http://neznamstamibi.blog.rs/blog/neznamstamibi <p>Svastarenja jedne Plave Baklave i njenog Baklavceta :-)</p> <p>Moje Baklavce nikako nije moglo da prestane da juri golubove. Vrebao ih je, ako macka u lovu, prikradao se i onda mahnito trcao, skako, mahao rukama, vikao, dok ih sve ne rastera. Molila sam ga i molila i pricala kako golubovi imaju maleno srce, koje moze puci od straha, da nije lepo plasiti, proganjati, muciti ni jedno zivo bice, ma kako nam bilo nesimpaticno. Uzalud.</p><p>Onda smo otisli na reku. Ponela sam dosta starog hleba. Vltava se prelivala preko ivica, labudovi i golubovi su jedni drugima otimali zalogaje. Moje Baklavce me je upitao:</p><p>-Mama, a mogu li ja samo golubove da hranim?</p><p>- Naravno, mili. Eto, a ja cu labudove, i bas smo se fino podelili :-)</p><p>Pocela je kisa. Navukli smo kabanice i sedeli dalje na klupi kraj same vode, drobili hleb i bacali pticama,&nbsp;&nbsp;koje su nam prilazile bez straha. Baklavce me je zagrlilo:</p><p>- Mama, sve smo potrosili. A ja sam tako srecan i nikad vise necu juriti golubove. Mnogo je lepse i lakse&nbsp;hraniti ih i biti njihov prijatelj.</p><p>Eto, tako je malo potrebno ......</p> http://neznamstamibi.blog.rs/blog/neznamstamibi/generalna/2009/07/14/tako-ej-malo-potrebno , 14 2009 08:09:37 +0200 <p>Oooo, da, ja jesam jedna pateticna lujka i od te bolesti nikako da se izlecim. Vrlo malo treba da mi izmami suze, koje onda krisom brisem, da se ne bih bas svakih par minuta blamirala :-)</p><p>Leto je sasvim sumanuto ove godine, tako da se planirani boravci napolju kosmickom brzinom pretvaraju u besomucno traganje za toplim i suvim sklonistem. I tako smo&nbsp;u subotu&nbsp;zavrsili u mega-igraonici Beckiland (za zainteresovane: <a href="http://www.beckiland.cz/index.php?id=10">http://www.beckiland.cz/index.php?id=10</a>).</p><p>I samo po sebi se nametnulo pitanje: sta se desi s potrebom da pomazemo drugima? Gledala sam klince svih uzrasta kako se veru uz &quot;vulkan&quot; i &quot;zelatinsko brdo&quot;, jedni druge guraju, vuku, zajedno se onda raduju kad stignu do vrha , a da ne stizu cak ni da se upoznaju u tom opstem metezu.</p><p>I, kako vec dolikuje jednoj pateticnoj lujci, rasplakah se kad je moj trogodisnji sestric cvrsto zagrlio oko vrata nepoznatog desetogodisnjaka. Priljubio se uz njega kao malo majmunce, deckic je njega zagrlio i stustio se niz &quot;vulkan&quot;.</p><p>Sta se desi s ljudima pa nestane ta spontana potreba da se &quot;mnogi sloze&quot; pa da bude &quot;sve se moze&quot;? Zasto vremenom postaje sve jace: &quot;da komsiji crkne krava&quot;, &quot;ne vidim, ne cujem - ne dodiruje me&quot;, &quot;ja imam svoj mali svet&quot;?&nbsp; Da li je utopisticki zeleti da se malo vise te decje solidarnosti, razumevanja, humanosti ocuva u nama?</p> http://neznamstamibi.blog.rs/blog/neznamstamibi/generalna/2009/07/14/kad-se-mnogo-malih-sloze , 14 2009 08:02:01 +0200 <p>&nbsp;</p><p>Hocu ...... necu ..... hocu .... necu ...... - ma hajde da probam. Povremeno cu mozda i imati sta da kazem. Za sad razmatram s mojim Baklavcetom kako cemo se prezivati jednog dana, kad budemo mogli da biramo. I svidja nam se da kazemo recimo: Pozdravljaju vas sve vasi Veselinovici <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" /></p><div><br /></div>Mmmmm, daaaa, i da ne zaboravim: imajte razumevanja, mi smo pocetnici. http://neznamstamibi.blog.rs/blog/neznamstamibi/generalna/2009/07/10/bas-tako-ne-znam-sta-mi-bi , 10 2009 11:50:30 +0200 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem. http://neznamstamibi.blog.rs/blog/neznamstamibi/generalna/2009/07/10/cestitamo , 10 2009 09:47:46 +0200