http://myonlinediary.blog.rs/blog/myonlinediary <p><span style="font-size: small">Један средовечни имигрант са Малте редовно проводи време у разним баровима у Њујорку, али увек на поду, да би могао да ужива у својој највећој страсти - да га људи газе.&nbsp; Ђорђо Т. рекао је за &quot;Њујорк тајмс&quot; да је у тој необичној радњи уживао још од малих ногу.&quot;Моји пријатељи имали су обичне дечачке снове. Једни су желели да постану лекари или астронаути, други столари, али ја сам одувек једино сањао да будем тепих! Не знам зашто.&quot; И тако он сваког дана носи са собом посебан тепих који закачи за леђа (и знак &quot;Згазите на тепих&quot;) и, у зависности од гужве, по неколико сати проведе лежећи на поду, док случајни пролазници у чуду пролазе поред њега и понекад му испуне снове. Тако се, у поређењу са људском глупошћу, и свемир понекад чини тако мален. Али, ако ова прича има нешто да каже, онда то једино може бити ово: Сањајте, и можете бити шта год пожелите. Чак и тепих.</span></p><p><span style="font-size: medium"><strong>Објављено у &quot;Политикоином Забавнику&quot; 20.11.2009.</strong></span> </p> http://myonlinediary.blog.rs/blog/myonlinediary/zanimljivosti/2009/11/21/zivi-otirac , 21 2009 08:53:45 +0100 <p class="lead"><strong>Duže od sedam decenija, vladarske palate na najlep&scaron;em brdu Beograda bile su dostupne samo odabranima. Sada su kapije prelepih zdanja otvorene i za &bdquo;obične&ldquo; posetioce.</strong></p><p>Takve demonstracije Dvorski kraljevski kompleks na Dedinju nije zapamtio. Mala grupa protestanata, naoružana motkama, kantama i transparentima, kretala se od Starog ka Belom dvoru kličući caru Etiopije, Hailu Selasiju. Protesti protiv italijanske agresije na siroma&scaron;nu zemlju istočne Afrike, te 1936. godine, nisu nikoga iznenadili. Bilo ih je &scaron;irom sveta i Evrope, pa čak i u samom Beogradu. Ipak, na dvoru ih niko nije očekivao. Jo&scaron; manje da će ih predvoditi maloletni, ali ipak službeni kralj Jugoslavije, Petar II Karađorđević.</p><p>Petočlana grupa demonstranata, u kojoj je najstariji učesnik imao 13, a najmlađi svega sedam godina, nije ni slutila da demonstrira upravo ispred salona u kome se zatekao i ambasador Italije. Zgranuti diplomata je shvatio poruku, a njegov ni&scaron;ta manje zbunjeni domaćin, knez namesnik Pavle Karađorđević, morao je da objasni da je reč o nevinoj dečjoj igri i običnom nesta&scaron;luku. Srećom, izostala je o&scaron;tra diplomatska nota, ali su svi učesnici nereda, počev od kralja Petra i njegove braće Tomislava i Andrije, pa sve do Pavlove dece, Aleksandra i Nikole, bili strogo kažnjeni: dobili su novu guvernantu koja ih je naučila da članovima kraljevske porodice nije dopu&scaron;teno ono &scaron;to i običnom narodu. Lekcija koju niko od njih neće zaboraviti.</p><p>Zahvaljujući sećanjima princa Tomislava Karađorđevića, ovo je jedna od retkih zanimljivosti sa Dvora koja je uspela da probije te&scaron;ku ogradu od kovanog gvožđa i izađe u javnost. Duže od sedam decenija kraljevski kompleks je bio &bdquo;zabranjeni grad&quot;. Osim kralja i potonjih vladarskih glava, članova porodica, posluge i visokih državnih i partijskih funkcionera, ograđeni zabran na najlep&scaron;em delu &scaron;umovitog brega bio je dostupan samo odabranim gostima. Za običan svet, Dedinje je bilo i ostalo mesto tajni, nedokučive rasko&scaron;i, političkih spletki i državničkih intriga.</p> http://myonlinediary.blog.rs/blog/myonlinediary/zanimljivosti/2009/07/04/otvorena-vrata-zabranjenog-grada-secanje-princa-tomislava , 04 2009 08:37:29 +0200