njihov potez, svaku reč, svaki gest. Igram se sa njima kao mačka sa mi&scaron;evima. </strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Mrzi me da ih gledam, za njih sam samo plavu&scaron;a koja nikada nije pročitala niti jednu knjigu. Ja ne znam ko je Selimović, niti Andrić. </strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ja sam ona plastična lutkica, mala plavokosa devojčica koja nikad nije osetila bol i patnju. Borbu. Dajem im varku da mogu da me imaju, samo ako požele, jedna od mnogih, slična klonovima oko nje, savr&scaron;eni oklop koji me brani od ljudi. Ne razgovaram sa njima, mrzi me. </strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ne dozvoljavam da me upoznaju. Prođu pokraj mene oni koji imaju sreće, a ostanu kraj puta mali slabi primerci nekada&scaron;njih slavnih predaka. Poraženi. A lepo sam im na samom početku rekla.&nbsp;&nbsp;</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Razvodnjene krvi, genetike pome&scaron;ane sa lo&scaron;om lozom, nekada&scaron;nji potomci vitezova čija se krv razvodnila sa nepismenom ćerkom konjokradica, ili pretkinja nekada&scaron;njih vitezova iz čije je utrobe iza&scaron;ao sramni potomak dezertera koji je čistio klozete i izdavao braću za &scaron;aku srebrnjaka.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ne možete me razumeti.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Ja nisam poput vas, ja ne pripadam va&scaron;em svetu.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>I nikada nećete razumeti ovo moje prokletstvo...</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>&quot;...ovu ogromnu snagu kojom sam obdarena, tu neodoljivu potrebu da ujedam ako me neko napadne, ovu glad koju ne uspevam da zadovoljim i ovu divlju slobodu koju svuda tražim od kada su me zatvorili...a nikako da je pronađem.&quot;</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Vuk koji jednom oseti drugog vuka, nikada vi&scaron;e neće moći da legne sa ovčicom. To je najveće prokletstvo.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Lutam i tumaram ovim prostranstvima, tražeći svoj čopor, rasut pod ovom kapom nebeskom.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Da se možda i ja jednog dana vratim kući.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong>Među svoje.</strong></span></p><p><span style="font-family: comic sans ms,sand; font-size: small"><strong></strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Comic Sans MS; font-size: small"></span></strong></p><p>&nbsp;</p><p><a id="res_69651" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/devojka%20sa%20macem.jpg"><div style="text-align: center"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/devojka%20sa%20macem.jpg" border="0" /></div></a></p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p> Zivot 2011-09-24T11:35:52Z unajedina http://unajedina.blog.rs/blog/unajedina/realnost/2011/09/12/zavet <p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Ja, Una.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Koja&nbsp;vučem grehe iz pro&scaron;lih života.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Hedonizma i greha.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Ja, koja sam gazila kroz živote surovo i gladno.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Bahato.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Svetica i gre&scaron;nica zbog koje se prodavala čast za sitan novac, rasipala dedovina, menjala vera i ime.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>U ovom svom...poslednjem.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Konačno platih.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Ja, odavno prokleta podižem glavu ispred svog dželata.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Smejem mu se u lice.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Prkosno.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>U strahu, jedino, da sačuvam svoje. Krv i meso.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da ih za&scaron;titim. Sklonim.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Takva ogoljena podižem glas.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Pretvaram ga u vapaj...krik koji će se prosuti u vasionu, da ga čuje svaka moja buduća kći, unuka, praunuka.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Kao opomenu.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Kao poziv.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Kao zavet.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da je budi...da je progoni.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da mira ne pronadje nikada.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>U svakom kompromisu dah da joj uzima, u svakom padu da je ubija dok je ne podigne, svaka postelja osrednjosti tamnica da joj postane, svaka predaja kao omča oko vrata da je stegne.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Mira i spokoja da nema...dok ne oseti, ne drzne se, ne proživi sve moje snove...da se izlije iz korita kao podivljala reka, da poplavi, bez domova da ostavi, i dalje da plavi, da menja svoj tok i svoj pravac, da krči &scaron;ume i kamenjare, da se ne zaustavlja nikada.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Nikome iz sažaljenja hlada da ne pruži, da spali isu&scaron;ene livade i stepe, sve &scaron;to korena dubokog nema pred njom da izgori, svi koji pužu i na četiri noge hodaju pred njom u rupe da se sakriju, da izvire samo najhrabriji, spremni da izađu i pred samog Đavola, du&scaron;u da mu prodaju, da prkose smrti i demonima.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Moje zavijanje i urlanje u vasionu da se ureže, da je podseti u noći punog meseca... Na ono &scaron;to nema.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da bosa istrči po snegu, po ledu, i takva, krvavih stopala, da tumara po trgovima i ulicama, bez sna i spokoja...</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Dok ga ne pronađe.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Kao zavet.</strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Kradem momente.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Otimam.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da upijem u svoj krvotok.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da urežem u svoj genetski kod...koji želim da prenesem nekom svoje krvi...jedino dobro &scaron;to ću ostaviti nakon svih ovih života. Da se rasprsnem iz ovog poslednjeg&nbsp;sa osmehom na licu.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>U inat.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Sudbini. Bogu. Ljudima.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da umrem sa rukom na srcu.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Da sagorim u svojoj čežnji, ljubavi, lutanjima.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>Kradem trenutke, reči, osećaj. Želim da me boli ovaj čemer postojanja bez njega, da&nbsp;urliknem, taj urlik da utisnem u svemir...da ga čuje svaka moja&nbsp;pretkinja kao vapaj iz besmisla koji će me progutati...Tu svetlost i lomljavu zavijanja na mesec...da nikada ne stane, da se&nbsp;nikada ne zaustavi, pomiri...da u ime moje čežnje pronađe ono &scaron;to sam imala na dohvat ruke...dodirujući vrhovima prstiju...dok mi je izmicalo...u nepovrat.</strong></span></p><p><span style="font-family: courier new,courier; font-size: small"><strong>U nepovrat.</strong></span></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p>&nbsp;</p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><a id="res_69021" href="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/69021-Girl.jpg"><div style="text-align: center"><img src="http://unajedina.blog.rs/gallery/6463/previews-med/69021-Girl.jpg" border="0" /></div></a></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: Courier New; font-size: small"></span></strong></p><div style="text-align: center"></div> Zivot 2011-09-12T23:55:38Z unajedina